cetvrtak, 22. februar 2007.

Nemam problem sa PC-jem, niti sa Windowsima, ruku na srce, tolike godine sam provela sa njima i sluzili su... u rukama Mandusica Vuka, svaka puska bice ubojita... Ako znas sta hoces, naci ces nacin. Gajim ozbiljnu dozu naklonosti prema kompjuterasima i geek kulturi, pa nisam rada da optuzujem Bill Gates-a da je sve sto radi osveta strebera. Ne bas sve, ali je to odlican motiv da nesto uradis u zivotu. Ili da promenis Zivot. Ako je zelja za znanjem, shtrebanje i ja se prijavljujem u ekipu...

Najavljena Vista me sad nesto ne pogadja, posto sam ionako uvek kaskala sa verzijama Windowsa. Secate se, jedan od milion puta, kad svi svi koji su imali novi XP dobijali viruse i padali u nesvest. Ja sam jos uvek imala Windows 98. I tako stalno, naviknem se na neku verziju Photoshopa i ne zelim da je menjam. Kad nesto radi, nemam zelju da menjam.

Preneses to na musko-zenske odnose i eto poznate teorije. Kad nesto radi, ne menjaj. Medjutim, prvo - zivimo u konzumeristicko vreme gde ukoliko nemas neke potrebe za nepotrebnim gomilanjem preko potrebnih stvari , zapravo i ne zivis...a ljudsko bice je i radoznalo bice. Uvek se pita sta je iza zatvorenih vrata. A sta ima tamo? Mozda nesto bolje.

Jos ako ste rodjeni perfekcionista pa mucite i druge a najvise sebe, insistirajuci da sve bude savrseno.Za vas nema spasa...U poslednje vreme me ljudi izvredjaju a i da ne primete, a valjda posto sam leceni egocentrik, ne primetim ni ja. Tek posle me lupi u glavu. Recimo jedna poznanica koju dugo nisam videla, sve se tako ca-cu, kako si - troje dece, a ti - bas lepo izgledas...i sve tako...i onda neki lik bi mi nesto dodao pa ne zna da li da mi se obrati sa Gospodjo ili Gospodjice. A moja poznanica kaze: Gospodjica, ona ti je jedna od tih gradskih sto ce uvek biti gospodjica...I posle sedim i razmisljam a kako, bre, to postadoh jedna od tih. Nije da mi smeta, nema veze, ali da li mi to sad pise na celu. Ja bih se rado menjala sa njom i bila bas sretna sa tom silnom decurlijom. Cika i vriska po vasceli dan. Mada ponekad pomislim kako neko pored svega sto mu se desava preko dana, ima zivaca jos i za to. Svaka cast. Velika je stvar biti roditelj. Ja se divim svakome ko to pokusava da bude. Ne uspeva svakome da bude roditelj, cak i ukoliko ima decu...to se zvanje zasluzuje, kao i zvanje umetnika.

U drugoj situaciji, moj malo bolji dugogodisnji poznanik i saradnik mi kaze kako ne vole muskarci da su zene pametnije od njih, pritom referirajuci na mene. Sta sam sad zgresila, nemam pojma, u svakom slucaju on je zakljucio da sam pametna i da je to pretnja. Ne razumem zasto, ako je to problem, zasto onda stalno radi sa mnom i ne zove nikog drugog da mu pomogne, nego sam mu ja jedino resenje, podrska i pomoc. Pritom se odlicno slazemo i nije gej orijentacije. Da li to znaci da bi mogao neko da me se postidi ili nesto kazem kad ne treba...kako se ne plasi da cu da kazem nesto glupo ili da mi recimo, ispadne sika iz dekoltea?

Naravoucenije - nikad ne znas sta donosi sutra, kad odlucis da nesto promenis, desice se tek tako, za ljubitelje mog engleskog just like that. Puf! Cak i najpametniji sistemi umeju da budu senzibilni. Negde sam oduvek verovala da we are what we make. Za mene masine nisu samo masine. Stvari nisu samo stvari. Svi imaju neke osecaje ili makar tela koja vibriraju ...masine tretiram sa postovanjem, a onda ti one tako i uzvracaju. Bas kao i ljudi. Ali u slucaju da dobro ne uzvracaju dobrim, to nije vas problem. Ne shvatajte to licno. Niko nije toliko savrsen.

Volim trenutno tisinu koju proizvodi moj novi prijatelj.
Znam da vibrira, ali ga ne cujem.
..............................................

utorak, 20. februar 2007.

Nije to samo zato sto je lep, savrsen model od izlivene plastike, neka svemirska tehnologija, jer ako je jednostavno zasto svi drugi proizvodi ne izgledaju tako...nego ovaj moj novi ljubavnik zvani iMac, ...ionako sa njim provodim najvise vremena je jedna cudesna sprava na kojoj sve tako lako funkcionise. iLife - hours of fun, sve jedno sa drugim se uklapa...mislim da je najcudniji momenat kad doneses kutiju, otvoris, postavis racunar u jednom komadu, dakle sve je samo monitor, prikljucis tastaturu i misic i ukljucis. I sve radi i povezuje se samo od sebe. Airport Extreme vec imam, tako da wireless povezujem sve racunare. mozda sam malo preterala, jedan radni u dnevnoj sobi, a drugi za pisanje u spavacoj. I oni su u mrezi a da nisam morala nista posebno da pisem, crtam i molim da proradi. I fotoaparat mu je drugar, mada ja iskreno zalim za Sony-jem. Nabavicu neki stari cyber-shot, oni nekako mnogo bolje beleze atmosferu, prijatelje, zabave, bolji su za documenting reality&fun...ako neko ima DSC-707, 717 ili 828, oni bas lepi, mada i R1, H5, very nice.... mozda da nabavim mobitel Sony Erickson cybershot i resen problem. Ovaj Canon mi je mnogo strog i profi. Opet ubacih engleski, a svako malo mi salju packe zbog toga. Mislila sam da smo se vec navikli na to. Jeste, ja pisem na srpskom, ali vrlo cesto ubacujem strane reci i izraze. Zasto? Zato sto je zabavnije i zato sto svaki kosmopolita i nomad nema nikakav problem sa tim, srpski na cirilici i srpski na latinici i jedno i drugo moze, i enivej i anyway...i bella ragazzi i Ola, chicas i Oh, Mon Dieu...Everything works.



To kako pisem ne znaci da tako i govorim, u razgovoru je vec malo drugacija situacija. Zavisi kako ko to ume da spakuje, neko jednostavno razmislja drugacije i brze mu mozak radi na nekom drugom jeziku, pa je razumljivo sto mesa jezike...ali i meni smeta kad ovi po agencijama pocnu da se gadjaju raznoraznim terminima a da pojma nemaju ni sta je to. Bas me zanima koliko oni koji koriste termim Below the line, znaju sta je to tacno?!

Inache,nesto cujem da se ljudima ne svidja redizajnirana Politika. A zasto? Prvi put mi , posle toliko godina, nije problem uopste da kupim i Politiku. Normalne dnevne novine, lepa cirilica, sve nekako mirno, stalozeno, gradjanski i dostojanstveno. Ovo jeste era tabloida i sarenih novina, ali ovo je prvi put da je neko nasu tradiciju spakovao u savrseno izdanje. Da se ne postidis izgleda novina...e, sad sta pise unutra. Ima svasta. I sve je zanimljivije i zanimljivije. Doci ce dan mozda kad cemo ponovo vratiti i poverenje. Ionako se sve vrti u krug. Opet ce doci i to.

Prosle nedelje sam drzala ili ucestvovala u dve prezentacije. Bio pitch, ne znam prigodan izraz za to, ali firma pozove nekoliko agencija da konkurisu za isti posao. Svi predlazu, imaju ideje, koncepte, razradjene ili manje ili vise. Prezentiraju sve sto su spremili. Kazu da najbolji pobedi. Ili onaj ko ima najbolje odnose, ili onaj ko ima najbolju prezentaciju. Nikad se ne zna. Odlucuju neki ljudi jer oni znaju sta je njima u tom trenutku potrebno. Sometimes you win, sometimes you loose. U svakom slucaju te posle toga boli glava.

Amy Winehouse - Love is a Losing Game

.........................................

petak, 9. februar 2007.

Congratulations, you and your iMac were made for each other. To pise u malenoj knjizici kad sam otpakovala svog novog ljubavnika. It's official. U mesecu zaljubljenih, bas pred Dan zaljubljenih...kako da vam kazem. He had me at hello.

Imam i leptirice u stomaku i sad ne mogu da spavam i sve moram da isprobam, i nove fotografije i kako je sve sinhronizovano...i da prebacim sajtove... i sva tako treperim i lupkam rucicama svako malo i slikam se kamericom da zabelezim sopstvene trenutke ushicenja. Bliss - tako se valjda zove to stanje...i da sredim address book i da pocnem opet sa praznim mailboxom. Veliko sredjivanje je pocelo, a bogami i prolece. I slikama su ljudi ocarani, malo Labanda, malo ja... a tek kad bude stvarno doslo zeleno prolece i krenem ponovo u eksperimente sa jutarnjim suncem. Pozdrav Suncu i jutarnje sunce za shkljoc-shkljoc.

Ovaj iMac bas zna kako da usreci devojku.

Amy Winehouse - Rehab

...................................................

subota, 3. februar 2007.

Business unusual. Gde god se okrenem nude mi neki posao. Moram da naucim da kazem ne, dobro, polako, ucim i to lagano. Ali sta da radim kad mi je sve zanimljivo. Imam previse interesovanja i previse ideja, mada mi uvek fali investitor...ili banka:))

Bolje i to nego da imam novca a da nemam ideju sta cu sa njim. Ovako postoji neka sansa.


Posto mi stalno pisu divne devojke koje bi zelele da predju na makrobiotiku a ne znaju kako, treba im neki start up booster. Znam, trebalo bi da napisem konacno knjigu, sa svim savetima i sa receptima i sa carobnim fotografijama. Ima knjiga, ako odete u knjizaru obliznju mozete svasta da nadjete, bilo da je pisao George Oshawa ( Zorz Osava) ili Michio Kushi, ako nema u standardnim knjizarama, poput Mamuta, Platoa, Stubova kulture...onda su prodavnice zdrave hrane druga opcija gde mozete da nadjete literaturu. Tamo postoje fotokopije uglavnom, ali i to je odlican izvor informacija. Malo citanja nije na odmet pre nego sto se napadne kuhinja. Prelazak je za nekoga stvar odluke i posvecenost, fokusirate se na to i gotovo, no znam kakvi su ljudi, promene tesko padaju. U sve mi diraj samo mi u meso ne diraj, ja sam mesozder, ja volim meso, ja ne mogu bez mesa...opravdanja, opravdanja, a koliko volite sebe uopste - to je kljucno pitanje. Ima i onih koji su opsednuti mlecnim proizvodima, kako cu ja bez jogurta, kako bez sira mladog, kako bez parmezana... kako cu bez hleba...pa ne znam, a kako cete bez prehlada i bez bolesti? Mozda je nekome bezveze da svi imaju grip, a vi nemate. Jeste ume da bude problematicno, onda nema bolovanja i ne mozes stalno da se vadis na poslu...

Seminari kuvanja i iskusni makrobioticki konsultant i kuvar je od presudnog znacaja. Tesko se kuva dobro i uspesno samo iz knjiga, jer sve ove knjige imaju recepte koji su toliko jednostavni da ljudi obicno ne mogu da poveruju. A i dok ne razvijes osecaj... seminari su korisni, svake druge subote Srecko Milicevic drzi svoje seminare kuvanja. Sneska Jandrlic u Prirodi ima svoje, Vera Pilipovic kad je tu mislim da drzi cetvrtkom, raspitajte se u Hema Heya Keyi u Hilandarskoj.

U idealnoj situaciji, dve nedelje se posvetite samo istrazivanju i kuvanju. Dve nedelje korisnog odmora, ili ko je brzi moze i nedelju dana. Nece svet propasti za tih 14 dana, niti vas posao, niti sve bas toliko zavisi od vas, to je nase pogresno egopocentricno misljenje da umislimo da smo toliko vazni da ako mi nesto ne uradimo ili se ne pojavimo na poslu da ce sve da propadne. Neki ljudi jesu vazni, ali ta umisljenost je problematicna, cas posla te pretvori u zrtvu sopstvene ambicije gde teras sebe beyond svojih i tudjih expectations. Na kraju te nesto drugo natera da stanes...a onda ti ego ne dozvoljava da sebi priznas da si ti glavni krivac i uzrok svih svojih problema. Ti si sam sebi najveci neprijatelj.


space clearing - real jasmine pink power, zana poliakov, print on canvas 2006.

E, dosta sam popovala. Da li mi se pricinilo ili je Jelena Blecic postavila svoje kaleidoskope kao scenografiju za emisiju Sanje Marinkovic? Cudno, ja sam Blecicku drugacije dozivljavala, mada su mi uvek bili smesni nasi novobogatasi, ukljucujuci i Comtrade tajkuna cije zidove krase njene slike. A sad, sta sad tu mozes, ljudi kupuju art i to je vec veliki pomak. Ali postoji tu mali problem, ako vec imate minimalisticki, skandinavski ili italijanski dizajn u svom novom apartmanu, nekako ulja na platnu ne idu uz to. Stilski ne odgovaraju, pogledas sam Ikea katalog pa ti bude jasno. O ukusima ne valja raspravljati. Pa i necu. Srecom sad postoji toliko mogucnosti za stampanje velikih formata, pa ilustracije i fotografije mogu da se stampaju na slikarskom platnu. I to izgleda fenomenalno. Za istok, nesto zeleno ili drvo, ili zelenilo... za sever, voda, plavo, crno...


space clearing -fake plant green power, zana poliakov, print on canvas 2006.

Slucajno sam pogresno stampala vise komada, pa sad konacno mogu da ponudim i nekome koga ne poznajem. Stampanje vecih formata tipa 5o x70, 60x80 ili 80x80 cm, kosta nesto vise, pa se obicno narucuje, ne mogu to tek tako da stampam pa ostavim negde da se prodaje. Nije da bas toliko kosta, nego banka jos uvek ne daje kredite umetnicima koji pokusavaju serijskom proizvodnjom da se uklope u e-motional ekonomiju. Ali, trenutno za kupovinu je pravi bargain. Imate li neku bolju ideju za 14. februar? Ostao je i neki Labanda, sve stampa na slikarskom platnu, nemam gde da ih drzim, pa ako neko hoce da kupi, samo za kucnu upotrebu.

shopping is stupid only when you shop stupidly.
zana@c3.hu ovo je adresa za raspitivanje i narucivanje.
da vas ne plasim, nista ne kosta vise od 100 evra. bez pdv-a :))

 

.....................................................

ponedeljak, 29. januar 2007.

Sto je neki cudan period. Da li je zvezdana konstelacija ili saturn u lavu sto mi vraca sve staro da jos jednom uradim, ispravim, preokrenem i zavrsim... ili sam negde upisala tajni kod po kome radim sve sto treba ali organizovano i po stavkama. Pre neku godinu jedna simpaticna astrologica mi je rekla da su mi povoljni datumi za pocetak necega, recimo 25 i 26 januar... prosla godina i 25 januar mi jeste potpuno preokrenuo zivot. I od tad sam neprekidno okruzena nekim Devicama... mali omaz astrologiji. Nauka je previse arogantna, neki naucnici. Ima i drugacijih. Citam sad Tajni zivot biljaka. Sa Devicama radim, sa devicama saradjujem, sa devicama dogovaram i pregovaram, sa devicama pisem, brat mi je takodjer Djevac, sa Devicama izlazim, Device me muvaju...muske mislim. Samo da prodje ta faza... volim ja sebe, ali ovo je previse. Sad je vreme da se iz zasede pojavi neki dugo ocekivani predator - Lav:))

Uvela sam kablovsku konacno. Sad imam previse televizijskih programa. Karaoke su i dalje nesto najcudesnije i najzabavnije sto postoji na programu, dokaz da je za voditelja potrebno mnogo vise od dikcije i lepe frizure. Nikola Djuricko u svojoj najboljoj ulozi do sada.Od prvog Rucka na lepe oci sam mnogo vise ocekivala, ali ko zna, mozda se Boris Milivojevic pokaze tek kasnije, inache genijalan lik, ali ipak prva emisija, pa kuvar zavodnik, pa frulica, pa jagnjetina. Zanrovski remix i zvuci odlicno na papiru... videcemo jos. Micko je smesan i popularan, retko ko bi sam u studiju sa potpuno netelevizicnom formom uspeo da npravi Pozovi M. One man band je velika vestina. Ivana Cirica, inache divna devojka Devica i dobra novinarka i dalje ne skida tamne naocari. Cak i Puff Daddy kad prima nagrade i radi najave i ponekad i u svojim spotovima ih skine... come on... ja volim Yellow Cab i divne su boje i grafika i divno je snimano i volim kad cujem onu shashavu i histericnu numeru koju sam stavila jos pre dve godine... odgovara i dalje na zalost samo meni, ali ne trenutnom sadrzaju emisije... gde mi je nestao Boban Jevtic? Sad da vidim sta ima i na drugim kanalima, imam gomilu nekih cudnih za koje nikad nisam cula. Koja li je hrvatska sapunica sad aktuelna?

Pominjala sam i iMac i prelazak sa Sony digitalnog na Canon, i dalje mi je neobicno iako cudesne fotke pravi, a sta znam Sony-ju su nekao bolje boje cak i bez studijskog okruzenja...mislim da cu ipak nabaviti i novi Sony, mogu slobodno da me gadjaju paradajzom svi fotografi i Canonovci i Nikonovci. Onako, navikla sam da sedim na dve stolice. Jedan je dobar za jedno a drugi za drugo. Elem, sad opet radim neke fotografije i nerviram se sto mi Aperture ne radi na i na iBook-u, trazi bolju graficku karticu, mislim, zahtevan program...i pogodite ko ce vas docekati sutra u 17h u Dvorani Kulturnog Centra, tj Movie Baru na Apple Videofotofilming eventu. Neverovatno kako se neke stvari spoje sasvim prirodno. Match made in heaven...

 

....................................

utorak, 16. januar 2007.

integralna dnevnika objavljenog u Danasu za vikend, zove se Volim da biram.

petak 5. januar 2007.

Nekad me nije zanimalo šta se dešava oko mene. Izabrala sam da budem unutrašnji emigrat. Bilo mi tako lakše. Onda se život preokrenuo i nekako u tom zatvaranju u sebe i traženju sebe, došlo je do preokreta. Shvatila sam da sam deo jednog mnogo veceg sistema, necija odgovornija starija sestra, kcerka, stanarka u jednoj zgradi, gradjanka jednog grada, pripadnica jedne zemlje sa nekoliko naroda i razlicitih nacionalnosti, da sa svima njima boravim na planeti Zemlji i da njena sudbina zavisi delimicno i od mene. Da sam itekako odgovorna i za zdravlje svoje i za radost ljudi oko mene i za dobre poslove i za sitne opravke i za nova stabla u ulici, za ukidanje deponije, za tretman u bolnicama, za redove u pošti, za neodgovornost policije i to što mi stalno lupaju kazne za parking … za sve to sam ja odgovorna. Zatvaranje u kucu, jest divno mi je u stanu, prava barbikina kuca, je dobro na izvesno vreme, da se povuceš i razmisliš. A onda sam shvatila da moram to take it personally. Živim u ovoj zemlji, u ovom gradu i da zbog toga sto je SPO dozvoljavao svakome da gradi iznad zakonom zašticenih zgrada, imamo komšiju uzurpatora koji nam ne da ni kablovsku da uvedemo, jer zaboga on drzi kljuceve od svog zamka cc 300 kvadrata iznad. Krov je samo njegovo vlasništvo. Kao što to uvek biva oteto, prokleto. Oteo je te kvadrate ali izgubio posao. Postoje neki prirodni zakoni koje kad kršimo, moramo da budemo svesni da ce nam se vratiti. Sve što radimo drugima, vrati nam se jer to u isto vreme cinimo to i sebi.

Ništa ne traje vecno, znam, ali ne moramo da trpimo posledice necijeg javašluka i neodgovornosti još sledecih ko zna koliko godina. Ne moramo da se cistimo baš toliko dugo od necijih grehova. Kako to uvek biva moje želje za aktivnijim ucešcem kao da je neko cuo. Kad postoji želja postoji i mogucnost. Centar modernih veština me je pozvao da ucestvujem u kampanji za vecu izlaznost žena na izbore 2007. Kakva savršena slucajnost iako svi vec znamo da slucajnosti u ovom univerzumu zapravo i ne postoje.

subota 6. januar 2007.

Moja baka kaže da nije normalno što imam 33 godine i što još nisam udata. Birala birka coravog Mirka - to mi stalno ponavlja i jedva razaznajem šta to znaci. Ali u suštini ona ne ume baš to lepo da sroci kao neke planetarno popularne spisateljice ili serijali, bottomline je savršen ne postoji. Jer niko nije savršen. Ako sebi zadaješ prevelike ciljeve, imaš nerealna ocekivanja, cesto završi nekim razocarenjem. Njoj je mnogo cudno što su žene danas toliko izbirljive po pitanju muškaraca. Ona nije imala prilike da bira. Bilo je sve unapred dogovoreno i ona nije dobila baš premiju jer je bila nešto starija udavaca, recimo udala se tek u 21-oj godini. Medjutim, deda je bio malo ambiciozniji da je igrom slucaja odveo u svet. Da li ona to želi ili ne, nije baš mogla da bira. Srecom ljudi se pomire sa cinjenicama i nekako slože, stignu i deca te nakon dedine smrti kaže baka: Lepo smo živeli.

Jedino joj je žao što je nisu dali u škole. A tako je to želela. Ali žensko dete je za udaju i treba da zna da bude domacica a muško eventualno može neku školu. Braca su dobila obrazovanje a sestre muževe.

Badnje vece kod bake. Deli se onaj kolac sa paricama. Pogodite ko je ove godine osvojio paricu. Ja. Ove godine su novci kod mene. Tata i brat su odahnuli pošto sam ionako preuzela mnogo ozbiljniju ulogu otkad nam je umrla mama. Jeste i zahtevna sam i izbirljiva i volim da naredjujem i svesna sam da uglavnom žene guraju ovaj svet napred (dobro i poneki muškarac jer nisu svi isti). Za samo dve generacije, stvari su se drasticno promenile, jer zapravo mi volimo da biramo.

nedelja 7. januar 2007.

Apatija, ocaj kao i apstinencija i nezadovoljstvo zbog loše licne, emotivne ili politicke i ekonomske situacije nece ništa promeniti. Ako ne bismo da nam drugi biraju partnera, profesiju, prijatelje, školu za decu, cipele, šminku, garderobu ili modni stil, zašto da dozvolimo da neko drugi bira kako cemo živeti. Ovo bi sutra trebalo da bude normalna zemlja i u njoj jednake mogucnosti za oba pola. Pojedinci donose promene. Pojedinci pokrecu stvari. Sad znam da je najgori izbor, neizbor. I više ne bih da dozvoljavam da se važne odluke donose bez mene!

Zato je važno i da glasamo i da se pojavljujemo na sastancima kucnog saveta i da malo po malo menjamo ono što nam se ne svidja. Važno je da se cuje ženski glas. Drugaciji glas. Glas nežnih baka, glas neverovatno jake majke pune razumevanja i straha od buducnosti, glas zrelih žena koje žele bolju buducnost za svoje malene andjelcice, glas devojaka kojima je potrebna bezbrižna mladost jer je samo jedna.

utorak 9. januar 2007.

Ove nedelje ustaje se rano. U sedam sati. Ima ona teorija o ševama i sovama, ševa tip voli da ustaje ranije i produktivniji je ujutru dok sova tip više voli vece i nocna je ptica,dakle nocu radi. Mislim da sam neka kombinacija ševe i sove. Ponekad ovako a ponekad onako.
Miloš i ja smo bili kod Miloša i Marine. Gosti u jutarnjem programu B92, TV Dizanje. Prijatno je kod njih u studiju ali su mi oni nešto umorni. Da li od praznika ili od neceg drugog, ne znam… makar smo uspeli malo da zagrejemo studio i da se svi malo nasmejemo. Izbori su bitna stvar ali to nije razlog da mi budemo mrtvi ozbiljni. Život je isuviše težak da bismo ga još otežali. Kad se malo izmakneš iz sopstvene situacije možda shvatiš da nešto i možeš da promeniš. Take it personally. Ovo najbolje shvataju ljudi koji vec imaju tzv. digitalno mišljenje ( digital thinking ) , zapravo rasli su sa Internetom. Šta to znaci? Na Internetu danas možete sve da pronadjete. Ako te nema na internetu, ne postojiš. Ako nešto nema na ovoj našoj svetskoj kompjuterskoj mreži, mozda ti možeš da postaviš neki tekst, neko svoje istraživanje, fotografije koje niko drugi nema, video zapis, svoje cudesne radove sa umetnickim aspiracijama… neki svoj doprinos daš našoj kolektivnoj enciklopediji. Ako ne rade sijalice u zgradi vašoj, šta ste svi uradili da se to promeni, hocete kablovsku, da li cekate da vam dodju na noge ili preuzimate incijativu? Da li cekate da vam neko ponudi posao ili ga sami trazite? Da li radite bilo šta osim što se svadjate sa teveom i svaki porodišni rušak se pretvori u kritiku i pljuvacinu politišara? Pa zašto ste dozvolili da vam se politika toliko umeša u dnevni život? Imate li vi Život kakav ste zamišljali?

Na sajtu B92, u delu koji se zove Život postavila sam jedan tekst koji se zove 9 pravila za fantastican život. Ma, mislim novogodišnji tekst koji bi trebalo da nasmeje i ohrabri single devojke. Da imaju milion mogucnosti. Toliko toga da biraju. Shvatila sam da se u Srbiji nije desila seksualna revolucija još uvek. Da smo nekim cudom i dalje ostali zatucana sredina koja osim što je nepismena i u ovoj elektronskoj Eri, nepismena u svakom smislu. Konzervativizam je jedna stvar ali fleksibilnost uvek pobedjuje. Povratak tradiciji je možda za nekoga dobra vesta ali cemu to vodi. Cesto u neko lažno moralisanje. Žao mi je što sam ja morala da budem messenger, ali i u Srbiji devojke imaju pravo da biraju. I muževe i mladice i seks za jednu noc ako im se svidi. Više puta. Seksualna sloboda koja ne ugrožava drugog je pravo i svake ženske osobe. Helou, naše telo je naše vlasništvo.

Kad malo bolje razmislim, ni mi devojke nismo nimalo zahvalne zbog onoga što trenutno imamo. Neko se u prethodnom veku izborio da imamo i pravo glasa i da smo ravnopravne stanovnice ove Zemlje. Neke hrabre žene prethodnih Era izborile su se za pravo koje danas tako olako shvatamo. Cesto odmahujemo rukom da nas se to ne tice. Tice nas se u svakom smislu. Danas imamo pune radnje, novine prepune oglasa za posao, i nekakav cilj. Nije ratno stanje, niko nas ne bombarduje, mladici mogu i civilno da služe vojsku i konacno ce nestati sve vojnicke price i opravdanja, ni zima nije tako hladna, postoje i neke dobre stvari danas, nije baš sve tako crno. Ima još toliko stvari koje treba popraviti i završiti i naravno trebalo bi brže ali opet se svaki put pitam šta ja mogu da uradim da bi to išlo brže? Šta ste vi promenili u svom životu tako brzo…?

Posle sam pila kafu sa Dragancetom i Malinom, dogovorili smo se da im dodjem u goste u petak u 8. Sto znaci da moram da se probudim u pola sedam...eh, ...

Potom Uvecanje kod Miše Stojiljkovica. Ženska Vlada me ponekad podseca na žensku bajku ili kako bi izgledala planeta kada bi je vodile žene, makar samo na jedan dan? Divna ideja, nadam se da ce uskoro imati konkretne akcije. Uvece sam gledala film Holiday. Ostala mi je jedna recenica: Vece su šanse da te posle 35-te ubije terorista nego da se udaš.

sreda 10. januar 2007.

Opet u 8 ujutru konsultacije kod Vere Pilipovic. Ona je makrobioticki konsultant. Kad vec pricamo o promenama, promenila sam i nacin ishrane. Sa tim ide i promena nacina mišljenja. Polako ali ne i neprimetno, svest o znacaju licnog ucestvovanja i ukoliko nešto ne preduzmeš, nemoj ni da se žališ…prepusti se sudbini. Ali ako nešto možeš da uradiš, potrudi se da to uradiš najbolje što je u tvojoj moci. Sad vodim brata na konsultacije. Tipican produkt ovog vremena, razmaženi mamin sin koji ništa nece da radi, sve mu je na izvolte dostupno a on depresivan i letargican. I troši naše novce za finansiranje poslovanja srpske narko-mafije. Ne pristajem da finansiram kriminalne projekte ali ni princip Drajzerove nije baš spektakularan. Izabrala sam nešto drugo. Neinvazivne metode bez lekova, bez psihijatara, hrana, kuvanje, i homeopatija radi pronalaženja smisla u besmislu. Prvo fizicko telo mora da ojaca i da izbaci sve otrove iz sebe, a ne da ih zamenjujem drugim otrovima i stvaram drugu vrstu zavisnosti. Detaljno cišcenje organizma je ono što svima nama treba. Kao i detaljno cišcenje od poda do plafona. Ali ko od nas ima snage da se suoci sa svim alama koje se nalaze u podrumima i ko ima volje da takvu promenu napravi u zivotu? Retki. Zato pažljivo sledeci put kad bacate kamenje na nekoga. Možda vam se vrate.

Popodne smo snimali u novoj Apple radnji Galerija 12, za novi Suzanin serijal Štiklom u vrata. Taman kad je Apple najavio svoje nove proizvode za ovu godinu i Suzana ima nove teme. Nisam ocekivala kulturnu politiku, ministarstvo za kulturu i bilo kakvo politicarenje. Naravno nama ništa nije sveto, pa se na sve smejemo ili same sebi ili drugima. Slican se slicnome raduje a ja se uvek obradujem Suzaninoj energiji i otvorenom pogledu. Kakav neumorni duh leži u naizgled krhkom telu.

Ako je tacno ono zdrav duh u zdravom telu, cini mi se da su mnogi izgubili duh jer ne vode racuna o svom telu. Kuca se cisti iznutra ka spolja. Onda blista i privlaci druge da dodju u nju. Onda nam nece biti potrebna skupa reklama na CNN da privucemo turiste. Ili nekog naocitog mladica jer mi sve i dalje tražimo (M)mladica.

Mislim da ce ubuduce svi moji prijatelji ponavljati ovu moju izjavu i citirati me gde god je moguce. Na komentar jedne devojke, glasala bih ja ali ne znam za koga, moj odgovor je bio: Ako ne znate za koga da glasate, glasajte za onog zgodnijeg. I kako sad da bilo ko shvati ovaj tekst ozbiljno. Nikako. Nije pisan sa ozbiljnim namerama. Pisan je sa dobrim namerama.

everyday is a holiday. life is a noisy festival. celebration.

.............................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezije, arhiva 19 i arhiva 18,
arhiva 17 i arhiva 016 i arhiva015,
HOT arhiva014,
arhiva 013, uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: