nedelja ,26. novembar 2006.

Ceka me pisanje raznih tekstova, ali dok se svi oko mene pitaju ko je taj decko iz novog Elle teksta, sto prozivam sve muskarce, da li sam ja normalna... i tako sve fine epitete i savete dobijam... drugarice me upozoravaju da to sto radim nece usreciti nijednog muskarca, cak mi je i brat rekao: da li si ti svesna kolike su kukavice muskarci i ako ih tako prozivas, preplasice se svi...well, kukavica ima dosta, istina je, ali nisu svi. Umesto da gubim vreme sa plasljivima i malim pishama, u bezuspesnim pokusajima da od njih napravim superheroje, bavicu se nekim pametnijim stvarima. Sobom, na primer. Svakako, postoji i nacin da i greske posmatramo kao deo ucenja, nikad se ne zna zasto je to dobro i kuda nas i tzv losi pokusaji odvedu. Mozda i ja gresim sada, ali ko zna kuda to vodi. Everything you know is wrong.


Ovaj i jos neki natpisi nalaze se u Galeriji 12, u Vuka Karadzica 12, koji je spletom slucajnih susreta i dogadjaja postao i Apple Store. Nikada tehnologija nije bila tako sexy, dok se Jonathan Ive nije prihvatio posla i kreirao iMac i sto jos...pogledajte sami. Jos 2003, Design Museum, London ga je proglasio Designer of the Year. Keeping it simple, verujem da je to bio brief koji je dobio od Steve Jobs-a. Umesto da sve te njihove inovacije gledamo u glossy magazinima, sad svako od nas ima mogucnost taktilnog dozivljaja, u centru grada... pipnes, stipnes, ta cudesna bela plastika. Nadam se da cu ove Nove godine New Year's Resolution pisati na svom novom iMac-u. Sve smesteno u monitoru, nema dodatnih kablova, nema kucista...New body. New Brain. Same Soul...a nema ni mesta u barbikinoj kucici. Pa da se onda pitam where did the computer go? I da mi Aperture konacno proradi, da mogu da sredjujem slicice...Mnogo mi je tesan stan postao. Iako ne provodim nesto mnogo vremena u njemu, uvek mi fali jos malo prostora, izdvojena radna soba recimo... A onda shvatim da bi trebalo to appreciate what you have. Kako god bude bilo, bicu zadovoljna.



Keeping it simple, kod mene bas nesto i ne uspeva, ali se trudim. Enivej, 23. novembra je bila ta cuvena promocija i otvaranja, i slatka zabava posle u klubu District, Muzej Primenjene Umetnosti, koji je sasvim slucajno (!) imao i neku izlozbu namestaja, te je u prostoru bio i ogroman bracni krevet. Izgledalo je kao da ce Dorijan Kolundzija tu snimiti svoju verziju Kaligule ( trailer se da videti u Salonu Muzeja Savremene Umetnosti). District je, inache nastavak Kocke u Carice Milice. Na zalost to je bio divan prostor, ali uvek ima neka baba koja se buni i koja te na kraju istera. Zivot u centru grada podrazumeva i razne zvuke i dogadjaje ... i prljavstinu i cirkulaciju razlicitih ljudi razlicitog drustvenog statusa i razlicitog porekla. Ne znam zasto jedna metropola ne bi mogla da zivi 24 casa. Kome se ne svidja lepo se povuce u prirodu, u neko fino, lepo uredjeno predgradje, to je ionako jasno postalo svim gradjanima svetskih gradova. Kairo je zbog svoje tendencije da zivi 24 casa neverovatno vibrant city, a tek Bombaj ili Mumbai, kakav cudesan mix siromastva i raskosi, prljavstine i elegancije, mirisa zacina i smrada ulicnog djubreta, starog i novog, svega... ova inache fensi radnja the Bombay Store ne mozete ni da zamislite u kakvom se kraju nalazi i sta je sve oko nje. Hm, mozda Nova Godina u Kairu nije tako lose resenje. Blizu je, toplo je i ko god ode jednom, uvek mu se vraca. Mozda je vreme za moj drugi put i za jos jednu posetu Aleksandriji...videcemo, nekako se toliko stvari paralelno desava. Iako je neko pomislio da se pored pisanja, kreativne direkcije, uredjivanja Zivota i svemira, bavim i PR-om, zeznuo se. Na zalost, ja sam jedna od onih poslednjih mohikanaca i romantika, mogu da radim PR samo za ono u sta verujem. Ili sto bezgranicno volim. Eto otud ta veza izmedju mene i Apple-a. Nisam sigurna da bih isto to radila i za nekog drugog...mada sam razmisljala kako bi izgledao logo za novu firmu Samantha Jones PR...:))

Meni niko ne pise tekstove i ne citam nesto sto mi je tamo neki copywriter napisao, pricam iz glave, onako kako jeste, zato sto verujem da je honesty best policy u svakom slucaju. Jasno je svima da apsolutno obozavam svoj iBook i iPod, i jedva cekam da mi iMac postane lifelong partner... to je moj lovemark u pravom smislu reci. To se ne da naruciti od postojecih voditelja programa, evenata ( ovo je moderna rec sada) ili PR agencija.

Danas je u Politici izasao odlican tekst Velje Abramovica o sujeverju, mind blowing tekst, nije nista onako kao sto zamisljate da bi cinicni filozofi i hronicari vremena pisali, tako da sad necu jos da pisem o nekome koga sam slucajno upoznala pre nekoliko dana.

Sujeverje je unutrasnji glas koji nas opominje da je bas sve sto uradimo strahovito vazno i da svaki nas i najmanji korak ima kosmicku posledicu. To sto tu posledicu ne znamo ili ne priznajemo da postoji nimalo ne umanjuje njeno dejstvo.

Uzrocno-posledicna veza. Cause and Effect. Teslina strukturalisticka ideja o prirodnim razlozima sujeverja, moguce naucno utemeljenje ( Nauka je osvesceni deo carobnjackog znanja, covekov pojam o tome kako radi priroda) zarad boljeg shvatanja kosmickog tkiva ljudskih zivota...

Sve tako divno tece i ponasa se onako kako sam do sada samo sanjala, da ne smem da pisem da ne ureknem nesto. Ali se s vremena na vreme pitam da nisam u nekom eksperimentu ... Odoh sad da spremam neku ukusnu vecericu... znam, znam i ja i on se pitamo Are you for real .. ali tako je to ponekad, kad najmanje ocekujes...

Jamie Foxx - Unpredictable

..............................

nedelja ,12. novembar 2006.

Sto stalno neko pokusava sa nipodastavanjem i prezirom da govori o domacicama? Sto je toliko ruzno biti domacica...ili sramota. Ja radim, ja nisam domacica - stalno to cujem negde u razgovorima. Ma pusti, ta njegova zena je samo obicna domacica... Domacica je tako plemenito zanimanje i odgovornije od bilo kog accounta u advertising agenciji ili ne znam kakvog direktora za razvoj u nekoj banci... ali jednako znacajno kao vaspitacica, uciteljica, nastavnica, psiholog, lekar bilo koje prakse (ako nije prekrstio ruke kad je polagao zakletvu), babica, socijalni radnik, ...

Ona koja kuva u kuci je odgovorna za zdravlje ukucana, ona koja provodi najvise vremena u kuci daje ton i raspolozenje svojim ukusom, smislom za estetiku, znanjem, finim manirima, toplinom...ne mora domacica sama da sve brise, pere i vozi se po usisivacu, ona moze samo sve to i da organizuje dobro a neko drugi to sve da uradi. Biti zena je ozbiljan posao sam po sebi. Ne moras sve sama da radis, nekad je bila posluga a danas razne sluzbe koje mozes da unajmis. btw, Hauzmajtore sam zvala, rade do 18, a kako su mislili da zaposlena single zena prisustvuje njihovom majstorisanju. Na tu ciljnu grupu valjda nisu racunali uopste.

Prvo moras da vodis racuna o sebi, kako se hranis, kako izgledas, sta oblacis, nije samo ustanes iz kreveta, navuces nesto i izletis iz kuce... Sve zene uglavnom ustaju ranije, da se malo sredi, tusiranje, depilacija, manikir, pedikir, rendanje peta, pranje kose, preparati za kosu, feniranje, pa lepo bi bilo izabrati neki dobar outfit kad se vec ide van kuce ( posto setanje u trenerkama nije bas preterano simpaticno osim ako vas vozac ne vozi na jogu, pilates i kabala casove kao Madonu, onda nosenje trenerke ima smisla ), ... pa makar malo sminke, ne mora krecenje, ali malo nije lose. Btw, ako nisam do sad napisala u Katanicevoj ulici pored Masline otvorila se Maslina 2, ne znam kako se zove, ali odmah pored radnje zdrave hrane, nalazi se i radnja sa onim sto trenutno kod nas moze da se nadje od naturale kozmetike. Naravno, ima i Dr. Hauschke, vrlo fini puderi za lice, vise kao tonirana krema, da koza ipak moze da dise i kad se namackas ne ostavlja one grozne tragove po garderobi. Imaju i mascare i ruzeve za usne koje mozemo da jedemo do mile volje posto ne sadrze nista otrovno. Prosli put sam pronasla neki odlican sjaj za usne. Manje vise ima sve sto vam je potrebno i razne neke miomirisne bocice za zelenim cajem, limunom, djumbirom... Ipak treba da probudis zenu u sebi. To nam je glavno zanimanje. Ovo vise pridikujem sama sebi.

Ponekad se desi da neka od makrobioticarki pretera sa jang hranom. Onda malo pocnes da delujes i da se ponasas kao muskarac, to je uobicajena greska koje zene prave jer su ucitelji makrobiotike uglavnom muskarci. Oshawa i Kushi su napisali divne i inspirativne knjige, ali ima sad i nekih zenskih autorki koje su na sebi isprobale sve moguce varijante jin i jang teorije. Jessica Porter, nju sam vec pominjala The Hip Chick's Guide to Macrobiotics...i sad sam pronasla Kimberly Hip Tranquil Chick ...i sve nesto razmisljam kako sam sama u ovom delu sveta dosla do nekih slicnih zakljucaka i ideja. Apsolutno do ovog trenutka nisam znala da zena postoji. Not to mention, da shijem tunike sama za sebe koje su u Tranquilit kolekciji, onaj roze zid imam i ja u dnevnoj sobi, pretpostavljam da je juzna strana... Jessica Porter je komicarka inache, stand up , radio program ali isto tako drzi i casove i seminare. Knjiga je beskrajno duhovita. Naravno uvek imam dilemu da li prevesti ili napisati nesto novo...mozda je vreme za novu lokalnu verziju makrobioticka kuharica, joga i kompletan mish-mash svega sto se desava u zurnalu. Sad nas ima vise ... sa divnim fotkama, ilustracijama dostojna vremena u kojem zivimo i nasih godina.

Da se vratim na domacice, da me neko pita da li bih vodila Fox televiziju, pa da budem foxy lady ili bila domacica po mojim standardima, postmoderna domacica i konceptualna umetnica... nisam sigurna da bih izabrala ovo prvo. Vise me uzbudjuje mirisna kuhinja nego ogoljena ali opremljena kancelarija, kreativnije je spremanje rucka, vecere i opet rucka i vecere ( uz De-Phazz savrseno) nego silno odgovaranje na mejlove, sastanci i seciranje ugovora....Isuse, gde li mi je nestala ambicija? Moram sutra da jedem neko meso. Inache ce me pojesti druge azdaje ... slatka mala izvrnuta torta...

De Phazz - Happiness

..............................

cetvrtak , 9. novembar 2006.

Privatni zivot je privilegija siromasnih i neambicioznih ljudi. To je jedna od teorija, druga kaze da danas vise nema odvojenog privatnog i poslovnog zivota. Posao moras da volis. Moras da radis posao koji Volis. Jer Zivot je posao. Posao je Zivot.

Nesto mi se cini da je ovaj kraj godine rezervisan za ozbiljan space clearing, po pitanju prijatelja, raznih muskih satelita, nekih bitnih muskih pojava, poslova...imam manje od dva meseca da stvari postavim na svoje mesto. Koliko toliko. Prvo da uradim back up...koliko podataka jedna osoba moze da ima, koliko ce me narezanih dividijeva skrpiti...gomila tekstova, research, fotografije, tudje a tek moje. projekti, dokumentacija, sajtovi, a onda muzika, cega tu sve nema... mozda cu se uskoro oprostiti od svog starog racunara. Nekako racunam da ne bi bilo lose da sve sto je bilo crno do sada zamenim sa belim. Crna mi vise nije omiljena boja, lose se osecam dok je nosim preko dana. Nece mi vise nikada pasti na pamet da kupujem ove fancy notese i agende crne boje, Moleskine - the legendary notebook. Ma fuj, izdrzacu jos do kraja godine dok ne ispunim ovu agendu koju nosim...ali nikad vise crni planer.

Trenutno balansiram izmedju Mac-a i PC-ja, beli Apple Ibook i crni PC, dobar je monitor, ali mislim da cemo se pozdraviti, trebalo bi nesto mladje i sladje da oplemeni ovaj moj novi boudoir. Nekako mi se uz sve to ne uklapa ni ovaj monitor, ni kuciste, ni previse kablova... u svakom slucaju kuburim sa prostorom. Sve staro sto ima neku easy adjustable jednostavniju varijantu, leti napolje.

Dobra strana veza na daljinu je sto On tamo negde ima svoj svet i dnevne rituale a ja ovde ionako ne bi mogla da zongliram poslove, ponekog prijatelja, pisanje i sve sto me usput zanima. A zanimaju me mnoge stvari... Naravno, to malo komplikuje planove za buducnost, ali rano je za planiranje buducnosti. Malo da zivimo sada i ovde. Jednostavnije je. Easy to use. Easy to maintain.


Ova nedelja je nedelja koncerata. 50 cent - kakav dobro rezirani nastup...ne angazuju bendovi tek tako i bezveze kreativne direktore za svoje turneje. Spektakl se ne stvara sam od sebe, improvizacija postoji ali samo na savrseno osmisljenom i isplaniranom dogadjaju. Preparation is everything. Ako se oslanjas na improvizaciju, potrosis se cas posla... ne znam kako vi ali ja nisam ocekivala punu arenu. Nisam ocekivala da tinejdzeri danas slusaju i gledaju MTV. I bas mi se svidja sto su me demantovali. Jos samo da MTV Adria dodje tamo gde joj je i mesto, ne zato sto je Beograd centrala nego zato sto u Beogradu postoji bolji setup za kreiranje, bolje je podneblje, cudni su ljudi ali inspirativna sredina, tesko je ali ipak lako izvodljivo... i da nema interesnih grupa nego da vodi neko ko moze da pomiri sve strane u jedan dobar zabavni program koga neces pozeleti nikada da iskljucis...

Recimo da znam jedno 3-4 hita 50 centa, ali ovi mladji oko mene znaju sve reci. Posle mi je malo tesko pao after party...mislim stvarno, kod Dzeja u klubu nije moralo, ne zato sto je Dzej ni zato sto imam problema sa drugom bojom koze, boze svasta, ja zivela u Atlanti, 70 % crnog stanovnista...nego zato sto je prostor malen, skucen i nemas mesta ni da dises ni da djuskas...ali kazu da su nase lokalne devojke oko G-Unita davale sve od sebe. To nisam videla, otisla da spavam, mimoisla se sa Sindi Models i sestrom joj, ipak znam kad treba da se povuchem:))

Odmah sutradan pored Earth, Wind & Fire najdrazi bend u mom malom univerzumu Kool & the Gang. Dodjem ranije, malo ljudi nije bas obecavalo, ali nekim cudom se Hala Sportova napunila. Raznovrsna starija ekipa, reklo bi se, sretnes ljude koje nisi sretao godinama...ali i neke mladje. Iako ova postava benda ima uvezban nastup do u milisekund i ko zna koliko su puta sve to izvodili, ali valjda kad vide preko puta njih neka ozarena lica koja jedva cekaju da se razmrdaju uz poznate taktove...nisam skoro bila na tako euforicnom koncertu. Nisam skoro ni ja bila tako euforicna na nekom koncertu, ako ne racunam Jamiroquai u Puli ali delimicno u euforiji jer me miris lavande sve vreme smirivao i spustao...i recimo koncerta De Phazz u Pesti gde je citav klub bio kao opcinjen... Ne volim ni ja ni Cherish, ni Joanna, to su mi oduvek bile ljige, ali svi drugi hitovi su obelezili toliko toga u svacijem zivotu. Ima jedan odlican tekst, napisao ga je moj bivsi zivotni saputnik. Jednostavno nije bilo bolje osobe, osim mene, da napise fenomenoloski tekst na temu Kool & the Gang. On ioako savrseno spoji sve sto pored mene cuje, povrsno isprati i spoji u neku svoju jednacinu cas posla, dok bih ja to ipak cinculirala, popravljala i kreirala danima. Disco i funk. Dve stvari oko koje cemo se uvek sloziti. Iako uopste, inache, ne razgovaramo, ali Zivot je posao i Posao je Zivot, ne znam kako ali nekako smo se dogovorili. O ovome cu pisati u jednom od nastavaka sage Single & Fabulous u Elle magazinu, ali recimo od sledece godine...sad krajem novembra izlazi Ja te gledam, ja ti ne dam...zavrsna romanticna komedija o cveticu. Svi koju su do sada citali su zapanjeni ali kazu i da je right-to-the-point brutalno zabavno. Imam opet neku novu teoriju, bojim se da se mnogima nimalo nece svideti. A sto ne mogu da pisem na malom prostoru, to je neko prokletstvo, samo udaram po tastaturi i jedem ove karaktere...srecom uzivo uopste nisam toliko raspricana... umem i da slusam... a koliko zena ima tu osobinu? Neki pesnik bi rekao retka je to osobina, kao i biseri.

.............................................................................

nedelja, 5. novembar 2006.

Jedino sto me natera da pisem je kad jednom nedeljno otvorim ovaj zana@c3.hu mail account kad ono gomila mejlova raznih meni nepoznatih ali itekako prijateljski nastrojenih ljudi koji divno sklapaju recenice u misli i misli u recenice...cita im se nesto, cita im se sto ja napisem, cekaju neke nove linkove, neke nove predloge, neke nove dogadjaje... nedostajem nekome na poslu, nedostajem tamo negde u nekoj zemlji dalekoj, nedostajem drugaricama koje vole da posle citanja komentarisu, nedostajem nekim finim mladicima koji se pronalaze u nekim slicnim situacijama...svi tragamo za Necim. I mnogo nam je lakse kad nadjemo jos nekog istomisljenika, jos nekog u potrazi... i onda moram da pisem, to je sad moja urodjena odgovornost. Prema svetu, prema nepoznatim prijateljima, prema bogovima Interneta... Isto kao sto bih pre sebi posekla ruku nego bacila djubre na pogresno mesto ili neki papir ili kesu da leti po trotoarima na ovoj vetrometini ... isto kao sto ne bih mogla da nosim krzno zivotinje na sebi osim ako bas ne zagudi ova zima i onda je to primalni poriv za samoodrzanjem vrste:))

Citam paralelno i Peljevina i Makrobioticki Zivot od Zorza Osave. Tako balansiram stalno izmedju razlicitih svetova. a negde su vrlo slicni Dijalektika prolaznog perioda...Zivot... i stalno se negde klackam izmedju materijalnog i duhovnog razvoja...da li da radim nesto u cemu potpuno uzivam i verujem, napisem tu knjigu u uputim se negde u nepoznato ili da radim nesto u cemu malo manje uzivam, ali mi je i dalje zabavno ali od cega imam neke druge koristi...da li sam ja veciti korporativni buntovnik ili postmoderna makro-domacica... nedostaje mi kuvanje za dvoje i slobodna jutra kad najbolje pisem, smisljam, kreiram, stvaram... a s druge strane to je poprilicno samacki zivot, ponekad ti nedostaje interakcija sa drugim ljudima...a onda se tu pojavljuje opet i drustvena odgovornost. Kad god sam pisala projekte i smisljala radove ma kako trivijalno oni izgledali, uvek sam se brinula o tome kakvu buducnost ostavljam svojoj deci. Dobro, nemam ih jos uvek, ali to je samo pitanje trenutka.

U dilemi sam oko poslednjeg projekta vec danima, naime trebalo je da smislim nesto vezano za fudbal i pivo. Ne znam nista o fudbalu osim one akcije Top lista najzgodnijih fudbalerosa i Zasto zene vole fudbalare nisam dalje otisla...isla sam na par utakmica u zivotu, uglavnom kad je igrao Beckham, tako se pogodilo...ne volim guzvu, ni ostrascene navijace. Zapravo volim one retke trenutke kad osetim oko sebe strast prema igri, ljubav prema timu i fudbalu, ali ne volim da gledam posledice pobede ili poraza. Uvek su iste. Nekolicina razbija ambasade, chupa semafore i unistava sve oko sebe. Navija se srcem, ne pesnicama. Stvar je u transferu energije...ali wireless, nema potrebe za dodatnim dokazivanjem pesnicarenjem ili razbijanjem noseva. Ne znam kako je to u muskom svetu ali ako si spreman da udaris muskarca u afektu sta te sprecava da udaris i zenu ili dete...Muskarci misle da ukoliko pokazu postovanje prema zenama, cak i naklonost i ako progovore o svojim osecanjima, zaplacu ili se razneze, da su platchipi... Devojcice. Pa su zato ili zatvoreni ili agresivni... ili i jedno i drugo. Odakle, bre, to?



Umesto podilazenje nacionalizmu, agresiji, ksenofobiji i ovom laznom machizmu i dokazivanju muskosti, smislila sam nesto drugo. Ali verovatno ce me pobediti fokus grupe. Ko rizikuje, mozda i dobije...kazu da poslovni svet nema morala, niti bilo kakvu odgovornost prema buducnosti. Ne mora da bude tako. Ako si vec bio toliko sretan da zaradis gomilu novca, valjda razmisljas o onome sta ostavljas iza sebe i kako da pokazes svoju zahvalnost...nesto vratis drustvu, sredini, oduzis se prijateljima, onima koji su ti pomogli...ili nekima koji mozda nisu bili tako sretni. Vrlo cesto uspesni u poslu imaju ozbiljnih problema u privatnom zivotu, porodica, bolesti, problemi sa decom...a nikad se ne zapitaju zasto...i da li je njihov materijalni razvoj isao paralelno sa duhovnim...Arogancija, najveca bolest covecanstva. Odlican primer arogancije izvedene do ekstrema je American Psycho...

Jutros sam zapravo citajuci shvatila da mi se veza raspala jer sam previse gorda. Ne trazim pomoc kad mi je potrebna, mislim da sve mogu sama i nisam bila zahvalna, niti poslusna i nezna zzenica. Cudno je to, vezu cine suprotnosti koje se nadovezuju i nadopunjuju a ne takmicarski par gde moram da se dokazujem na terenu koji nije moj. Onda postanete suparnici a ne supruznici. Logicno je bio dalji sled dogadjaja - kad sam ocekivala podrsku, nisam je dobila. Gordost i Predrasude.

But then again, da bi sagradio novu kucu, prethodnu moras da srusis.

Trenutno mi se cini da bi samo Christian Bale razumeo moju ponekad opsesivnu posvecenost, ne znam nikog drugog iz mladje generacije top glumaca koji sa toliko strasti gradi svoje uloge. Ma cak i da nije toliko zgodan, i da nema taj cudan ali za mene poguban spoj izrazenog nosa i spustene obrve i visoko chelo, bio bi interesantan...The Prestige - to mora da se gleda, ne samo zbog Davida Bowie-ja u ulozi Nikole Tesle, nego zato sto je prica o posvecenosti, o magiji, o poslu, opsesiji, privatnom zivotu, zrtvovanju zarad karijere, rivalstvu, takmicenju sa drugima i sa samim sobom...ko je bolji madjionicar a ko je bolji showman...Twists and turns. Abrakadabra. Nekada u domenu iluzionisticke zabave a danas nasa stvarnost...struja, televizija, internet, bezicni prenos podataka... koliko ljudi se odreklo i zrtvovalo svoje privatne zivote zarad posvecenosti stvaranju neceg Novog. Boljeg. The value of Magic is Mystery.

Inache Christianu je deda bio madjionicar, mama plesacica u cirkusu a maceha Gloria Streinem, cuvena feministicka aktivistkinja, inache veliki protivnik romana American Psycho Bret Easton Ellisa... ima fin artikl na Salonu, ili u Salonu...a da li ste citali njegovu Glamoramu mozda? Njega vole da zovu i MTV Generation X piscem...I kakve to veze ima sa Zoolander-om i Ben Stiler-om... naizgled povrsni svet mode, advertajzinga i sve posledice konzumeristickog drustva... i opet ona ista bolest - arogancija.


Kool & the Gang - Steppin' Out i Summer Madness usred zime
Jamiroquai ima odlicnu tribute verziju - Hollywood Swingers
idem naravno. i na 50 centa iako vise volim Nelly-ja ali ne pada mi na pamet da propustim mladjane domace hip-hopere i Struku koga sretoh pre neko vece, bogami vezbalo se u teretani, nesto je porastao...i celovecernji candy shop. Naravno celo leto ne izlazim, a onda kad stigne ovo hladno vreme, cak i radnim danima. Otvorila se i Cvijeta. Petak ce ponovo postati inspirativan dan, tj vece.

mali dodatak: kod mene na serveru gostuje i dobitnica MTV nagrade Aleksandra Kovach, ovih dana je bila tolika navala na sajt, napravljen u nasem studiju as a routine daily job, da sam probila uobicajeni protok za mesec dana, tri puta...Kostace nas naravno, ali ne dobija se MTV nagrada svakog dana ...dokaz da se trud i posvecenost isplati. Ponekad. Zato sad svako malo cujem novu mantru C'MON BOY...

e, sad imate da citate citave radne nedelje...sto me ovaj sad Christian Bale podseca na nekog, ali ne mogu da se setim na koga... c'mon boy... sad opet u Sava Centar na Harsh Times...ne mogu da propustim sve te misice na velikom platnu... ma na koga me podseca...idem sad sama, neko me pitao zasto...Tako, suocavam se sa cinjenicnim stanjem. Ja jesam sama. Proud and loud. Not so proud but loud enough.

................................................

subota 21. oktobar 2006.

Pre toga sam bila i na Coolio koncertu, jeste one hit wonder ali me zanimalo da vidim nastup. Ta hala Expo preko puta Supervera na Novom Beogradu je odlicna, prosto je divno izgledao sa gomilom projekcija, mladici na sceni su bili odlicni, i muzika i zvuk savrseni, jedno je nedostajala hip-hop Srbija. Sala poluprazna. Sramota. Da li svaki koncert mora da se najavi u dnevniku da bi svi koji sede na usima culi da postoji...

Iako sam se dugo opirala promeni fotoaparata, nekako me je pronasao i sam dosao do mene jedan Canon EOS 350. Prelazak sa Sony digitalnog aparata na Canon je nesto poput prelaska sa PC na Mac. Bez poredjenja platformi, svi pricaju o performansama, ali kad sam se navikla na Sony...i slikam tako sto gledam u ekran a ne skiljim kroz aparat... i fotografije su nestvarne ali ne znam koliko dugo ce mi trajati period prilagodjavanja. Naravno, kad se nesto zove Digital Rebel. A zna se kako zene kupuju... digitalna tehnologija u postprodukciji je ostala ista. Photoshop je photoshop, ali Aperture je moja nova poslastica. Svaki put kad otvorim ovaj program, zapanjim se kako je neko razmisljao kad ga je pravio, ne samo sto je user-friendly i logican nego ga je pravio neko ko se razume u fotografiju, neko koje prosao i analogni i digitalni proces...

Pre nekoliko nedelje sam dobila roze cover za svoj iBook, da ne kazem roze gacice, bolje zvuci roze haljinica...za rodjendan, okasnele poklone volim da primam tokom citave godine...sad kohabitira sa prethodnim sivim, kad ne mogu da se odlucim za jedno, nego tako sve paralelno koristim, usput kupim jos jedan. Three to tango. A onda krenem u potragu za novom torbicom, jer treba negde smestiti taj objektiv i svu tu Canon konstrukciju...naravno sve torbe za profesionalne aparate su do-zla-boga ruzne i crne, ili sive ili tamno plave...nigde cvetic, leptiric, neka boja makar ...sve trazim i po internetu ali ne nalazim. Ako neko zna, nek se javi...zana et c3 tacka hu

No, da ne ispadne da imam samo dileme tehnicke prirode, isto tako ko zna gde se ovde u gradu kupuju fine cipele, sa stiklom, za svaki dan u kojima te ne bole noge ako si citav dan u njima. Gde? Inache je sve toliko skupo i besmisleno, neke no name stvari ali no name u smislu kvaliteta sa neverovatnim cenama, da ti se vise isplati kupis neki ozbiljno potpisan proizvod. Pazi kad ja ovo izgovaram i pisem. Kaputi Miss Sixty od 21 do 27. hiljada dinara, Max & Co 27-28. hiljadica, Zara oko 18.000... kako uvek kad sam abroad nadjem nesto mnogo bolje za mnogo manje novca? Pa cak i ovde sam uspela da nadjem divan Moschino kaput za 20.000 ( ne moram da naglasavam da ima neke roze elemente:) ... u prvi mah mi je bilo preskupo, ali kad uporedis sa ovim drugim... bogami, okrenucemo novi list sada.


Zasto se Sajam knjiga odrzava pred kraj meseca? Kako i da li ima smisla traziti platu ranije da bi isla na Sajam knjiga, jer stvarno, sta kod djavola idem na Sajam ako necu da pokupujem svasta sto ne stizem tokom godine...a i ta Clio-va Istorija Privatnog Zivota...pa vec su razni najavili gomilu novih izdanja. Sad citam Peljevina (Viktor Peljevin, valjda smo svi procitali ili makar culi za Generation P) - Dijalektika prelaznog perioda iz niotkuda u nikuda. Dobar naslov. Nisam odolela. Ali moram da primetim da je dizajn korica katastofalan, srecom te me to ne sprecava da kupim i citam knjigu jer znam autora, ali sam sigurna da bi mogao da privuche i nekoga ko se jos nije susreo sa piscem...A onda pronadjem jos jednu, ovaj put zanimljiviju koricu, Dorota Maslovska, Belo-Crveno. Poljska Generacija X. Ono malo sto sam listala obecava ... histericna, ekstremno inteligentna, gnevna prica, izgubljena generacija, Istocna Evropa... sto bi rekli Duran Duran mi iza Gvozdene Zavese, hello, da li ste vi nekad citali novine, gledali CNN?

enihau, u poredjenju sa romanom Belo-Crveno, romani Irvina Velsa su kao bezopasne idile, ne da uopste volim taj Transpotting, spit-in-your-face-and-all-about-drugs-and-no-sex nacin pisanja, kao ni temu izmedju ostalog, zaintrigiralo me. Ovakve stvari izdaje LOM, naravno.
Danas je dan za malo pisanja i ... krojenje i sivenje. Najgori sam djak. Spora i neprecizna, nisam jos ni rajsfeshlus na suknji usila, ni pojas napravila, sve u prodavnici trazim flazelin umesto flizelin... Srecom bas su nekako divni ovi jesenji dani, suncani, nekako je samo to dovoljno da se vec dobro osecam...

Ostalo, sredice se.

Beck - Hot in Here ( Beck obradio Nelly-ja, mnogo smesno)

 

........................................

sreda 18. oktobar 2006.

Na Zivotu B92 smo imali jedan neverovatan i istorijski bitan momenat, nakon raznih nacionalistickih i dijaspora in ili out rasprava u manje vise svim tekstovima i cudesnog otkrica da je ljudima itekako zanimljivo da se bave i pricaju i raspravljaju o stvarima srca ( love&sex deo)...konacno smo dosli do situacije da se raspravljamo o muzici. Zustro i agresivno kako nam i prilici, svako brani svoje ideale i heroje...a meni se srcana cakra sva otvorila i ne mogu da vam opisem koliko mi je sve to ulilo nadu...normalan zivot je moguc. Totalno je super sto konacno raspravljamo o muzici, ko je ostavio traga , ko je voleo Duran Duran a ko Sonic Youth, ko su zvezde koje dolaze ovde...zasto nas zaobilaze neki...naravno razliciti su komentari na Sajin tekst, ali ima par fenomenalnih koji stvarno vracaju nadu da ima neko ovde ko razmislja i primecuje a ne samo da pljuje, ne valja mu ovo, ne valja ono...na primer jedan koji nam je lepo rekao da nije istina da samo ocvale zvezde dolaze kod nas:

Za one koji kazu da nam ne dolaze poznati i popularni sada, podsecanje: a sta su svi ti muzicari koji su svirali na Exit-u, zar su The White Stripes, Scissor Sisters, Franz Ferdinand grupe sa margine danasnjih muzickih zbivanja? Dajte da budemo jednom realni...

i jos jedan...

Logicno je da bandovi na vrhuncu ne dolaze ovde. Jedini razlog je novac jer tu kartu ovde malo ko moze da priusti. Ponuda i potraznja. Kapitalizam. Nema potrebe da mistifikujemo stvari.

E samo sa ovakvim ljudima hocu da se druzim. Prvo ide Sajin tekst koji je hteo da bude duhovit a po nekim ispao zao, ali meni je tu nesto falilo pa sam nesto i dopisala...

...........

Cisto radi balansa nadovezacu se na ovu pricu. Prosto da ne bi bilo da samo neki frustrirani-nikad-odrasli pubertetlija i muškarac napisao tekst iz besa secajuci se koliko strastvenih pogleda je njegova simpatija upucivala zalepljenoj slicici Sajmona ili Tejloru a nijedan njemu. E, da Saja ne bi ispao takav tip, osecam obavezu da napišem nešto i sa druge strane: ženske, neskriveno emotivne, nemuzicki opterecene, romanticne i pomalo trivijalne. Jeste, bile smo devojcice i sasvim normalno imale smo svoje idole i zaljubljivale se u svakojake zvezde, cak i u George Michael-a. Cekale smo da izade nemacki Bravo magazin koji uopšte nismo razumele, ali su novine zato bile ful-kolor i prepune naših idola. Nisam jedina koje je u to vreme isprobavala i mini-val, camac bluze, grejace i prve poljupce, glupe frizure i glupe decake sve u jednom miksu, ali isto tako nisam jedina koja je skupljala Duran Duran u prirodnoj velicini. Znam da se secate toga, ... Ocajna sam bila kad mi se jedan broj Bravo magazina rasprodao i mojoj sreci nije bilo kraja kad mi ga je tetka iz Nemacke donela. U nekim trenucima nisam mogla ovo da pricam prijateljima ni kao šalu na sopstveni racun jer je to, zaboga, odjednom u društvu u kome sam se našla, postao veliki blam... Danas, nakon svega, valjda mogu da se pomirim sa sobom i da se smejem na sopstveni racun, da se sa setom i radošcu secam osnovne i srednje škole, tinejdžerskih dana i svih generacijskih gluposti koje smo pravili svi zajedno. I svi vi što citate, znate to osecanje...Mladost ludost.

Iz istog tog osecanja, koje na trenutak vraca barem muzika, se radujem i koncertu grupe Duran Duran. Nema veze, matori su i debeli, pre bih se reklo naduveni od pogrešne ishrane i prevelikog konzumiranja jin hrane i uopšte nisu aktuelni, ali istraživanja vrlo cesto pokazuju da ljudi ne citaju posle završene škole, da muškarci nose citavog života onu frizuru koju su imali u godinama kada su postali samorealizovani kao muškarci-decaci kao i to da muziku koju si slušao u mladosti vrlo cesto slušaš do kraja. Muzicki ukus današnjih tridesetogodišnjaka i cetrdesetogodišnjaka je itekao ostao u osamdesetim. Mada to jeste decenija loših frizura ali i odlicne muzike, nemojmo zaboraviti šta se sve dogadalo u toj deceniji, koliko je raznovrsna muzicka scena bila. Sa ove distance i sa ovoliko godina naucila sam da imam poštovanje prema roditeljima i onima koji su me odgajili i poštovanje prema necijem stvaralaštvu. I onome što je bilo pre mene. Poštovanje prema razlicitosti još uvek ucim, ali covek se uci dok je živ.

Stoga, svima je jasno Duran Duran dolaze sa velikim zakašnjenjem, ali doci ce i generacija pre i posle moje, jer mnogi nikad nisu izašli iz muzike osamdesetih. Neki drugi ce imati možda ’high school reunion’, videce svoje stare prijatelje koje dugo nisu stigli da vide, jer posao, žena, deca, sastanci, prolaze godine samo tako...nisam sigurna da ce doci današnji tinejdžeri osim ako ih ne dovuku pomahnitali roditelji da im prave društvo i da im pokažu kako su se oni nekad dobro zabavljali, a vi danas nemate pojma...ima i takvih...

Jedino što mogu sa sigurnošcu da tvrdim je da muzika koju slušate u mladosti umnogome utice na vaš buduci razvoj a ne znam nijednu osobu koja je slušala Duran Duran a da je danas neuspešna u svom poslu. Šminkeri jesu bili i wannabe visoka klasa ali nije bilo lažne brige za covecanstvo, pobuna radi bunta bez ideje šta dalje, preteranog cinizma, niti samo ostacu slobodan necu se vezati važno je samo dobro se zezati... njihova publika je umela da uživa u trenutku a bogami i da iskoristi trenutke. Hungry Like a Wolf. Nije istina da ovde nema emocija, ovo je secanje na prošle dane...u secanju oni uvek izgledaju i zvuce mnogo bolje nego u realnosti. Realnost ume da bude surova, znamo to svi. Jeste, oni albumi posle nisu nam doneli onu istu tinejdžersku histeriju, ali... nismo više ni bili tinejdžeri. Odraslo se. Doduše, kako ko. Muzika ne mora da bude aktuelna niti da bude na European Top 20 da bi bila dobra. Muzika nam ponekad omogucava da putujemo kroz vreme, tehnologija nam je dozvolila da to zabeležimo a istorija da sacuvamo. Da slušamo necije stvaralaštvo i kad autori prestanu da drže koncerte, sviraju po klubovima, snimaju ploce i kad više ne budu sa nama.

Zašto ne bi jednom u životu uživali u onome što imamo i bili zadovoljni sretni u trenutku sada a ne ceznuli za necim što je ili nedostižno ili nemoguce ili nas zaobilazi u velikom luku ili ce doci ko zna kada. Duran Duran danas sviraju u Beogradu. Idemo da se zabavimo, pevamo, smejemo i pomalo prisecamo kakve smo Notorious Girls On Film ili kakvi Wild Boys i Rio bili...Novi Romantizam i Pop Trash. Ništa više i ništa manje. Danas, a ne sutra pocinje vaš Život. Iskoristite to što možete.

Žana Poliakov, urednica Života B92
Does it have to be serious? Iz poštovanja prema liku i delu Aleksandra S. Jankovica i prema posetiocima sajta Život dopisala sam ovaj deo, nismo planirali da napravimo ovakav tet-a-tet ’double pleasure’. Ali sad makar imate koliko toliko potpunu objektivnu sliku. Istina leži negde izmedu. Zavisi od ugla gledanja i oka posmatraca. Lep i uspešan dan Vam želim.

sa sajta Zivot b92, pop intelligence department

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezije arhiva 17 i arhiva 016 i arhiva015,
HOT arhiva014,
arhiva 013, uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: