ŽAna Poliakov

 
 

Ovaj sajt je imao mnogo inkarnacija, od labelling your own ego, preko journal of a wannabe hipster, do killing your ego when love is in the (ch)air kad je potpuno nestao.  Pa se vratio kad blog Be all you can be. From the ashes I rise with my blonde hair...and I eat men like an air... bilo mi je zgodno da citiram Sylviju Plath. U njenoj verziji je samo kosa druge boje - crvene. Pošto se već dovoljno stvari vrti, nikako mi nije išlo da nekome prepustim da mi napravi sajt. Valjda sam još uvek control freak i ko će da sedne da se seti svega što sam radila i napravi pristojan porfolio i sve što treba da napiše. Dok ja objasnim nekome, lakše mi je da sama uradim. Here we go!

Na čuveno i meni najteže pitanje čime se ti zapravo baviš, konačno imam odgovor. Evo, svim ovim što postoji na sajtu!

Be all you can be, u jednom danu, u jednoj godini, u jednom dahu, u ovom  životu. Ne bih da sutra žalim da nešto nisam probala a želela sam. A postoji i taj sense of purpose. Svi smo mi ovde sa nekom svrhom. Kad radiš nešto što je zaista tvoja svrha, uopšte se i ne umaraš, niti te iscrpljuje, čak naprotiv, nadahnjuje. Pa kad me neko pita kad sam stigla sve to da uradim, mogu samo da odgovorim jedno - ne znam, ja sam se samo igrala. Just like that, for me Work is Play.

everyday is a holiday. life is a noisy festival. celebration.


Lovemarks ili još jedna knjiga o zbunjenosti ima svoj trejler, slučajno snimljen dok smo pravili fotografije za korice. Ah, nikad ništa nije slučajno...




























A Lovemarks, novo izdanje za Mono i Manjanu ima i svoj video, snimljen doduše za Mixer Festival 2010, zove se The Mechanical Bride, Mehanička nevesta, made by Žana Poliakov & Vladimir Miladinović





























.........





web site powered by




 

Be all you can be

‘’You don’t have to be positive, you just have to be yourself.’’