sreda, 3. januar 2007.

juhuuu, sretna nova godina! ovaj kraj godine me dotukao, sve se ubrzalo i preokrenulo. Morala sam da se povuchem sa jednog posla jer vise ne mogu na sve strane, a u januaru me ceka nova terapija. Kod Vere Pilipovic, nekako mi je sve vreme nedostajao taj zenski princip, malo vise objasnjenja, malo vise price, malo vise emocija. Vera ima 72 godine, zvuci, krece se i prica sa neverovatnom energijom i koncentracijom, pritom siri i neku cudnu svetlost oko sebe. Mozda zvuci cudno ali osim sto sad primecujem neke znake i simptome na licu svake osobe koju sretnem, opet sam citala Istocnjacku dijagnostiku, primecujem i to kako ko zraci. Neke osobe mi iritiraju zeludac, neke toliko emituju nesto negativno, da moram da izadjem iz prostorije, da pobegnem...to ima svako od nas, nego ponekad kad je to neosvesceno, onda trpimo i trpimo dok se ne razbolimo ili dok ne pobesnimo , pa onda bude svasta... Uspori i uzivaj u zivotu - to mi je slogan za ovu godinu.

Zivot b92 ima 9 pravila za fantastican zivot, prosirena verzija novog teksta u Elle magazinu. U Elle-u se zove Bice sve u redu. Zanimljivo mi je da pratim sta se desava. Posmatram samo, ne osudjujem.

elem, Dejan Bizinger me tagovao da moram da napisem 5 stavki koje ne znate o meni. ili tako nesto. To se zove meme. Otkud ja znam sta ko zna o meni, ovo citaju i moji prijatelji i prijateljice, i moji bivsi ljubavnici i oni koji to nikada nisu postali ali se potajno nadaju, i oni koji me preziru i besni su na mene, i ocajne domacice, i divni momci iz centra grada i sve neobicne i zanimljive persone na planeti Srbiji, a citaju i u Kroaciji opet neki koji me poznaju a neki ne. Cita draga dijaspora, inteligencija u rasejanju, kulturni nomadi, svetski putnici, citaju i pravi i unutrasnji emigranti. Ali evo mogu da probam nesto:

1. kad sam presla na makrobiotiku, mislim da sam pokrenula neki cudan proces ciscenja od svega i svakoga. Nikad pre nisam mislila da sam debela, ali sam se istopila, sav visak vode i svega je nestao ... i za dva konfekcijska broja sam manja. To se zna a neki i vide. Ono sto ne zna svako je da su mi sa svim tim nestale i moje divne grudi. Trebalo mi je dugo da se naviknem na novu mini-me. Kad izrodim jedno petoro dece i zavrsim sa razmozavanjem i produkcijom svojih naslednika, ima da odem kod plasticara sa svojim starim slikama. E, doktore dragi, ovakve da mi napravite...ako me tad to uopste bude zanimalo.

2. kao mala bila sam neverovatno stidljiva i svega sam se plasila. Ne znam sta se u medjuvremenu desilo. Ali imam neko objasnjenje, sve moze da se pretvori u svoju suprotnost. Jos sam i piskila u krevet do puberteta. Od previse vode, secera, voca i pogresne ishrane i pogresnog lecenja, uglavnom sam imala problema sa bubrezima i besikom. Direktno su povezani sa osecanjem straha, samopouzdanjem... i Hrabrost je tu. Svaki organ sa nekom emocijom ima veze. Sa nedostatkom ili sa viskom. Sta mislite zbog cega su ljudi besni?

3. od kada mi je mama umrla, sad vec prosle godine, plakala sam svakog dana. Iako znam da zivot ide dalje i da je sve na ovom svetu privremeno. Ovo ne zna niko jer me obicno svi vidjate nasmejanu, ali ne volim da opterecujem druge svojim losim raspolozenjem. Da ga iznosim iz kuce i nosim na posao i prenosim drugima kao virus gripa. Za mene je lose raspolozenje jednostavno nepristojno. Kao i prljava kosa i los zadah.

