subota, 3. maj 2008.

Mislis da nekog poznajes. Probaj da se razvedes, pa gledaj kako se neko ko ti je do juce bio najbliza osoba na svetu, pretvori u potpunog stranca. Uopste ne razumem sto to mora tako, ako je vec ljubav prijateljstvo on fire, zar ne bi bilo logicno da onda kad nestane ljubavi, ostane samo prijateljstvo. Nisam otisla nigde za praznik, resila sam da vezbam slow living. Mislim, ja zivim ono o cemu pisem.Mogla sam da odem malo u Evropsku Uniju, tacnije u Italiju , lepa zemlja tamo znaju sta je zadovoljstvo, imam i veselu schengen vizu, ni novac nije nikakav problem... shvatam da shikaniram ljude kad izgovorim da mi je zapravo dobro ovde gde jesam. Ne moram da idem hiljade kilometara daleko da bi se odmorila, niti mislim da je tamo negde sve bolje i sretnije.Nikad nisam ni mislila, samo sam isla u istrazivanje. Radoznala sam, i dalje me zanima da se prosetam Kineskim Zidom ili da vidim Angkor Wat a bogami i Petru. Ali mi je trenutno dobro ovde gde jesam. Ako ne umes da uzivas u onome sto trenutno imas, nikad ti nista nece biti ni dovoljno, ni zadovoljavajuce. Zahvalnost je cudesna magija.

Samo malo redizajniram stan. Ali malo. Prolece-leto 2008 ce biti malo u drugim bojama, belo, beige, mozda malo zeleno, smirenije, New Hamptons, eko materijali, prirodno, drvo, pamuk... ozbiljno se bavim svojom neznijom stranom, pa sad imam i pastelne tonove. Svi umru od smeha kad pocnem da objasnjavam sta menjam i kako zelim biti neznija zena. Dobro, smejte se i vi, u redu je. I meni je smesno, jos sa prsticem sve masem resena kako cu biti neznija zena, Videcete vi kad ja postanem neznija zena. Ja da nemam nezniju stranu...

Ima onih sto mnogo vole da kritikuju, nikad im nista ne valja, svi su zli, losi, korumpirani, pokvareni, i sve je sranje sem pishanja i njihovog pisanja... e, tu sad postoji jedan problem, to sto izgovaramo o drugima mnogo vise govori o nama samima, nego o drugima. Umesto da samo kritikujem, vise volim da radim. Pa ako uspem, uspem, ako ne, i to je u redu, i iz neuspeha se nesto uci, nije to nista strasno. Strasno je samo kad ne pokusas nista. Onda posle bezveze-jedes-dupe-svoje.

A nas narod ima za sve neku lepu sochnu izreku, malom k.... i dlaka smeta.
Bas divan jezik koristim, skoro pa knjizevni reklo bi se. Moj blog, moja odgovornost.

Zna se da se ja ne bavim dnevno-politickim aktuelnim dogadjajima kojima ionako svi pridaju previse znacaja. Kad god pomenem Borisa Tadica i najsharmatnijeg savetnika medju savetnicima, zavrsim kao citat u Vremenu ili vec u nekim finim i nadasve ozbiljnim novinama, pored neke folk dive sto joj je najvece dostignuce silikonska sika. Ili dve. Ili neko pogresno shvati moj nekadasnji ironicno-cinicni pristup, a sta cete ja sam ipak prvo pisala kod Pere Lukovica. Kad sam bila mala. Nekad je to sve bilo stvarno duhovito, sad nas samo svrstava u zle osobe. Ja ne bih takvu sudbinu.Uopste vise nisam u tom fazonu.Ne bih da se machujem sa muvama. Kad si klinac i dok se dokazujes ima smisla, morash da gurnes neku showgerlu niz stepenice da bi postala zvezda veceri, lepo je to opisano u firlmu Showgirls. Onda upadnes u neku vrstu samodovoljnosti i samoreferentnosti, i ego ti postane velik kao one silikonske sestice gorepomenute i mislis da si u nekoj misiji razotkrivanja i trazenja istine, neke tvoje istine jer je ona ili negde izmedju ili tamo negde ili nista nije istinito ali je sve dozvoljeno. A u stvari kad trazis i vidis samo lose, lose te samo i nadje. Blogeri koje sam do sada sretala imaju cest problem sa preduvanim egom, Mislis da si 'jebeno vazan' i da mozes da pises sta god hoces, jer ti jesi medij, a medium is the message. Fakat, to je istina. Jedino zaboravis da si ljudsko bice i da pored neverovatne slave koja te napala, razvijas i neke druge kvalitete, poput odgovornosti za ono sto napises. Nije sve u novcu i slavi. I da te tapsu po ramenu, ala si mu srocio, svaka ti cast. Sloboda ti donosi i odgovornost koju retko ko ume da hendluje. Odgovornost prema sebi, drugima, nekom visem cilju, ideji, planeti, Kosmosu. This is where the real fun starts. To sto nekome saspes otrov u lice i sodu oci, nisam vise sigurna da donosi nesto dobro. Osim ukoliko zaista ne verujes u dobru moc tehnologije u rukama nekih dobrih ljudi.Peter Gabriel to bas ume.

No, ne mogu da izdrzim da ne komentarisem kampanje, kad se sprdas sa bilbordima, lakse ti nekako prodje sva ova tenzija. Ili eventualna guzva u saobracaju. Doduse, odlazim kasnije na Novi Beograd a vracam se pre ili posle ponoci, garantovano nema guzve na Brankovom mostu.
Dakle, spoof varijante smisljam sa svojim prijateljima po citav dan. Podrzi Srbiju! postaje Pridrzi Srbiju, evidentno je da tamo nesto mora da se pridrzava ne bi li funkcionisalo. Ustani, Srbijo! se pretvorilo u Srbijo, Ustani se! - to Gorica iz jutarnjeg stalno ponavlja, uvek mi je smesno. Chedina ekipa, ojachana sa dve Biljane, Srbljanovic i Cincarevic ima slogan Shiri Dalje! To je kod nas postalo Shizi Dalje ... a odlicno zvuci i kad se otpeva kao u radio reklami, onako visokim tonom shizi daljeeee .... Onda, sta ima jos? Sve nesto sa Srbijom, Napred, nazad, dole , gore a ja sam ipak ispred skole ili ovi sto Ne daju Srbiju a znamo vec svi da davala ne davala, uvenuces. Toliko se pominje lepa Srbijica da se izlizala malo kao pojam, ali mi je palo na pamet da moji prijatelji Gej Srbija bi mogli svoju partiju lepo da pokrenu sa sloganom Naguzi Srbiju! A?! Bilo bi tako iskreno i posteno nekako.
Jest, ozbiljna je situacija ali valjda je nas duh neunistiv.Btw, cinjenica je da se vize relativno lako dobijaju, ali moras da trazis. Ista fora kao sa onim sto moli boga da mu da sedmicu na lutriji. Kupi loz! Imali smo i nesto za demokratsku stranku posto se slogan zato sto Zivot ne moze da ceka nastavio u kampanji za gradonacelnika Posao ne moze da ceka, ali to moze svako da personalizuje. U mom slucaju zvuci ovako - Zato sto Zana ne moze da ceka... u redu za vizu ili da mladozenja zakaze vencanje... Istina, nista nam nije sveto i sprdamo se sa svim i svacim a najvise sa sobom. Ne moze zivot da stane zato sto cekamo izbore. Svakog dana izaberes, hoces da ti dan bude lep ili ne. Your choice.

Primetila sam da se i grlimo nekako vise, taktilni smo postali, grlimo se stalno kao Porodica Bistrih Potoka, a onda je Ivan, jedan od trojice mojih fake muzeva, smislio da smo mi u stvari Porodica Bistih Poroka. Ivan je urednik Men's Healtha. Nasa veza funkcionise tako da kad ja imam seks, on sutradan blista. Mi inache tesno saradjujemo, mi kao Sensa, tako da se ponekad zovemo i Mensa.

Pricam pre neki dan svom prijatelju Zarku, cuveni arhitekta Zarko koji je jedini procitao dvosmisleno ono ne zelim zivot bez ca(ro)lije. Svi moji prijatelji su virtuozi sa recima. Love that. Pricam mu o svojim nekim planovima, te doktorske studije ( sine Bane, a sta sad studiras?), setila sam se u stvari da sam nekada planirala da idem na MIT, taman mi je blizu i Kushi Institute, mada nisam sigurna da bih sad podnela Ameriku na duze. Zanimljivo kako se sve menja, nekada Land of the Freedom, Home of the Brave. Anyway, kako me mrzi da se selim, i ko ce sve ove knjige da prenosi ponovo, mozda mi je najpametnije da kupim stan u zgradi u kojoj sad zivim. Apsolutno nemam ideju kako se to radi ali nesto mi se cini da cu nauciti. I tako sve entuzijasticno pricam Zarku kako cu ovo i ono a on mi u nekom trenutku kaze: A sto se ti jednostavno ne bi dobro udala?!
Bila je pauza od par sekundi pre nego sto sam prasnula u smeh, joj boze, with friends like this who needs enemies. Meni ovako nesto ne bi palo na pamet ni za hiljadu godina. Odoh da zakazem sken mozga, mora da nesto sa mnom nije u redu.

Najdrazi trach o sebi koji sam cula je da sam se vratila bivsem muzu zbog para. I to verovatno vise govori o osobama koje to izgovaraju. Muske osobe su u pitanju. Cudno, zar muskarci imaju tako malo vere u sebe. Mozda da pocnu da citaju malo vise, umesto da nam nabrajaju marke automobila ili mobitela. Razmisljam samo, naglas. Ruku na srce, najvise se verovatno i jesmo svadjali zbog novca nekada, ali je malo smesna situacija, posto trenutno zaradjujem vise od njega. Tako da nije to, material girl, not really...sa novcem ili bez, sa poslom ili bez ... i dalje imam iste snove i ideale. Novac i slava nisu magicni, ali neki ljudi jesu.

Ali sto jedan tepih moze da jednu zenu ucini srecnom, ne mogu da vam opisem. A tek garnisne, zavese i posteljina... o, vidi, Ben Stiller movie, got to go.

Tom Tom Club - Genius of Love
Cheryl Lynn - Got to be Real

............................................

cetvrtak, 1. maj 2008.

Cudno koliko je dugo trebalo Madonni da otkrije Justine Timberlake-a. Meni odmah sve bilo jasno. Od njegovog albuma Justified nekako se sve slaze u tom smeru. Justify i Justified, samo eto tako ponekad potraje dok ih nesto ne sastavi. Sad jedino ne mogu da se odlucim da li mi se vise svidja broken funk ritmika Pharrella Williamsa ili ovaj Timbeland production. No, nije neophodno da biram, u ovom slucaju. Kad sam neodlucna u kupovini, najcesce se zavrsi tako sto pazarim i jedno i drugo. I ne razmisljam vise da li sam donela ispravnu odluku ili ne. Ako se ne odlucim za 4 sekunde, onda to i nije za mene. Krivica je samo nacin na koji te tvoj ego obmanjuje da mislis kako moralno napredujes. Ne padam na to.

Onda sam malo istrazivala, Imam zanimljivo istrazivanje za svaku svoju dilemu, zove se knjiga The Paradox of Choice a ovde je predavanje na TED.com The Paradox of Choice, why More is Less, napisao Barry Schwartz .

the secret of happiness is low expectations.

Izasla je Sensa broj 3, majski broj a mi smo izasli u prirodu da se malo slikamo. Misa Obradovic je slikao svoju zenu Zoranu Kostic Obradovic, niko te ne gleda takvim ocima kao tvoj muz pogotovo ako je voljeni ( ovo iz licnog iskustva, nijedan fotograf te ne gleda tim ocima, niti mozes da laziras taj pogled, barem ja ne mogu ali srecom profesionalni modeli mogu, inache bismo nagrabusili) i Vlada Melentijevic, vlasnik art&cuisine centra Zaplet, koji ako neko nema oci nije mogao da primeti je nestvarno lep muskarac ali i ono sto je mnogo vaznije - harizmaticna osoba.Kako mi je interesantno da za Sensu biramo osobe koje se ne pojavljuju preterano u nekim drugim magazinima, niti u medijima, ili ih premestimo iz njihovog konteksta u neki drugi, za sad smo ga slikali, ali tek sledi prica sa njim. Inspirativno je kako on sledi neku svoju viziju uz sve probleme, nedostatke i nerazumevanje. Kad je pocinjao sa projektom Zaplet, mnogi su bili izrazito skepticni, ismevali ili se podsmevali svakoj njegovoj inovativnoj odluci, dok je on imao neki svoj plan. Njegova strast prema poslu kojim se bavi je vredna svakog postovanja.Plus je beskrajno zabavan i kad treba ume da bude pravi prijatelj.

Da se vratim na 4 minutes by Madonna ( feat. Timbeland and Justine Timberlake) Road to hell is paved with good intentions kaze u nekom delu. Kuham nesto u sopstvenoj kuhinji, pogledam sta sam napisala pored nekog recepta sa makro seminara na Divcibarama pise Put prema paklu poplocan je dobrim namerama. Jedan od tekstova koji nisam objavila zavrsava se sa If You Want it Come and Get it. If you Feel It, it must be Real. Ali sam odustala od tog kraja.

Zbrzala sam malo ovaj kraj za Elle, taman su se price same od sebe slagale, no dobro, ako odustanes kad si na vrhuncu, onda to nije odustajanje. Mislim da ce u knjizi koju bi trebalo da objavimo preko leta ( jednog leta kad resim da klatim papuchu na svim suncanim gradskim lokacijama) biti jos nekih, nikad objavljenih momenata a mozda, ... mozda budem imala i drugaciji kraj.Za sada je ovako.

elle april 2008
Voleo bih da vas vidim ponovo

Ovo se ne dogadja. Ne ponovo. Karma mi je baš zabavna. Jedan kupuje vreme prstenom, drugi bi da vrati vreme. Vreme je danas najveći luksuz, misli Zana Poliakov i niko ništa ne može da vam garantuje

Ja sam žena za jednog čoveka, zvuci nestvarno ali i smesno kad ja to izgovorim nakon citavog ovog istrazivackog procesa, ali kad se fokusiram, ne vidim ništa drugo. Ne primećujem ni kad me neko muva. Pretvorim se u vernu Penelopu. Silno sam se namučila proteklih meseci da sastavim razorenu nekadašnju bliskost u neku smislenu celinu koja funkcioniše. Ali me više ne inspiriše. Nema stvarne bliskosti. Ne onako kako sam zamišljala. Dok Mr i Mrs Smith ratuju i jure jedno drugo po belom svetu, uzbudljivo je, ali kad se pretvori u robovanje konvencijama spremna sam za opstrukciju. Sve ide malo presporo za moj temperament. Gubim strpljenje. Znam, znam, strpljenje je majka mudrosti ali ne i u vezama. I sve zvuči kao nekakav biznis plan. Moj posao je sto puta poetičniji od mog vereničkog statusa koji ipak počinje svakog jutra sa dobro jutro, slatkišu…

S druge strane, nešto se čudno dešava. Ne puštam ljude u svoj život tek tako, ne primećujem druge, ne izlazim, radim 24 sata dnevno, ako idem, idem uglavnom na gej zabave. Ne izazivam, ne flertujem. Živim u zamku koji čuvaju patuljci. Vreme provodim u svojoj kuhinji, ili cyberkuhinji. E, sad kad me i tu pronadje neko ko po google-u traži sebe, onda se pitam da li ikada išta napišem slučajno.

Jeste, malo sam opsednut sobom ali sam u poslednje vreme više opsednut vama.

Tako me televizija zove da kao konceptualna umetnica kažem nešto na temu tehnologije i emocija pošto se pretpostavlja da je to hladna komunikacija koja ne prenosi nikakve emocije. Mora da je i to slučajno. Ovo je vreme emotivne ekonomije i poetične tehnologije. Šta drugo znači touching is believing… dok dodirujem svoj iPhone itekako verujem da je sve energija oko nas, ono sto napišete je deo vas, vaših emocija koje onda neko tumači. Tehnologija je samo način i prilika a sad sve zavisi od vaše mašte i koliki ste majstor na rečima. Jedan klik menja sve. Poezija često ulazi u nas život kroz vrata beznačajnih sitnica. Mail nije samo elektronska nego i emotivna poruka.

Morali bismo da razgovaramo o tome šta vi radite ovde?
Pitala sam sledeći put, jer čajanke u kasnim večernjim časovima prete da postanu tradicionalne. U pravu ste, to je neprijatan razgovor. On je čak i beskrajno duhovit.  A svi znamo šta se dešava kad mene neko zasmejava. Izgovorio je za par sati sve što sam želela da čujem u poslednjoj deceniji. Dok se pravi da me sluša, nekako se dečacki smeška i premerava me od glave do pete.

To se dešava kad mene neko ostavi da čekam. Verenički status znači on hold. Već sam počela da se osećam kao komad nameštaja. Pomeri tamo, pomeri vamo, slave, zabave, uvek available escort servis. Odugovlačimo. Posle deset godina sad još treba da sedim u čekaonici i čekam da me neko prozove. Pa mene ostaviš da čekam,  ja odem kod drugog doktora.

I još me čarobno poetični gospodin pita da li sam sretna. Nisam baš.
Da sam malo mladji, možda bih mogao da budem neko ko bi učinio devojku sretnom. Sve je moguće. Ako postoji želja, postoji i mogućnost. Čak i u ovo vreme sa ograničenim rokom trajanja.

Neke stvari  je nemoguće sprečiti. Možda je jedan od onih analognih tipova što neće prestati da me opseda i zbunjuje dok ne završimo u krevetu. Možda tad konačno i ova opsednutost prestane. Vreme će valjda otkriti Istinu. Kad smo već kod analognih tipova, da ne pomislite da je slovna greška, analogni versus digitalni. Kod analognih tipova stvar je u osvajanju, kod digitalnih u trajanju i održavanju intenziteta emocija. Kod digitalnih sve se dešava u prve tri sekunde, instaliraj i probaj, fascinacija novim programom gde jedino pitanje imamo kao i replikanti iz Bladerunnera, koliko će ovo trajati? Hoće li trajati? Šta treba da uradim da bi trajalo… konstantno da dramim i zavodim? Morate da budete horny all the time. Kod analognih tipova, stvar jeste samo u zavodjenju, neodoljivo su sarmantni i smooth operatori ali samo na početku, oni uglavnom uživaju u igri lovac napada lovinu, predigra im dugo traje a osvajanje je proces u kome se uživa. Recke se itekako računaju. Kod digitalnih i tu se priča o poetičnoj tehnologiji završava, računa se intenzitet trajanja jedne ljubavi, lovemarks. Ono što vas uzdrma i ostavlja trag. Bez obzira na sveprisutno mišljenje, kod analognih bitan je kvantitet, kod digitalnih kvalitet. Kod jednih i kod drugih - tajming je sve a detalji su važni.

Svi mi imamo svoje vremenske mašine. Neke nas vraćaju unazad, njih zovemo uspomene. Sa nekima putujemo unapred, a zovu se snovi.

Šteta što neće trajati, but then again, who does?

 

elle maj 2008
Vi ste mi zadovoljstvo.

Ako niste znali ovo je moj 21 tekst u magazinu Elle, konacno sam punoletna po svim standardima. Vreme je da se otisnem u beli svet uz veliku zahvalnost urednici koja me je majcinski podrzavala, bodrila i gajila i svima vama, citateljkama i citaocima na strpljenju i poverenju. Nadam se da ste uzivali makar malo. Ja jesam iako mi je ovo jedan od najtezih radova do sada, extreme body performans, umesto onih cudnih umetnica sto se skidaju gole ili seciraju sopstveno telo, ja sam to radila sa sopstvenim emocijama. To kopanje po sebi jeste lekovito, ali sam proces bas ume da boli. No da nije tako, bilo bi neiskreno i lazno. Ali sad vec znate there’s a pleasure in giving pleasure.

Jeste vi znali da ce doci do ovoga kada sam vam se prvi put javio? -pita me poeticni gospodin dok se izlezavamo u krevetu. Ja sam znao. Ne znam zasto ni kako ali odmah sam znao. Slusam sebe kako izgovaram Nisam i ne verujem. Slusam svoje reci kako neko drugi izgovara. Nestvarno. Moram da se stipam povremeno. Sto je zanimljiva ova zamena uloga. Naravno, precutim i slatko slazem, bice od mene zena jednog dana. Moj prvi tekst ovde se zvao You had me at hello, to je obicno moja replika u ovom scenariju, 3 sekunde su dovoljne. U trenutku, sve znas. Pre nego sto razmislis. Osecas. Znala sam. Od prvog trenutka.

Hocemo li zauvek ostati na vi poetika ima poetican i nastavak - Vi ste mi takvo zadovoljsvo.

No, ne tako davno, na jednom od najromanticnijih mesta na planeti desavao se neki drugi firm. Gospodin  Dzin je imao momente: Mrzim sebe sto ne mogu da ti odolim. Tako si zavodljiva, samo me premeris od glave do pete i kad fokusiras svu svoju seksualnu energiju, ne mogu ni o cemu drugom da razmisljam osim… kako da te zadovoljim. Samo to zelim. Neprestano da mirisem tvoju kozu, u stvari navucen sam na tvoju kozu. Ne shvatas kakvo mi zadovoljstvo pricinjavas.

Ma jok, ne shvatam. Ali pored spektakularnog seksa, a to je ipak bitno, sta tacno jos nas vezuje? Decenija prethodnog zivota i razvodnjena stvarna bliskost.  Osim sto se tada oseca kao muskarac, kad se tacno ponasa kao muskarac. Nije stvar u zadovoljavanju nego u pokoravanju. On stalno pokusava da me prevaspita ili slomi. A to uopste nije tesko jer inache stalno hodam uskim stazama i trasiram prugu usred amazonske dzungle. Toliko sam fragilna, nestalna i nesigurna da stalno i biram te tako velike muskarce sve misleci da ce oni biti zastitnici. Oni, pak, potpuno suprotno dobiju zelju da se bore sa mnom i da me povredjuju. Kome je jos do borbe i nadmudrivanja ako ne vodi u krevet.

Cisto da zaplet bude jos zanimljiviji u sve ovo umesala se i Evropska unija, tj simpaticni predstavnici, takodjer u potrazi za zadovoljstvom ali traze jedino da se preselim na neko vreme kod njih. Mnogo slatko.

I od kad ja ispadoh takva zavodnica, bozemesacuvaj, po vasceli dan zobam zitarice i sprdam se sama sa sobom. Spremila sam palacinke sa kremom od rogaca, plus toplu cokoladu gde je kakao fairtrade, molim lepo a mleko je pirincano. Dodam malo i malteksa da zasladim sve to. Uopste ne volim cokoladu ali racunam da se overdoziram pa da vidim kako je. Pripremila sam se, sad ce biti tuga neopevana i dilema. Da li je trebalo to tako ili sam mozda mogla drugacije. Nisam mogla ocigledno. Izmedju toga da budem besna i romanticna, pre bih da budem romanticna. Fina sam osoba, ne dezurna kucka. Dajem  ono sto najvise zelim da mi se vrati, love and support. Uopste me ne zanima da provodim nedeljne kafe sa drugaricama u kojima pljujem  po sopstvenom zivotu jer me muz ne razume i ne slusa sta mu govorim. Ne mogu tako da zivim. Ne zelim.

Od kad sam se pomirila za Dzinom, cvece mi umire po stanu. Svako malo idem  kod lekara. Vratila mi se hipohondrija a nista mi ne fali osim sto sam alergicna na njega. Kad ne slusam sta mi telo govori a ono u njega jednostavno nema poverenja. Nema drugog objasnjenja.

Nikad nisam upoznao nekog tako jakog kao ti, kakav je osecaj kad si toliko superiorna? Ne mogu vise da slusam o tome koliko sam jaka i superiorna. Eto gde mi je nestala moja neznija strana. Ako sam takva, takva sam, prihvati to. I iskoristi. To se valjda ne srece svakog dana. Ja sam usput naucila da ljude prihvatam  onakvima kakvi su. Veliki, mladji, stariji,  sebicni, zauzeti, talentovani, zaboravni, preoptereceni, u stalnom stresu… Ne ide mi uvek ali trudim se. Glupost me uvek iznervira.

Meni se nekako svidja moj zivot samostalni i nezavisni koji sam uspela da izgradim za relativno kratko vreme. Povremeno se fakat osecam usamljeno, ali cak  i tada sam beskrajno radosno mirna. Dok se ne nadje neko ko ce u kljucnim trenucima moci da bude pred mene i kad mi je lose i kad mi je dobro, bas volim da budem sama. Neko ko ume da razmenjuje energiju a ne da mi je samo oduzima. Neko jednako nesebican. Neko ko beskprekorno koristi svoju rec. Reci su u mom radosnom zivotu vazne. Jednako kao i zelje jer otvaraju mogucnosti. Ovako, kad sam sama, znam sigurno da sam u najboljem drustvu. Za sada je tako. Ko zeli da bude sam ili je bog ili divlja zver. Hm?!

A mogli smo tako da se volimo – cujem svugde oko sebe kako mi se prijateljice zale na propale veze. Nema tu sta, moglo je ali nije. I ko zna zasto je to dobro. Nikad se ne zna kako dobro proizilazi iz necega sto nam na prvi pogled izgleda lose. Odem kod drage drugarice Tanje, usinula se pa da prozborimo koju kod nje na kanabetu.  Dogovaramo se oko upisa na doktorske studije. Mi lepo vidimo nasu buducnost kao profesorke, a vec zamisljam da sam doktorka, pa idem okolo da lecim…J

Dokle god uspevamo da se sa svim situacijama zivotnim smejemo kao mahnite tinejdzerke ali ovaj put sa ozbiljnom literaturom i praksom iza sebe. Ona u stvari misli da bi trebalo vec jednom da se udamo i zavrsimo sa tim. Ja ne mislim tako. Nekako mi je magic mnogo vaznija stavka nego marriage. Nije u opste stvar u tome da li jurim karijeru ili ne. To je opste mesto. I ne jurim karijeru, ona juri mene. Radim ono u sta verujem. Radim na sebi. I ova kolumna je autoironicno podsecala na seriju Sex i Grad, seriji koja je zapravo izrazito konzervativna. Junakinje sve zele da se udaju. Da budem iskrena, a i sami ste shvatili, ja bas i ne zelim. Kolumna je zapravo posvecena Simoni de Bovoar jer volim da iz uobicajenog klisea trasiram put u nepoznato… istrazivanje, eksperiment, ocekuj neocekivano, … kakvo je to zadovoljstvo. Kao da mi je otac  Indijana Dzons. I kad god se drugi sa strahom zapitaju da li smes to da uradis. Smem, naravno. I hrabrost se uvezbava.

Simona i Sartr su imali koncept otvorene veze gde niko nikoga ne poseduje. To mi je oduvek bilo zanimljivo. Free love. Bas kao i free software, open source koncepcija naseg digitalnog zivota trazi i open source veze. U njima postoji samo zadovoljstvo istrazivanja i otkrivanja. Ali i sve druge nama jako vazne stvari poput  bliskosti, ljubavi, razumevanja i podrske. I osecaja zajednistva, da nesto radis sto je zajednicko dobro. Zajednicki ciljevi. Zadovoljstvo u procesu stvaranja. A povezani ste, naravno bezicnim putem. Tako da mi nisu potrebni advokati da ga podsecaju na njegov prethodni zivot kad se posle deset godina zaljubi u neku mladju. Ili mladjeg. Pa onda na kraju mogu da kazem sta god da sam uradila, dobro je ali moje najvece dostignuce je moja veza sa njim. Get yourself connected.

Raznezila sam drugaricu i glumatajuci ocaj me pita:
Dobro, i sta ti mislis, s kim cemo mi zavrsiti?
Uopste nemam nikakvu dilemu – sa nekim fenomenalnim muskarcima. I oni ce znati da to jesu.

U medjuvremenu ti si mi zadovoljstvo. Duhoviti ljudi oko mene. I vi ste mi zadovoljstvo, kao citaoci. Novi poslovi i nove knjige koje sam nabavila pre neki dan. Suncani dani. Bezicni internet. Slatki sms. Ovaj tekst koji pisem, macbook na kome kuckam, stan u kome sam, lavanda na terasi, david byrne, paul weller i michael buble na repeat, rituals kozmetika, leptirici na frizideru… zivot koji je lep i caroban cak i kad nista ne radis. Ovde i sada. Citav svet je takvo zadovoljstvo.

Anthony Hamilton - Do You Feel Me

 

 

................................

sreda,9. april 2008.

Izvin'te me, zaradila sam se, zaboravih da mi je izasao drugi broj. Drugi broj je kao drugi album kod muzicara. Tricky. Uvek mozes nesto da zeznes, pogotovo ako ti je prvi bio vrlo uspesan. Ovaj drugi je tek dobar! Ponosna sam majka vec dva broja. Prvi je kazu najtezi, drugi sa malim mukama, a posle treceg, nista vise ne osecas. Samo se poradjas. Sto se plasim tih trenutaka kad nesto radis a vise nista ne osecas. Marko Stojakovic, moj art direktor, nadasve slatki i zgodni prijatelj ( insistira uvek da to napisem a evo i njegov sajt :) se razigrao tek u ovom broju. Skace po celi bogovetni dan ''Maco, kako nam je divan broj!'' i vec je smislio svasta za treci. Mi,naravno, vec radimo treci broj. Ala ovde vreme leti. Srecom te imam toliko zanimljivog posla da uopste ne stizem da pratim ovo uzbudjenje oko izbora. Cim se Biljka Srpka pridruzila, mora da je beskrajno zabavno.

Iz Zagreba stizem za Dve Tajne. Imam novu kozmeticku opsesiju, Rituals rediscovering the magic of everyday i najbolju kremu za ruke koju sam u zivotu probala zove se Ginkgo's Secret. Neplanirano sam otkrila i razne neke eko momente za kucu Home rituals. Prava sam practical magic vestica, btw taj film je tako dobro dizajniran, Sandra Bulock radi u apoteci i ima te razne magicne cajeve, napitke i spells... i razne bocice iza, kuhinja njihova, fantasticno sve i crvenokosa Nicole Kidman, drazesno. Naravno da sam opljackala Bio&Bio radnju , moram se obezbediti sa pirincanim i ovsenim mlekom i kremom od rogaca i fairtrade cokoladom, prave zene valjda padaju u depresiju, imaju pms konstantni i slabe su na cokoladu. Ne mogu da budem zena ako nemam nista od toga. Ne volim ni cokoladu, ne pada mi secer i nemam neutazivu zelju za slatkisima. Ima da se overdoziram svojim fake cokoladnim preparatima da vidim kako je to.

Druga Tajna je knjiga Secret, Rhonda Byrne, ezotericno magicno-inspirativna literatura, ne mogu vise chemer i jad da citam. Taman sam resila da odem u obliznju knjizaru, Algoritam i Profil da kupim, pre toga da popijem kafu sa frendom jednim divnim i on mi pokloni Secret, the book. Sto volim kad se stvari tako divno sloze. Onda sam morala da podelim neke beogradske tajne sa njim, goreo je od zelje da sazna ko je taj tajni lik iz mojih tekstova. Fenomenalno i moji hrvatski prijatelji ne veruju da je moj fiction samo fiction a da je istina negde izmedju ili tamo negde. U to vreme spremao se dolazak Busha, totalno su svi ispizdeli zbog toga jer se citav grad blokira. Setila sam se demonstracija protiv Busha pre neku godinu gde su neke zene izasle gole sa sve zbunovima, ali su pogresno sve izvele, trebalo je bez zbuna. No Bush. To je medium koji je poruka.

I mala novost, juce sam napisala svoju poslednju kolumnu za Elle. 21 u nizu, prebrojala sam, spakovala sve brojeve, vreme je da se neke stvari mozda i zavrse. Da bi neke druge pocele. Malo sam pokarambusila ovaj jugozapadni cosak, moram to da posredim. Leptirice sam vratila Aljosi da ih popravlja, rasformirala sam rad Razum i Osecajnost, ove rozenkvarc kristale sto privlace previse muskaraca u moj zivot cu da udomim negde drugde, da podelim sa drugaricama, thanks for sharing... sve u svemu generalno prolecno ciscenje i sredjivanje je pocelo. I roze zid ce mozda otici u istoriju da se ponavlja. You had me at hello i Jinxy Minx bi mogla da zamenim nekom drugom novom ilustracijom. Biljke sam organizovala na terasi. Pobacala kozmetiku kojoj je istekao rok trajanja.I svi pinkish momenti idu napolje, vreme je za renoviranje. Osim sto imam novi rad No life without magic i mogao bi neko od mojih prijatelja da me se seti za neki od buducih salona i izlozbenih manifestacija,spakovala sam, ne znam samo kad, u voznji verovatno i jos nesto. No Time for Love. Umem ja da pravim i depresivne radove, cek samo ovaj cokoladni eksperiment da mi uspe... imacu u Death by Chocolate.

spremila sam i odlican soundtrack, inspired by necim sto bi svaka devojka da ne cuje nikada Zvacu te sutra ili Necu stici danas... To nam teze pada od svih fake predizbornih obecanja.
Salif Keita - Tomorrow

.........................................

subota,29. mart 2008.

Spot je radilo nekoliko nas. Snimanje je trajalo jedan dan ali sam makar mogla svima koji su me tog dana zvali da kazem da sam na setu :) Tekstom sam vrlo zadovoljna, sto bi rekli copy-jem, ali mi je ispao moj omiljeni deo jerbo srednja zena nije to dobro izgovorila. Htela sam da u te odgovore sta je za svaku od njih sreca, ubacim posle onog ''Kad nesto skuvam, da ne vicu svi, bljak, jel to zdravo? '' i ''Moj muz... Dok me slusa, nekako se decacki smeska i premerava me od glave do pete.'' Pa to nema cenu, priznacete. Ta sreca. I sve sam pokusala da joj objasnim o cemu se radi, muz te gleda posle par godina kao komad namestaja a ti bi zapravo zelela da s vremena na vreme te premeri i malo te gleda sa nekim zarom jer u tebi zapravo vidi zenu... ne majku svoje dece, ne onu sto sprema rucak i sto organizuje citav zivot i svima zvoca i opominje ih... Medjutim, nije mi uspelo. Ne znam da li zato sto ne voli svoga muza, pa nije mogla da zamisli situaciju ili zato sto nekim osobama to nije ni vazno. A prelepa, senzualna, nezna zena, milina da je gledas dok kamera klizi po njenom licu.

Hell, nemam pojma, a i ja svasta pisem stvarno :) Onda me je reditelj provalio da uvek pisem sve licno. Sta je babi milo, to joj se i snilo ... U stvari je bas dobro ispalo. I sa kad me pozove i kad ne pozove i sa farmerkama iz srednje skole u koje udjes. Uvek je sve licno, kako god okrenes.

U poslednje vreme me ljudi cas posla izvredjaju a da i ne primetim. Ili uopste ne reagujem, izmaknem se, ali posle se malo zamislim . Dok sam gledala sirovo montirani materijal za Sensa reklamu, onaj isti reditelj mi kaze da mora da ne volim kad nesto ima nezniju stranu. Ne znam zbog cega je to bilo, ali samo sam trazila da muzika bude senzualnija. Meni ona muzika u spotu mnogo njanjava, vise sam zamisljala neki Pizzicatto Five i sve da prsti... ili Jill Scott sa albuma The Real Thing, the sexiest album ever... ali kako vezbam popustanje. Popustim. Pa da vidim sta ce biti. I stvarno sam se zamislila. Dan ima razmisljam o tome iako znam da nista ne bi trebalo da shvatam licno. Mozda stvarno i nemam nezniju stranu.

Ali zato imam Sensu. Ako ja ne znam sta je sense i sensibility, u redu, sad cu da otkrijem.
High Fidelity se posle prikazivao na teveu, pa mi je nesto palo na pamet. Sad cu da zovem sve svoje bivse momke da ih pitam sta oni kazu, imam li ja nezniju stranu i u kom trenutku se izgubila. U potrazi za izgubljenom neznoscu. U, to je vec odlican dokumentarni film :)

A nekada sam trazila superheroje, pa izgubljeno vreme, zdravlje, mir, strast, ... kod mene je uvek sve neka potraga k'o da mi je otac Indijana Jones.

Juce je bilo bas uzbudljivo u AirPort City-ju. Morali smo da se evakuisemo zbog dojave o bombi. Kakva pretnja bombama, meni je bio krajnji rok za stampariju. Novi broj je gotov. Pod kakvim cudesnim i cudnim okolnostima ja stvaram magazin za srecniji zivot... 2 minuta cu da se divim sama sebi, ali samo toliko, preostalo vreme divicu se drugim ljudima i svojim saradnicima.

Bomba?
Daj bjezi iz tog Beograda, jebena "kultura"nasilja i propalog machizma:)
Nadam se da ces doci u Zagreb!

Fakat, moram u Zagreb, but I 'll be back. I fakat nemam nezniju stranu, mora da mi je zbog toga ovde tako zanimljivo.

Struka - Oci u oci

....................................................

cetvrtak,6. mart 2008.

Daklem, dobar dan, Sensa, magazin za srecniji zivot bice na kioscima u petak 7. marta. kompletan sajt lovesensa.com dolazi malo kasnije. Taman da se malo drustvo oko magazina okupi. Meni je bila uzivancija priprema prvog broja, mislim da se to i vidi. Sad vec mogu da zaboravim neke stvari, neke sam naucila na tezi ili laksi nacin, sve u svemu malo sam previse radila, ali to sam ja, jedino tako umem. Zivot u Airport City-ju je zabavan i dalje... uz Pam Ann i nove divne prijatelje. Nisam jos stigla da proucim ko su svi momci u odelima sto rucaju po kantinama. Na Novom Beogradu je hrana grozna gde god da ste. Osim kod Kineza u bloku 70. Racunam sto nas ne ubije, cini nas jacim. Sinoc umalo nisam ostala bez nosa u stampariji u Subotici :) Kad u isto vreme pokusavam da hodam, slusam, razgledam, pamtim i malo dodirujem svoju novu tehnologija-je-sexy igracku. Nisam izdrzala, tipkam po iPhone-u. Magija i poezija. All in one.

Povremeno me je neko dekoncentrisao, neko po ko zna koji put kad mi treba love&support se izmakao, iako astro-savetnica tvrdi da meni niko ne treba, ja i dalje vezbam ono popustanje, prepustanje, prepusti se, popusti se, budi zena, ne organizator... mozda konacno i postanem zena :) Srecom uz mene je uvek jedan mladjahni muskarac - Michael Buble, njegov glas ima, za mene, lekovite vibracije. Pomaze mi svaki put kad treba da zaboravim na povredjeni i besni deo sebe i vratim se u nepopravljivo romanticnu fazu. Ima koncert u julu u Londonu i sad ne znam da li da odmah pazarim karte ili da opet vezbam da budem zena, a to koliko vidim podrazumeva samo cekanje i cekanje... moj novi tekst je o vremenu, trajanju i cekanju, zove se Voleo bih da vas vidim ponovo.

umesto pesama, sad cu ovde da pisem youtube linkove
Michael Buble i Laura Pausini - You'll Never Find...

.........................................

petak,22. februar 2008.

Ovo je potpuno blesava situacija. Sinoc potpuno rasulo, paljenje, lomljenje, bes, ludilo, agresija, sve gledas i slusas a ne verujes. Zavrsila posao u ponoc, kazu na radiju B92 da je u Beogradu mirno, pa taman da se malo provozam. Ma, ne plasim se nicega, osim ljudske gluposti. Srecem ljude na semaforima, rade isto sto i ja. Krenuli u razgledanje grada. Ne mogu da veruju. I sta ce sada biti? Svi slezu ramenima. Sramota nas je, pre svega. A taman je grad poceo da lici na nesto, malo smo se sredili. Jutros, pak, sve je ocisceno, idemo na posao i niko ne pominje sta se desilo.Ha, ha, ... Kosovo za patike se seta po mejlovima ali uglavnom se pravimo svi kao da se nista nije dogodilo.Stize mi deadline za stampu, naslovna i korice morali su da odu danas. A sledece nedelje citav magazin ide u stampu.

Neobicno, uredjujem magazin za srecniji zivot. Srecniji zivot je postao moj posao. A magazin je bozanstven. Slavi zivot od korica do korica, alternativni zivotni stil,sve sto ja volim i cime se bavim ionako i ovako. Ako ne znate da li ste zadovoljni time sto radite, zapitate sebe da li biste ga radili i da vas ne placaju. Nudi mogucnosti, inspirira sto bi rekle kolege Hrvati kojima sam sinoc poslala i jedno izvinite. Nisam sad samo ekspert za lifestyle nego i za mindstyle . Koncept je bozanstven... a ja i ne mogu drugacije nego da se beskrajno lozim na to sto radim. Jedino tako umem, iskreno i do kraja.Ne umem da fejkiram orgazam. Mirno spavam, lako se budim, verujem da je sve moguce ako se malo potrudim i pokrenem citav Kosmos. 24 sata radim ali volim svaki delic svakoga dana, ma koliko mi bilo tesko... zena u misiji, sta cete. Sad vezbam i pranajamu svakog jutra. Disem jedno 20 minuta naizmenicno na jednu pa na drugu nozdrvu i dan moze da pocne.Disanje, kao i pisanje mora da se vezba, svakog dana. Sta ne znam, sednem pa naucim, ili jedan vikend odem na neki seminar. Ima jedan lek protiv starosti o kome niko ne govori. Zove se ucenje.

Nisam odustala, samo se malo povuchem ponekada, da pogledam stvari i sa druge strane. Sve se ionako desava u neko svoje vreme ali tajming jeste sve. Pisem za Elle i dalje, transcendiram kroz medije, jedino sto je frustrirajuce u print medijima je sto stalno moram da citam svoje skracene verzije. Moram naci sponzora da bi konacno imala spread od dve strane da prica bude celokupna. Ne ide ovako. Ovako moram da objavljujem tekstove ovde, ali taman i moje drugarice van zemlje mogu da citaju. Svasta se desava ne stizem ni da zapisem. Ne stizem artom da se bavim, to me jedino malo muchi ali sam zato zivot pretvorila u umetnost. Smashing.

ELLE mart 2008.
žana poliakov

Odbrana i poslednji dani

Tebi u stvari niko nije potreban, ti si sama sebi dovoljna ali si ti, u stvari, potrebna drugima, kaže mi moja astrološka savetnica. Ti si žena u misiji, znaš to dobro i sama.  I napiši već jednom tu knjigu, Žana Poliakov sa tim upečatljivim imenom čeka te toliko drugih stvari.

Lov na zeleni dijamant je prvi film koji preslikava sve što sam želela u svom tinejdžerskom periodu. Ponekad mi se čini  da taj period i dan danas traje. Poprilično govori o snovima i planovima za budućnost. Ketlin Turner je pisac romantičnih i uzbudljivih romana a on je avanturista koji joj avanture o kojima piše i obezbedjuje. Plove na svom brodu, ona kuca na mašini, namaže nos kremom da ne izgori i piše na palubi…medjutim, kad je sve tako mirno i fino, nema inspiraciju. Mora nešto da se desi…nesto što iz korena uzdrma njihovu vezu, ne bi li opet prošli kroz katarzičnu avanturu u kojoj se on dokazuje kao superheroj dostojan njenog smirivanja.

Sve devojke oko tebe ga žele a ti ga imaš na svom prstu, kaže prijatelj Ivan, misleći na legendary Tiffany verenički prsten. Jeste, taj prsten. I ne nosiš ga. Uživaj u tome makar malo. Pre neki mesec, u ponovnom rasplamsavanju starih strasti i neraščišćenih računa, neplanirano ali ne i neočekivano, u Grand Pleasure café-u u Vasinoj, ispred mene se našla kutijica. Ona zelenkasta na kojoj piše Tiffany, sa belom mašnicom. A šta ima novo kod vas? Da li da ubuduće kolumnu zovemo Married & Fabulous ili da li da prestanem sasvim sa pisanjem, jer, zaboga, mom vereniku ne prija baš sasvim to kada privatno postane javno ili to što je granica negde izmedju. Malo mislim i da ponekad prezire umetnicu u meni. Mogu ja da se odreknem i pisanja, nije problem.  Knjiga ili deca, nisam se dvoumila ni trenutka. Ako ne može i jedno i drugo kako sam oduvek planirala, choose life. Pristanem na sve. Lepo mi kaže homeopatkinja:  Popustite, vi ste žena.

Ja sam žena, ja sam žena, sve ponavljam u kolima, mogu sebi da dozvolim da budem slaba, ranjiva i ponekada bi mogla da prećutim nešto. Ponekada. I stvarno sam neko vreme baš bila sretna u toj ulozi. Jedno dva dana. Trećeg sam postala sumnjičava. Eh, da…sećanje na kreativnu stranu vaše ličnosti uvek počinje čežnjom…

Sve stvari se dešavaju sa nekim razlogom. Popustim, jer nekako verujem da će sve doći na svoje onako kako treba. Nisam uopšte iz paravojne formacije žena koje žarko žele plemenite kamenčiće, dodatno prezime i ugovor. Some Girls are More Girls Than Others. Valjda sam u prošlom životu živela u zarobljeništvu i stalno imam problem sa radnom knjižicom i venčanicom.

I sad sam taman sve skockala. Potpisujem ugovore. Igram na sigurno. Odrasla sam. Planiram život. Slikam sad ovaj Airport City i šaljem prijateljima razglednice – evo gde završe konceptualne umetnice. Suprotno uobičajenom mišljenju, meni je itekako zabavno i inspirativno. Ali eto, možda je vreme da odrastem i prestanem da budem buntovnica sa razlogom. Samo moram malo brže da radim ne bi li stigla da nadoknadim izgubljeno i propušteno.

Onda kako to obično biva, u ovakvim trenucima morate da uvedete treći lik, čisto da zabiberi čorbu i da Runaway Bride stavi još jednom u veliko iskušenje. Novi posao tek treba zavrteti, jeste da sam čuveni spinmaster ali ipak za sve je potrebna koncentracija. Dok se nije našao neko da me potpuno dekoncentriše. I promenio fokus.

- Ne dekoncentriše mene 21 vek nego vi – hrabar je na rečima. Stvarno moram da pripazim šta želim i da živim sopstvene umetničke radove poput Razum i osećajnost. Ti leptirići od starih ploča mobilnih telefona. Send me an sms to my heart – odjednom je sve počelo da se vrti oko poruka koje uopšte više nisu hladne, bezlične i informativne, nego me gadjaju tamo gde sam najosetljivija. Internet i mobilna telefonija udruženim snagama. Direktno. Arthur Clarke ionako kaže da svaka istinski napredna tehnologija nije mnogo različita od magije.

Kad je već komunikaciona ekstaza sa poetičnim gospodinom postala neizdržljiva, vidjanje je bilo neminovno. Jedini način da se otkriju granice mogućeg je zaobići ih i zakoračiti u nemoguće.

Molim te, Žana samo nemoj da ga zoveš u svoj stan. Tu kod tebe sve izgleda tako čarobno i ti ćeš da mlataraš tim tvojim divnim rukama i da se cerekas i da mu govoriš Vi…i on je gotov. I mi smo svi gotovi. Šta ti je sad? Postigla si šta si želela i sad ti je dosadno, je l’ to u pitanju… - Marko, slatki prijatelj pokušava da me vrati u realnost.

Naravno da sam ga pozvala kod sebe. Uopšte se tu ne radi toliko o njemu, nego me zanimalo kako ću ja da reagujem u svemu tome. Prepusti se da budeš izabrana. Popusti, prepusti se, svi kao da su se urotili protiv mog feminističkog bića i prava na lični izbor. No, dobro ajde, ni to još nisam probala.

Zašto je on želeo da se vidimo i zašto mu je sve to zanimljivo, potpuno razumem, kriza srednjih godina i antistres body&soul terapeutkinja u liku i delu urednice Života. Recimo. Ali šta sad ja kog vraga tražim još…kad sam sve skockala, lepo poredjala i isplanirala sve kako treba. Što mi ovaj Kosmos ne da mira.

Hoćemo li mi zauvek ostati na Vi? – pita on.

Uf, prošlost me proganja, živim samo u sadašnjosti a zauvek, to je teška i komplikovana reč. Najčudnije je što sam od običnog poziva na čaj od djumbira bila toliko uznemirena da sebe nisam mogla da prepoznam.  Pojavio se posle ponoći i prva stvar za koju se uhvatio bio je jedan od tri rozenkvarc kristala koje držim na stočiću u dnevnoj sobi. Onaj rozenkvarc kristal, poludragi kamen roze boje koji privlači romantične dogadjaje i priziva muškarce u vaš život. Prvo što je uradio, uhvatio se za kamen - Šta vam je ovo? Naravno, ja sam zaboravila da stavim svoj dijamant.

Vi ste baš talentovan pisac, trebalo bi da napišete knjigu. Ne znam da li je to neki znak koji treba da tumačim ili možda ja zaista nisam marriage material. Možda treba da napišem knjigu i uživam u svojoj misiji, pomažem drugima, gajim prijatelje, biljke na terasi i organsku baštu van metropole. Možda je ovo zapravo moja odbrana i poslednji dani. One last fling. Dilema koju nikako da razrešim sama sa sobom. Duhovni ili materijalni razvoj. Da li se bolje osećam sama ili u paru?  Da li me to neko iskušava da vidi da li ću izdržati i proći kroz sva iskušenja ili je ovo možda trenutak kad pravim najveću grešku u svom životu? No, može to i drugačije da se posmatra. - Gde je opasnost tu je i spasonosno, nastavlja poetični gospodin.

Ništa se nije desilo. Dve odrasle osobe su sedele, pile čaj i razgovarale.  Uljudno, na razne teme. Teško da bi  bilo kome mogli da objasnimo da se zaista ništa nije dogodilo, malo smo se videli posle ponoći, samo smo sedeli i pričali. Ta čudna opsednutost, znate, traje nedeljama, ali proćiće to. Ili se možda sve dogodilo. Posle njega ostala je neka čudna magija u stanu. Ima to neko neobično prijatno prisustvo koje ostaje. Nisam mogla ni da zaspim. Sav mir i zaokruženost, sigurnost, planovi i budućnost sve se u jednom trenutku razletelo, kako to obično biva sve se pretvori u svoju suprotnost, kosmos pošalje haos, mir traži nemir, fokusacija traži dekoncentraciju. Ali sam makar shvatila da kako god bude bilo jednu stvar sad znam sigurno o sebi - ne želim život bez čarolije.

No life without magic.

 

 

.........................................................................

sreda,19. decembar 2007.

Nedostajem, znam, jasno mi je...i kad pre prodje 6 meseci, nisam ni primetila. Mada ne primecujem ni kako mi godine prolaze:) Ali se nesto ne uzbudjujem oko toga preterano, iako vec imam ozbiljne bore smejalice oko ociju. Pam Ann je nesto najzabavnije sto sam videla u poslednje vreme. Entertainer, comedianne, star, kitch, glamorous air hostess, ... i gej ikona. Poreklom Australijanka, nekada je, naravno, radila na radiju, Britanci je ocigledno obozavaju, beskrajno je zabavna i zao mi je sto sam propustila live show. British Airways je angazovao za svoju viralnu kampanju, to je ono sto saljemo jedni drugima, zabavno nam je, pa onda neprestano dosadjujemo svim prijateljima. Nije toliko naporno kao oni lanci srece i ako ga prekines i ne posaljes na sto adresa, izrasce ti treca sisa... ili vec ce ti nesto otpasti. Ne vrti se po televizijama, nego samo preko omiljene Katodne Cevi iliti YouTube.

U medjuvremenu sam bila na koncertu Princa-u Londonu. Avgust u Londonu je idealno vreme, prijatno toplo, taman da izbegnem ovdasnju vrucinu. Posle tog bozanstvenog nastupa koji nije nista drugo nego simulacija spektakularnog all night long seksualnog dozivljaja uz multipl orgazme, pom islih kako vise i ne moram da idem na koncerte. To je to. I sad sa ove distance, izgleda kao san. No covek je cudno bice, taman kad to izgovori, pocne da zudi za necim drugim...u Italiji je par meseci kasnije Michael Buble imao koncert... a Jill Scott ima novi album, pa Robin Thicke potpuno ocaravajuci glas, a tek Eric Benet ... svakog jutra kad pustim bilo sta od ovoga, malo zaboravim na zimu...moisturizing lista mi se ozbiljno prosirila ... sugar spice and everything nice ... inache, vreme pred katolicki Bozic i pred Novu Godinu samo tako mogu da podnesem...i da po stoti put gledam Love Actually. Ovo mi je najromanticniji period u godini, mada to mi je i pocetak proleca, i maj i u junu mi se uvek svasta desava, hot summer tek, carobna jesen... ma, dobro, nepopravljivi sam romantik ... i vetropirka :)

Ah da, na Facebook-u smo svi... imam tonu prijatelja, ali ne znam sta da radim sa njima, apsolutno mi je ili neispirativno ili nemam vremena. Mada, u Londonu kazu morate biti na Facebook-u, inache ne postojite.

Eric Benet - I Wanna Be Loved i Spend My Life With You i Femininity
rastopim se svakog jutra u 8 sa ovim i posle mi je citav dan kao pesma, plus preko dana malo touch trolley, run back to the gally, look around look important, get a hop in there I'm so busy, signs which mean nothing at all... touch trelley, run to the gally... busy busy busy... Pam Ann svakog radnog dana, vise puta na dan, umesto Coldrexa.

.............................

a sta se desavalo pre ovoga arhiva 22, arhiva 21,
najsvezije arhiva 20, arhiva 19 i arhiva 18,
arhiva 17 i arhiva 016 i arhiva015,
HOT arhiva014,
arhiva 013, uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se:

 

 

 

height="42">