Zove me jedan poznanik, nešto ga iznervirala neka rasprava kako on kaže u blogosferi gde trenutno aktuelni blogeri misle da je blog era započela od kad su se oni pojavili. Pa, to je tako logično, ne znam samo što se nervira. Istorija počinje od mene - to mislimo svi kad se rodimo. I to je apsolutno tačno, za svakog od nas.

Ali kompjuteri ne postoje od kad se pojam društvena mreža pojavio. Prvo je bila samo Mreža i svi smo bili Wired :) Imali smo i recesiju na internetu, veliki dot.com Rise & Fall, E-conomy, emotional economy, two-people communication organizacije, koncept portala ili gateway, društvo passworda i kontrole, uz sve to i prateća pojava, danas zvani fenomen Social net-working. ili social not-working, zavisi sa koje strane gledate i kako pristupate, d ali je za vas Internet prijateljsko ili neprijateljsko mesto. Bolje zvuči prijatno ili neprijatno mesto. Kompjuteri su napravljeni su sa idejom da bi ljudi mogli da komuniciraju li da brže rade neke stvari ne bi li imali više vremena za sebe i za drage osobe, tj da bi opet više komunicirali. Ljudi su već nekmo vreme dele na AC i BC, After Computer i Before Computer ali kako vreme odmiče i medju After Computer dolazi do segmentacije. Generacija X, digitalna generacija, flash generacija, facebook update junkies ... ima tu raznih naziva i fenomenoloških pojava, ali generalno pre bih nas nazvala sve Dazed&Confused generacija.

Naravno da mislimo svi da svet počinje od nas. Ali to je odlika svake mladosti koja tek počinje da upoznaje svet oko sebe. Tek u sledećoj fazi dolaze istomišljenici oko nas, drugari, prijatelji, vršnjaci, takozvani social net-working a tek onda počinje faza učenja: različita mišljenja, televizijski serijali, filmovi, muzika, pa da vidim šta kaže google, ko je ovaj Sartre, za boga miloga? I o čemu se radi u tom egzistencijalizmu?

A ko je ova Simone de Bouvoir, njegova žena, ljubavnica, intelektulna partnerka, šta tačno ona predstavlja? U koju modlu nju da stavim...ona mu dođe ko neka Carrie Bradshaw, samo što se na kraju nije venčala sa Zverkom, nego su ih sahranili zajedno. I dan danas njihova imena su povezana, ne idu jedno bez drugog. Jel takvi ljudi žive samo u prošlosti... kako to da ih danas nema?

Tako da je potpuno u redu da neko ko je nov na mreži ( tj društvenoj mreži) zapravo bude samo overloaded svakojakim informacijama, prezasićen slikama, prepunog hard diska raznim filmovima i muzikom koju i ne stigne da presluša i gomilom facebook status update-ova, ali bez ikakvog znanja o tome kako se bilo šta povezuje i zašto. To je sasvim u redu. Use it, do not abuse it. But then, the fun part begins.

Aako ista ta generacija krene dalje u istraživanje, dešavaju se spektakularna otkrića. Videćete u ovom kratkom filmu sa TED konferencije gde govori Pranav Mistry. A kako bi bilo da malo drugačije gledamo tehnologiju? Njegova prezentacija najbolji geek foreplay kome sam ikada prisustvovala. Podsetio me i zašto sam želela da idem na MIT. Tamo se okupljaju čarobnjaci nove generacije. Jedan deo. Konačno ulazimo u fazu intuitivne tehnologije koju razum razume, sensual technology, sixth sense technology. Dok se neki raspravljaju kome je veci u blogosferi? Funny... ali ajde, svako živi u svojoj realnosti. Još sam zajedno sa Markom Hermanom i Marko Bijelićem na Veza sajtu ( McMiloje je taj poznanik što se iznervirao)  u delu koji ima podnaslov - Kucamo na vrata zaboravljenih asova.
Pih, ja sam zaboravljeni as! Jedini rival ovoj konstataciji je kad su u Mikroračunarima napisali Žana Poliakov ponovo jaše! To je stvarno bilo pre sto godina. Koga jaše? Šta jaše? Mislim da sam tad redizajnirala cyberkuhinja sajt ili napravila neki novi, ne znam više... Onda se setim: Ma da, u redu je i zaboravljeni as, novo je uvek davno zaboravljeno staro. Znači da su me iskopali kao McLuhana, gde ćeš lepši kompliment. Jednako dobro kao: Ti si tako divno detinjasta i naivna. I dalje.

Znanje je sećanje, vreme postoji u jednoj ravni, prošlost, sadašnjost i budućnost, možda zaista nismo daleko od vremenske mašine ili smo mi sami te vremenske mašine. You just have to plug in. And play.

We don’t need interface, we are interface.
Imamo i hardware i software. Whole body as hardware, heart and mind as software. After all, no computer is more perfect than we are ili može to i drugačije We are inside of what we make. Mislim da dazed & confused generacija prerasta u Sixth Sense generaciju. 
Makes Sense? Sensa sense.