4. muskarci obicno znaju tacan broj svojih partnerki. Nesto kao score. Crtice. Neke zene isto tako vode evidenciju, u filmu Cetiri vencanja i sahrana, Andy McDowell ih je imala koliko, 22, cini mi se... Ja ne znam broj. Pamte se samo oni koji su se pokazali i dokazali. Ostale bezveze da racunam.

5. Volela sam jednom do sada. Onako pravo. Istinski. Bez kocnica. Bez stita.

No ko zna, nikad nije kasno da se ljubi strasno. Mozda ce mi opet neko ljubiti stopala svakog jutra kad ustane, a mozda cu i ja morati nekome da perem noge:))
Ju, sad sam se setila ... mogla bih da proucim refleksologiju, da znam i savrseni foot massage nekome kao dodatni pleasure da priustim. Nikad se ne zna, ustrebace nekad.

Lepo je biti udvoje ali je isto tako lepo biti i sam. Novu godinu sam ipak docekala sama. Decko zvani Spektakularni Torzo je bio predugo u eksperimentu pa je poceo da umislja svasta a da ne daje nista. Ne moze to tako. I ne ide da se sad mirim sa polovnim resenjima. Istina, torzo je divan, misicav i gladak, ali nekako sad vise volim one sa mozgicem. Inteligentni muskarci znaju znacenje there's a pleasure in giving pleasure. Mada ne znam kolika je inteligencija za to potrebna...ocigledno postoji neka veza. Bilo bi divno kad bi neko imao sve to zajedno, na jednom mestu. Ovako mi ostaje samo da kombinujem. Jedan torzo i jedan mozgic. Kod muskaraca postoji taj rivalitet i homofobija a idealno bi bilo obojica u isto vreme. Kao Zil i Dzim. Ionako sam preintenzivna za samo jednog. Ne znam, samo teoretisem...Ali sad imam toliko materijala za pisanje. I radim jednu simpaticnu kampanju. Zove se Volim da biram.

Da izaberemo u januaru, pa onda Kineska Nova Godina, Sveti Valentin, mesec ljubavi i sezona parenja macaka, mart i stize prolece... samo da skinem ove carape i cipele...

all the bad girls scream Bad Girl by Jamiroquai, Raghav - Can't Get Enough, Nine Inch Nails - Fuck You Like An Animal, Rachel Stevens - More, More, More, Methods of Mayhem - Get Naked, Jay Z & Pharell - Change Clothes & Go... i Yazz - The Only Way Is Up... joj, zabolece me stomak...:))

...................................

subota ,16. decembar 2006.

dok je ova magla da se prisetim malo sta sam radila proslog leta...iskopala sam ove suncane fotografije da malo ugreju nadolazecu zimu. Bilo je toliko suncano da nisam mogla da gledam i toliko hekticno da sam zaboravila da se zahvalim finom nekadasnjem art direktoru casopisa Ambijenti i neverovatno strpljivoj fotografkinji Dragani Djorovic i urednici, takodjer nekadasnjoj, Iki, secate se rubrike pitajte Iku kod mene na Zivotu, e, to je ta Ika, ikona stila, kaze moja drugarica. Na kraju ipak sve ispalo kako treba i sa ove distance, fakat mozda je moglo i bolje, ali je zapravo odlicno. Appreciate what you have. Nothing is perfect. Moje omiljene su uvek one na kojima ne poziram, nego se mrshtim i glupiram as usually.

Na putu do Zagreba, koji je divno okicen i odise blagdanskim raspolozenjem, neko me podsetio odavde, hvala. Elem, na putu do, autoputu, to je verovatno jedini put gde covek moze da kaze da kad predje granicu pa do Zagreba nema nicega. Ne mozes ni da stanes na nekoj finoj pumpishki da popijes kaficu, odes u pristojan toalet bez miomirisa i onih velikih zelenih musica. To sve ima u Srbiji only ... i OMV i MOL pumpa, prosto da covek ne poveruje, onda mi uvek stanemo tu na kafu, iako smo verovatno samo sat vremena od Beograda, ali ipak, posle nema nista do Zagreba. Na pumpi sretnemo Beogradski Sindikat. To sigurno nije slucajno, i taman sam pomislila genijalno idu u Zagreb, pa da pozovem sve svoje prijatelje i nadjemo se na koncertu. Ubijem cas posla onoliko muva u istom trenu, ali mi moj licni asistent nakon kratkog guglovanja javio da nece biti u Zagrebu. Ali bih mozda mogla da svratim u Banja Luku. To sam jednom pominjala neko mi je rekao da u Banja Luci 10 zena na jednog muskarca. Ne znam da li je to istina. Valjda ce nam dojaviti Sindikat, oko cijeg novog spota se opet digla prasina, ali nisam shvatila zasto...je l' to neki PR opet ili sta vec...?

Ova nedelja je cudesna po mnogo cemu, taman kad sam mislila da se malo stabilizujem i meditiram kuhajuci sebi neke zitarice, nestane mi plin. Taman kad sam mislila da perem kosu, pokvari se prekidac za bojler i nema tople vode ni za tusiranje, ni za ves masinku a ni za sudomasinku. Brat mi je izgoreo novi krevet, ko jos pushi u krevetu cigarete ja stvarno ne znam, ali eto. Dok sam bila u Kroaciji, mislila sam da budem dobra sestra pa da mu ustupim malo slobodnog prostora, ali jok, ... morala sam dodatno da zovem pomoc za ciscenje. I tako dok se sve popravilo, naravno, strucnjak za racionalizovanje problema sam postala...sad znam koja mi je the purpose of life - od haosa da stvaram red. i obratno od reda da napravim haos. Jedno bez drugog ne idu. Suprotnosti se uvek tako cudesno privlace, sad eksperimentisem sa posebnom vrstom suprotnosti. Ja vezbam jogu, on ide na boks, ja se hranim uglavnom zitaricama i biljkama, on tvrdi da bez mesa ne moze da izdrzi tempo koji ima tokom dana mada su neke stvari koje sam spremala bile bas ukusne...i sve tako. On voli moje tanke clanke, ruke i stosta jos, ja volim njegov torzo. Isuse, kakav torzo ima...a inache jos nisam srela nekog ko sa takvom lakocom prelazi sve moje uobicajene zamke i barijere. Desetka za hrabrost. Prvo sam je prisao, drugo nije odustao, trece kad sam ga pozvala stvorio se iste veceri spreman za sve...a, da, mrzelo me da da izlazimo pa sam ga pozvala direktno kod mene. No time to loose, a i odmah da vidi s kim ima posla. Popijemo nesto, pa idemo negde, takav je bio dogovor, mislim da se prijatno iznenadio kad je shvatio da ne idemo nigde daleko... u drugu sobu.

Petak uvece ponekad ume da iznenadi, sa posla brzo switch to nightlife ili vec neki drugi seduction mode, dok se osvestis vec je nedelja jutro i idemo na pijacu. Movie Momentum, znam. Sad sam i zivi dokaz, sto bi rekla jedna estradna umetnica, sta znaci the opposite of he's just not that much into. When he IS INTO YOU. Kad je neko zainteresovan, vrlo je into you. Odmah, kad god, gde treba...i jos. i ponovo.

U danasnje vreme, brzina je sve. Tako neke odluke moras brzo da donosis i da se vise oslanjas na intuiciju i one 3 sekunde ( Blink, Malcolm Gladwell) kako na poslu tako ponekad i u odnosima. Ne mogu da cekam samo vikende i uobicajene zenske metode, bulji u telefon dok on ne pozove, pa da se vidimo jednom, dva put, tri puta, na cetvrtom sastanku mozda bi nesto moglo da se desi...ako neces jos prve veceri da se nesto desi, sta kod djavola cekas cetvrti. Druga sansa je u redu, svako je zasluzuje. Ali sam trenutno vise oslonjena na sopstvenu intuiciju. Sve to neckanje, hoces-neces je part of the game, jasno je svima, ali za to igranje nemam vremena. A nisam ni zainteresovana. Menjam sve izlaske za late-night-after-midnight chit-chat u krevetu. Zima je napolju, u stanu je divno toplo, jos postoji i neko da mi greje smrznute nozice...Appreciate what you have. Ne znam sta jos vise da trazim od Bozic Bate.

Nelly - Over and Over Again i cele sledece nedelje slusacu samo Nelly-ja
Janet Jackson feat Nelly - Call On Me, cudan im je spot, da li mi se ucinilo ali ima nekih kinesko-japanskih elemenata tamo...u svakom slucaju numera je hit nedelje wannabee diskomera i ide momentalno na onu moisturizing listu...

 

.....................................

utorak ,12. decembar 2006.

jadan onaj ko tebe ozeni...obicno ne pustamo ovakve komentare koji licno bi trebalo da uvrede autore teksta, ali posto se ovo tice licno mene, nemam nista protiv. A i sto bi, komentator je potpuno u pravu. Koliko vidim konacno ce se stvoriti i maleni muski pokret Fight club mozda sa svojim kolumnama da svojim angry etitjudom kontriraju nama. Too bad. Ja ne govorim u ime svih zena. Nisam spokeswoman za sve zene ovog sveta. Sve pogresno shvataju, to sto te neko kritikuje ne znaci da te iz dna dushe mrzi, mozda neko i da, ali ne mora apriori da znaci. Kritika je ponekada i dobronamerna...aha, jeste ali kad bi se zezali, ovaj svet je stvarno postao kulminacija perpetuiranog zla.

Davno nesto sam pisala tekst za Zivot o ZEN organizaciji, to je jos bilo kad smo hteli na duhovit nacin da pomognemo ljudima da se snadju u Internet Eri, da im kompjuteri ne budu samo masine, nego koristan saveznik i prijatelj. Strane reci i izrazi neminovno idu uz to, ali uz pravoslavne cirilicno-opsesivne chistunce i fanatike nije sustina bitna nego forma. Dragi moji, i Biblija je puna metafora, nadam se da to uspevaju da razumeju ako litetarno stivo vec ne ide bas...enivej, strani izrazi i reci su tu bile da jos vise poTcrtaju novi lingo ( novi lingam) koji trenutno zivimo...i mozda nekome smeta sto ih je previse, ali get use to it! Sta se desilo sa kad je Hrvatima nametnuti hrvatski novogovor, pa nije bas da je toliko prihvacen. Jezik se stvara i kreira na ulici a retko kad ono sto je knjizevno prihvatljivo na akademskom nivou je ujedno i zgodan za everyday people to use, tj primenjeni zivi jezik. Volim zive stvari...tako da sorry, darling, u mom svetu hard disk je hard disk, tesko da ce ikada postati chvrsti disk. Nesto drugo bolje podnosi ovaj chvrsti pridev, po defaultu.

a sad evo i teksta:

ZEN Organizacija dramaticno drugaciji tips&tricks

Ako iskljucim jednog programera sa kojim sam izlazila, svi muškarci sa kojima sam imala neke veze i vezice, šeme i dileme bili su tehnološki na mnogo nižem nivou od mene same. Kako se to desilo, ne znam, ali osim što biram emotionally unavailable persone verovatno mi negde prija da svako malo održim i neko predavanje. Svaki put kad pogledam desktop mog životnog saputnika, srce pocne da mi preskace i pogodi me kao licni neuspeh. Ni posle ovoliko godina, tvrdoglavo odbija da me posluša ili tvrdoglavo odbija da prihvati laptop kao prijateljsku spravu, pomagalo za ciji rad, vaspitanje i prospetitet je on licno odgovoran. Remind me da napravim neku decu, mnogo sam ozbiljno shvatila kompjuterske naprave. Elem, mnogi ljudi to cine, ne znajuci ili nesvesno, sve što imaju vole da drže na desktopu.

Nemojte, molim vas, pa nije to radnja, a nije ni špajz da morate odmah da vidite svu zimnicu, sve tegle sa ajvarom, džemovima i slatkom od trešanja. Zgodno je da ponešto držite na desktopu, i za nešto možete da napravite shotcuts, ali verovali ili ne, desktop onoga o kome vam pišem je prepun raznih tekstova, fajlova i gomile foldera, ali prepuno, ne znam kako iko, pa i on, može u tome da se snadje. Zato se i odnosi prema racunalu sa izvesnom dozom frustracije i nervoze i ocekuje da kad mu nešto hitno treba da ce se desiti cudo. Ponekada se i desi, ali uglavnom vreme provodi živcirajuci se i istresajuci se po kompjuteru...

Ako imalo logicki porazmislite, ne morate vi sad sve pedantno da slažete u fioke, foldere i da postanete najgora moguca picajzla, ne..., samo probajte da logicki dajete imena fajlovima i da ih slažete u foldere. A onda kad bude bilo zvono za uzbunu, panika i hitno vam je nešto potrebno, za manje od dva-tri klika, našli ste sve.

Ako vec sedite non stop ispred racunara, potrudite se da ne pravite toliku pometnju za oci i mozak koji hteli vi ili ne, upija nesvesno sve što se nalazi ispred njega. Ako vam je posao histerican, pardon, dinamican, onda neka vaša radna površina bude u mirnijim i smirenijim tonovima...one slicice mora, peska i divnih plaža uopšte nisu loše. Ako pak radite u nekom institutu ili u nekoj birokraciji, bože moj, svaki posao može da bude uživanje, onda dajte mašti na volju i malo probajte da veselijim bojama i slikama ulepšate radni prostor. Zašto se zaustaviti samo na ekranu. Kako izgleda vaše okruženje? Imate li neku sliku, fotografiju na radnom stolu, a iznad vas šta stoji?
Ako sedite okrenuti prozoru ledima, odmah da znate da to baš nije dobro, treba vam neki zid i neka cvrsta podloga, tako cete imati i neku podršku u poslu. Iz nekog simbolickog razloga, možete da držite sliku neke cvrste i velike planine ili nešto što vama licno daje podršku i uliva sigurnost. Cuvaj leda, ne kaže se za džabe, što od promaje što od drugih ljudi. U poslu je to prioritet. Kakav je pogled sa vašeg radnog mesta? Možda govori o tome kako ce se vaš posao razvijati, pa ne bi bilo loše da se potrudite koliko je u vašoj moci. Samo se nadam da ne gledate na neke kontejnere ili na nešto loše. Ako je takav slucaj, onda napravite sebi drugaciji pogled. Šta se sve nalazi na vašem radnom stolu? Ma svi se pretrpavamo papirima i kojekakvim besmislicama, ali s vremena na vreme, morate nešto da pobacate a nešto da sacuvate. I opet mislite u koju cete fioku ili folder da spustite taj važan ugovor ili poverljive podatke iz mejla.

Kad me covek sluša ovako, rekao bi da sam idealna sekretarica, ona što vredi milion dolara, ali niko od nas nije toliko savršen. Samo se trudim. Ali je moj radni sto daleko od savršenog mada itekako ezoterican. Sa leve strane od ekrana mi se nalazi ogroman kineski uvijeni zlatasti zmaj, onda tu pored njega i neki fini Swarovski kristali, pa plocica iz Portugala, to mi je kao podmetac za šolju. Malo dalje, kristalni globus s jedne strane, kristalna kugla sa druge strane – da vidim ko se s kim smuca i gde se vucara po gradu, Labandine cašice za olovke ukupno tri komada, dve velike korpice za olovke, i ostalu pozamanteriju, kruškica u kojoj držim spajalice, šta ce mi tacno ne znam, ali lepo izgleda, Dve još kutijice u obliku zvezdica za rezace, gumice, baterije i labela svih boja za usne, za svako doba, za svako raspoloženje. Još jedna za vizitkartice. Srecom što je veliki astal, pa ima mesta za još jednu moju slicicu, ah da labeling your own ego, bilo je u Mamutu da se kupi, ram za slicice zvezdica i ispisano pop star, e tu sam sebe stavila, na prozoru su vec slike nekih mojih radova i jedna posebno mi draga – zaljubljeni par sa letovanja na Kritu, on je naravno citavu sliku zauzeo, od mene se vidi samo nos. Disko kuglice su takoder našle svoje mesto pored prozora a imam i one delfine u paru, pa sve zajedno u onoj kugli što kad je zatreseš pada sneg ili zvezdice, ok, to vec imam kolekciju. Pošto svaki put zaboravim na finansijki aspekt onoga što radim, sad sam citavoj ovoj artiljeriji dodala i biljku krasulu ili japansko drvo, navodno donosi novac. Na tastaturi su mi kineski novcici uvezani crvenom trakom, tri komada, a tu negde je i tronoga žaba sa novcicem u ustima. Pored nje sam stavila i ogroman rozenvarc kristal, to je moja interpretacija uvodenja balansa, rozenkvarc privlaci romanticne trenutke i lovely osecanja, pa prosto neka stoji pored žabe koja donosi novac da ne bi postala preveliki materijalista. E, crvrc, nemam bolje objašnjenje. Možda ustvari hocu da mi posao, tj ono što mi donosi novac bude i zadovoljstvo..tako nekako...Sad osim svojih feng shui me slicica po ofisu, imam i neke divne guzate lepotice Kubanke, minijature slikane na platnu u najveselijim i najkricavijim bojama. Savršeno se slažu uz moja dva omiljena Španca Jordi Labanda (roden 1968 u Urugvaju, živi od trece godine u Barseloni) glamorous&chic ilustracije i Mario Vela (roden 1969 u Madridu) everyday-is-a-holiday-charm slike.

Nikad nije loše ili napraviti nešto svoje ili investirati u art nekog poznanika, prijatelja, ili umetnika koga uopšte ne poznajete ali biste nekako da ga podržite. No obazrivo šta kupujete za radni prostor, apstrakcije mogu samo da vam donesu nejasnocu, nejasne forme i oblici, to baš nije razvojna strategija kakvu biste sebi poželeli...šta je ono što vama licno ispunjava prostor i cini vas razdraganim i in-the-mood for business&pleasure, tj. za svakodnevni posao a da u isto vreme ne šikanira vaše kolege i klijentima ne šalje potpuno pogrešnu sliku o vama a samim tim i o vašem poslu. I još nešto, ne zaboravite a jako je bitno, imaju li vaše slike trenutno raspoloženje a još važnije imaju li buducnost? Sad isto to pitanje ponovite gledajuci u svoj monitor.

Bilo da jurite red, rad i mir ili raspoloženje, jedno uslovljava drugo, a morate od necega da pocnete, za pocetak da sredimo fajlove u foldere, carape u fioke, smece napolje i dok ste trepnuli...stici ce prolece.

 

...........................................................

ponedeljak ,11. decembar 2006.

vratila se iz Zagreba, postacu profesionalni vozac, ako nekom ambasadoru treba atraktivna shoferka da se prijavim...ili neki politicar da se izdvoji iz mase i osvoji poene u neobicnoj kampanji o ravnopravnosti i van uobicajenog standarda da mu vozac bude Sima ili neki head & shoulders ( to su oni likovi sto nemaju vrat jerbo bilduju samo gornji deo, pa se onda preforsiraju, zato se i zovu samo head&shoulders: ) Jedino ne znam da li bi mi taj momenat security-ja prosao, ja se nekako uvek u javnosti smejem a oni su svi malo namrcheni. To je valjda radni zadatak ili to rade iz ubedjenja? To sa namrstenim pogledom mi ne uspeva ni kad se mnogo trudim. Mada zivot nikada nije blag prema nama naizgled lako-je-tebi vedrim osobama, i obicno iza svih komicara stoji neki grozan background i teska zivotna prica koja te valjda i tera da smisljas nacine kako da ti bude bolje. Naravno, drugi ce te uvek mrzeti jer gleda se samo spoljasnja fasada..i zavideti na tome jer lako -je-tebi ti nemas nikakvih problema. Istina, nemam...

Dakle, ne samo sto sam vozila do Zagreba, to nije tako strasno, nego u subotu popodne nakon kafenisanja i lakih tracheva, ocas posla se spakujemo, to pakovanje traje jedno 2 sata, i pravac Ljubljana... opet ja vozim, i dva presimpaticna decka sa mnom. Putovanje smo otvorili sa pesmom Girls Just Wanna Have Fun ... da li je potrebno jos neko dodatno objasnjenje? Pre toga, petak vece, nekako smo se nasli u klubu Sax, mene inache stalno vucaraju po alternativnim mestima po Zagrebu, jedva sam se provukla da popijem neko picence u Skoli. Inache, divno mesto, centar centrova Cvjetni Trg, Bogoviceva ulica iznad Profila one velike knjizare. Bas je neko fino to spakovao, tu Skolu, prostrana je, nije jedno od mracnih i tesnih mesta. Svetlo je. Cetvrtak uvece je bio neki jazz, malo dosadnjikav. Elem, Sax ima kao neku zivu svirku,ih, ako ista ne podnosim, ne podnosim zive svirke po Beogradu... ni sezonu paprika, i miris i ukus svugde po zgradama, ali to je vec za gastro pricu.

Ali ovde su prijatelji prijatelja i tako nekako fina atmosfera, ali los dzin tonik, lokalna varijanta je gora od onog subotickog, i u nekom trenutku shvatim da bend svira contemporary jazz i funk i sve sa back vokalima to jako dobro zvuci. Dobro i bubnjar je bas bio nekako zgodan. To je dosta doprinelo... Svi su mladi i nepretenciozni, nikakve spektakularne toalete i nema hrvtaskog popa koji se infiltrirao i u domacu estradnu scenu i nema city records hitova i bas je nekako bilo uzivanje. Procisceno od svega, malo Incognito, malo Jamiroqua, malo funk istorije, malo njihove neke stvari, bend se inache zove FLYER...ah, kao branding consultant besplatno cu da vam dam jedan savet - ime je sudbina. Veliki i uspesan bend ne moze tako da se zove, suvise jednostavno je u redu ali neupecatljivo. Dress for success mozda ne mora da se primenjuje na muzickoj sceni ali moraju da smisle neko mnogo bolje ime, ne bi li magija uspeha proradila. To ne kazem samo ja, nego i Kabala, molim da se zna.

Sad imam par narucenih stvari, dakle Djole iz Lakih Pingvina je opet lahk i itekako zgodan, izgleda da je kritika proradila. Da ne bude da nisam ispunila svoju duznost i pohvalila ga. Koliko znam i slobodan je i tesko mu je da putuje sam. To nije ni u redu, single ljude uvek maltretiraju da jos moraju i dodatno da placaju za single room...diskriminacija. Dalje, Bebi Dol, nasa omiljena stilska ikona nam je spremila novi album, ko god je iole skeptican, neka poslusa ovo...obrada Marvin Gaye-a What's Going On. Iz pouzdanih izvora znam da je ozbiljno namucila svog izdavaca, ali da su na kraju svi zadovoljni finalnim rezultatom...ocekivani street date je 15. decembar... a danas sam cula da ce Aleksandra Kovac pevati na trgu za Novu godinu, a tu su i Incognito, nikad nisam bila na trgu 31 decembra, mozda se ipak prosetam, ovo sve uopste ne zvuci lose. Plus, takodjer iz prve ruke zna, da je bend koji prati Aleksandru mlad i zgodan...svi su mladi i zgodni.

Danas je bila i izlozba u Superspace galeriji, inache najbolji galerijski prostor u gradu. Izbor radova sa pancevackog Bijenala. E, makar sam uspela da konacno postavim rad Space Clearing kako treba. Ovo se neplanirano desilo, nisam ni znala da ce biti izlozba, ali vidis, sve ima svoje zasto i ceka neko svoje vreme da se dogodi. Enivej, sad konacno pored mog rada stoji i morska so i tibetanska zvonca, i voda i drvo i vazduh i metal i vatra...aha, palila sam zalfiju. Bas sam fino okadila prostor. Sve je mirisalo na zalfiju i niko se nije bunio. Kakvo divno mesto sa pogledom na reku, nestvarno... Drzim placeve i navijam za Superspace... nekako mi se cini da bi to mesto i Jonathan Ive mogao da poseti a da se niko ne postidi...ko zna, cudni su putevi...zelje i mogucnosti. a svi vec znamo - Ako postoji zelja, postoji i mogucnost.

Maxwell - Lifetime
kakva je ovo seduction numera...

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezije arhiva 18,
arhiva 17 i arhiva 016 i arhiva015,
HOT arhiva014,
arhiva 013, uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: