petak, 8. avgust 2008.

888 ima posebnu simboliku na Dalekom Istoku, kod Kineza pogotovo. Kad vec moze, da ne prepuste slucaju izbor datuma za pocetak Olimpijade. Sujeverje ili prosto neko ipak razmislja da mozda u ovom egocentricnom svetu postoji nesto vece od nas samih, od onog me, myself and I. Kazu da je to dobar datum i za vencanja. Inache, na odmoru sam, smlavila me razum i osecajnost, to nam je tema broja 6. Kad pre vec broj 6...kad cu nauciti da se ne unosim toliko emotivno u ono sto radim. Mozda nikada, mozda treba vec jednom da prihvatim tu jednostavnu cinjenicu kao i to da necu ziveti vecno i da deda Mraz ne postoji.

Ovo je, daklem, druga skica za Belef, klupe u parku. Klupe su ispale tako kako sam zamislila, ali sa flamingosima imam mali delay. Flamingosi su bili na letovanju, a sad su trenutno u Pekingu i cim se zavrsi sezona, stizu sto na Kalemegdan, sto u Studentski Park, sto na Pristaniste. Za to vreme su poslali zamenu, patuljke da im cuvaju mesto i ponekog lava. U Obrenovcu gde se prave betonske skulpture za baste, bas su ostali bez flamingosa :) No patuljcima treba da smislimo nacin kako da se ne mrdaju od klupa, fakat su teski, ali sigurna sam da bi se svakog jutra budili na drugom mestu, mada i to nije lose, onda bismo mogli da belezimo kuda se krecu...

Proverila sam, i preko dana i u vecernjim casovima, popunjeni su svi kapaciteti, zaljubljeni parovi sede po klupama i ljubakaju se. Potpuno carobno. Majke sa decom, stariji ljudi, neki se suncaju ako je na previse suncanom mestu i ako nije bas 40 stepeni, neki se zavale, kazu da je udobno moze i da se spava u njima. Sad mogu da uvrstim u svoje standardne pick up lines jos jednu: Hoces da te vodim na Kalemegdan da ti pokazem moje klupe? Hi, hi, hi....

Love is in the (ch)air . Slikao Dalibor Danilovic, jedne srede u prepodnevnim casovima na Kalemegdanu. Ovde se ne vidi, ali to je vidik sa spektakularnim pogledom na Pobednikovo dupe, najlepsa ili najcvrsca guza u Beogradu... ima i te reke, sume, lepo sve, divota. Lep grad, dobar polozaj, ne znam zasto svako malo neko ima potrebu da nesto razlupa. U Fight Club-u ima ona cuvena recenica kada Tyler Durden potpuno rasturi lice plavom lepotanu sa objasnjenjem I felt like destroying something beautiful. Mozda je to...

Zanimljivo kako mi je cak i pobednik okrenuo ledja ili sam mozda malo previse osetljiva ovih dana?! Sumaciona kriza pred rodjendan mi je poranila ove godine. Do 25. avgusta ima jos dana. Nesto sam razmisljala, cudno se ponasam i mogla bih nesto da promenim jer... naime, ponasam se kao da mi je pu-pu bozemeprosti umro muz. Pre 2 godine i sada. Opet. On je za javnost, sa njim se pojavljujem, sa njim sam se drzala za ruke i sve to sto ide...no, kad se sve zavrsi, uvek izmislim ili privucem neku situaciju koja se uglavnom desava izmedju cetiri zida ili daleko od ovog grada. Koliko vremena, zapravo kad bi bilo appropriate time da se zapravo pojavim ili odlucim da nekog nazovem svojim pravim partnerom. Decko mnogo glupo zvuci, priznajem, but then again vidjam se sa osobama u rasponu od 21 do 51 godine i svi su veliki decaci. Nikako propisno da ozalim bivseg muza, pa da okrenem novi list...

Ivan, moj fake muz mi je nesto rekao u jednom od retkih trenutaka kad smo sami. U gradu smo, pijemo kafu nakon blagog shopinga gde sam i dalje sokirana njegovim poznavanjem modnog establismenta. Zna sve kolekcije, koje sezone i koliko je kostalo. Na rasprodaji ili van nje.
- Nemoj me mrzeti zbog ovoga, molim te. Ti znas da njega ne volim bas nesto... navijam za nekog drugog potajno... ali, mislim da vi niste zavrsili. -
I on nije jedini. Moji prijatelji vide nesto sto ja ne vidim. Ili nekako brzo zaboravljaju stvari. Da li ste vi bili prisutni kad se desavalo sve sto se desavalo i znate svi zasto sam se odlucila za sudbonosno ne ... i zasto to svi meni govore a njega ne smeju nista ni da pitaju? Sad treba jos da se osecam i krivom. Stize i odgovor:
- Jer ti nisi kao on. Divna si osoba i ne plasis se to da pokazes. A zapravo cekas samo pravi potez i prave reci. Reci u tvom radosnom zivotu imaju veliko znacenje. Cak i reci iz sms poruke. -

I tako me zakucaju mojim recima iz proslog broja Sense. Sutra idem kod ocnog lekara. Da na ove shtrumpfeta roze naocari dodam ipak neku dioptriju. Kad vec jezik ne mogu da zauzdam.

Johnny Legend - PDA ( We Just Don't Care)

..........................................

nedelja, 27. jul 2008.

Mislim da je vreme da upoznate novog saradnika Sensa magazina. Dobar dan, ovo je Nikola.Retko se pogodi da u jednoj osobi nadjete sve sto zelite, ali ponekad se desi. Snazan i senzualan, nezan i hrabar, lep to vec vidite i sve nase teme ga zanimaju. U cetvrtom broju je sa nama vezbao tai chi chuan, a sad u novom ga zanimaju najbolje biljke za muskarce, fitoterapija. Stevan, nas publisher ne razume sta mi vidimo u njemu ali sve nam se svidja, ruke, usne, telo, lice, koza i ja imam poseban fetish - obrve. Kod mene ne vazi ono sta je muskarac bez brkova, nego sta je muskarac bez obrva. Guste, tamne, ozbiljne obrve, jos sam ovim cokoladnim tenom, Nikola je nas ne toliko tajni slatkis. Malo nas dekoncentrise dok radimo ali je i neverovatno inspirativan. Ma sav je kao neko umetnicko delo, jedva cekam petak da nam izadje novi broj. Plus ima jos iznenadjenja i novih saradnika i cime smo drugo mogli da se bavimo u avgustu nego razumom i osecajnoscu. Dobro, sad vam se svima malo muti u glavi a da vidite kako je nama. Mislim da bi i moje klupe u parku trebalo da budu postavljene u okviru Belefa. Sve je izliveno, sad samo treba da se farba.Bas sam fino isplanirala ovo leto, samo sam zaboravila neki odmor da stavim u agendu... hi, hi, hi... mada, negde sam procitala umor je za ljude bez usmerenja i snova. Tako da nisam ni umorna, niti cu ikada vise biti.

Stare rock chicks u vidu moje drugarice i mene su se ipak odlucile da odu na Lenijev koncert. Kad smo ga vec toliko volele pre ne-znam-koliko godina red bi bio kad vec dolazi na noge da odemo. I odemo. Pre par godina, moj bivsi saputnik i ja, avanturisti par exellance, malo smo se provozali do Beca na njegov koncert. Bio je na otvorenom. Leni je imao duzu kosu, naravno da se pojavio sa tamnim naocarima ali je onda nakon par pesama u nekom trenutku, kao slow motion je izgledalo, skinuo te naocare. Mislim da sam mogla da cujem i osetim kako su sve zene na koncertu uzdahnule. Onaj breathtaking moment. Bas mi ostalo u lepom secanju i tako ja htedoh ponovo, medjutim Leni je sad u nekoj drugoj svojoj zivotnoj fazi, bas kao i svi mi. Love Revolution. Lepo.Nesto se ne secam da su bile ranije one tantricke solaze koje traju li traju i taman mislis zavrsio je, no, ne, on nastavlja dalje... i tako unedogled. Zanimljivo.Bas sam se pitala, on ocigledno uziva ali gde sam u tom odnosu ja :) Sto me podsetilo na mog trenutnog ljubavnika. Skroz je sladak, mlad i energican ali sad ce uskladjivanje da traje neko vreme. Nije nas bas zadovoljio iako je koncert bio dobar, ne moze se reci. Otisle smo zadovoljne, ali ne i zadovoljene. Moja drugarica je cekala Are You Gonna Go My Way, ok, I like that one too, sounds like good old times, ali It Ain't Over Till Its Over prati citav moj ljubavni zivot ( oh,boze ovo zvuci ko ljubavni zivot budimira trajkovica)... no, i dan danas bas kao i 1999, Fly Away zvuci potpuno suludo. Iako nisam vise so rebellious i ne bih nigde to getaway, u mojoj glavi rokenrol treba da zvuci ovako down, dirty i zarazno. I slusa se najglasnije!

Sad je upravo otvorena izlozba, Sjajne reci, ulicna rasveta kod Beton hale na pristanistu. Mnogo je sve slatko! I moja draga Jana i njen Orsha, i Dorijan, i Talent, I isidora. I uopste ne razumem zasto me Dorijan nije zvao da radim to, valjda se zna ko se bavi recima ovde, nego mi uvalio da lijem ove klupe od betona. Sta god da sam trazila da se uradi, odgovor je bio ne moze. To je nemoguce! Ponekad mislim kako nemam vise zivaca za art, osim sto nemam vremena. Ne mogu da slusam to ne moze. A nije istina, sve moze.

Lenny Kravitz - Fly Away

..........................................

nedelja, 13. jul 2008.

Izasli smo 4 jula. Iako je Sensa zeleni magazin i ja prosto najvise volim zelene naslovne strane, ova je bozanstvena. Zbog sunca, vode i Andjele. Ona ne ume da se smeje ali ima taj neverovatni sanjivi pogled.

Imam mali sad vec tradicionalni ritual kad mi izadje novi broj. Ustanem ujutru, prosetam do obliznjeg kioska i obavezno kupim novi broj. It's just something I do. Mozda sam sujeverna, ali sta god da radim, nekako mi se cini da je licni primer bitna stvar. Ako ja ne verujem u svoje novine, pa kako onda drugi da veruju.

U utorak ce izadji i dodatak za srecniji zivot, Sensa inspiracija, ali u Politici. Kao dodatak, podlistak kako se to strucno zove. Nema mnogo strana, licno bih volela da mi magazin ima 200 strana svakog meseca, pa da sve stane sto sam zamislila, ali dobro. Svako malo, ponovo ucim da Less is more. Ne znam kada ni kako ali desila se ozbiljna promena u mom karakteru. Do skoro bi svako ko me poznaje rekao da sam nevidjena picajzla, sto bi nas narod lepo rek'o. Moram sve da sredjujem, uzrecica mi je bila: Sad cu ja to da posredim malo i pospremim. Omiljeni sam gost u svim domovima jer pospremam i ocistim sve za sobom. Ostavim bolje nego sto je bilo. U fazi dok sam bila ocajna domacica, tj postmoderna domacica i konceptualna umetnica bilo je pitanje trenutka kada cu se pretvoriti u Martu Stjuart. Neverovatna kolicina potrosene energije da sve bude savrseno. Uopste nisam kapirala da samu sebe tako blokiram, i da se toliko zaigram, ne primetim gde su ostali. Ja na vrhu planine, a ovi dole u podnozju se jos uvek zabavljaju. Pre neki dan mi je Marko rekao da moram da budem sistematicnija, da mu je potreban red a ne moj kreativni haos. Zamisli! Od picajzle spremacice sam postala vetropirka :) Sad sam nasla ljude da me organizuju. I potpuno uzivam u novoj ulozi.

Meni je potrebno da mi neko sve slozi uredno u fioke - kaze Marko. A onda on i Ivan zakljuce - Video si joj stan, kakve fioke, ona sve drzi na policama. Sad sve zavisi iz koje perspektive se gleda, nekome sve to izgleda haoticno i preterano, ali ja jako dobro znam gde se sta nalazi. Devojka koja mi sredjuje stan verovatno misli da sam opsesivno-kompulzivna osoba, ona nikako ne ume da vrati bas sve na mesto, kad cisti. Neko vreme mi je to bilo cudno, a zapravo imam fotografsko pamcenje, a neko nema i kao leceni perfekcionista, ne zameram joj kad mi ne vrati nesto na mesto. I pocela sam previse da licim na Dragana Papica, on se isto nervira sto mu ne vracaju sve na mesto. Nekome je haoticno i preterano, Boze koliko ovde ima detalja, zivotni slogan mi je God is in details. A onda dodje Jasmina Tesanovic i njoj sve izgleda kao u apoteci. Sve zavisi ko iz kakvog ugla posmatra.

Meni je nekako sve savrseno u svojoj nesavrsenosti. Red oko tebe, red u tebi, ista mi je i dalje zen logika ali za mene su harmonija i red malo drugacije rasporedjeni. I odbijam da budem control freak. Radim onoliko koliko mogu, najvise sto mogu, ali ne vise od toga. Onda pustim malo da se stvari dogadjaju same od sebe...malo Kosmos neka radi za mene. Jeste da ima malo odgovornih ljudi na svetu, ali mozda svima fali malo podrske i poverenja. Malo da te neko pogura i kaze neku lepu rec. Malo da neko veruje u tebe.Tako je moj brat upisao Akademiju. Dizajn zvuka i muzicku produkciju. Godinama se vec ''borimo'' sa raznoraznim problemima, sto zavisnost od raznih narkotika, opijata, lekova, alkohola, sve smiksano zajedno, pa onda sa nedostatkom samopouzdanja, sa emocijama, sa shokom i traumama koje je sve preziveo, pocevsi od nesretne vojske za vreme bombardovanja i na Mokroj gori na granici sa Kosovom ( sad je valjda jasno zasto ne pominjem Kosovo niti druge politicke momente ), preko problema neshvatanja sredine, devojke koja mu iznenada pogine u saobracajnoj nesreci pre par godina a sest meseci nakon tog dovoljno traumaticnog dogadjaja, on je bio taj koji je zatekao nasu majku jedne januarske veceri nepomicnu u fotelji. Dok je gledala Klopku, srce joj je samo stalo. Da li moram jos da objasnim zasto ne gledam politicke talk show programe? Moja majka i ja nismo bile politicki istomisljenici. Stalno su bile te glupe tenzije dok nisam odlucila da svoju majku volim vise nego njenu opsesiju Socijalistickom partijom. Nek se ona bavi time, ja sam se iz dnevno-politickih dogadjaja iskljucila. Vise puta mi je rekla u sopstvenom neznanju da sam strani placenik i verovatno neki ko-zna-ciji spijun kad samo putujem okolo naokolo i svugde se besprekorno snalazim, cak i pod Milosevicem. Nikad nismo saznali da li je umrla od mozdane kapi ili srcanog udara, sve se nekako previse brzo odigralo. Srce je prestalo da radi, samo tako iznenada i bez upozorenja.U 53-oj godini. Mozda je i bilo upozorenja ali nismo ni videli, ni shvatili. Kako se sve menja i sve je promenljivo, govori i novi koncept pomirenja tj partnerstva izmedju Demokrata i Socijalista. Stalno se pitam sta bi moja majka rekla na sve ovo. Pored toga sto je imala drugacije politicke aspiracije, bila je najdivnija osoba na svetu. Ne zato sto je bila moja majka, nego zato sto je bila dobra osoba.Nezan, osetljiv, intuitivan, optimistican ali plasljivi mali overprotective Rak. Ona moja neznija strana koju stalno trazim, nije ni cudo da mi se samo Rakovi pojavljuju u zivotu.

Poslednjih godina brat i ja sastavljamo zivote iz delova. A sva svoja uverenja sam mogla da testiram jos jednom u praksi. Kad mi je potrebna pomoc, dignem citav kosmos, sve sto sam naucila, otkrila, saznala, ... alarmantno stanje, pozovite sve karte! Ne zalim se, nego da vidimo taj problem kako mozemo da resimo. Nista nije neresivo, ako mene pitate. Nijedna bolest, nijedno stanje, sve je to promenljivo. Naravno da umem da budem stroga, bilo mi je smesno kad smo sedeli zajedno kod terapeutkinje, moj brat i ja, i ona me pita da li vi znate da se vas brat plasi kad pocnete da vicete? I sad mi je smesno. Marko mi je isto to rekao jednom, kad sam nesto vikala, Maco, ja te se plasim. Da ne pominjem onog sto se oseca inferiornim u odnosu na mene. Kad malo bolje razmislim, sta smo sve preziveli, i bol i strah i bes. I krivica, pa kad se sve to potisnes, naravno da imas problem sa jetrom. slezinom. I taj problem resavamo. Ja i moje srce, sto ne radi mozda bas najbolje ali zato zeli da pomogne svima. Uostalom, sto te ne ubije, ojaca te.

Ako covek blokira sve te uslovno receno negativne emocije bol, strah i bes, onda u isto vreme blokira i njihove parnjake zadovoljstvo, poverenje i ljubav. Prihvatanje zivota zapravo izmedju ostalog znaci i prihvatanje straha, bola i besa a negiranje tih osecanja iz nase neuroticne potrebne za preteranom zastitom onesposobljava ljude za dozivljavanje i drugog pola tog osecanja. To se zovu lekcije iz zivota. Ponekad nas roditelji toliko stite da zaborave da svako mora da prodje svoju skolu. Na svoj nacin.

Za kreativne umove, harmonija je nesto drugo. Meni je bilo vazno da pronadje sta je ono sto njega istinski zanima i ispunjava. Da radi ono sto voli, da pronadje sta je to sto voli, onda se dalje sve samo poredja.Potiskivanje njegove umetnicke strane ocigledno je i dovelo do svih problema ali sad ima nesvakidasnje iskustvo koje moze da pretvori u svoj rad.To ne znaci da nam se nikada vise nista lose nece desiti, ali je makar nasao neki put . Svoj put ... i jednom kad covek oseti zadovoljstvo u stvaranju i kreiranju, other drugs just don't work anymore. Mozda ne znam mnoge stvari, ali ovo znam sigurno. U ljude koje volim i do kojih mi je stalo, nikada ne sumnjam. U svog brata, cak i kad me je sve ubedjivalo u suprotno, nikada nisam sumnjala. On mi je radio muzicki intro za lovesensa.com a sigurna sam radice i mnoge druge zanimljive stvari.

Sve vreme tu negde lebde jos neka pitanja.Ko u svemu tome podrzava mene?

India Arie - The Heart of the Matter

 

.............................

nedelja, 6. jul 2008.

Nekako se uvek pogodi da radim vikendom, i ne primetim spajam tako sve dane, a onda se zalim svojim savetnicima kako sam nesto usporila. Navikla da ne znam sta cu da toliko energije, kao pcelica Maja, samo zujim negde. Jednom mi je jedan poznanik koji radi u visokoj drzavnoj sluzbi rekao da bi se on rado menjao sa mnom. Moj zivot mu nekako izgleda bas drazesno, u svom sharenilu...njemu je njegov dosadan. Pa sad, svako je sam kovach svoje srece, zar ne? Mada, ono sto retko kad priznajem, to ne izgleda bas tako kako se vama cini, tako iz daljine... ili sa minimalnim informacijama koje dajem o sebi i onome sta se dogadja ispod osmeha. Srecom, valjda imam taj urodjeni optimizam koji mi ne dozvoljava da se pretvorim u depresivnu, cinicnu a ni preterano besnu osobu kakva god da me oluja trenutno vrti. To je sad mozda tako, malo teze, ali bice bolje ili uvek ima nesto sto cega ces se vise radovati, nego zaliti. A naucila sam da od svake situacije mogu da napravim dogadjaj. Pauza za rucak, apsolutno radosni dogadjaj kome bi i njujorska cetvorka pozavidela, splet Friendsa, Will & Grace i Sex i grada, bolje kardio vezbe nisam mogla da smislim. Radni vikendi, pa lepo je kad te niko ne uznemirava, mirno i cas posla se nasa Zensational redakcija pretvori u Disko Sensu.

Proslog vikenda, nedelja oko 10 ujutru, mislim da nisam bas bila sretna sto moram da idem u teretanu. Ne da vezbam, nego me Stevan zvao da budem clan zirija za Men's Health Fitness Challenge. Jao, boze, sto je to bilo zabavno. Daklem, prijavljivali su se muskarci, mladji uglavnom, sad sta je mladje ko bi ga znao i kako za koga, njih 8 ce za 6 meseci pokusati da dovedu svoja tela u fenomenalno stanje. Vredno naslovnice Men's Healtha. Jeste, jeste mi uvek pricamo kako mi cenimo inteligenciju i duhovitost pre svega, ma da velicina nije vazna...a i ta opsednutost telom. Mala digresija, tema nove Sense je Telo kao Hram... ozbiljno sam se bavila proucavanjem tela. Sve investigatorijal zurnalizam. Od citavog procesa oblikovanja tela i muskog samopouzdanja se pravi i televizijski serijal. Pa, ako smo mislile da su samo zene opsednute telom, grdno smo se prevarile. Svaki od njih bi nesto na sebi menjao, radio, dodao, cak i najzgodniji medju njima... gde ja nista ama bas nista ne bi dirala, tj menjala. Negde nisam izdrzala pa sam i rekla, medjutim odgovor je uvek moze bolje. Istina, ali propustis toliko zabave dok juris za tim bolje. Nakon razgovora sa zirijem, proveravaju ih fitness treneri ali isto tako moraju i da se slikaju bez majice, da bi zabelezili trenutno stanje. Kao da sam bila u raju :) a zapravo je odlican reality check ko cita magazin, kakve nove generacije rastu, gde izlaze, sta slusaju, cime se bave...

Drago mi je da je moj favorit prosao sve krugove. Odmah sam mogla da ga zamislim na naslovnoj strani. Na rucku su me fake muzevi vec zavitlavali kako otvaram Zana Poliakov Management jer neko se mora brinuti o njegovoj karijeri. No, da ne bude da ovog vikenda nisam nista radila, a sad nesto potpuno drugacije, nije opsednutost telom, nego opsednutost hranom. Grmi, nas marketing menadzer je organizovao da se pojavim u emisiji Kuvati srcem, ako pravilno izgovaram. Ne jedna emisija i jedno jelo, nego tri. Malo sam kuvala u improvizovanom studiju sa potpuno drugacijom ekipom jedno tri sata, ali je jednako bilo zabavno. Nisam znala da je voditelj profesor na FDU, ponekad se cudom cudim koliko sam neobavestena. Tako sam se prenerazila u banci kad su mi rekli da ukidaju dozvoljeni minus. Nisam to ni koristila ali mi se svidjalo da znam da imam i tu mogucnost. Kad se, bre, to desilo? i koja vlada je to odobrila?

I sad nesto razmisljam o sportistima, to je nesto drugaciji mindset. Na zgradi u okviru naseg paralelnog univerzuma zvanog Airport City, na zgradi gde je smesten Telenor i kolekcija savremene umetnosti u kojoj mene jos uvek nema, how lovely, valjda zato sto sam neprocenjiva vrednost, stoji velika najava, reklama, stagod Zajedno do Pekinga. Novi clan naseg kruzoka na rucku, jos jedan Ivan nas je podsetio ...Znam ja to, ali, sine, gde je Peking, je ... Branka Katic, kad gostuje u seriji Otvorena vrata. Ako bih mogla malo da se blaziram do sutra.

Pharrell i Gwen Stefani- Can I Have It Like That

 

.............................

sreda, 2. jul 2008.

When you can wear what you feel... danas bih nosila bright yellow. Na pauzi za rucak sam bas takvu haljinu/tuniku i nasla. Evo, ovako se ja danas osecam. Suncano, nasmejano, sve chakre su mi se sinhronizovale. Od 1. jula sam resila da se rekonstituisem, resetujem i dignem ruke od svega. Pa, sad kako bude. Nisam nesto skoncentrisana najbolje, ali, to je normalno, s obzirom da sam u subotu zavrsila broj i jos uvek tiltam i pregledam sve fajlove u glavi.

I like the new you. Molim te, pisi. Obecala si nam. To nije istina ali je slatko kako se ne secam i dam se ubediti lako. Svima nama je potrebno samo malo podrske. Zanimljivo je da fake muzevi osim sto su mi predlozili novi projekat imena divnog My fake husbands in search for a real thing, neverovatna podrska. Sve sto jedna zena moze da pozeli od muskarca. Zapravo sve sto je jedna Zana zelela od svog stvarnog so-called muza.

Ti znas kako se na Zanu loze samo homoseksualci ili oni latentni. - Marko je nevidjena jezicara, palaca tim jezikom i uopste ne razmislja koliko pogan moze da bude ponekada. Mada kad malo bolje razmislim, nije da tu nema istine. Ali ne samo homoseksualci, ostvareni i oni neostvareni, zna se da sam oduvek podrzavala gej scenu jer je za divljenje kako se oni ne stide svoje seksualnosti. Isto to volim i kod zena. Isto to i kod muskaraca. Ali postoji i onaj najdivniji soj muskog roda koji je u kontaktu sa svojom neznijom stranom, ali i dalje muskarac. Fakat, takvih nema mnogo, ali valjda svet ne bi bio tako zanimljivo mesto da ih ima.

Enivej, imam mali problem sa ovim novim domenima. Dot RS. Nekako se ne osecam kao dot.rs. nisam nijedan od svojih domena prebacila na rs. Ne znam zasto, ali mi ne ide nekako. Ali sam registrovala cyberkuhinja.com. Bilo slobodno. Valjda mene cekao sve vreme. Dobro je znati da te ipak nesto saceka, ili neko. Sve u neko svoje vreme a ionako me vise mrzi da presiram stvari. Dugotrajan mi je, doduse proces, of letting it go. Ali dok mi dodje iz dupeta u glavu... eto leta.

Fake muz kaze da je vreme da se suncam i da izlazim i ne mogu sad drustveni zivot da zaboravim potpuno iako jeste, divno mi je u stanu i nigde nije kao kod kuce, ali ipak moramo izlaziti malo zajedno. Ok. Kad me vec svi ubedjuju da je vreme da izadjem, mora da mi nesto citaju na licu sto ja ne vidim. Ili sad se pretvorila u jednu od onih osoba koja ima samo posao, mozda mi izlazi para na usi... Otkud znam, svi udruzeni, zajedno tvrde da moram da izadjem iz kuce, ili iz trajektorije kuca-redakcija Airport City. Pristanem tako da me vode na promociju fashion i art magazina FAAR, splav h2o. Stvarno ne razumem pomamu oko mode i modnu histeriju, ali racunam u redu je podrzati neciji trud. Uvek. A tamo, kad se nisam shlogirala - gosca urednica Zorica Tomic koja je prvo malo vikala na prisutne da cute i oni koji nisu intelektualno gladni mogli da ba ucute, tako nesto, vrlo neprijatno, bilo me sramota, pa sam potisnula sve iz secanja. Onda nam je svima obelodanila da casopis govori o fenomenu FAKE i da se tim fenomenom niko u Srbiji, tj kod nas nije bavio do sada. Svi smo se pogledali malo izmedju sebe. Sad razmisljam, ona je jedna od pametnijih zena u ovoj zemlji, kulturolog. Super, dve sestre, pametne i dobro izgledaju. Zabavne, uspesno koliko je samostalnim, relativno nezavisnim i pametnim zenama na planeti Srbiji dozvoljeno da budu, svaka u svom polju, a i sire. Jedna nam dokazuje da ume da kuva i postavlja pitanja, i da je kuvanje kao i sve drugo umetnost i zabava, to mi je skroz simpaticno a druga da ume da se bavi fenomenima novog doba. Recimo. Malo u nekim trenucima previse agresivne, ali tako je to kad te ponese strast. Valjda. Kako je moguce da kad dodjes ili do neke pozicije ili u neke izvesne sfere, sto godina, sto miljea, ne vidis dalje od svog nosa. Kad se desi taj trenutak? Da stvar bude zanimljivija, tu se pridruzila i Isidora Bjelica, i Nebojsa Pajkic, nesto na temu Laznog i Djubreta. Magazin je dizajnirao kao i do sada Slavimir Stojanovic... i to sve, dosta dobro izgleda, ali ako se nesto zove fashion i art magazin, da li bi neko mogao da malo razmisli mozda o tome sta radi. Brate Slavimire, od tebe sam se makar nadala da znas nesto o artu... ili konceptu. I sam je covek umetnik. Ako drugi nisu dovoljno putovali ili gledali razna bijenala, salone i velike izlozbe, nema veze, ima knjiga, postoji internet, ukucas neku kljucnu rec. Istrazis sta nam je donelo digitalno doba. Pojam kopije i originala. Pa nije valjda da u 2008, neko ovde otkriva sta su nam nove tehnologije donele. Nisu samo spam i djubre. Od ere mehanicke reprodukcije do danas, raspravlja se o auri umetnickog dela, o bajtovima i atomima, analognom i digitalnom. Bilo me stvarno sramota, a ne umem na agresiju da odgovaram agresijom, nego se pokupim i odem. Bas sam se divno provela sa fake muzevima na fake dogadjaju, promociji fake magazina u potrazi za pravim stvarima :) Down, deep and dirty.Ovaj reality bytes...

Marko mi je pre toga objasnjavao da ja ne znam u kom svetu zivim, da muskarci ''kupuju BMW ne bi li karali ribe'', tim recima, excuse my french. Mi tu skracenicu BMW prevodimo kao Be My Wife. Zato sto je smesno, ali i dalje ne shvatam kako to necijem seksualnom zivotu doprinosi njegov izbor automobila. I koje dugme ili global positioning system pritisnes kad muvas ribe... mislim, ipak, taj seks, to je dodatni posao koji covek mora da obavi, sa ili bez automobila. Tezak je to posao. Ne moze sve bas da bude fake.... ili ja ne znam u kom svetu zivim?

Paul Weller - You Do Something to Me
Paul Weller ili NERD, bas bezveze da ne odem na mladjanog Pharrella, iako on svoja chuda stvara u studiju, i bolji je uvek kad radi za druge, nego sam za sebe ... no, opet se nismo dobro organizovali, niti iznajmili stan u Novom Sadu tokom Exita... a voznja do tamo, ajde do, ali od, nocu, nakon svega i citavog dana na poslu. U stvari, sta ja lupam, Pharrell je moje godiste. Pharrell i Snoop Dogg - Beautiful preko Drop It Like its Hot pa do That Girl

NERD - She Wants to Move ili Lapdance, ne znam sta je ludje... u mom svetu, ipak, Pharrell svrati do mene :)

..............................................

subota, 21. jun 2008.

Vidi, vraga, pritisne ti covek dve, tri tacke i juhu ... izleti sav moj potisnuti bes. Valjda ne moram opet sve da prezivljavam. No dobro iako mora, u redu je, to mi dodje kao gimnastika za srce, iako bi mi pametnije bilo da se gimnasticiram na drugi nacin.A kao da uvek izaberes najpametniji nacin ili napravis najpametniji izbor? Ponekad te i losi izbori negde odvedu.

Nisam sad usla u tarantinovsku fazu Osveta se najbolje servira hladna, nisam ni primetila kako vreme prolazi... od prethodnih dogadjaja proteklo je mozda godinu dana. To smo preziveli, doziveli i ozalili. Sve sam vec bila resila da oprostim, ali ne i da zaboravim. U redu je, i zamisljeni superheroji su ljudi. Moracu da uvedem selektivno pamcenje. Kad bi covek imao mogucnost da neke stvari samo iskljuci. Kvrc i izbrisano, sto me podsetilo na film Eternal Sunshine of the Spotless Mind. I onda iako ne znas i ne shvatas otkud i kako to da ti se stalno ponavljaju isti ljudi i slicni dogadjaji. Pitas se zasto. Sad imam i odgovor. Uvek postoji neka lekcija koju iz svakog dogadjaja, susreta, veze, posla .... treba da naucimo. Nije uvek jednostavno, nije ni prijatno, ponekad je dramaticno, bolno, nekad groteskno, retko smesno kad se dogadja ali posle bude itekako.Iscrpljujuce. Konzorcijum mojih doktora i terapeuta posle mora ponovo da me sastavlja. O prijateljima i sta sve oni prezivljavaju, da i ne pricam. Kad ne naucimo neku lekciju, onda nam se ona vrati da probamo ponovo, pa sve dok ne shvatimo.  Samo jos ne znam koja je to lekcija i  ako ne ukapiram, opet ce mi se vratiti.

Svi drugi su samo statirali oko nas, ili su bili krajnje sporedni likovi u ovom nasem filmu - kaze on u nekom trenutku na let's get back together turneji po Italiji - Svi drugi su bili potpuno nebitni.

Pa, ja ne mogu bas tako da se ponasam prema ljudima. I dan danas me grize savest sto sam par puta pristala da izadjem sa nekim i iskoristim njegovo raspolozenje. Evidentno je bilo da nemam nameru da produbljujem odnos, no dok se okrenem, posle par nedelja vec me upoznaje sa svojom majkom, prijateljima i pokazuje mi svoj novi stan ... ako bi mogla ti malo tu da sredis po feng shui-ju... Alo, kad se to desilo? Ovo nije veza i uopste me ne zanima da budem u vezi sa tobom, a kamoli da sredjujem stan ili vec pravim bilo kakve dugorocne planove. Sto je grozno kad moras da budes grozna.Ali makar nikog nisam zavlacila godinu dana.

I to je valjda neka lekcija koju sam naucila usput. Toliko sam se istraumirala da mi nece pasti na pamet vise nikada da se igram sa institucijom zvanom one night stand. Ili barem neko vreme. Kod mene se to uvek pretvori u nocnu moru da moram da objasnjavam kako stvarno nisam mislila nista ozbiljno. Sta bi , daklem, bila lekcija koju treba u ovoj godini da naucim? Pitam se, pitam... ko pita, ne skita. Da napravim spisak svih mojih zabluda? Kakve su sanse da budem popusti-prepusti zena? Iako mislim da deca mogu da nas cine boljim ljudima nego sto jesmo,… pa, stvarnost me ubedjuje u suprotno. Nije bas. Tokom dvogodisnjeg istrazivanja, moram da priznam da single status nije nikakav preduslov za ocaj ili brigu. Cak naprotiv, vise nesrecnih, ulubljenih zena sam sretala a da su u dugim vezama, zapecacenim brakovima ili tek izasle iz njih. Povredjene, rastrojene, pomalo izgubljene, naravno, ali nekako slobodnije dišu. Sloboda je najskuplja stvar na svetu. A obicno ljudi ne znaju sta ce sa njom. tako, krajne neobično, ali i teza da what does a woman need, a room of her own and her children... hm, draga moja Virginia Woolfe, nisam sigurna. Sretala sam žene'' ispunjene'' kako se to popularno kaže i kao majke, ali i dalje im nešto ne da mira, nesretne spolja, kao i iznutra. Mislim da je upravo ovaj wannabee journal dobio novo ime – Soul searching.

Ispunjenje forme nikoga ne ispunjava radošću. The substance does.

Kineska poslovica kaze, kad neki problem stalno pokusavas da resis i nikako ti ne uspeva, onda to vise i nije tvoj problem.Tako sam samo u jednom trenutku, odustala.

Sad cu malo da se divim sama sebi a to me svi i pitaju kako uspes da sastavis nesto sto je tako bilo polomljeno. Pa lepo, pridjes i kazes izvini i hvala. Reci su neverovatan lek za slomljena srca i nemirne duse. Kako od toga da se ne cujemo uopste, dodje do neprestane komunikacije da telefon nije ispustao iz ruke, pogotovu kad je bio sa sirotom devojkom, kojoj nije nista obecavao.U Maroku, mojoj omiljenoj destinaciji. Pravo sa aerodroma, jos iste veceri se pojavio kod mene. Kao i svaki put, posle svakog putovanja. Valjda kad otputuje negde, sve mu se cini moguce. Sve je to vrlo uzbudljivo, medjutim, kad sam ga pitala gde je bio, rekao je na poslovnom putu, Verano je imao promociju nekog automobila. Smesno, zar ne? Brate mili i da imas u Marakeshu zenu i chopor dece, uopste nije nikakav problem. Ne osudjujem ljude koji su mi dragi, samo ih malo idealizujem. Prihvatam cinjenice kad mi ih neko lepo slozi i obrazlozi. Umem da slusam. A umem i da spajam i racunam, glupo je nipodastavati neciju inteligenciju.

Mi volimo fake ali ne volimo da nas lazu da je fake.

Nikad se ne zna kakvo dobro proizilazi iz neceg sto vam se na prvi pogled ucini itekako lose. Uredno sam zapisivala sve momente proteklih meseci i godina. Odlican materijal. Neke stvari ne mozes ni da izmislis onako dobro kako umes da ih prozivis. I kad je pre stiglo leto? Nekako sam jos uvek u januaru... Sad ide ono cuveno pitanje: Kad planiras odmor? ili jos gore Sa kim? Shvatila sam da godinama unazad ne idem na odmor da se odmorim. Onako kako ja to zelim, bez nepotrebnog insistiranja na nocnom zivotu, slow living, ustanes, sednes, legnes, suncas se, plivas, citas, cutis, citas, pises, razmisljas, sanjaris, meditiras, malo vezbas jogu...apartman, sopstvena plaza, terasa, basta, da ne moram da se mrdam nigde ako mi se ne mrda, bez suvisne price i bez rasprava. Bez raznoraznih ljudi, bez veranja po okolnim planinama, samo izlezavanje... Nije ovo umorna sam od posla, umorna sam od zivota, nego s vremena na vreme, svima nam je potrebno povlacenje. Svojevrsni retreat. Stalno sam okruzena ljudima i razlicitim energijama. Mnogo dajes, malo uzimas. Baterije moraju da se pune... negde... sa nekim ko ume da cuti i da mu bude dobro. A i da ume sve ovo da organizuje... u tri poteza :)

Jill Scott - Is It The Way You Love Me ...

Nekako su svi moji prijatelji shvatila da volim taj cudesni sklop pesama koje vec poznajemo u novoj obradi, u drugom zanru cak vrlo cesto. Everything is a copy of a copy of a copy. Sad su mi svi narezali Richarda Cheese-a, svojevrsni zabavljac i pevac.Hvala Nenade, hvala Majo! Lounge against the Machine.

............................................

subota, 14. jun 2008.

U ovom gradu ima mnogo vestica. Ozenis se i eto vestice. Ne znam odakle mi ovo, ali posto pokusavam da sredim sve svoje zurnale, naleteh na ovo. Negde sam zapisala. Kao i sledece: recitost kod zena izaziva blud uma. Blud uma izaziva bludnost tela. Random zapisi, kao kad se igras veshala, zapisujes nesto a onda tek posle shvatis sta se sklopilo u celinu. Posle toga -Nista se nije desilo. i Zasto su danas devojke ljute? Sve se desava sa razlogom. Imam sad tezak zadatak, moj publisher Stevan, inache izuzetan intelektualac, obecala sam da cu ovo da napisem, misli da moze biti problem sto urednica Sensa magazina izdaje knjigu za Elle magazin kao special edition jer je bila nekadasnja kolumnistkinja tog magazina. Cvrc. Da li je moja sveprisutnost problem ili moja prednost. Da li to zbunjuje ili je to dobro i za Sensu i za Elle. And here it goes, another dilemma. ovde se VI ukljucujete sa svojim stavom na moi@zanapoliakov.com

Mozda treba da odustanem od svega. I ja se demoralisem od ovoliko dilema. Plus mi je juce na akupresuri, terapeut rekao da me najvise bole one tacke i meridijani koji se ticu srca. Nije nikakav problem, samo je prazno. Kako reagujes kad ti neko kaze da ti je srce prazno? Vece pre toga sam gledala film Sex i grad. Lepo mi je Marko, malo zbunjeno, doduse, rekao da je bolje da ga ne gledam, posle nije smeo da me pusti ni da vozim sama. Film je bitter sweet simfonija. Kad sam Ivana pitala sto me nije upozorio, rekao je ''pa moramo se suociti sa tim, svako mora da se suoci sa tim. Posle smo se smejali satima jer ne znam kako je na sve to nadovezao izjavu Nade Obric - Ja mislim da svako mora da ima djip. Nenad kaze da njega nije bas nesto dojmio, ali su se zabavljali pronalazeci slicne momente, cak se i Secret pojavljuje u filmu. Marku je film izrazito gorak, gledao ga je u Londonu i posle se tuzan setao gradom. Prijateljica S. mi pretecim glasom kaze: Nemoj da si se sad ti istripovala na happy end. Ma nemoj, ispaljivao je citavog zivota a onda se vencaju u opstini. Zene tvrde da je film nerealan, a od kada to filmovi moraju da budu realni. Stevan nije bas odusevljen ali mi je isto tako sasuo: Da, za tebe je film bas porazan.Jos uvek mi se vrti u glavi nesto sto mi je dobacio onako usput jos pocetkom ove godine dok sam jos nosila onaj the ring - Mislim da ste vi vase premisljanje i dileme zavrsili. To vam je sto vam je i ne igrajte se vise. Svaki put sam fascinirana njegovom pragmaticnoscu, visprenim odgovorima i resenjima. Jos nije proslavio svoj trideseti rodjendan, na odgovornom poslu, ima zenu koju obozava i vec cekaju dete. U odnosu na jednog cetrdesetogodisnjaka sa kojim sam provela poslednjih deset godina koji ima problem sa donosenjem svake odluke i analizira sve do besvesti. Ili do besmislenosti. Imamo i odlican slogan za njega ''Milivoje mili... puzi i lazi.Ali ne prilazi, sav je u frazi jer se pazi da ne zgazi i da mazi.'' Mogla bih i svoje pesme iz detinjstva da izvuchem, ja sam uvek zabavljala porodicu svojim sketchevima sto proza, sto poezija...mada sam veci deo vremena provela kao cutolog, dok nisam shvatila jednu prostu stvar: Life may not be the party we hoped for but while we are here, we should dance.

Srdjan Mitrovic wrote : Jedino mi nije jasno zašto u filmu nije bila ni jedna jedina cigareta! Zato je bio muški polni organ u krupnom planu (puno ženskih uzdaha u sali), ali zato ni jedne cigarete.

Knjiga bi trebalo da se zove Single & Fabulous ili jos jedna knjiga o zbunjenosti, a druga koja je skoro pa gotova, jos uvek u kupusu i u rukopisu i u radnim nazivima- the eX files ili what went wrong.

Double X ( kao i double pleasure) mi je prosle godine objasnjavao kako kada je kupio stan, ( divni prostrani, sa dve terase, u zelenilu sav i u rezidencijalnom delu grada) on nikog drugog nije zamisljao pored sebe, u njemu, osim mene. Mene je zamisljao pored sebe. Da zivimo zajedno, u tom stanu. Iako smo tada cak bili razdvojeni. Mozda cak i u fazi krajnje neprijateljski raspolozeni jedno prema drugom. Romanticna izjava, stvarno sam zelela da u to poverujem dok smo kasnije skicirali planove, tranzirali arhitektu i insistirala na vecem garderoberu :) Ipak je on velik a ja preterujem. Ali sam htela i kuhinju u kojoj mogu da kuvam. I veliku biblioteku. A mozda da ipak ja zadrzim svoj stan... No, realnost je bila drugacija. Od mene je krio mesecima da je kupio stan, iako smo se redovno vidjali, u mom stanu. Postmoderna domacica i konceptualna umetnica je spremala vecere i kompletnu celovecernju zabavu. Ali je zato osobu sa kojom se paralelno druzio, i naravno, nista joj nije obecavao, kako on tvrdi, jer je to bio samo sport i rekreacija, odveo u svoj novokupljeni stan da mu malo popushi na terasi. Kada su ga poznanici pitali nakon sto je moja sadasnja firma (kako zivot ume da se poigra, zar ne ?!) vodila u Egipat na putovanje za posebno drage klijente, gde su primecene njegove setnje sa izvesnom gospodjicom, da li je to njegova nova devojka, on je odgovorio: Svasta, ona je dno dna. Malo se zapitas, nakon svega ovoga, a ovo je samo malecni deo, ko je, bre, ovaj covek? Koliko mi imamo godina? Zajedno jedno 75. Pa, ako nista drugo za to vreme se naucis postovanju.

Pre i posle svega, ja sam zastitnica slabih i neshvacenih, osetljivih, ranjivih i ne dozvoljavam da se tako neko ponasa prema zenama.Ni prema meni, ni prema drugim zenama. Nekada sam se divila tom coveku. Bio je nepotkupljiv, osecajan i nezan. Ispod onog hladnog izraza lica koje je nosio svakodnevno. Pravio mi je savrsene muzicke kompilacije. Zabavljao me i zasmejavao. Ima perfektan muzicki ukus, oko za detalje, brz i bistar um. Ziva enciklopedija iliti riznica nepotrebnih podataka. Pravedan, vredan, posten, zabavan. Neko ciju sam inteligenciju izuzetno cenila. Zbog njegovih principa sam ga postovala. Bio mi je najbolji prijatelj, well, makar je tako shtrumpfeta videla tadasnje dogadjaje. Ljubav jeste slepa, a ja sam ga obozavala, cak i onda kada mi je iza ledja podmetao nogu ... kad god je mogao. Uvek sam nalazila neko opravdanje za njegove cudne poteze. To se zvalo njegova podrska i koliko cujem On me je i stvorio. Pre njega sam bila niko i nista ili tako nesto, zanimljivo, kao sto davno napisah da se ne ponavljam mnogo Who fucks you, defines you. Pre vise od 13 godina, pre pocetka Interneta, trazila sam superheroje i pitala se ko su oni. Ima li ih? Godinama sam bila ubedjena da sam ga zaista i nasla. Ne znam koliko polozaj i novac mogu da promene ljude, ali sam tek nedavno, u drugom krugu izbora, shvatila da ja njega zapravo ne poznajem. Zapravo, osoba koju sam poznavala i obozavala, ne znam gde je nestala. Mozda patim od one retke bolesti koja se zove idealizacija... mora da je to, ja volim da idealizujem ljude. Mozda mi je citava prosla sezona zvana Define Moments, Define Life sa sve Saturnom u zodijackom znaku i podznaku, donela nekakvo otreznjenje. Ponizenje i otreznjenje, sto volim tek da se ponizavam :) Ovo zvuci kao replika iz filma I love to colour, sto ja volim da bojim...A to sto sam tada upoznala, sorry, ali mi se nimalo ne svidja. Ne samo da nema postovanja prema zenama, nego ni prema svojim saradnicima, niti prijateljima, prema necijem vremenu, osecanjima...valjda kad smo povredjeni, onda postajemo okrutni. Vec vidim kako me drugarica lupa po glavi...''... i sad ces opet da trazis opravdanje i da nas farbas tvojom new age pozitivistickom filozofijom - ljudi grese, treba im dati drugu sansu. Svi mi mozemo da se promenimo na bolje, ako to zelimo. Ako u nekome vidis dobro, mozda ce se on i potruditi da ti pokaze samo svoju dobru stranu.'' Ja zaista verujem u sve to i ne pada mi na pamet da odustajem od onoga u sta verujem, samo zato sto se mozda u jednom slucaju nije ispostavilo kao tacno. Ali mogu o tome da pisem. Mozda se nisam trudila dovoljno... sad me je vec ozbiljno nalupala po licu - Ako se ti nisi potrudila, onda se nijedna od nas nikada nije trudila. Amen. Moji prijatelji su besni, moram se baviti potisnutim besom u narednim brojevima casopisa... potisnuti bes obicno govori o problemima sa jetrom i kilazom.

Tamo u Positanu, rodnom mestu omiljene mi dive Sofije Loren, umesto da mi srce igra od zapanjujuceg pogleda i romanticnog ugodjaja organizovanog samo zbog nas, igrao mi je zeludac.Mislila sam da smo se dragi zeludac i ja dogovorili da vise ne maltretiramo jedno drugo. Some people say that in relationships, timing is everything, above all else. I don't completely believe this, but I don't disbelieve it, either. We bring to every relationship we form the sum of all of our experience, along with our current situations. And if we can't imagine our lives having turned out any differently than they are now, most likely it all has to do with one or two decisions we made, perhaps hazardous or impulsively, a long time ago.

Posle reprize serije, vratila se i serija Brojevi na B92. Prica se i o nacionalnom pomirenju. Da sracunam koja je verovatnoca da ce se desiti happy end, makar u knjizi. No, mozda Stevan ima pravo, makar delimicno: Mislim da je tvoja verovatnoca da se udas prestala u trenutku kada si pocela da pises kolumnu za Elle.

Well, mislim da se to ipak desilo long time ago. I just love to colour :)

The Verve - Bitter Sweet Symphony

.............................................

cetvrtak, 5. jun 2008.

ovo je moja skica za BELEF.Smesno je sto od mene traze da smislim klupu za park, klupa kauch, sofa, dvosed, trosed ali u betonu. Potpuna mi je pometnja, prvo ne poznajem beton ali to nije problem, streberka sve prouci, tehnologija, izrada, sve to moze, ali me panika hvata da napravim nesto sto treba da traje. Pa, ja uglavnom pravim temporary art, dogadjaje, nesto sto traje izvesno vreme i posle toga se rasformira i gotovo. Sve je u osecajima a ne u trajanju. Cak i kad su printovi i fotografije i to je ogranicenog roka trajanja i relativno lak materijal. Ovo mi je kao radna knjizica i vencanica. Za stalno. I to treba da stoji. Vise godina. Pritom, da li pravis nesto sto treba da stoji u parku stalno kao neki svemirski brod da strchi ili pravis nesto da se uklopi u sredinu, nesto potpuno organic. Bezveze je malo u finom parkicu da bude nesto sto jeste artefakt ali potpuno kvari tu prirodnu oazu koju je neko napravio da bi se ljudi odmarali od betona, smoga i gradske guzve. No, dobro, ako sam pristala na radnu knjizicu i nista ne boli usput, cak naprotiv, bas je fino ... ima da napravim i nesto trajno. Ionako sam obecala sebi da cu da se suocim sa svim sto me plasi. Dorijan, umetnicki direktor Belefa mi se smejao kad sam mu objasnjavala svoju dilemu: A vreme je da Beograd dobije nesto trajno od Zane Poliakov. Moram se vise druziti sa ovakvim osobama, potpuno sam ubila svoj ego.

Hmm, a mozda da dobije neki holisticki centar? O tome inache trenutno mastam, Sensa holisticki centar, redakcija casopisa u kuci sa bastom, organic povrtnjak, manja suma, proplanak da moze na otvorenom da se vezba joga, tai chi ili da se organizuje piknik na travi. U kuci svi moji alternativni doktori konsultuju, savetuju i lece ljude kojima je potrebna pomoc i drugaciji pristup, uz pomoc Neznosti, Saosecanja i Vere. Radnja u kojoj sve moze da se nabavi, od hrane do kozmetickih proizvoda i ... restoran, kad vec gajimo svoje voce i povrce, spremamo i hranu, imas izbor, makrobiotika, vegetarian, nesto sa ajurveda menija i nesto sto tradicionalna kineska medicina preporucuje. Da imam konacno gde i ja da jedem i da kuham. Mora da radi i delivery. Hoces na homeopatiju, odes kod homeopate, hoces na kvantnu medicinu u deo za kvantnu medicinu, hoces na akupunkturu ili da se konsultujes sa tradicionalnim kineskim lekarom, moze i to. Ajurveda doktor i ajurveda masaze... you name it, we have it, sto bi rekao jedan americki prijatelj. Art terapija, prirodna certifikovana kozmetika, life couching... mesto gde dodjes da se inspirises i motivises. Nabavis kristale, feng shui stvarcice, magnete, aromaticna ulja, cvece, literaturu, a mozes da se posavetujes i sa astrologom, psihoterapeutom ili nekim filozofom, energetskim terapeutom. Da ucis kaligrafiju ili kapueru, kako da pravis lekovite kombinacije cajeva ili esencijalnih ulja, meditaciju, ucis da kuvas, lecis hranom ili akupresurom, ili Bachovim cvetnim kapima. Sam sebe ali i drugima mozda pomognes... Svi ljudi traže sreću, sa manje ili više snage i uporstva, a najviše izgleda da je nađu i sačuvaju imaju oni koji je traže u zajedničkoj sreći što većeg broja ljudi sa kojima ih život vezuje. Ovo je Ivo Andric, iskopala sam negde dok sam pisala ono Svi trazimo srecu na svoj nacin. I poznati su ljudi. Bas kao i Vi.

-- Svuda u svetu, a naročito valjda u ovim balkanskim zemljama, možete na dva načina da se odbranite i održite u struji života i da ljude prisilite da vas poštuju i - poštede. Prvi je: da stečete toliko novca i sigurnih dobara da vam niko ne sme i ne može ništa. Drugi je: da pokažete takvu ravnodušnost prema novcu, vlasti i svakom društvenom sjaju i uspehu, da vam i opet - ne može niko ništa. -- Mozda mi bude tesko ponekad da se slozim sa mnogim stvarima koje je napisao, but then again, to ne znaci da ne mogu da ga volim i zbog onoga s cim se ne slazem. I kopka me sta je zapravo bilo izmedju njega i Isidore Sekulic? Zadovoljstvo bez patnje i dobro bez zla... i on se pitao da li je to moguce i umetnicko stvaralastvo mu se cinilo kao resenje.



Digital Life. Cross Media Publishing je na meniju sledece nedelje. Bilo mi je totalno shashavo da upravo ovakva Apple & Adobe prezentacija za kreativne profesionalce, bude na Kolarcevm narodnom univerzitetu, iliti u Zaduzbini Ilije M. Kolarca. Tamo j epotpuno socijalisticki chic, sve izgleda krajnje analogno i retro ali sta fali, spoj nespojivog, bezicni internet radi i sva tehnika je tu, divni neki ljubazni ljudi rade u toj kuci i onda mi dodjemo 11. juna u 11 ujutru sa svojim high end masinama. A da, moj novi ljubavnik se zove Mac Book Air i zbog toga pobija teoriju o velikim - on je tanak, malen, lagan i jos uvek nisam spremna da ozvanicnimo nasu vezu. Zbunjuje me. Tajno se vidjamo :)

U nedelju 1. juna su bili Senor Coconut na Kalemegdanu, u okviru Festivala alternativne kulture, Refract. Zanimljivo kako su najinventivniji muzicari, ovi van mainstream okruga, zapravo iz nekog stereotipno izrazito krutog okruzenja, recimo Nemacke. Cudesno sta se desava kad iz svoje sredine odu u neku drugu, radikalno drugaciju, poput Juzne Amerike. Senor Coconut zapravo stoji i pritiska dirke na svom Mac Book-u ali je organizaovao citavu ekipu, citav orkestar sa raznih delova planete i pevaca iz Venecuele. Pesme su nam sve negde poznate, Smooth Operator, Riders on the Storm, Kiss, Smoke on the Water ali se izvode kao samba, mambo, cha-cha-cha pomesano sa elektronikom, uz citav orkestar. Electrolatino. To zvuci nestvarno. Bilo toplo vece i neka mikroklima tamo na Kalemegdanu. Nestvarno lepo. Sutra je Gilles Peterson, izgleda kao krompiric ali ima najsenzualniji izbor muzike na planeti...i posto se zna da nemam blama nikakvog, idem i na Julia Iglesiasa, valjda cu se setiti nekih pesama, ali me zapravo toliko zanima da vidim hiljade zena na jednom mestu kako uzdisu. To moram da vidim. I moram da prisustvujem. Sto ne vidim, ne mogu da osetim. Valjda se necu uspavati, od toliko romantike... btw, cudno je kako mi svako malo neko isprica neku svoju love storiju ili pita za savet. Muskarci, umesto glasa razuma, traze neke druge savete, priznaju greske ili pokazuju osecanja. Divno, sad sam i savetnica za musko-zenske odnose. U stvari mi je toliko drago da mogu nekome da otkrijem sta zapravo zene zele. I zamisljam njenu ozarenost kad izvede sve sto sam doticnom muskarcu predlozila. Tako da sad mogu lepo svoju agenciju za konsalting da nazovem pravim imenom Zana Poliakov PR nije public relations nego Zana Poliakov Private relations ... nisam jos pocela da naplacujem svoje savetnicke usluge ali nije ni bitno, bicu kuma tolikoj deci koja su napravljena ili se prave trenutno... radim intenzivno na povratku neznosti i romanse kao i na povecanju nataliteta Srbije. Da se vratim na pocetak price, ipak ima nesto sto ce iza mene ostati za stalno. Nije od betona ali je pravljeno od najsnaznijeg materijala. Od ljubavi.

Senor Coconut - Yellow Magic, neki los snimak ali je makar dobar zvuk,
electrolatino, spoj naizgled nespojivog.

 

..............................................

ponedeljak, 26. maj 2008.

Evo kako mene vidi moj urednik fotografije. Svako malo me nagovaraju da treba da se slikam u prirodi... i sasvim je logicno. Nema sta, pristanem. Ne umem da poziram i nerviraju me fotografi koji ne umeju da rade sa osobama, nego samo sa modelima. Strike a pose i opali. Izem ti fotografa. Bas smo lepo uhvatili prirodu, moju :) Fokus na pogresnom mestu. To su, inache, dve najprirodnije fotografije jer stvarno razgovaram telefonom. Na ostalim je cudno svetlo i izgledam ko prasica. Doduse, ne bi mi nista falilo i neko salce, vec me zovu Skinny Bitch, u shali, kao. Da budem iskrena, najlepse me fotografisao, u vise navrata, moj bivsi muz. Njemu sam nekako iskreno umela da se nasmejem, ali to je bilo u onom periodu kad je bio fasciniran mnome pa me i voleo o istom trosku. Posle nekog vremena je poceo da slika gradjevine i spomenike:) ili kad se skinem eventualno, pa mu se propale sve lampice.

Gleda covek tako uspomene, dok sam radila proslog meseca povratak u proslost i birala stvari za slikanje za tekst Riznica uspomena ( za Sensu, of course) divno sam se zabavila citav jedan vikend preturajuci po stvarima. Koliko dogadjaja za jedan zivot. Ima tu otprilike za 8 zivota ... i na pola od tih zivota sam sa fotoaparatom, cak i pokisla, u Tropei, Italy.

Pomislis tako da zajednicki zivot podrazumeva neke vase zajednicke momente i neke posebne stvari koje radite zajedno, a onda shvatim da iste slike iz ruke pravi i sa drugim osobama, i da to nije Something we do... nego something he always does. Tekstovi koje pisem imaju cesto ozbiljnu romanticarsku dimenziju, malo se kose sa stvarnim dogadjajima, jer ispricam polovicnu pricu. Istina nije bas toliko bitna.Preuzmem krivicu na sebe. Vise nego sto je potrebno. Propadne mi i neka teorija u koju sam verovala, ali uvek sam i dopisivala ono, but this is my theory. my theory is wrong. Ko radi, taj i gresi, najteze mi je palo sto mi je pala u vodu teorija o velikim muskarcima. Kad je covek velik, u smislu visine, sta ima da ga napadaju kompleksi, ne mora mnogo da se dokazuje, vec je velik, zar ne... Sta ima koga vraga i da se plasi, pa velik je... A pogotovu mene, sicusna sam, ja moram da skachem n akoncertima da bi nesto videla. Ili da odem u VIP. Malo sam ponekad veca apalacha, ali sta ima veze, on je velik. Godinama radis na necijem samopouzdanju, a onda on ispadne maleni slatki mish koji zamislja da je alfa muzjak. Alfa muzjak ne postoji bez alfa zenke, ipak je tako. Sve mislis, inteligentan muskarac to ipak moze da ukapira, nije toliko tesko, a onda prebiremo po znamenitim muskarcima grada Beograda ili planete Srbije, kako god... retko ko je ozenio ime i prezime. Retko ko je imao hertza ( citaj muda) da ozeni osobu koja je vece ime od njega samog. Ili da su barem u istoj ravni. Retko. Uvek su to neke unknown osobe, fine, pokorne, neprimetne, nezanimljive ali koje uspesno hrane njihov ego. O velicini. To mi bas nije najjasnije, ali ima i svetlih primera, cisto da mi teorija ne bude tacna.

the thing is, uvek ispadnem veci muskarac od svakog muskarca koga znam. Nisam prestala da pisem dnevnik proslog leta zbog novog posla, kako bi neko pomislio. Jok. Kad sam vec pokrenula Istinu, Krivicu, Odgovornost, Pomirenje sa bivsim, onda sam morala da pristanem na izvesne uslove. Pod broj jedan da prestanem da pisem ovaj zurnal a pod broj dva: mogla bi da prestanem da pisem i kolumnu u Elle-u jer to cita njegova mama, brat, snaha, tetka, porodica citava i cudom se cude. Tako je on meni barem rekao. I svako malo ga zove neko da mu citira neke delove mog pisanija. Pojma nemam zasto. Danas vise niko ne cita romane, u kojima mozda ima nesto od autorove biografije ali ne mora da znaci. To nisu moji memoari. A blog nije moj zivot, to je deo mog zivota. Jedan maleni deo. No, nisam znala da se taj Elle toliko cita. A ni ovo, ne proveravam statistiku, niti se trudim da budem posecena, rangirana, sa rejtingom ili bez, bas me briga. Ovo je mesto za posebne ljude, oni sami pronadju nacin kako da dodju do mene. Nema ubedjivanja, niti nagovaranja. Pleasure only.

Ok, kazem sama sebi, nesto das, nesto dobijes. Ako ga to toliko pogadja, u redu, necu da pisem vise. Dajmo sansu miru:) I bas razmisljam sto sam neka fina osoba postala, vidi pristajem na kompromise. I tako pocnu moje spektakularne vecere i celodnevni foreplay sa njim. Trajalo je citavo leto, ali i pre i posle. Zapravo, prosle godine sam mu bila i nikad ne znam kako se zove ona osoba koja ti prva udje u kucu na Bozic. E, to sam bila ja, majke mojih drugarica tvrde i stalno me jure da im dodjem prva za Bozic jer kad god dodjem, kakav sam lucky charm, imaju neverovatno uspesnu godinu. U finansijskom smislu. Money likes me, jednostavno. Enivej, znam sta on voli, sve sto radim, vise radim zbog sebe. Kad vec nema tu zavodnicku crtu, nista sam ne moze da pokrene, sve moram da nacrtam, obojim, zavezem baloncice i pustim leptirice. Ali je duhovit, ili barem ja volim takav smisao za humor. A i on voli kad ja pokrecem stvari, malo trubi da trchim pred rudu i da radim stvari prebrzo...ali i on to voli. Nije on glup, zna da se to ne srece svakog dana, mozda jednom a mozda i nijednom vise. Opet kazem sebi, sve razgovaram sama sa sobom, takva si kakva si, ti to volis zapravo. Ionako si od onih Talijana zavodnika htela da poludis. Nije mi zanimljivo ako ja ne vodim citavu pricu. Svi sretni i ovce na broju. Krajnje sam iskreno usla u citavu pricu, vidim sve nesto shlajfujem u odnosima. Nesto nisam zavrsila. Sta sad, moras da se suocis sa onim sto te muchi, inache ga se nikad neces osloboditi.Otud moja pauza... u kojoj se svasta dogadjalo... te sad imam materijala za 12 tomova... sve u nastavcima. Al' ce biti pita od detlica...:)

Moji trenutni fake muzevi su svi do jednog otputovali, jedan u Barselonu, drugi u Pulu a treci u London, sad nemam kome da kuham. I o kome sad da brinem. Marko mi pise da doruckuje celoviti tost, organski dzem i pije pukka caj od likorisa... oh, boze, moje dete je poraslo i otislo u svet. jede organsku hranu u Londonu i kupuje Bachove cvetne kapi samo... Pravi Sensa art direktor. Nabavio je i non smelly carape od bambusa. Slobodna sam citave nedelje da ne brinem da li je piskio, kakio, da li ga boli stomak i da li se oznojio, prehladio... da li treba da se ponudi... Btw, ozbiljnu sam kritiku dobila od Ivana da mi je trenutni ljubavnik neozbiljan i da moram pod hitno u Rim na romance doping i kompletnu reanimaciju tjela i duha... i da se oslobodim slobodnih radikala kojih se nimalo ne plasim, niti im pridajem poseban znacaj. Klik na Ignore. No, moram da napravim skicu za Belef, nisam dugo nista izlagala, vreme je bas zgodno za neki rad u javnom prostoru. Plus, obecala sam da cu napraviti skice+copy za maleni fashion-with-statement-and-attitude brand. Fake.chic vec zvuci kao dobro ime za marku. Za posebne ljude. Sa posebnim smislom za humor. Autoironicne. Neki pop Inteligence. Opet cu da prekopam arhivu, ne znam odakle da pocnem... mada i onaj fraulein research institute bi mogao sad da ozivi, a nisam nista od toga iskoristila... Aljosa je pokrenuo leptirice, potpuno su interaktivni, to me posebno obradovalo. Razum i Osecajnost ima nastavak No Hidden Catch. No Strings Attached. Just Free Love.

Nisam neki preveliki fan Depeche Mode, ali samo sam cekala povoljan trenutak za ovu pesmu. Snimano u New Orleansu, vidi se, naravno. I maleni citat za ove gore interaktivne leptirice koji ce bezicno komunicirati sa posetiocima, valjda sve u svoje vreme, sad nekako znam kojoj bi i osobi savrseno stajala ova pesma... Free Love

cudan je zvuk klipa na YouTube-u. pesma inache zvuci nestvarno. Ja bih malo drugacije ovaj spot napravila... mnogo vise zvuci sexy nego sto je spot na kraju ispao.

I da, nova Sensa, numero cetiri izlazi 6 juna.

.............................

a sta se desavalo pre ovoga arhiva 23, arhiva 22, arhiva 21,
najsvezije arhiva 20, arhiva 19 i arhiva 18,
arhiva 17 i arhiva 016 i arhiva015,
HOT arhiva014,
arhiva 013, uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se dr. Hauschka kozmetici.

 

 

 

height="42">