petak 6. oktobar 2006.

Petak je vece, moj omiljeni dan u nedelji, a nekada omiljeno i vece...sad mogu samo da zaposednem neki od jastuka koji mi glumi dushek na sofi ( i dalje cekam dushek, ali oktobar je mesec kad stize sigurno) i malo dozvolim sebi da cutim...mnogo, bre, pricam tokom dana. Potrosim sav vazduh.

Zasto sluze prijatelji nego da vas zasmeju kad treba, saslusaju kad treba i ono najbolnije kazu vam istinu o oci...Moja dobra prijateljica se sinoc na otvaranju kod Nebojse Babica pitala zasto nijedan od mladica koji cirkulisu u mojoj orbiti nije veceras sa mnom... Ma dojadilo mi da ih nonstop organizujem. Nije da nece da se pokrenu...nego stalno im treba neki push up...

- Tebi se nepogresivo svidjaju neopevane kukavice.
- Jeste, i ja jos od njih pokusavam da stvorim superheroje.
- Ali, stvarno. Nevidjene kukavice.
- Znam, to ti je valjda ona prica da se suprotnosti privlace. Uvek ja imam hrabrosti i snage za sve njih zajedno...tesko da bi se nasao neko da obaramo ruke...valjda mi se zato i svidjaju sve neki leptirici i cvetici...
- Ma, sise, bre. Sise.
Onda je logicno sto mu ja dodjem kao push up bra.

Volim kad mi se ovako slozi teorija,
bas sam razmisljala gde da ubacim ovo sa push up bra...:))

Kad stavim prst na celo, istinu zbori. Ali nekako svi superheroji su u privatnom zivotu stidljivi, smuseni i neprilagodjeni. A kad obuku supermen odelo... ko tvrdi da devojcice treba da citaju stripove kad su male. Vidis sta postane od njih.

Imam utisak u poslednje vreme da su sve zene oko mene trudne, apsolutno koga god sretnem, ceka bebu, poodmakla trudnoca ili se neki zbunjeni muskarac nesigurno raduje i strepi saopstavajuci nam da ce uskoro postati otac. Jedino ja cekam novi Apple.

Svako prema svome - kaze druga moja prijateljica. Danas sam cula odlicnu makrobioticku foru. Inache, isprobala sam neki delivery, narucis dan pre i donesu ti na kucu ili na pos'o. Odlicno je. Dobijes topao obrok, supicu, danas je bila od bundeve i maleni slatkis. Sve to za 250 dinara. Nije fora vise je kao kletva - nemoj da mu dajes vise nikakve savete, pa nek' se sparusi kao umebosi sljiva. Pomenuta umeboshi sljiva se ovde tretira kao ezoterija i bizarnost, ali u Japanu ima kultni status, nesto poput cokolade u Belgiji, Posebne radnje sa divnim, finim i kojekakvim izborom umeboshi sljiva. Tete Japanke u rukavicama ti sve lepo pakuju...mogu da budu i skupe...

Ako sam dobro chula, moj omiljeni decko Beck ima novi album The Information i divnu biografiju. Sve nesto slusam radio u poslednje vreme. Znam da su svi navucheni na Velikog Brata, pogledam i ja, ionako imam samo tv b92 trenutno pa samo to i mogu da gledam.

Mada dok pises, radio je savrsen background, ili dok kuvas...spremas stan, sredjujes orman... radio program u kasnim vecernjim i nocnim satima je grozan. Osim Gillesa Petersona i Nebojse Jazzmate-a, ne mogu da se setim da je ista uspevalo da mi drzi paznju a kamoli da me obavesti o necemu ili ne-daj-boze razvedri prohladno oktobarsko vece... Ja sam jedna od onih sto joj je radio i nocu upaljen, isuse boze, sve neka muzika za plasenje, pa mislim, i pustam radio da bi imala neko drustvo i fine note pre nego sto utonem u san...a evo nasla sam sta Beck kaze o novom albumu - Beck has revealed that his next album will feature predominantly hip-hop tracks. "It's really pretty amazing. The artwork is laid out in stickers, it's modular, the cover is blank and you get a sheet of stickers and you make your own cover." To je rekao ranije, ali album je zapravo i DVD i ima spot za svaku pesmu...majstore, bravo. Danas samo budisti, kabalisti i sajentolozi razmisljaju unapred...

Moram da uhvatim jednom taj koncert... a ima i streaming na njegovom sajtu. Sajt je, naravno, eklektican i shashav.No need to say i on je sve sto ja volim, umetnicki tip, prevazilazi sve granice, postavlja nove standarde, beskrajno talentovan...i naravno, Rak. Mogla bih makar jednom da promasim...makar jednom...

Beck - Nausea

........................................................

nedelja 1. oktobar 2006.

Ima jedna stvar koja se dogadja ili ne dogadja, na prvi pogled je nebitna ali vrlo cesto se oko toga plete ili dize veo misterije. Sleeping over. Moja generacija nema obicaj da nakon celonocne zabave, jednostavno prespava. Pa sta ima veze, probudis se ujutru, pa dorucak...pa se onda druzite jos koji put. Ne, ne, i ne... oko toga se uvek pravila frka. Okej, postoji taj problem da se mi osamostalimo i odemo iz roditeljskog doma kasno ili nikada, ali neki su ziveli i sami... u citavom stanu. I dalje je postojao taj problem. Najlepsa stvar koju mi je iko ikada rekao nakon sto me je odveo na vikend out of the city jer smo oboje bili u nekim vezama, pa bilo neizvodljivo da provedemo zajedno citavu noc i jos da se budimo ujutru sa doruckom, je bila nesto poput Hteo sam da vidim kako izgleda kad se probudim pored tebe ili Hteo sam da vidim kako izgledas kad se probudis...i dalje tvrdi da najlepse izgledam ujutru. Svi se bude izguzvani, a ja dobijem neku blagost... aha, srceparajuce, mogla bih da pocnem da pisem ljubavne romane.

Ali prespavati kod nekoga je big deal, ocigledno. U ovom cudnom eksperimentu pojavljuju se i neke mladje generacije kod kojih to i nije toliko veliki problem. Ili mi srecemo samo takve primerke. Prespavati kod nekoga, zajedno, u istom krevetu... nekako se podrazumeva. Naravno, svi mi imamo obaveze i svoje jutarnje rituale koji mozda nisu za javnost, ali kad smo vec tu, i ne ide nam lose, zasto ne bismo produzili zabavu... Znam i da nije bas uvek prijatno, kad znas sta ste radili prosle noci da se suocis sa suncem, svetlom jutarnjim i tudjim pogledom. Ali pojedini muskarci tvrde da nema nista lepse od onog zagonetnog pogleda koji sretnu ujutru, pa jos ako ga prati glowing eyes efekat i sretni osmejak. To sasvim sigurno znaci da si bio dobar. Ocigledno ne smeju svi da se suoce sa tim. A neki cak o tome i ne razmisljaju. Toliko su sebicni.

S druge strane, zene vrlo cesto racionalizuju osobe sa kojima su provele noc. Pa dobro, malo je popio ... bilo je tu i neko duvanje ili sta god je vec aktuelno...ok, ne poznajemo se jos... nesto se zbunio...prvi macici se u vodu bacaju...koliko opravdanja smo u stanju da smislimo i koliko to moze da traje dok ne shvatis zapravo jednostavnu istinu. On je jednostavno los ljubavnik. I tacka.

Kao takav tesko da ce prespavati cekajuci da vidi vas jutarnji osmeh... Losi ljubavnici nisu svesni da su losi. Zato sto mi cutimo. Opravdavamo ih i nikad nista ne kazemo.
Ili ni mi same ne znamo koliko dobar moze da bude dobar... a taj dobija ljubavnu kartu i lozinku da moze da svrati anytime...

Sinoc sam na nasoj maloj ali slatkoj zabavi u studiju, saznala neke delove svoje privremene amnezije od pre par nedelja, sve je smesno i potpuno benigno ali mi najvise svideo detalj da sam u jednom trenutku izvesnu personu uhvatila za ruku i izvela napolje, na sta su svi prisutni zacudjeno-zacudno nemo se pogledali i prokomentarisali: mozda je ovo pocetak neke nove zanimljive romanse...Ovo je dobar momenat u storitelingu, ali opet zaboravljam poucnu pricu o lovcu i lovini. Ne bi trebalo da ja preuzimam ulogu lovca, vec da budem slatko i umiljato macence sto se sklupca na klupici i ceka da neko drugi predje u akciju. Nikako da navezbam tu vestinu...svi su tako spori, neodlucni i sto bi rekla moja astroloskinja, bez vatre u horoskopu, da ti prekipi i preuzmes stvar u svoje ruke...da li time poremetim neki jinjang odnos u kosmosu, pitam se pitam...?!

NERD - She Wants To Move

.............................................................

petak 22. septembar 2006.

Na odmoru sam. A to podrazumeva da redovno jedem i jos redovnije kuham. Evo sad jedem finu toplu kashu od zitarica. Stomak mi je zahvalan. Dodajem sebi i preko potrebne secere, mozgic mi se smiri, ne razvija sedam paralelenih radnji...Ima odlicna izlozba u galeriji Remont...dugo nisam videla nesto tako arty farty ali savrseno dobro spakovano i prostorno i konceptualno...i sve neke mlade umetnice, nista printovi, nego sve sa trecom dimenzijom...sa obozavaoce belog, svedenog i minimalnog ima i nekih radova koje bi mozda mogli i da kupe, recimo neki komadi savrseno idu uz Apple estetiku...za ofis ili za stancic. Mica Karic kustos, bas sam ponosna kad neki moji prijatelji urade nesto tako dobro. Elem, u Madjarskoj nemiri pa mi ne stize sav namestaj...dobro nije zbog toga, u svakom slucaju stigla mi je sofa ali bez duseka...dnevna soba divno izgleda, sedis na jastucima:)) Onda stigle su noge za radni sto, ali ne i ploca, sto ce reci da sad kuckam na stocicu za jelo... nema veze, cyberkuhinja forever, ocigledno...ne mogu da se nerviram zbog toga, u stvari, ne mogu da se nerviram ni-zbog-cega trenutno.

Smislila sam novi tekst za Elle. Btw, sinoc je novi izasao, bas se tako iznenadim, a ovog meseca sam ispunila kvotu sa stampom, cak imam i slike i intervju u Ambijentima, to je bas fino ispalo s obzirom u kakvom stanju sam bila, negde je jos bila prica o blogovima, ah da YC, Bobi dragi cija su jutra postala sumornija od kada radim od 9 do 5...eh, da je samo od 9 do 5, nego...sve vise se pominje pretplata na wannabe zurnal, 500 dinara mesecno, svi sretni i koze na broju...ne znam bas da li bi to funkcionisalo, ali bi mozda mogla da razmislim o tome da nekom vecem od svih dozvolim da za njega radim, tj pisem svakodnevno, sa svakodnevnim citaocima i posetiocima i ozbiljnom promocijom. Ovo do sada je sve undercover kittycat...To i nije neka preterano velika cifra, recimo malo bolja prosecna plata u Francuskoj, ne znam sto mi je Francuska pala na pamet, Skandinavija sigurno ima bolju socijalnu politiku, a Norveska je najbogatija u svakom smislu ali cuva novce za buduca pokolenja... nekako mislim da je bolje da krenes iz nizeg starta, ko zna gde ces onda zavrsiti.

Sve sam mislila da cu konacno posle 20-og moci da otvorim stan za posetioce i medije, bas smo se pre neki dan smejali kako bi trebalo napraviti grande otvaranje, zatvorimo ulicu, Jugoslav Pantelic, naravno, voditelj programa, a svi gosti su smesteni na pansionu u ''ludari'' preko puta...dakle, Palmoticeva ulica iliti Lesi se vraca kuci, samo sam malo sa Kopitareve gradine sisla nize...imam i malenu terasu, dovoljnu da se smeste dve stolice, stocic i nesto malo jadnog cveca koje se shokiralo od prasine, smoga i nove lokacije. Pogled je nestvaran, malo zelenila, malo ona cudna zgrada gde vadite zdravstveno za vozacku dozvolu, ... i tako nekako izgleda kao u nekoj Norveskoj.

Bucno je. Nekako jos uvek ne mogu da se naviknem na buku. I prljavo je. Lift je neki stari niko ne vodi racuna o njemu. Citava zgrada nema kablovsku kod sbb-a, da covek ne poveruje. te sve stare zgrade pate od nedostaka paznje i potpuno su zamrle, jedan od onih hodnika gde je sve do pola tamnobraon, a on pola na gore kao belo, ali se i to uprljalo i postalo tamno...prozori imaju neke radove po sebi te su i oni tamni i nema svetla u hodnicima... iza je vrtic i to je jedina iskrena zivotna radost koju ovaj kraj dobija.

Kad sam pre neko vece prijatelju pricala sta sam sve nabavila i organizovala za stan, ne znam zasto mi je rekao, a zna citavu moju lifestoriju: Pa vi ste spremni da se udate... kako, bre, nekome i u shali tako nesto moze da padne na pamet. Pa nisam sredjivala svoj prvi single stan posle 7 godina, da bi se sad neko odmah uvalio, niti za bilo koga drugog, ... sebicno priznajem, ovo je bilo samo zbog mene. Nekako mi je bas potreban dom. To je valjda nesto ukodirano zenama, ne znam, cak ni moj bivsi saputnik to ne moze da shvati, a on je ipak jedna nadasve inteligentna osoba koju zanima suprotan spol. Dok sam ja skupljala raznorazne sitnice i donosila i savijala gnezdo, on se uvek bunio da nam nista od toga ne treba i da imamo previse stvari...ali to je situacija poznata svim zenama worldwide. Irina, jedna od divnih trudnica u mom okruzenju, tvrdi da samo treba da rodim sebi neko dete, devojcicu...recimo Ma sta ti je, samo nadji neki neki dobar genetski materijal i gotovo... Sve bi to bilo u redu, savet na mestu, deca su carobna. Virdzinija Vulf je ionako pisala da su zeni potrebna samo deca i room of your own...da bi pisala. Nemojte misliti da ja uzivam kad ne pisem. To mi je nekako postalo kao disanje. Ne pisem, ne disem. Toliko je tesko. A single majke kreiraju i vaspitavaju mnogo bolju decu i mnogo bolje ljude kasnije. Muskarci odrasli samo sa majkom, jedni pravi muskarci na planeti, uz retke izuzetke...nije to James Cameron tek tako postavio da u Terminatoru II ostane majka sama sa sinom, koji naravno je superheroj predodredjen da spasi svet... pomoc muskarca dolazi tek kasnije. Nemam televiziju pa gledam sve filmove iz svoje stare kolekcije:))

Mada ko zna, nikad ne reci nikad, ali, nema mesta za zivot u dvoje, samo dodatna sofa bez duseka jos uvek za povremene goste iz belog sveta...ili kad nekome ode nocni autobus:))

Kad smo vec kod ove tematike, u nedelju idem na svadbu. Dule Glavonja se zeni. Mislim vec se ozenio kod maticara, sad samo jos u crkvi i zurka posle. Presao je cetrdesetu pa tek onda nasao pravu. Odmah kupili i stan. Sve u svoje vreme.

.......................................................................

ponedeljak 11. septembar 2006.

Necu o ovom tuznom datumu, iako je to bila prilika upozorenje da nesto zaista promenimo u nasim zivotima. Agresija radja samo agresiju jos vecu ... ali previse posla donosi samo umor koji ako ne shvatis ozbiljno ume da se pretvori u neku bolestinu.

Elem, AVON day je bio spektakularan, sa sve mojim perfekcionizmom i sitnim nedostacima koji su samo meni smetali i nikom drugom, opet je bio spektakularan. Plato ispred JDP-a sa roze ornamentima, silk jastucicima, saobracajnim znacima na kojima pise maskara oba-ve-zna!, roze pesacki prelaz...cvece, leptirici, zavese radi atmosfere, beli neki oldtajmer, nije bilo pink kadilaka nigde da se iznajmi...i tako nekako pozorisna iluzija Kako bi izgledala planeta kada bi je vodile zene, makar samo na jedan dan? se prosirila i malo ispred JDP-a, ... tog dana cokolada je imala zero kalorija, ma cak i kokice su mogle da budu roze...konvencija je bila biznis deo, to je meni malo dosadnjikavo, ali nagrade i tako ponesto o proizvodima, trajalo je malo predugo, no valjda to tako treba...onda show program iliti tailor-made pozorisna predstava, specijalno za AVON i ovaj dan... cudesni songovi Kristine Kovach ( navijam i za novi album)...ona je beskrajno talentovana, kako je moguce da ne snima albume na svakih 6 meseci...all star ekipa glumacka, Vojin Cetkovic, Sloboda Micalovic, Andrija Milosevic, Katarina Radivojevic, Nikola Djuricko, Neda Arneric... scenario i songove pisala Jelena Kajgo, sve je rezirao Djordje Marjanovic kome su eventi postali veci izazov nego komadi u pozoristu. A kako i ne bi, ovde bas moras da smislis kako ces sve da uoblicis i kreiras i to mora nekome da se svidi, ne samo tebi...moze i samo tebi, ali ubedi onda i druge da je to dobro i da daju velike novce za to...

Izazov je, istina, mnogo veci... nisam ni slutila da cu se naci u ovom poslu. Kad pogledam unazad, ne mogu da verujem sta je zavrtelo jedno ispijanje dzin tonika u Absinthu... tako mi je palo na pamet uopste sve to o promeni sveta koji bi vodile zene, a on bi izgledao roze i kao u filmu Legally Blonde...posle toga smo sve drugo samo dodavali i kreirali svi zajedno...

Dobra je ideja. A neko se bi bas pitao kako ce moje ideje da prodju na trzistu...nije bilo zlurado, ali znam da nije bas mnogo verovao u mene. Sto ne volim kad ispadne da jedino ja verujem u samu sebe i niko drugi. Eto tako. Na kraju svega sam bas zadovoljna, ali kad mi prodje citav petak 8 pred ocima ne mogu da verujem sta smo sve uradili... i na kraju zabava na terasi Eurosalona gde nam je special guest star bio Vlado Georgiev. Citav koncert za zene iz Avona, pa vi vidite kako kompanije brinu o svojim damama. Specijalno za tu priliku, kad si u Rimu ponasaj se kao Rimljanka, naucila sam i reci nekih pesama, u kolima, vozeci se od jednog do drugog mesta proteklih dana, brzo pamtim a i pevljivo je...vrtelo se po buticima i svugde oko nas. Moja poslednja obaveza te veceri je da predam tekst voditelju programa i da mu malo objasnim atmosferu...inache, one roze organdin zavese iz Saturday Night Fever ili gde su nestali leptirici u stomaku? (vidi sreda 14 juni i subota 15. april ove godine) su bile svugde po prostoru, ma divno... scenograf je sve shvatio, divota kad radis sa takvim ljudima i samo mu prepustis da on sve uradi...

Da li zbog nagomilanih obaveza, konstantnog rada na ovom projektu i to po vasceli dan, paralelno sa svim drugim stvarima i sa selidbom u toku, naravno da mi je tog dana bila gotova i kuhinja i garderober i da su stigle narucene stvari iz Ikee, i uopste ne znam vise sta se tu skupilo, long distance relationship koji pokusavam da hendlujem nekako...ali nakon treceg dzin tonika na zabavi imam potpunu ili delimicnu amneziju. Apsolutno se ne secam citavih segmenata, sebe u tom prostoru, drugih ljudi, kraja koncerta, odjave, torte, vatrometa i gde sam i zasto isla posle...niti kako sam dosla do kuce.

Da se razumemo, ja nisam od onih sto naprave glupost pa posle kao jao boze uopste se ne secam, relativni control freak poput mene kontrolise i dozu sopstvenog ludiranja, i volim sve svoje blamove, na kraju krajeva na njima su bazirane neke najbolje price i najbolji tekstovi. Mora da ima nekog zrnca istine u sebi, ne bi li pocela da pletem fikciju oko toga...ali mora nesto da me pokrene. Ali ovakav blackout nikad nisam imala, s druge strane, nikad nisam ni bila ovoliko u poslu i ovoliko umorna i na sve strane rasuta... Inache, kad popijem malo vise, samo se malo vise i smejem, nista drugo...karakter mi je stvarno isti. Nije nista bilo cudno sto sam pevala Andjele, okej, to sam i uvezbala i to je verovatno bilo smesno. Dobro je sto se nisam izasla na binu. Nekima je delovala kao da se nevidjeno dobro zabavljam, fakat bila je i dobra zabava...ali bojim se da posle toga nije bas toliko bilo zabavno. Osim sto su scene kojih se secam toliko groteskno smesne da ulaze u neki scenario...nisam jos uvek sigurna da li su se desile ili sam to sanjala, ali cini mi se da smo bili u Zapletu posle. Secam se osobe za stolom preko puta mene koja govori da sam mu potpuno super fenomenalna, vise puta je to rekao pre no sto sam povratila u salvetu...mozda i u tanjir, ne znam...Naravno da sam super. Nisam mogla ni da se pokrenem da dodjem do toaleta, a ako sam se pokrenula sigurno sam negde usput i tresnula o pod, znam da me vrtoglavica hvati svaki put kad gledam sa visine, ako nisam pala niz stepenice nisam nista uradila...ali mozda bolje da zivim u neznanju jos malo...

Nekako sam uspela da se pardoniram i da izgovorim da moram kuci, ali mi samo nije jasno kako me je uopste pustio da vozim sama do kuce, jos uvek sam spavala na Dedinju... moram da se zahvalim svim svojim andjelima cuvarima sto su me te noci sacuvali jer se uopste ne secam kako sam dosla do stana, mislim da sam pokusavala kljucevima od auta da otkljucam stan jedno petnaestak minuta. Jos uvek ne mogu da se povratim, ali dobra strana svega je sto, nakon svega ovoga, ozbiljno idem na odmor.

... i ozbiljno se vracam kuvanju, sredjivanju novog stana i spavanju. Joga i plivanje. I iscekivanju simpaticnog i nadasve sharmantnog gosta iz lepe nase susedne zemlje... inache mi je codename postao umesto zana dalaj lama poliakov - Zaneta Bradshaw...nakon ovoga postacu Karen Walker ... up, close & personal experience. A red oko tebe, red u tebi, moram malo da sredim ovaj haos...previse zivim u scenariju.

Sade and Maxwell - Let's Not Play The Game
i zaboravila sam ko izvodi I'm not your superwoman ili tako nesto...

...................................................

nedelja 3. septembar 2006.

There's no spoon - kad postoji neki problem ili nekoliko problema koji izgledaju neresivi, uvek se setim scene iz Matrix-a. Onaj mali sto savija viljuske i kasike. Ako ti u jednoj dimenziji stvari ne funkcionisu, odes u drugu ili stvari pocnes da gledas drugacije. Nema kashike, There's no spoon...i kashika se savije. Tako da zapravo, napadnuta sa svih strana vec nedeljama pokusavam da se izborim sa selidbom, nomadskim zivotom u kutijama (ali nomadi imaju malo stvari, ja jos uvek ne) jednim poslom koji se divno razvija i vec je tako divno vidljiv, bilbordi po gradu i vrhunac citave price ce se desiti u petak 8 septembra. Avon Day. Finalizacija uvek nosi sa sobom svakodnevni stres i neverovatni dnevni ritam gde se po citav dan vozis na sopstvenom adrenalinu. Od toga nema veceg narkotika i kad se na to navuches, ozbiljan si ovisnik.

S druge strane, Zivot se bas fino razvija, sad samo da sredim jos kolumniste, a bice ih jedno petoro sa raznim temama i da pokrenemo neku promo akciju. Septembar je mesec kad bi stosta trebalo pokrenuti, a trenutno ne znam iz kog agregata crpim energiju samo za govor i kretanje a kamoli za bilo sta ozbiljnije. Bas bi mogla malo da se odmorim i sredim. Red oko tebe, red u tebi, to je kod mene oduvek bilo tako. Dom ili mesto gde zivim mi je poprilicno bitna stavka. Nisam jedna od onih sto tvrdi da iznajmljuje stan, pa je ne zanima da bilo sta popravi ili sredi u stanu. Nisam, imam malo previse godina da bi zivela tek tako, sa dusekom na podu i tek ponekom stvarcicom u stanu. Jasno mi je bilo od pocetka da cu morati da se bavim stanom mozda na ozbiljniji nacin nego ranije. Ali mislim da ce se isplatiti, kad zavrsim sa dekoracijom malenog crib-a, cak i za slikanje ce biti vise nego savrseno:))

U poslednje vreme me toliko slikaju, i to me verovatno neko kaznjava posto previse slikam druge osobe, da me ne pitaju pritom jos ponesto i za neko misljenje, pomislila bih da sam postala manekenka. Tacno znam ovaj period, septembar, oktobar, novembar, tad su mi mediji neverovatno naklonjeni... ali bih se najradije bavila skicama za kuhinju, pravljanjem garderobera, neke fine komodice, sivenjem zavesa i koncipiranjem radova za svoju novu gajbu... naravno, sve to ce biti gotovo sledece nedelje, cisto da ne bude samo jos jedna dosadna radna nedelje...

Nekako imam osecaj da je ovo idealno vreme za restart. I Reboot sistema. Sta god sam mogla sebi da priustim novo, nabavila sam, dobro i ponesto sto nisam mogla da priustim, mislim da cu grickati semenke u sledecih par meseci, vracajuci dugove i sklapajuci nemogucu kalkulaciju. Kad malo bolje razmislim, imam vec toliko nepotrebnih stvari, od garderobe gde mi je pola ormana veliko jer sam nekad bila M i 40-42, a sad sam XS i S i 36-38...garage sale bi bio idealan potez. I koliko jedna osoba moze da ima kutija raznoraznih, pletenih, drvenih, kartonskih, sarenih, plasticnih... stvarno bi mogla pola kuce da rasprodam. By the way, kod mene je sve ocuvano koliko god da je staro.
Mogla bi neku aukciju da organizujem...

I jedva cekam da zapocnem zivot na drugom mestu. Na posao mogu da idem pesaka i svugde je opet walking distance, umorila sam se od gradskog saobracaja, guzve, voznje tamo vamo, parkinga i toga da me svako malo neko udara, pa cak i gradski autobus. Iako sam pre zamisljala da cu se preseliti potpuno van grada, u prirodu gde nekako logicno i pripadam, pa organizujem bastu, i sa cvecem i sa organskim povrckama, ali eto, drugacije je ispalo i sad mi sledi povratak u grad. Ocigledno ima jos stosta sto nisam zavrsila, pa dok ne zaokruzim i tu fazu... kako je krenulo, mozda se na neko vreme preselim u Zagreb, a onda bi Indija bila sasvim skladan step further. Sta me tacno sprecava sada da se ne spakujem i jednostavno promenim klimatsku zonu. Stize zima a to nimalo ne volim. Ne volim pomisao da nosim cipele ponovo, niti garderobu woolmark kvaliteta, bljuzgu, vetar, kishu i kosavu sa Dunava...uf...

Nekako se vrtim i sa previse muskaraca u orbiti. Iako se svako nudi da nesto pomogne, preseli, okrechi, podigne, napravi, sta god treba tu sam... suzdrzavam se da od bilo koga ozbiljno shvatim ponudjenu pomoc, tako da mi je sustinska desna ruka moj brat a gde god treba neka strucna pomoc, angazujem majstora. Radije da ovaj put pomoc platim u cvrstoj valuti i da ne ocekujem previse...

Bilo Bijenale u Panchesteru, krenula sam juce da zavrsim postavku, pre podne, kad nisam mogla ranije, ali organizatori bili u histeriji oko otvaranja, pa nisu mogli da mi pomognu. I po prvi put, uopste se nisam nervirala oko toga sto je rad potpuno nezavrsen... work in progres, sta da radim...There's no spoon.

Ali cu zato u o3onu konacno napraviti konacno svoju samostalnu izlozbu. Sledece godine. Nekako, vreme je... Samostalan zivot, samostalna izlozba. Single & fabulous u svakom smislu.

Superchick - One Girl Revolution
pesma je potpuno bezveze, ali nisam odolela naslovu, ipak radim sa recima...

....................................................

petak 25. avgust 2006.

Nesto razmisljam...red je da napisem nesto za sopstveni rodjendan. Trideset i treci. Iako je tek prosla ponoc vec mi stizu sms-ovi. Uvek se raznezim... usred sam selidbe...koja ce potrajati jedno 2 nedelje sigurno. i prosle godine sam se nekako u ovo vreme selila. Ne znam zasto sam u ovom zivotu osudjena da zivim kao moderni nomad. Malo tamo, malo vamo, kupi prnje i odlazi, pakuj se i dolazi...hocu li se ikada skrasiti na jednom mestu...ili to mozda da ostavim za neki drugi zivot, a u ovom da naucim to travel light i da prestanem da skupljam toliko stvari...ovo je inache idealna prilika da opet proverim sta sve imam u svom okruzenju, koliko drveta treba da zasadim jer je sramota koliko papira trosim i opet ne znam kako cu da se smestim u stan koji nije bas toliko malen...

Izasao je i septembarski Elle, te vrlo simbolicki na strani broj 32, naravno da u svemu vidim smisao i to sigurno nesto znaci... nasao se i tekst koji otvara nasu , nadam se, dugogodisnju saradnju. E, sad, posto bi mi ionako prilepili odmah epitet, pridev i misaonu zamenicu Sex i grad, onda sam resila da naziv kolumne i bude direktno vezan da zapravo i aludira, bas na Sex i grad... sve je ionako kopija kopije, to smo davno zakljucili, te ne mogu da se pravim da tog fenomena nije bilo i da su se neke stvari promenila kad se u nasim zivotima pojavio racunar, da ne kazem, racunalo i nakon serije Sex i grad vise nista nije ostalo isto...Dakle, kolumna se zove Single & Fabulous...nema ni question mark niti exclamation point...bazirana je na nekim situacijama iz nase i vase okoline, obicno i na nekom realnom dogadjaju ali to nije sustinski toliko bitno...uvek ima neku zaokruzenu celinu, fragmentarno postavljeno, uvezuje vise stvari ali se na kraju sve spoje. Svi smo mi u svemu sto radimo vrlo licni. Naucila sam od Anite Roddick to take it personally...a posle sam toliko vremena potrosila da prestanem da sve dozivljavam licno...sto za emotivne leptirice poput mene nije nimalo jednostavno...naslov je bio You had me at hello - citat iz filma Jerry Maguire, no ipak smo se odlucili da za pocetak ne bude na engleskom...nego zato 3 sekunde su dovoljne...i moja omiljena ilustratorka pod tajnim imenom Jinxy Minx, beskrajno sam sretna sto sam konacno nasla zenskog senzualnog dizajnera i ilustratora... dizajnerku i ilustratorku...takvo je olaksanje raditi zenske projekte sa zenama koje se ne utapaju u uobicajene male stereotipe...ne mogu sad da gresim dushu, neki dizajneri imaju odlicnu feminine side kad se potrude...ali ovo mi je savrseni matchmake. Vidi ilustraciju gore. ili u Elle magazinu.

Smislila sam vec i nastavak price, naravno, selidba i kako preziveti raskid, razvod i restart... pa Zivot ispocetka. Najsmesnije je sto sam urednica Zivota, pa sad tako moram i da se ponasam...ali mi je ovih dana bas nekako tesko palo sve...taman su mi uneli frizider, sporetic i masinku u novi stan, okrenem se nekako bezveze i razbijem omiljeni svecnjak za terasu...u tom se i rasplachem, to valjda tako ide taj krug...to uredjivanje Zivota mog, malo se smejes, malo plaches, a eto novi Zivot b92 je takodjer krenuo ...I veceras sam postavila nesto za sebe. Mozda nekome pomogne...nekako nisam uspela da pomognem onome kome sam najvise zelela i koja se sasvim sigurno najvise radovala danu mog rodjenja... i svakom mom danu uopste.

Inache ovo je dan duplog slavlja, ja sam jedna od onih cije je tata resio za rodjendan da joj kupi brata...jednom cu pisati o odnosu majke i cerke. Nedostaje mi ...bas.

za mene veceras svira moj omiljeni decak umetnik Beck - Pressure Zone
kad malo bolje razmislim na njegov koncert bih bas bas volela da idem.
Aretha Franklin - Rose Is Still a Rose i De Phazz - Something Special

.......................................................

nedelja 20. avgust 2006.

Uf, danas je kazu najtopliji dan u godini... preuzela kljuceve od novog stana. Vratila se sa Zlatibora gde sam mislila da cu da se naspavam a nisam, mada je bilo beskrajno zabavno i rasterecujuce... potpuna promena svakodnevnog filma u kome sam bila mesecima, neki drugi potpun o novi i relativno meni nepoznati ljudi, toliko je vec proslo od kad sam poslednji put vodila neku radionicu, zaboravila sam koliko umem da uzivam u neformalnom ''profesorskom'' radu...i neki carobni mladi ljudi cijom sam kreativnoscu zabezeknuta... e, sad bi trebalo da se vratim u vrtlog energized by zlatibor food...malo sutra. Kamp je bio u mestu zvanom Ljubish. Ljubim. To je van onog turistickog dela Zlatibora koji se, koliko se secam Budve, uopste ne razlikuje od nje...cak sam u nekom pabu srela Lepu Brenu i Kebu ...no ti izleti u civilizaciju su kratko trajali. Jedan dan ili par sati. Ali sam videla i Uzice i Mokru Goru i Sirogojno i Kustin grad...i sta bese jos... Shargansku osmicu, to sve zajedno sa prirodom deluje nestvarno.

Od zdrave hrane ni traga ni glasa, gladna sam dosla kuci, neispirativno spremljena pastrmka i bareni krompir, krompir i krompir i pomfrit...boze gospode , ako leti, kad je sezona povrca stalno krompir sta li se jede zimi...no, dobro, srpskim hotelima ce biti potrebno neko vreme, vidim... dodjes do tog stvarno zabachenog i izolovanog mesta, i umesto da uzivas u tisini i zelenilu i malenom bazencicu, udri po muzici...

I nasa web radionica je morala da funkcionise bez Interneta, ali bez obzira na sve nedostatke tehnicke prirode, ne mogu da kazem da nije bilo dobro. Cak naprotiv. Odlicno. Samo se pitam da li cu uvek tako biti razapeta izmedju edukativnih ngo programa, umetnicke not-for-profit karijere ( konacno sam smislila sta cu za Bijenale), formalnog i blog pisanja, uredjivanja Zivota i realne situacije n atrzistu ideja u okviru art direction, creative ili kakvog vec ozbiljnog ali funky posla. A s druge strane, sta mogu kad mi je sve zanimljivo...nego, ovo je samo kratak post, jer sam odlucila da se zaista bavim uredjivanjem sopstvenog zivota i leto je, odmori su, a svakodnevno pisanje ostavljam za hladnije dane. Sta cemo da radimo zimi ako ne u kuci, pored racunara ...

Dakle, iznajmila sam prazan stan, sad moram da ga uredim. Bolje veci prazan nego zardinjeru malenu, shvatila sam da nema sanse da se spakujem u istu. Ni ovde ne znam bas kako cu, ali postoje makar teorijske sanse...Nekako bih volela da novi Zivot stvarno pocnem u novom okruzenju koliko prvog septembra... vec sam smislila barokne tapete na jednom zidu u spavacoj, moram da stampam nove radove u vecim dimenzijama, da pravim police, da naruchim novi krevet iz Ikea kataloga i jos jednu policu za knjige i mozda novi radni sto i manji sto za jelo, stolice dve, da napravim kuhinju, konacno nabavim shporet na plin, opet novu ves masinu, sofu za living room, neku novu omiljenu fotelju... ima tu toliko toga. Moram da smislim colour tone za stan, tople i vesele boje ili hladnije i smirenije...kako da se suzdrzim da od svega ne napravim opet savrsen kitchy kitchen chic studio... ma, naravno da cu da napravim, to je sad samo za mene.

u stvari mi se zapravo ide na more...a, da i rodjendan mi je u petak.
mislim da ne bi bilo loshe nabaviti novi broj magazina ELLE kad se pojavi ovih dana na kioscima...ali o tom potom...

novi Justin Timberlake - Sexy Back

..............................................

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezije arhiva 016 i arhiva015, HOT arhiva014,
arhiva 013, uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: