nedelja, 22. april 2007.

 

Svi koji se bave alternativnim pogledom na svet, makar i povrsno, znaju da kosa najvise pamti. Na kozi vam izlazi celokupno vase emotivno i fizicko stanje, ali na kosi, pogotovu kod djevojaka sa duzom kosom... sve ostaje zapisano u kosi. Naravno, duga kosa je negde simbol zenstvenosti i nijedna od nas ne voli da drasticno promeni to stanje. Moja draga doktorka za kosu ima izraz '' da te oshisham samo malo, medicinski''. Pre neku nedelju, odlucim u trenutku da nece biti vise medicinski, nego ima da oshisham celu godinu. Paz, sa sve shishkama, ne mnogo kratko, i dalje mogu da skupim kosu u svoju cuvenu pundju. Ali shishke su novitet, nisam ih imala od osnovne skole mozda, kad je uciteljica trazila da ih skratim jer mi upada kosa u oci.

Burna je bila prosla nedelja, pravi brain software, svakog dana se napajas nekim novim pricama, preplicu se dogadjaji i sukobljavaju misljenja. Od privatnog koje postaje javno, Marcella i pomalo levicarske price o slobodnom software-u i muzici kojoj posrednici nisu potrebni, o preko potrebnoj selekciji i selektorima jer ipak kad imas toliko toga u ponudi, ljudi ipak vole neciji izbor, o saradnji, o razmeni, o malim gerila akcijama koji prave pometnje na internetu, o idejama koje donose novac ili koje neko pametno iskoristi za nesto drugo. Jovan Cekic je pricao o drustvu nadziranja i drustvu kontrole, ekranskoj kulturi gde sve postaje ekran i kako everything goes. O dogadjajima niskog intenziteta, o odnosu kustosa i umetnika. U svakom trenutku neka tacka na na svetu moze postati centar. Nema privilegovanih. Ne postoji vise prime time. My time is prime time.

Sinisa Rogic i Vedran Gulin su bili kao dva repera na open-mic koncertu. Otimali su se za mikrofon i poredili situaciju na srpskom i hrvatskom nebu. I zabavno i prepuno informacija. Vedrana nisam dugo videla, bas je nekako porastao. Ko zna koliko smo se svi promenili iako izgleda kao da stvari teku same od sebe...pamtimo samo dogadjaje visokog intenziteta, ocigledno. Enivej, imam utisak da sve sto je pocelo da se dogadja pre ko zna koliko godina jos u cybeRexu sad konacno dobilo priliku za nastavak. Da li se to zove nas Second Life?

Dve osobe su odgovorne za pokretanje ove nove faze, jedan se zove Nebojsa Babic, a drugi Dorijan Kolundzija.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sretnem Dragana Papica u ulici, cak i zivimo u istoj i isprica mi pricu o svojim patuljcima i o njihovoj cudnoj sudbini. Kako je sve povezano. Nakon izlaganja na istom mestu gde je i o3one sada, nekadasnja jugoslovenska galerija, razbezali su se po basti, tj dvoristu zgrade i u nekom trenutku su zavrsili zakopani i naliveni betonom kao buduci temelj neke gradjevine. Ali neke stvari se ne daju zakopati, cudno je to, kaze Papic, to ti je zapravo kao i Srebrenica ... takav twist stvarno nisam ocekivala, Ali sve je na ovom svetu povezano, tako da su ti patuljci izasli opet i eno ih ispred Jugoslovenske galerije, tj ispred o3ona. Opet postavljaju neka pitanja, uveseljavaju ljude i spremaju se za svoj Drugi Zivot.

Sad odoh na ziriranje, dodeljujemo nagrade veceras. Bas me zanima da vidim sve poslate radove za takmicenje. Svako ima svoje favorite, a posto mi iz zirija ne mozemo da ucestvujemo, sebi smo upucali u noge i necemo dobiti divne statuete cak ni kao suvenire, onda bi logicno bilo da jednu od nagrade dobije neko ko stvarno spaja art i biz na nesvakidasnji nacin - New Page. Zabava pocinje u 21h. Vidimo se...

Mobitel mi se sinoc usijao od sexy sms-ova.
Be careful what you wish for, mozda se ostvari.

..............................................

nedelja, 15. april 2007.

 

Sto sam nesto shizi-bizi ovih dana. Kad nemam bas vremena za sebe, ozbiljno se unervozim. Ovo je vikend kad treba da isproduciram 4 nova rada. E, kod mene se sve tako desava u istom trenutku, paralelno i odjednom. Kad se pokrene ta tacka preokreta, to tako izgleda. Plus o dodatnim poslovima, da ne pricam...ali sve je nekako uzbudljivo. U maju mi se isto sprema serijal paralernih dogadjaja, plus angel dusting, a do tada cu morati ozbiljno da dastingujem svoj zivot. Ozbiljno da ga isprasim i pocistim. Kod mene su radovi sve sami holisticki procesi pogovoto od kada sam u sense i sensibility fazi. Shopping poeziju spremam za maj, u supermarketu ce biti. shopping poetry - shop till you drop, I shop therefore I am, passsion for fashion... Cultural Landscapes, hm...to jos razmisljam sta tacno...ali sam bas-bas zadovoljna kako mi su mi se skockale stvari u glavi za B-link ( blink-blink). Imam patuljke konacno u parku, njih 7, izgubljeni u vremenu i prostoru, traju i prepricavaju se, ako ko je zapravo autor i vlasnik price o Snezani i 7 patuljaka? Pisala sam ranije o konceptu posedovanja, copyleft, autorska prava, kopija.kopije i o open-souce vezi, mozda sam bila previse radikalna, ali cenim da ce opet za 10 godina, stici i mainstream do te tacke kljucanja. Sa tehologijom menjaju se i nasi odnosi, menjamo se i mi sami. Iako i dalje stoji da we are inside of what we make. Stvari nisu kao sto su bile ranije...posto niko od nas nema tapiju na patuljke, ja se ipak zahvaljujem Draganu Papicu, nije bio direktna inspiracija, ali je znacajan umetnik i beskrajno zanimljiv covek i ima patuljke u svojoj basti. Posto nemam svoju bastu, mogu samo da ih drzim u parku, u javnom prostoru i na neko izvesno vreme. Sve je ionako privremeno, pa i vlasnistvo nam nekim ili necim.

Braca Grim su sakupili manje-vise sve bajke koje danas poznajemo i prepricavamo deci ili referisemo na njih. One su takozvano nase kulturno dobro. Prava na sakupljene bajke brace Grim, dakle ni oni nisu pravi autori, danas ima Walt Disney. Pitanje je sad ko poseduje bajke? - moze i tako a moze i da se gleda samo kao atrakcija u parku. Idealno za slikanje. Patuljci ce onda nastaviti svoju karijeru samostalno. udruzujemo se samo na ovom projektu. Najavili su vec da ce organizovati zurke, izdati plocu, mozda objaviti i neku knjigu a potom se kandidovati za gradonacenike grada ili ministre Kulture. Bezveze je da to bude jedan covek. Vise njih, vise moze i da uradi.

Unutar galerije o3one, bice jos jedan rad, uh, na ovo sam posebno ponosna Razum i osecajnost. Zana Poliakov featuring Aljosa Petojevic. Aljosa pravi leptirice od starih maticnih ploca mobilnih telefona, spektakularno izgledaju i verovatno cemo u narednom periodu i na nekoj drugoj izlozbi vec imati ozbiljne interaktivne instalacije sa njima. Za danas, veceras, otvaranje Blink- a je u 21h, samo kao simplifikovana postavka,... ali se tako divno sklopilo sa saturday night fever i li gde su nestali leptirici u stomaku...roze leptirici simbolicki se pretvaraju u sms poruke. ko je ono rekao da sa tehnologijom nikad nismo sami...




U ponedeljak 16-og, tj sutra u 17:30 u okviru festivala - The Fall of Author, the Rise of Celebrity, krah autora i uspon celebritija. Mali talk show u okviru kog imam i goste Marcell Mars iz mame i Istok Pavlovic.

Delimo i blink-blik super nagrade, morate da se prijavite sto pre. U nedelju 22. proglasavamo pobednike - ko pravi najbolje sajtove na srpskom Internet nebu i ko pravi najinventivnije medijske art projekte ... tic-tac, vreme istice. Blink.Istorija nije više ono što je bilo pre 5, 10 i više godina…Istorija je prošla nedelja.                        Treptaj.U Eri ubrzanja niko nema vremena.Speed-dating.                     Sve se dešava prebrzo. Odluke se donose brzo.   Ili si u igri ili nisi.Nema više dugog analiziranja, niti beskrajnog teoretisanja. Svi već imamo previše informacija. Information overloaded society.

Ili znaš ili ne znaš.Ili osećas nešto ili ne. Uradio si se ili nisi.                                     Instant reakcija.                         Spontani odgovori.

Trenutna rešenja.  Intuicija, high-pressure, snap judgment, the power of thinking without thinking. Everything you know is wrong.      Ispeci pa reci više ne vredi.

Learn how to feel ‘the feelings guts’. Tri sekunde su sasvim dovoljne.

Podsvesno ti znaš i pre nego što izgovoriš.                                    

Brzo misliš. Dok trepneš.  Znaš. Budi i ti deo zabave.

 

Mislim da sam srela coveka s kojim bih provela ostatak svog zivota.Ili vise njih za vise zivota:))

..............................................

petak, 6. april 2007.

Pisala sam neki novi tekst - Ti si ono sto izgubis, zahvaljujem se Srkiboju na imenu, ja sam uvek bila ona sto tvrdi Ti si ono sto jedes, citas, gledas...njegov dokumentarac se zove We are what we lost. Nocima nisam spavala zbog tog teksta. Kad raskopavas po sebi...iscrpljujuci proces. Onda sam neko vreme morala da pauziram od pisanja. Mozda to, ali mozda me zveknuo moj novi homeopatski lek... ne znam ni kako sad dosla do toga da se bavim relativno tuznom temom, ali kako Zivot nikad nije crno belo polje nego vrlo cesto groteska i burleska, nije lose ispalo. Kakve to ima veze sa homeopatijom? Pa pokrene ti neke procese u organizmu a samim tim i u emotivnom i u poslovnom zivotu. Na primer, do sada nisam primecivala uopste da su neki ljudi oko mene itekako nezahvalni. Sve mislim, nema veze, ja dajem sve sto mogu i vise od toga i prosto ne ocekujem nista zauzvrat. Nekako mislim, to mi se upisuje u dobru karmu nekog sledeceg zivota...

Daj i dace ti se... i kad dajem nekako dobro se osecam, pa onda pomislim da to vise onako sebicno zbog sebe cinim, a ne zbog drugog. Kako li mi samo uspeva da biblijsku temu pretvorim u dvosmislenu i lascivnu relationship slagalicu, ne znam :))

Prema nekim shizi-bizi testovima, ja ispadam rodjeni lider, ali valjda ona vrsta sto po prasumi Amazona ide prva i sece lijane, upada u zivo blato do kolena,izujedaju je komancherosi i napadaju domoroci a bogami i oni sto sto su sa njom krenuli u ekspediciju. Posle izvesnog vremena, na tom istom terenu nastane resort hotel five stars, domorici tu rade, kolege iz tima postanu investitori sretni jer su sledili svoj instinkt...a ja vec otisla u Peru da otkrivam nesto novo. Zelja za avanturom mi je uvek veca i jacha nego zelja za priznanjem ili eventualnom zaradom.

Slican se slicnome raduje. Nema uzbudjenja ravnom tome kad sretnem nekog slicnog. Ili nekog ko se bavi nekim svojim stvarima sa neizmernim zarom. Talentovan, inteligentan...i jos u nekoj svojoj misiji. Prosto ne mogu prvo da se ne obradujem, a onda i da ne reagujem. Postoje mnogi ljudi ciji sam rad upoznala mnogo pre nego njih same. Ali me to nije sprechilo da za njih krchim prolaz kroz prashumu, aplaudiram i podrzavam do trenutka dok konacno i drugi ne shvate nesto sto je bilo sasvim ocigledno. Meni, barem, odmah bilo sve jasno. Nije da sam vidovita, ali talenat i neciju sposobnost umem da namirisem na kilometar i godinama unapred.

Kad vodim neki tim, to nikada nije demonstracija moci, posto u to ionako ne verujem. Vise volim da pravim atmoosferu kooperacije a ne konkurencije. Iskreno verujem da ljudi najbolje rade dok se zabavljaju... i dok mi je nesto zabavno, radim. Kad prestane da bude, odoh u Peru.

Neko vreme sam patila zbog toga sto onda skachem sa cveta na cvet, iz projekta u projekat, iz medija u drugi medij, iz arta u biznis i obratno, da spajam nespojivo... i onda pomislim kako nigde ne pripadam. Cak me je i bivsi zivotni saputnik ubedjivao kako bi trebalo malo vise da vezbam kompromise i dase prilagodim i nadjem svoje mesto. Stvarno sam zivela u ubedjenju da je to neki moj problem, sve dok nisam srela svedjane i Funky Business i shvatila da je sve ovo gore navedeno moja itekakva prednost u odnosu na druge a nikako slabost. Cak i u Srbiji.

Jonas Ridderstrale dolazi u Beograd 24 i 25 aprila. Drzi predavanje u okviru SEEMAR konferencije Inovativna istrazivanja za inovativni biznis i potpisivace knjige u Plato knjizari. Privatni zivot se ionako izgubio u ovom Vremenu Ubrzanja, pa vec ako ako radimo twentyfour-seven i zivot nam postaje posao, neka makar bude zabavan. Funky, u svakom slucaju.

btw, slicno se slicnim leci je i princip funkcionisanja homeopatije. Pre neku godinu se jedan mladi dizajner cudio kako mogu da pisem za Cosmopolitan i da pravim konceptualne radove poput everything is a copy of a copy of a copy ili no-logo i funky biz inspired Fake.Chic ambijentalnu instalaciju. Kako to spajam bibliju potrosackog mentaliteta i anti-globalisticke ideje? Eto tako. Kako ide feministicka teorija i moja farbana plava kosa? Makrobiotika i clubbing? Kolumna Single and fabulous u Elle magazinu i Blink festival novih komunikacija? Apple racunari, prirodna kozmetika i Feng shui? Space clearing i re-brendiranje Srbije? leptirici i biznis? Prica o musko-zenskim odnosima i e-motivna ekonomija ... Nemam pojma, ali meni sve nekako ima smisla i najbitnije od svega - zabavno je.

Sprechava me da buljim u teve kutiju, citam hronike i mrzim ceo svet i mislim da je drzava kriva za sve moje probleme. Fakat, i dating je politicki problem. Nema toga, nema interakcije, nema fizickog kontakta, nema intercourse-a, nema unutrasnjeg balansa. Samo frustrirana i nezadovoljna gomila hormonskih poremecaja u potrazi za materijalnim momentima istinskog uzbudjenja... ali je slatka ova serija Brojevi na B92. To gledam redovno, uvek se pojavi i neka od mojih omiljenih teorija, poput Gladwell-ova the Tipping point. o tackama preokreta, o promenama koje izgledaju kao da su dosle odjednom, ili je samo virus dostigao kriticku tacku. Life as epidemic. Social epidemic. Ideje i nase ponasanje ponekada deluju kao virus ubacen u sistem. Isto se tako i sire, poput epidemije. Ali tako i nestaju. Zarazno dobro stivo. Dobro dodje u trenucima nesanice i dok pokusavam da prisaberem ove razigrane leptirice od mojih misli u jednu koncentrisanu i smislenu.

Lenny Kravitz - Thinking of You ( salsa version)

........................................

nedelja, 25. mart 2007.

Valjda je sad stvarno stiglo prolece... Vreme je da bashtovanka zasuche rukave i uredi svoju mini terasu. Lavanda nabavljena, sveza menta upravo postavljena...lepo se i slika. Biljke stvarno unose neki novi optimizam oko nas.Ovo je iz nekog razloga tekst koji svi pamte iz Elle magazina. Ali tu prodje kroz nekoliko ruku, lepo sve bude ispravljeno, sredjeno, korigovano i skraceno i prevedeno. Evo, izvolite Director/s Cut.

Ja te gledam, ja ti ne dam*

Ima već neko vreme kako izlazim sa jednim vrlo simpatičnim mladićem. Stvarno izlazim, onako američki, idemo na dejt, vidjamo se, ništa seks, ma ništa me ne pitajte očajna sam zbog toga, ali prosto voli čovek sa mnom da razgovara i da se družimo i da radimo svašta u poslovnom smislu. Mislimo slično, volimo iste stvari, postoji čudna neka varnica svaki put izmedju nas ali se sve završi tako što me nakon večere, pića i slatkih razgovora, uredno poljubi u obraz i ode.

Prvo sam se ljutila, bila besna, ne razumem o čemu se tu radi, šta meni fali, direktan atak na samopouzdanje, mislim vidi se iz aviona da bi trebalo nešto da se desi i nemam ništa protiv, ali da se suočim još sa dodatnim činjenicama: ja sam već bila ta koja je napadna, pa neka malo gospodin pokaže svoju mušku stranu. Dakle, na njemu je štafeta. Čekam je, ima tome godinu dana, ne šalim se uopšte.

Ne znam koliko puta sam ga brisala iz mobilnog telefona. Nekako se uvek vrati. Čudan bug ima moj mobitel. Ili se on tek tako javi, kada su ga već svi otpisali. Moja drugarica ionako misli da iako to nije veza u klasičnoj postavci da se nas dvoje već ponašamo kao ozbiljan dugogodišnji par i da je samo pitanje trenutka kada ćemo se zajedno preseliti na neki drugi sunčani meridijan. I da nikad nisam bila bliža trenutku odlaska na Bali. A oko Balija ima jedna mala priča, naime tamo idem samo ako ću da se venčam, ceremonijalno. Kao Mick Jagger i Jerry Hall, venčanje samo za nas a obično ne važi nigde drugde. To je ionako više lična stvar nego papirološka.

Sa prošlim životnim saputnikom sam se tri puta spremala za Bali. Uvek je nešto nepredvidjeno iskrslo. Tako se ni to naše venčanje nikad nije desilo. Ko zna zašto je to dobro.

Onda se sam pronašao u prošlom tekstu Elle magazina i nekako bio mi je i rodjendan, pa eto, jel’te prilike da izadjemo ponovo. Nikad ne znam ni koliko ozbiljno treba da se spremam za taj izlazak, da li podrazumeva prijateljsko ćaskanje uz večeru u indijskom restoranu ili da nataknem štikle i izadjem sa svim svojim oružanim snagama?  Sve se plašim da ne preteram, pa onda tako nekako groteskno se nadjemo za stolom gde je on smart casual a ja kao da idem na prijem u Beli Dvor kod Acike i žene mu oble i prijateljski nasmejane grkinje. Onda se odlučim za neku neupadljivu kombinaciju, just got out from work.  Au contraire, on se potpuno drugačije opremio, nisam baš očekivala da u libanskom restoranu pijem kalifornijsko vino dok mezetim, ali cosmopolitski nomadi umeju da umiksuju svašta i da bude dobro. I sve tako nekako nestvarno, svaki put se čudim koliko smo slični i koliko ja zapravo volim sama sebe kad nalazim tipove toliko slične sebi.  Završavamo rečenice jedno drugom, to vino je savršeno, sunčano i pitko od kalifornijskog sunca, i visoke čaše i sve nešto živeli zbog mog  33 rodjendana...u nekom trenutku zažalim što nisam neku satensku haljinu navukla jer sve izgleda kao savršen set up. Izvadiće malenu kutijicu sa nekim divnim nakitom i prepašću se, neću znati kako da reagujem. I da li da kažem da ili ne. Pretrnula sam, stvarno se nisam spremila za tako nešto. Mislim, ne mogu da kupim robu dok ne probam. Au, što lažem, kupovala sam sto puta, znam sve svoje mere i koliko mi dobro šta stoji. Znam da mi i on dobro stoji.

Čak sam mu dozvolila i da plati račun, što za nas preterano samosvesne žene je veeelika stvar, kao da sam mu dopustila da me drži za ruku. Vidno raspoložene ispratio nas je konobar sve namigujući. Svi se raduju when love is in the air.

I tako dok idemo svako prema svom automobilu, razmišljam kako bih išla s njim do kraja sveta samo kad bi pitao, nešto izgovorio, jer u ovoj priči ne smem da budem toliko napadna ni agresivna kao što sam obično. Umesto toga samo me poljubio u obraz i otišao. Nisam stigla ni da se spustim sa sopstvenog tripa a on već zapalio. Šaljem sms a zašto mi ovo radimo?
Nema odgovora.

Kako? Šta? Šta sam rekla? Šta sam uradila? Zašto? Šta se dešava sa ovim svetom i sa muškarcima u njemu? Imam hiljadu pitanja i nijedan odgovor. Kako se ništa ne dešava slučajno, upalim TV kad ono Oprah Winfrey. Gost joj je scenarista Seks i Grada, jedan od njih, tj onaj koji je Burger-u stavio u usta čuvenu rečenicu he's just not that much into you. I time Mirandi, a trebalo bi i svima nama otvorio oči. Parafraziram ali ona se pitala kako to da iako se odlično provela sa nekim tipom na večeri on nije hteo kod nje u stan i taman je sve to prezentirala svojim drugaricama kao problem i šta on zapravo misli i šta to tačno znači ?! A onda ide okrutna istina koju Burger izgovara: da su muškarci vrlo jednostavni, ako nam se neko svidja, mi smo tu, spremni za sve, i ako nas pozovete u stan, naravno da idemo. Kad je tip zainteresovan za tebe, on ti to i pokazuje. Zove telefonom, pojavljuje se i dogovara gde god i u bilo koje vreme, želi da upozn ai sve tvoje prijatelje, ne skida ni pogled a bogami ni ruke sa tebe i kad dodje do trenutka vas dvoje konačno sami u krevetu, on je više nego spreman i presretan što ima priliku da te zadovolji. Muškarci nisu uopšte komplikovani, mada volimo da umišljamo kako jesmo.
Ako ne, onda he's just not that much into you. Ako se ne javlja posle sastanka, a ti se pitaš zašto, well, he's just not that much into you. I tako su sve vreme tokom emisije ponavljali, kakvo god da su pitanje imale devojke iz publike, odgovor se pretvorio u horsko recitovanje -  he's just not that much into you.
Prema knjizi He’s Just Not Into You ( Behrendt and Tuccilo nije još prevedena kod nas) čitavom ženskom rodu bi trebalo da bude jasno da muškarac nije "into you"  kada ne zove, kada se ne vidjate, kada ne želi da ima sek ili kada ga ima ali sa nekom drugom, kada je raspoložen da se vidite samo u trenucima pijanstva, ako ne želi brak, kada odluči da raskine vezu, kada nestaje pa ne možeš nikako da ga nahvataš, gospodin Neuhvatljivi, kada je oženjen a "sa oženjenima ni na kafu", to znate, kada je sebičan skot, mrcina ili ozbiljan freak show.
Kakav hladni tuš! Istina i to baš sad kad je niko nije tražio. Ali moram ipak da stavim i neki autorski potpis na sve ovo. Kad dečko nije "into you", a preko puta sebe ima ovakvu osobu, jedino što svaki normalan čovek može da pomisli je da ima problem sa potencijom ili da malenom aparaturom. Kao i sve velike ljubavne priče i ova nema happy ending ali konsenzusom je zaključeno na svim okruglim stolovima koje sam organizovala, da on sasvim sigurno ima the smallest dick ever.
When a guy is not into you, he has a small dick. Zatvori fajl i move on. Samo gubim vreme. Ionako očigledno svašta dopuštam ali ništa ne propuštam.

Na kraju ipak da napomenem, svaka sličnost sa stvarnim osobama je remiksovana i namerno slučajna.

*Ja te gledam, ja ti ne dam – je deo pesme grupe Plejboj.

Ona izlozba Color De Luxe je tako slatko upakovana i postavljena i divna je nova grafika na televiziji sva od sapunice i snova... ali na otvaranju mi se ucinilo kao da je izlozba svih mojih dosadasnjih promasenih investicija, jedna, druga, treca, cetvrta, peta, sesta... nije ni chudo sto se nista ne desava u poslednje vreme, valjda sam ispunila kvotu. Moram da predjem na drugo govorno podrucje...ili kontinent. On the other hand, business unusual is going well...

..........................................

subota, 17. mart 2007.

... Ispostavilo se da sam zaboravila koliko je vremena proslo i mladi i zgodni maneken se u medjuvremenu ozenio. Kad pre? U cemu je stvar, ja sam mislila da mladji beze od takvih obaveza a ne da sto pre sebi organizuju ''muciliste''. Enivej, nisam pitala, mozda je mlada trudna. To je postao obicaj. Ne razumem o cemu se tu radi. Zabavljaju se sto godina a onda kad ona zatrudni, e bas su tad resili da se registruju. A sto tad, kad nisu do sad? Kakve veze ima...ako ne verujes u papire, ne verujes. Obecao si u nekoj drugoj dimenziji i tvoja rec valjda ima vece znacenje od bilo kog verskog pomazanija ili mudraca-maticara iz opstine...ili se varam. Mozda su advokati zapravo tu da te podsete na obaveze i na prosli zivot - tako kazu iskusne bivse gospodje, including i bivsu Romana Abramovicha. Moja majka je imala teoriju da to muskarac provera da li je ona sposobna da radja decu, pa kad se uveri da nasao plodnu njivu, onda u redu, moze pred oltar. No meni se sad sa ove daljine i sa ovim godinama cini da je pre stvar u tome da muskarac proverava da li je on sam sposoban.Aha.

Verovatno zato i postoje tolike nesretne trudnice kojima se ne posvecuje dovoljno paznje ili vrlo cest slucaj, muskarac umesto da je pored tebe u tim trenucima, nesto mu kvrcne u glavi i ne tako retko ima i ljubavnicu. Ili dve. Ili chopor njih... Da, da, upravo za to vreme dok ti mazis stomak i saopstavas buducem pokolenju sve strahove i frustracije kroz placentu. On se vrlo cesto ne nalazi tu. Samo formalno je prisutan. Jer nije jos razradio drugi strah koji ga je napao, ako mogu jednu mozda bi mogao da posejem decu jos negde… da li sam sad zavrsio sa svim drugim, daj sta jos moze u ovom krugu...iako su moji prijatelji isto ovo radili, ne osudjujem ih, u tom poslu ih je dvoje. Nisu oni samo krivi ako su krivi uopste. Postoji tu jos neko ko je mogao da kaze ne, ne moze to tako. Ali nije, nego je pristala. I misli da ga ima u saci, jer ona je trudna kraljica. Medjutim prica nema uvek happy end. Ne shvati on nista. Nego posto je to bio samo njegov eksperiment a ne izraz najviseg obozavanja nekoga i zelje da sa njim imas nesto zajednicko, onda se prema tebi i prema detetu odnosi kao prema eksperimentu. Cesto zaboravi, ili ima momente kajanja i grize savesti koje nadoknadjuje tako sto malom ili maloj nakupuje igracke i firmiranu deciju garderobu. Ili mnogo radi, da bi deci obezbedio buducnost ... Aha. Ili zato sto ne moze da ih pogleda u oci.

Nije zelja svake zene da samo nastavlja vrstu, nego ipak ima tu i malo romanticnih ideala poteklih iz sto-puta-prepricanih bajki i previse romanticnih komedija. Melodrama nije zanr.

Ja se bas plasim ovakvih eksperimentatora.

Nema sanse, seceru. Novi hit sa hrvatskog izbora za eurosong, a kad smo vec kod secera, seceri iz grafike b92 imaju izlozbu u o3onu u ponedeljak. Zove se Color de Luxe. Dok tajno drustvo rozenkrojcera sprema u aprilu Blink – festival novih komunikacija.

Zaboravila sam da je UK Garage moj najdrazi muzicki background za leto a DJ Coba veceras u Anderu.Za mladje generacije, on je prvo spektakularan dizajner a onda i DJ. I dalje tragamo za zanimljivim mladjim dizajnerima...i muskim i zenskim. Shvatila sam da moram da organizujem neke web radionice za zene, nista stogi feminizam, niti previse teoretisanja, nego prakticno znanje...pocinjem da se brinem za svoj legacy.Moj novi e-mail je moi@zanapoliakov.com. Ovo gore je ilustracija by MissSmokeTooMuch, moj novi ilustrator za Elle i za Angel Dusting izlozbu. Check out - konacno imam i favicon.ico. Onaj leptiric gore. Ulepsao mi je dan.

Artful Dodger - Summer Jam

........................................................

cetvrtak, 15. mart 2007.

What goes around, comes around... tako i moje teorije nikad nisu stalne. Mislim da se to zove temporary theory. Danas me je neko podsetio na odlican budisticki nacin razbijanja ega i laznih nada da smo previse bitni u vremenu i u prostoru. Kad napravis svoju divnu mandalu od praha biljaka i zivotinja, to obicno traje mesecima i traganje i pravljenje, a pravi se artwork na podu hrama, dodje ti ucitelj kad konacno zavrsis, stavi ti metlu u ruke i kaze da sad pocistis to sto si napravio. Sve na ovom svetu je privremeno. Tako i moje teorije. Neke su i pogresne u startu. Niko nema tapiju na Istinu. Sve je u vasim rukama i pogledu. Zato se bavimo istrazivanjem...rude u svemiru....

Dakle, stara je teorija o niskim muskarcima. Hteli bi oni da budu visi i taj nedostatak velicine se obicno nadogradjuje bildovanjem ega, obicno kroz novac ili moc, ili i jedno i drugo. Niski muskarci se nece zadovoljiti samo jednim. Retko kad ce i biti zadovoljni, pod broj jedan jer im majka Priroda nije dala jos tih dvadesetak, trideset santimetara...o visini govorim, sad.
Ne tako retko, to su ambiciozni mladici nepresusnog entuzijazma. Ne znas sta ih tera, ali oni teraju sami sebe. Niko drugi. Ne tako retko, oni su i uspesni u svojim ambicijama... oni znaju da para vrti gde burgija nece i kako to izgleda kad se popnu na novcanik. Aim higher kod njih dobija pravo znacenje. Kratki prsti se isto tako po nekoj od teorija ne vrednuju previse, zene cesto gledaju muskarce u ruke, nije to nikakva tajna, odnos izmedju prstiju nesto im govori...ovo je inache za jednu od epizoda MythBusters odlicna tema. Oni koji imaju kratke prste jos su pritom i gramzivi, tako kazu...stalno nesto grabe, posto su im malene ruke, misle da to nikad nije dovoljno, pa da zagrabe jos jednom...i tako...

Shodno tome, nekako su uvek bila sklona da biram visoke muskarce. Cak i pre nego sto sam saznala za sve ove mitove. tu i tamo upadne i poneki niski i nikako nisam razumela zasto stalno imam neke probleme sa njima. Ovim niskim, mislim. S druge strane, ja volim ljude koji su passion driven u svakom slucaju, sad sta je tu motiv ispod nije toliko vazno, svako od nas je skenjan na neki nacin, vazno je kako se nosimo sa tim...Ponekad i neki problem ili nedostatak od tebe napravi velikog ili boljeg coveka...ili zenu. Ako se neko strastveno bavi fotografijom, artom, dizajnom, prodajom, razvojem web sajtova... i kad govori o tome okice mu se zacakle, moj je covek. Odmah se prepoznamo.

Onda tu nastane problem, mene vise mrzi da se dokazujem drugima i ne gledam sebe onako kako me drugi vide. ne zanima me. Dobro mi je kako mi je. I uopste me ne muche ambicije. Spavam mirno. Jedino kad popijem kafu, onda smisljam kako cu to take over the world. High sam od kofeina. Ne smem ni da pomislim kako bi letela na necem drugom.



Tvoje stanje diktira i tvoj pogled na svet, okolinu, na ljude oko tebe. Trebalo mi je dosta da ovo uvezbam, ali - to sto je neko zloban, licemeran, besan je njegov problem...ne moj. Obicno ti niski nisu stigli ni do ovog stepena, iako je to tek prvi. I dalje vide sebe onako kako ih drugi vide i to im je jako vazno. Tu nastane sukob. Ponekad i neresiv. Nije svako spreman da radi na svojim kompleksima.

Onda se nekako njihovi problemi pretvore u moje, u smislu da slusam stalno kakva sam ja. Ovakva, onakva...sve svoje teskobe prebaci u moje dvoriste. Zabluda je da so-called jake zene to mogu da izdrze. Nisam bolid. To je inache ozbiljno maltretiranje. Verbalno maltretiranje i svojevrsno nasilje. Ko to trpi, ima problem sam sa sobom. Ja nesto ne volim da me tlache, sto bi rekli dragi prijatelji Hrvati. Ako si sa mnom, to je zato sto ti se svidjam sa svim svojim vrlinama i manama gde preovladavaju moje vrline, je l' tako?

I tako sam sve zivela u zabludi da se sa visokim takve stvari nece dogadjati. Ali avaj...
Teorija o niskim iskomplksiranim pade u vodu cas posla. Najvisi koga sam mogla da nadjem a nije iz kosarkaskog tima, mi je pre neko vece pricao kakva sam ...ovakva i onakva. U nekom trenutku se sve pretvori u samo neki zhamor i vidim usta se otvaraju ali ne cujem nista izgovoreno. Samo vidim to neko silno upinjanje da dokaze da je najveci i da je on u pravu. A niko tu nista ne dobija. Ma kinji, brate, nekog drugog ...ako to trpim, sledeci korak je da trpim i kad me neko zvekne u glavu...sve sa izgovorom, pa sta on mene voli, to mora da je za moje dobro, on me vidi onakvu kakva jesam. Taman sam na dobrom putu za Sigurnu kucu.

Hey girl, is he everything you wanted in a man? - ja jos uvek slusam reci pesama i ponekad mi se ucini da to nije slucajno.Probilo se kroz zhamor.

U sledecoj sceni se pitam sta li radi onaj mladi i nadasve zgodni maneken? Nisko chelo. Why bother talking....mythbuster krece u akciju.

Justin Timberlake- What Goes Around.../ ... Comes Around

.....................................................

cetvrtak, 8. mart 2007.

Ma, sta god da kazu, divno je biti zena. To misle i svi moji prijatelji :))
everyday is a holiday. life is a noisy festival. celebration.

James Brown - Mama Feelgood

 

........................................

petak, 2. mart 2007.

Drustveni zivot mi je u poslednje vreme uglavnom preko dana.. Uvece nesto preskacem, osim ako se ne zadrzim slucajno. Onda dolazi nocna smena i uvece nesto mora da se pise, postavlja, radi, kreira... Ali pre neko vece, Microsoft party, dobrodosla Vista, gde nego u Magacinu na Savskom pristanistu. To je sad vrlo bitna lokacija za business mingling, ljude u odelima i statusnim simbolima. Tek kad bude doslo ozbiljno lepo vreme, juce sam se kao macka sunchala na simsu malo, Savrsko pristaniste ce biti najlepse mesto za izlazak. Tu je i Superspace, i Wabi-Sabi, i Italian Design Center ...reka, vazduh, pirka vetric, tu ce uvek biti sveze i kad bude bilo 40 stepeni...divota. No, prvo poziv na Vista launch party se zvao LOVE is in the Air. Ko jos govori o ljubavi kad je Microsoft u pitanju? Microsoft jeste brand koji ima najvecu vrednost odmah posle Coca-Cole, jeste i monopolista i uspesan biznis. Ali cak ni oni koji su zaradili milione na akcijama Microsofta ne govore o ljubavi prema njemu. To nije LoveMark. Kevin Roberts invented the term lovemark to describe a brand that connects on an emotional level with consumers. He uses examples such as Harley-Davidson, Apple and Aveda as brands to which customers feel "loyalty beyond reason."

Problematicno je i da li je i postovanje uopste prisutno kod Microsofta, praktican jeste i neophodan vec kad smo se navikli ( i uopste nije u redu sto omiljena disko banka gde sam se prebacila Banca Intesa ne podrzava e-banking na MAC racunarima, to uopste nisam ocekivala...). Svi koriste pa logicno i mi cemo... sasvim u redu stav. Ne vole svi da talasaju i da menjaju. I da skacu sa bandzija. Ali LOVE nikako ne ide uz Microsoft. Love is in the Air. Ako je vec novi operativni sistem Vista, zar ne bi bilo zanimljivije da su napisali Asta La VISTA, Baby - referirajuci na nekadasnje glumacko ostvarenje danasnjeg guvernera Kalifornije ... lauch of the most advanced ... come and get it. windows vista. Makar bi bilo smesno. Mada, however, Don't be mistaken, everyone is going to get Vista eventually. To get, not to love.

Mozda ima nesto u onome da svako prizeljkuje ono sto nema. Sta su TV Pinku uopste i bile potrebne Vesti, pa jos Nacionalni Dnevnik, neki jure rejtinge iako znaju da su najuticajniji, neki bi hteli po svaku cenu da imaju informativni program kao B92 iako im bas dobro ide entertainment...na Microsoft zabavi je zato bila pesmica All U Need Is LOve. Ima sve. Ali nema Ljubavi. Koristicemo ga, ali da li cemo ga voleti... mora da je tesko nositi toliko besa i nezadovoljstva na svojim ledjima. S druge strane, Steve Jobs sta god da uradi, njega njegovi sledbenici, the Cult of Mac, obozavaju. Citiraju i vole, one je jedan od onih harizmaticnih lidera kome novac nije osnovni motivacioni faktor. Uzbudjenje lezi u necem drugom. U inovacijama. Zato svi koji imaju Apple racunare ili iPode su emotivno vezani za njih. To nije samo predivno dizajnirani komad plastike - to je evidentna, vidljiva i opipljiva konacna realizacija necijih snova. Ostvarena ideja. Kreacija. I to prenosi na druge, na svoje korisnike...svi mi imamo istu zelju - da ostvarimo svoje snove.

Ali nije svacija zelja da se utegne u odelce, svaki dan nova sveze ispeglana kosulja, da ima dobar auto, velik stan i plasticnu zenu pored sebe. Toliko srpskih bogatasa a letuju na Svetom Stefanu, pa se onda zale sto ih slikaju papparazzi. Neko sanja elektricne ovce ( ovo cita i mladji svet, pa prosto moram ipak da napomenem, Da li androidi sanjaju elektricne ovce je knjiga Filipa K. Dicka, inspiracija za snimanje film Bladerunner), a neko sanja da vise nikada ne mora da udje u carape i cipele, da bude okruzen zelenilom i vazduhom, da ima bastu i ogromni porch, da mu ne treba cebe za pokrivanje, niti da ima ogromne racune za infostan i grejanje, da je na otvorenom stalno ali da radi wireless.

Inache, nekim muskarcima istina odlicno stoje odela, ali to mu je neka vrsta moderne uniforme. To su novi vojnici. Ko voli vojsku... Rekla sam svom bivsem zivotnom saputniku da smo se mi zapravo razisli u trenutku kad je on obukao odelo. On misli da je to jako romanticna izjava. Ali kad ljudi ulaze u odela, to jeste kao uniforma koju obuces i onda postoje neka druga pravila, radis po komandi, postujes zadate ciljeve, komuniciras i prepoznajes se samo sa svojom vrstom. Ovi drugi, odjedanput postaju niza bica od tebe. Nebitna. Ili njihove stavove ne razumes i postaju ti strani. I neprijateljski. Sebe obicno pronalazis kada negde otputujes i kada dozvolis sebi da se dronjav, pun peska i znojav vucaras po Kairu, po pustinji, po Bliskom Istoku, ili na Dalekom Istoku...sva ta mesta gde prepeglana civilizacija ushtirkane kosulje jednako ushtirkane dushe nije zavladala.



Saska iz Platoa je kriva sto ne pisem redovno svoj zurnal, prvo uvek dobijem neke zanimljive knjige, Viktor Peljevin moj omiljeni junak i njegov Vukodlak. Bogami i Karaoke Kapitalizam, dva celava Svedjanina koji su napisali i Funky business, knjigu koju sam verovatno najvise puta citirala u zivotu, mozda vise nego moje makrobioticke ucitelje...btw, jedan od njih dvojice koliko cujem dolazi u Beograd, na Ekonomistovu neku konferenciju ili sta vec... nova emotivna ekonomija. Pisu sa tolikim zarom i te knjige imaju tako neku culnu vibrirajuci energiju da ne smem da ih citam pred spavanje jer mozak pocne da mi radi na previse obrtaja... ne znam da li zato sto sam sretna kad citam svoje stavove koje je neko drugi uoblicio i sastavio ili zato sto ti otvore trece oko i svet pocinjes da gledas out of the box. A nisam sama. Ima tu jos nekog. Uvek sam mislila da zaradjivanje novca moze da bude i zabavna aktivnost a ne mucenje, prekovremeni rad do iznemoglosti ili neke pu-pu bolesti... kad radis ono sto volis, posao postaje zabava i nemas osecaj da radis u rudniku i da moras da posecujes kojekakve zabave da bi ti slika izasla u novinama jer tako generises sopstveni PR. Izadjes da se zabavljas i proslavljas, Richard Branson je druga omiljena weird osoba milionskog novcanika, on zna da kako da osvane kao vest u novinama, i on i njegov biznis.
Drugo, Saska je kriva jer mi je ubacila crva da konacno sastavimo neko izdanje o kome mastamo vec izvesno vreme, ah, to ce tek biti uzbudljiva avantura. Opet mi je srce poskochilo.Uh, toliko uzbudljivih stvari nas ceka...

Sad konacno znam da to sto se nigde ne uklapam, nije moja mana, nego prednost.



ovo gore je mighy mouse.

.............................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezije arhiva 20, arhiva 19 i arhiva 18,
arhiva 17 i arhiva 016 i arhiva015,
HOT arhiva014,
arhiva 013, uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: