sreda 19. juli 2006.

ovo mi je jedna od drazih slika, setnja po Puli, ne znam samo sto sam toliko radosna..
.mozda shopping u Aromatica radnji..

Bojim se da cu postati samo jos jedan klishe...jedna od onih koja je sva zivotna zadovoljstva pretvorila u posao, ali ne u smislu da radi ono sto voli, nego postoji samo posao i poslu se potpuno emotivno i fizicki prepusta. Sve ostalo se dogadja mimo mene,...Proci ce ovi lepi dani, proci ce i leto i doci ce grozna zima a ja cu se pretvoriti u rokove, rokove i prezentacije... Mrtva linija.

Rollercoaster emotivni se nastavlja, ... sve dok pokusavam da saznam sta tacno neko ocekuje od mene, ne ide mi. Jedne nedelje sam najdivnija i najneobicnija ali i najinteligentinija zena na planeti i ne moze da me zameni nijedna druga. A vec druge nedelje sam sebicni skot sa sadistickim elementima, prevelikim egom... i sa slatkom velikom guzom :))

I kako da onda ne popizdis i dignes ruke od bilo cega sto podrazumeva musko-zensku relaciju i posvetis se poslu...koji takodjer iscrpljuje i cesto niko ne zna sta hoce i sta trazi ali ipak se dodje do konacnog plana. Razgovor, odluka, razvoj dogadjaja.

Blizi mi se 33 rodjendan. To bi valjalo nekako proslaviti. Obeleziti. Da se vise ne ponovi. Jedan bivsi decko mi je pricao da ako prezivis 33, dobro je. Sledeci nezgodan expire date moze da bude 53 godina. Not to mention, ali on jeste pomenuo, kad smo se mi zabavljali on je imao 33. I sad razmisljam kako sam nekome sto posto u isto vreme ulepsala i odmah potom zagorcala zivot nekoliko meseci. U takvim situacijama si obicno potpuno zaslepljena i ne vidis da nekome nije dobro zbog tebe i tvojih novih iluzionistickih planova sa drugim muskarcem...

Zapravo, nezgodno je kad prelazis iz jednog tima u drugi, neko mi je vec rekao da sam kraljica paralelnih veza,... ali kad ti se desi ljubav, strast, zaslepljenost sta vec, ti i ne vidis nista drugo oko sebe. Koliko nekog povredjujes, koliko nekome nije svejedno, koliko gresis tek i koliko ces pogresiti...ma sta vam pricam, kao da vi ne znate...

Nezgodno je kad se sve desava u bliskom okruzenju a oni prijatelji, mada ni sa poznanicima vise nije lako...a kao da sam ja kriva sto se ovde svi znaju izmedju sebe...i sta sad moram da odem na Mars da bi upoznala nekog ko nema neku predhistoriju sa mojim bivsim...bice jedan odlican tekst na Zivot b92 sajtu uskoro...Irina Markovic ga je pisala. Varljivo leto 2006 ste vec citali, nadam se...onaj ko je pomislio da je Leon Vega moj alter ego, prevario se. Nisam to ja. Retko kad imam potrebu da pisem pod pseudonimom, valjda se jos uvek nisam izlecila od svoje egomanije. Imam lepo zapisano u moleskine dnevniku u kojem pisem obaveze, sastanke i poneku zlatnu zamisao ili ideju od milion dolara, na pocetku godine ove, koja mi nimalo nije laka - kill your ego.

Na ogromnom praznom krevetu u predimenzioniranoj sobi hotela Havana Libre u Havani, glavni grad Kube ko ne zna geografiju, 14 sprat, divan pogled na grad... 1 januar, nova godina i bose noge, toplo, sve sto zelim za svaku novu godinu...i svaku zimu da prezimim u toplijim krajevima...e, u tom okruzenju, na takvom kreventnom potencijalu, neiskoriscenom, naravno, zapisala sam prvu novogodisnju odluku - kill your ego. Posle sam imala razne planove kako da osvojim svet, ali ne moze se poreci trenutak prosvetljenja, znam da mi je ego problem uvek...i u vezama i u poslu. I od tad nekako pokusavam da radim na tome, nisam bas potpuno krahirala na tom polju...ali sam sve vreme u znaku pitanja, ako ubijem sopstveni ego, sta sam onda ja ...koje su moje zelje i kakva ocekivanja onda imam...i tako sam sad na pola.Razvlacim se ko zvaka. U dilemi.

Vizuelno to izgleda ovako, stojim na krovu neke grandiozne zgrade, blize ivici, ne da bi se bacila sa iste, fuj-fuj ( ego ipak progovara) vec me stalno hvata vrtoglavica od pogleda nadole a dah zastaje tek od pogleda sa vrha zgrade okolo. Svet je tako pun mogucnosti.

Ponekad se uplasim od mogucnosti cak i obicnog uzdaha. You do know da u vezama cesto ne mozete da disete, da emotivno ranjenje i ostavljene osobe neretko dobijaju astmu...i da joga insistira da naucimo da disemo. Duboko. Onda mozes da letis gdegod...

Beyonce & Jay Z - Deja Vu

............................................................

sreda 12. juli 2006.

Pomislio bi covek da sam bila na nekom odmoru, ali nije bas tako. Ali jesam bila nedelju dana u Kroaciji. Prvo Zagreb, isto vruce, izlozbica, pa neki razgovori, shpitze..... pa makronova...dva dana, pa onda u Istru. Do Pule. A oko Pule ima jedno malo mesto cudnog imena Premantura. Sve dok ne izadjes iz jednog filma, uopste ne shvatas pod kakvom presijom zivis. I ne primetis, ali sva zadovoljstva se pretvore u posao...ovo je jos jedina pressure-free zona.

Zato kad ne stizem i ne mogu da pisem, onda i ne silim sebe. Ne pisem. Nisam ni primetila da je toliko vremena proslo...od kad sebi nisam priustila pravo zadovoljstvo. Sto ne volim kad udjem u tu fazu, pa kao kaznjam sebe i uskracujem sebi zadovoljstva. Bezveze, kao kad udjem u radnju, pa probam neku super stvarcicu, i predivno mi stoji a ja kao necu sad da je kupim, nego vraticu se kasnije...e, to bas nije filozofija koju podrzavam niti volim da praktikujem. Znam da mi uvek zameraju zbog nedostatka zivotnog plana i sto sve stvari, a ponekad i osobe izgustiram za dva meseca, ali ako moze sad ovog trenutka ili odmah...sutra, vec nisam sigurna. Stize neko novo zadovoljstvo i opet sam necim novim potpuno opcinjena...

Malo sam se i suncala. I kupala. I neko vreme samo blejala malo u plavo more, malo u zelenilo. Onda je pocelo da duva i vise nije bilo prijatno izaci iz vode. Hladno. Ali zato je divno bilo samo sedeti u obliznjoj kafanici Laguna. To je tamo inache lozinka za sve. Ulazi se na razna mesta uz taj codename. Tropski bar, to mi je jedina ambicija za sada.

Mada, lepo bi bilo da smislim da radim nesto jednom mesecno. To ce mi postati zivotni moto. Radim jednom mesecno. Jedan dan u mesecu. I to bude vise nego dovoljno. Ovako ce mi proci ceo zivot u rokovima, tenziji, nemam vremena i ne stizem...zasto se inache deadline zove deadline... Neko je tu konstantno na mrtvoj liniji. A gde je tu zivot?

Ne znam kako ali odem i na Exit. Glupo bi bilo Pet Shop Boys toliki put presli a ja ne mogu do Novog Sada. I oni su ipak stariji ljudi. Naravno da nisam isla do sada na Exit. Lepo sam pisala da sam bila domacica i mrzelo me i kakav, bre, nocni zivot...kad je previse ljudi na jednom mestu, nije mi bas najprijatnije, iz istog razloga nisam cest gost ni na utakmicama, ni na Cecinom koncertu a ni na politickim skupovima... Mislim da ta bolest ima i neko ime. Ali odem. I uopste nije bilo lose. Malo sam se smrzla, ali se za divno cudo nasao neko da me greje. Samo na kratko. Onda je trebalo voziti do Beograda nazad. A vec je bio ponedeljak jutro...

I tek sad sam malo dosla sebi, nakon seanse akupukture i nakon dvosatne masaze ...alge na lice, neka mirisljava ulja po telu...sva sam masna jos uvek i izvrnula sam nogu vracajuci se jer su mi proklizala stopala u papucama...

I sutra cu na posao sa neke druge lokacije, nesto mi se dopalo da ne spavam kod kuce. I sve nesto razmisljam, kako sam pomenula Edwarda Burns-a, sad se non-stop pojavljuje...srecem ga svuda...cak i u Will & Grace... kao onaj vic o Perici njegovoj sestri, zelim bicikl, zelim bicikl...ako postoji zelja, postoji i mogucnost. Ili pazi sta zelis, mozda ti se i ostvari.

The Game - Hate It or Love It

................................................

ponedeljak 26. jun 2006.

Sutra, kako znam i umem ima da se pojavim na Apple dogadjaju, valjda mu i ja spadam u neke ljubitelje fotografije ili fotografa, kako se uzme. U JDP-u, negde oko 12 sati pocinje, ima neki savrseni software za obradu fotografija...ne znam da li ovaj ima te mogucnosti, videcemo valjda sutra...ali ovaj koji sam srela pre par godina je neverovatne stvari izvodio sa ljudskom kozzom. Slikas nesto, ubacis fotku malo u taj programcic i malo cackas ...i neverovatno, noge postanu divne, barsunaste i svilenkaste...kao iz Vogue-a. Istina moze i Photoshop svasta, ali ovo je bilo cudesno, onda mi je tek postalo jasno zasto strane novine i fotografije izgledaju tako dobro. Magicne moci postprodukcije. Tad je kostoa tricavih 2.800 dolara. Nista u poredjenju sa tim da kupujes i sve moguce plasticne operacije i dekoracije...

U sredu sam ujutru na programu, pokrenuli smo top listu najzgodnijih fudbalera i evo krenulo je i glasanje, Nesta i Cristiano Ronalno vode, za njim Thiery Henry i Ljungberg...da vidim gde je moj najdrazi Kaka...pih...ne kotira se trenutno dobro. Nikako ne mogu da se odlucim da li mi se vise svidjaju plavi, hladni i svedeni svedjani ili tamni, nestasni i egzaltirani brazilci....vecita dilema verovatno citavog univerzuma.

Posle jutarnjeg programa, mali auto krece putem bratstva i jedinstva do Zagreba. Tamo imamo nastavak nekada davno zapocetog projekta Ukradena Ideja. Bice u Mocvari, ne znam sta ce biti, videcu kad dodjem tamo...bio je konkurs na njihovom terenu. Da vidimo ko je koga pokrao, ko misli da ga je neko pokrao, ko je umislio, ko je paranoik a ko veruje u slobodnu cirkulaciju ideja i da nista na ovom svetu ne postoji novo, nego samo kombinacija naucenog, vidjenog i vec prozivljenog...Bumo vidli. Taman da vidim gde su i sta rade neki dragi prijatelji... i da se obezbedim za novu sezonu u bio&Bio radnji. I da za vikend prosetam neki kupaci kostim po nekoj Istarskoj plazi, koje su nikakve, znam, ali more je more, uzelela sam se, poslednje je bilo na Karibima, jedva se toga i secam...I samo malo da disem drugaciji vazduh i da buljim u horizont. Mozda cak i razmislim kuda, sta i kako dalje...a mozda i ne mozda se samo prepustim go with the flow...vec se ioanko sad stvari dogadjaju same od sebe...

Jamie Foxx - Unpredictible, predlazem citav album za preslusavanje u dvoje, kao foreplay, kao all night long album ili kao savrsen poklon za nekog ko jos nije shvatio male signale...

......................................................

petak 23. jun 2006.

Primecujem prve znake stresa i starenja kod sebe...nemam vise zivaca za pisanje sms poruka. A nekada sam bila addicted to. Mogla sam romane i romane da srocim u taj kratki i ograniceni prostor. Nekako je predstavljalo izazov, sta sve mozes da kazes sa malo reci i par emotikona...nesto mi stalno zvrcka sms tjune, nije bas you got mail, ali je prepoznatljivo i u poslednje vreme sve vise odgovaram sa Da, Ne, jesam, Moze, Oket... ili jednostavno okrenem telefon. Mejl, to je vec druga prica, to mogu da kucam koliko treba. No one koje bi trebalo da pisem duze odlazem do u beskonacno. Izvinjavama se svima. Ali mi se ne svidja sto ne uzivam vise u slanju beskrajnih duhovito smisljenih poruka. Sumnjam, dakle postojim. Da li je to znak da starim, to sam cula od ovih starijih momaka sto shetaju devetnaestogodisnje devojcice, da im se zivot pretvorio i slanje i primanje sms poruka, a mnogo im je sitno i ne vide bas da otipkaju sve, pa se iznerviraju i okrenu telefon. Ali poenta upravo i jeste u tom beskrajnom nizu ja tebi i ti meni i ko ce biti lucidniji, duhovitiji i ko ce koga da nadmudri. Bez cimanja. Kad neka vrsta foreplay-a. Pardon predigra, znam divna srpska rec, da me ne napadaju odmah ovi pro-cirilic oriented i pjur-serbijan-lengvidz. I to ume da potraje...ko zna koliko. knock-knock on heavens' door se mozda nikada i ne dogodi...sto nije ni bitno. Nego naprosto ta komunikacijska ekstaza...

Inache sam ekstaticne prirode i nimalo mi se ne svidja kad mi tako nesto nestane iz ekstaticne svakodnevnice. Vec vidim sebe kako cu da se navuchem na posao. I nestace mi sve druge radosti iz zivota. Malo me to brine. A i od konstantnog sedenja ispred racunara ima da mi se izbora guza kao Ceci Nacionale. Sorry, nisam htela da pominjem to uopste ali moram samo da citiram svog druga Srkija da je ta fotografija koja obilazi svet ucinila mnogo vise za 'nasu stvar' nego svi Pescanici do sada.

I jos nesto, izgleda da ta cevap-dijeta ipak ne funcionise. Madonna je mozda olderfrapp ali ima savrsene butkice i guzu devojcice. Jedan od bitnih momenata za promociju makrobiotike je i to sto vam posle par meseci nestane celulit. Ali posle par meseci, nikakve dve nedelje, niti magicno preko noci. Nema ga. I nece ga skinuti nijedna skupa kremica, niti samo masaza, struja, drmusanje, eLPiGi ni hiperbaricna komora, pogotovu ne ako pijes vodu kao kamila 3 litra dnevno. Cak, naprotiv, od vode ces samo da se nadujes a problem sa contemporary gojaznoscu nije samo salce, nego i to sto ti telo zadrzava vodu.Ni previse vode nije dobro.

Evo konkretnog slucaja, ne jedes ni previse mesa, malo pilenceta i ribe, uglavnom pasesh povrcke i salate i zelenise. Sve kao vodis racuna sta jedes, bareno, kuhano i mnogo mnogo voca. Ujutru. A masno, fuj-fuj nikako. Vocni sokovi, bez secera...ali nista. I dalje imas celulit i prave ti se safalade oko struka. Stalno pijes vode i kad treba i kad ne treba. Trik koji nije nikakav trik, nego zdrav razum i malo logike. Sve sto jedes ionako sadrzi previse vode, i povrce i bareno i kuhano i voce pogotovo, i sta ce ti jos dva litra vode na to. Ako jedes i previse slano, onda si jos vise i zedna. Pa opet pijes vode. Ako nase telo vec sadrzi onoliku kolicinu vode, a sto mu jos dodajemo. Vec punoj casi vode, mi sipamo jos, i jos i jos... Moj doktor ima neku teoriju o tome kako sve treba da pijem vruce i jedem isto tako, hladno nikad nisam ni volela, nekako intuitivno sam znala da blokira zeludac...a da, i tajna zdravih belih zuba isto lezi u tome, nikad hladna voda, gazirano, niti vestacki seceri. Led takodjer ispada iz igre, cak i iz predigre...hladno ne prija telu uopste. Odmah pocne da se stiti tako sto samo sebi nabaci salce, svuda gde mu je zima, obicno oko struka, kuka i guze...

Celulit, pak, je samo jedna od nuspojava nezdravog zivota, i nije cak toliko povezana sa gojaznoscu. Mnoge mrsave osobe imaju ga imaju...to je samo jos jedan od nacina gde ti telo govori da nije najsretnije i da bi trebalo da promenis svoj odnos prema njemu.

Ne znam kako deluju pojedinacno saveti, ali nekako mi se cini da sve moras da gledas holisticki, sveukupno. Ako samo radis jednu stvar, nisam sigurna koliko moze da pomogne...pritom mislim na razne varijante jabukovo sirce, preparati i povremena potreba da se fokusiras na jednu grupu proizvoda ili namirnica sve misleci da ce ti doneti nesto dobro...mada, citava farmaceutska industrija je bazirana na toj cinjenici. I ocigledno radi i vrlo je isplativa. Jedan lekic za svaki problemcic. Koliko problemcica, toliko lekica...


Christina Aquilera je ove nedelje moj omiljeni lik - Aint No Other Man
nju njen stilista stvarno voli.

............................................................................

nedelja 18. jun 2006.

Mali rituali, navike, uobicajene stvari...svako malo moram da se navuchem na neki serijal..pa onda pratim. Kako mi sad trenutno manjka vremena za tako nesto tokom nedelje, onda sam ustanovila nedelju za Friends maraton. Jeste malo zeznes nedelju pre podne posto to traje od 11 do 13h, ali je zgodno, na primer kad imas da peglas nesto, pa jeste i to je rad u multitaskingu, malo gledas serijal, malo peglas, ne primetis kako poprilicno dosadnjikavo hlachanje prodje cas posla... sad su taman pocele epizode kad scenaristi pisu neverovatne replike za Joey-ja. Ne znam tacno ko mi je najdrazi lik ali ako bih morala, bas-bas morala, da biram bio bi Joey.

when the package is that pretty, no one cares what’s inside. – Joey

TV serija Friends je globalni fenomen, hit serija koju bi trebalo da je svaki stanovnik planete video/ gledao makar jednom. Top-rejting u svetskim okvirima, sekunde za reklamiranje u tih dvadeset minuta su ozbiljne brojke koje premašuju sve ostalo, a glumci dobijaju milionce po epizodi. No, za one koji možda ne znaju o cemu se radi, evo kratkog objašnjenja.

Friends su komedija situacije. To je prica o grupi ljudi od dvadeset-i-nešto godina koji žive na Menhetnu. Sve se uglavnom dogadja oko dva stana koje oni dele i u kafeu ispod. Dijalozi i gluma su vrlo britki, brzi, ekstaticno zabavni i likovi su definisani i detaljno razvijeni: jedna neuroticna i opsesivna cistunica/perfekcionista – Monika Geler, devojka koja želi-karijeru-preobracena-neuspešna-konobarica koja se pretvori u slatko-smotanu ženu od karijere u modnoj industriji – Rejcel Grin. Hipi-vegetarijanka, masažerka, kant-autorka i uvek optimisticna lujka - Fibi Bufe. Zgodan, sexy, maco i spektakularno glup dasa, trudi se da bude glumac – Džoi Tribijani, kustos muzeja koga je žena napustila zbog druge žene – Ros Geler i sasvim strejt tip sa dosadnim kancelarijskim poslom i ironicnim smislom za humor – Cendler Bing. Ovo ne zvuci kao obecavajuca postava za hit show.

Možete i da zamislite situaciju u kojoj televizijska kuca odbija da pravi takvu seriju pod izgovorom ‘ko želi da gleda prime time seriju o gomili luzera?’. Ali odluka da serija bude bazirana upravo na takvim likovima jeste kljucna za uspeh serije. Njihove slabosti i njihovi promašaji ih i cine zabavnim i dražesnim gubitnicima kojima je uvek potrebna pomoc i podrška prijatelja … i simpatije gledalaca. Casting je kompenzovan i time sto su glumci izabrani za seriju izuzetno zgodni i lepog izgleda, cak i za americke tv standarde. takodjer imaju i neke od najboljih komicnih tacaka/dijaloga u istoriji TV serija. Iako, u trenutku kada Kartmen u seriji South Park izgubi smisao za humor, neki lik mu kaže da bi sad mogao da piše scenario za Friends.


Povremeno pojavljivanje slavnih holivudskih glumaca u ponekoj od sporednih rola daje ovoj seriji dodatni glamur. ( brad pitt, winnona ryder, burt reynolds, bruce willis, brad pitt, reese winterspoon, gary oldman, brad pitt …) Sve oko serije Friends je promišljeno i dobro izvagano. Pre no što je pala prva klapa producenti su znali da moraju da naprave seriju koja ce odmah osvojiti gledaoce,od prve epizode, ne kao Ali Mekbil ili Seinfield.



Osnovna ideja je sadržana u imenu serije i u muzickoj temi špice: I’ll be there for you. Serija je o grupi prijatelja koji su jedni drugima surogat ili zamena za porodicu, što je odlicna ideja iz dva razloga: 1. mnogi gledaoci nemaju puno prijatelja i koriste ovakav TV show kao zamenu, tako što imaju friendly odnos sa TV likovima. 2. moderan život podrazumeva odvajanje od porodice te time krug prijatelja igra onu ulogu koju je tradicionalno imala porodica. Da biste se probudili iz kome i shvatili da ništa na ovom svetu se ne dešava slucajno i da iza svega postoji plan dovoljno je da pogledate istraživanja marketinških strucnjaka – serija Friends nalazi se kao case study broj jedan - kako se kreira tv show brand.

društvo usamljenika i ‘prijatelji’ kao nova porodica
Prema statistickim istraživanjima u Engleskoj ljudi u tridesetim godinama imaju u proseku jednog ili manje od jednog bliskog prijatelja. Pod bliskim prijateljem se definiše ona osoba kojoj se poveravate, to možda govori o tome da što smo stariji sve se više zatvaramo u sopstvene probleme i osecanja, ali isto tako govori da živimo u društvu usamljenika. Drugo istraživanje govori da Englezi u proseku najviše dele svoje domacinstvo - sami sa sobom. To su sve simptomaticne pojave nakon uspostavljanja vece mobilnosti, nezavisnosti, samodovoljnosti i individualizma … takodjer i indikator usamljenosti. Logicno, tu su mediji da istraživanja ozbiljno shvate i smisle svoju novu ponudu - surogat odnose. Zato mnoge popularne TV serije imaju jednu zajednicku osobinu - sve su o odnosima. Nude gledaocu mesto u svom krugu. Ono što se nekada ‘porodicni zabavni program’ sada preuzima ulogu porodice svojom toplinom i svojim društvom. Od zajednicke zabave do zamene za porodicu - from shared entertainment to surogate family. U svetu gde smo rezervisani ili ne poznajemo svoje komšije preko puta, bezbedno se upuštamo u avanture imaginarnog community-ja.

Friends govore takodjer o necemu što sociolozi zovu ‘affinity ghetto’. Nekada su ljudi živeli u selima gde se nalazilo puno razlicitih ljudi, starijih, mladjih, sa raznim zanimanjima i razlicitog nivoa znanja, danas se u suštini družimo i okružujemo sa ljudima kao što smo i sami. Naše godište i naših interesovanja. Porodice su nam cesto rasturene, razvodi ili šta god te stoga Friends predstavljaju savršenu kombinaciju - surogat porodica i to sa ljudima koji su slicnih godina i slicnih interesovanja kao i mi. Naš odnos sa prijateljima, kao zamena za porodicu, predstavlja i kljucni savremeni društveni fenomen. Kao i svi veliki brendovi, serija u isto vreme nudi i mit o novom nacinu života. To jeste ideja-nacin života koji vec živimo ( dobro, kako ko…), ali koja pre toga nije bila primecena, valorizovana i upakovana kao TV proizvod – brendirana. Idejno najbliže Friends-ima je bila serija Cheers, ali tu je skupina neprilagodjenih pretvorena u barske mušice. Friends nam kažu da je ‘sasvim OK’ cak i vrlo glamurozno biti single u kasnim dvadesetim ili tridesetim i živeti u friends relacijama. Naravno serija komunicira i sa onima koji nisu u tim godinama, ona nudi zanimljiv template za svakoga kome su prijatelji mnogo bliži i bliskiji nego njihova sopstvena porodica. I upravo zato što je bazirana na Velikoj Istini, funkcioniše nasuprot pravila kao što je ocekivana ‘originalnost’ u pravljenju show programa. U goste im dolaze razni celebrity glumci, cime nam se još više produbljuje iluzija o bliskosti sa prijateljima i zvezdama. Zvezde serije su prijatelji i u stvarnom životu – što im služi kao savršeni PR.

We are all like that in real life, only not as funny - Joey

korišcen case study i analize iz knjige John Grant: The New Marketing Manifesto, The 12 rules for building succesful brands in the 21st century


*****
Dodje ti da se zamislis, a ovo sam pisala pre nekoliko godina...
Moracu isto tako nesto na napisem na temu Will & Grace.

Cheryl Lynn - Got to Be Real i Sweet Kind of Life

..........................................

sreda 14. jun 2006.

captured by misterious photographer.
ako on dozvoli, pojavice se full imenom, ovako mi ostaje samo da se cudim kako je moguce da neko ko te uopste ne poznaje, ume tako dobro da uhvati iracionalni trenutak.

***

Nosim papuche. Red je da se obratim (kao dozvolite da se obratimo...) jer vec toliko packi dobijam tokom dana sto ne pisem i kako mogu uopste jednom nedeljno da pisem i zasto i na sta to lici, i mi razumemo haos i posao ali ne ostavljaj nas same dok muzika svira i kisa pada... 'em sam obzirna, 'em osetljiva osoba, mene takve stvari potresu, svako malo me pitaju zasto ne pisem i pritom su svi ozbiljni, ljuti i besni...zavisnost je ipak problem, pa makar zavisili samo od pisanja jedne osobe. Ok, znam da je fina razbibriga tokom kisnog dana na poslu, ali ako se dogovorimo, mogu i ziro racun da otvorim, pa svako malo neko uplati sitnu sumu, koliko vas je, mogla bih neumorno da pisem svakog dana sa svake lokacije na planeti zemlji... i svi sretni i zadovoljni. Ja sto pisem, vi sto imate sta da citate. Ali, na zalost moram ipak da radim svoja tri posla sve pevajuci tri poljupca hocu ja, necu jedan, necu dva...tri za srecu, u stvari. Iracionalna sam i u svemu moram da nadjem neku simbolicku konstrukciju i opravdanje. Moja drugarica ima teoriju o tome da kad sam izasla iz veze koja je samo generisala negativnu energiju u meni i oko mene, jednostavno se sve oslobodilo... i sad se samo otvaraju stvari, ljudi, dogadjaji...poslovi, izlozbe, projekti, ideje... izadjem na svoj prvi pitch i dobijem ga. Eto.

Inache, razonode radi i s verom u bolju buducnost, osnovale smo usput i Upgrade Belgrade deo koji pripada globalnoj Upgrade mrezi. Najsmesnije je to sto je ova new media inicijativa pokrenuta od strane tri zenske osobe... jesam li ja rekla da ce zene promeniti planetu... ne, to nije samo imaginary prica, ali sad je tek plodno tle za serbian fancy food i cyber feminizam. Kao i za nastavak svih davno zapocetih prica, sajberkuhinja, frajla research institute, kitchen media lab... sto bi rekao moj clairvoyant, naravno da sam toliko iracionalna, da s vremena na vreme konsultujem i astrologa i vidovnjaka i ceo kosmos, e, pa on kaze da koliko god da sam uzivala u svom zlatnom kavezu u svojoj vezi, toliko me je ta ista konstelacija sputavala i unazadila. Sto se slaze sa teorijom mog bivseg da me je on samo uljuljkivao u mojim iluzijama obezbedjujuci mi pritom da zivim u potpuno nerealnom svetu sa nerealnim ocekivanjima. Aha, ako niste znali ja se ponasam kao petnaestogodisnja devojcica i kad ces vec jednom odrasti, mali veseljace...?

Znam ja da je zivot jedna ozbiljna rabota, ali je isto tako i jedan i kratak, bez obzira na sve inkarnacije. I ako stavis prst na celo i ozbiljno se zamislis, ima sav da se izboras... tako da mi se vise svidja da sve dozivljavam kao igru. Na kraju krajeva, samo zabavljanje vodi u kreativnost. Iako mi ime i prezime zvuci ruski (a i to je samo iluzija), ja ne pripadam ruskoj skoli patosa, tuge i patnje, ne mislim da se velika dela radjaju samo kroz bol i patnju...vise mi se svidjaju mala, malecna dela ali made from and of beauty, joy and fun. Nisam to nikad ni krila, niti se predstavljala drugacije, surface navigator, to je sve.

Ako je neko slucajno pratio jutarnji program tv b92 i cuo da sam i feng shui strucnjak, to je dezinformacija, feng shui ekspert i konsultant je moja prijateljica Snezana Tufegdzic Althea na ovom sajtu, ja sam samo prosla seminare sve, sebe radi jerbo sam savijala gnezdo ljubavno, pa sam radila na sebi neprestano ne bi li postala idealna zena. Kad tad se isplati ulagati u sebe i u svoje znanje, sposobnosti i vestine. Ja sam samo organizovala i pokrenula maleni funky feng shui biznis sa online kataloskom prodajom tronogih zaba, kornjaca, zmajeva, buda, zvoncica, simbola, novcica...kuce, mace, ima svasta na temu feng shui lekova i citavu feng shui teoriju je moguce primeniti na sve aspekte u zivotu. To nije nista drugo nego opet prica o Jinu i Jangu.

Zapravo sam htela da pravim fotografije i tako velike printove da ulepsavam stanove i kancelarijske prostorije, sta ima lepse i prakticnije, ako vec ne mozes da gajis cvece, paprat, fikuse i fuksije, da u svom ofisu imas neki super jumbo print na slikarskom platnu, neki zelenis, apstraktno ali jasno, ocaravajuce zelenilo da ti pravi ravnotezu sa sivim stolovima, bezlicnim namestajem i PC kutijama. Ili neke plave perlice da simbolizuju vodu, a voda kretanje, cirkulaciju i protok novca. Ili malo neceg metalnog da te ojaca i donese neke crvste rezultate ako si , pak, okruzen, sa previse drvenarije...Mozda ti u prostoru fali malo strasti i vatre, nestalo je uzbudjenje...kad malo zastanes i analiziras sta se desava oko tebe u tvom prostoru u kome boravis satima, mozda dodjes i do zakljucka u cemu je problem i kako mozes eventualno da se izbalansiras, a problem resis. E, taj posao jos uvek nisam razradila, a sigurna sam da ima toliko potencijala. Ali, boze moj, vec ce se otvoriti i taj front. Jedini problem je sto tako brzam i nestrpljiva sam i cesto izgubim to-fuj-to stpljenje. Znam, znam, andjeli uvek dolaze prekasno. Ali mozda je to samo jedna od lekcija koju bi trebalo da naucim. Strpljenje.

Back to the roots, na battle of the sexes to zvuci i ovako. U jednom poznatom gradskom kafeu cula sam izraz banalan ali istinit, ne je.. ubav, nego udav. Grozno zvuci znam, evo stidim se sto sam to napisala. Ali, u praksi se pokazalo kao istinito. Oni momci sa dovoljno strpljenja i sa vestinom udvaranja ( to je ta udav strategija u zargonu receno) uspevaju da skoriraju. Oni sto se samo napirlitaju i cekaju da im se priklonis, poklonis i pocnes, tako makar ulicni filozofi kazu, mnogo manje. Ako se to prevede na zenski svet, do kakvog zakljucka cete doci... Jednom je neko objasnjavao da kad devojka kaze ne, to znaci mozda, a kad kaze mozda, to znaci da...Sve je kao na egipatskom bazaru, nije stvar samo u brzoj razmeni dobara, kupo-prodaji, nego je pravo zadovoljstvo i uzivanje u cenjkanju. Lesson to be learned.

Dan Hartman - Relight My Fire

.....................................................

sreda 7. jun 2006.

Grejanje radi. Klime nisu ocekivale toliko posla ovog juna, makar ne da ce biti ukljucene na heat. Da li postoji gora stvar na svetu da radis nesto u sta ne verujes? U najgoroj hamletovskoj agoniji sam trenutno to be or not to be...da li sam prosla kroz sve probleme sa zdravljem, pogresnom hranom i pogresnim vaspitanjem i transcendirala holisticku zonu da bi sad penetrirala (volim ovu rec, cesce cu sad da je koristim) u novu fazu iskusenja valjda, kad sve te proizvode u koje ne verujem ili ih uopste ne konzumiram, nekako reklamiram...ruzna je rec, ali nekako bi trebalo da ili doprinesem da bolje izgledaju ili ih ucinim primamljivijim, prijemchivijim, popularnijim... s jedne strane mi je nekako stalo da se estetski dozivljaj ove zemlje digne na neki nivo, a to ide i kroz konzumerizam i proizvode... sa druge strane pitanje je po koju cenu i kako se to balansira? I tako sam stalno u nekim dilemama...i ubija me nine till five ritam...kad tacno imas vremena za sebe u tom periodu...posle toga, ma koga zavaravam... dani mi se svode na o moj boze sutra je ponedeljak, i o bozemoj kad vec petak. Kad se zavrsava ova nocna mora? kad dodje penzija, verovatno...ali ne mogu da se zalim, posao je na momente itekako zabavan i inspirativan, ali mnogo sam produktivnija u sopstvenoj reziji, to me uvek brine...kad god sam negde okruzena ljudima, timski rad takozvani, uglavnom se bavim razgovorima i dogovorima a malo zapravo radimo...sve ti ostaje negde kad ostanes sam, da mislis, da smislis, da napises...i gde je tacno tu rad od 9 do 5...nigde, samo si fizicki prisutan na jednom mestu i zadovoljavas formu. A sustinski kreiras u setnji do Hilandarske ulice gde svakog dana kupim hladni i preskupi makrobioticki obrok, u voznji do posla, u trazenju parkinga, u rafovima knjizara, u kafeima okolo i u restoranima gde eksperimentisem posle posla...carpacio je najbolji u ipanemi, ko god vam kaze nesto drugo, klevece i laze...haugh.

Nemam vremena da pisem, u pravu ste sve sto se zalite i protestujete, ali osmocasovno radno vreme nije dovoljno za sve sto imam da uradim na jednom poslu a kamoli na sva tri...i sto danas ne postoje mecene, nego odmah dobijes fini epitet sponzorusha...kao da biti zena nije dovoljan posao sam po sebi :))

Usput spremam i neku izlozbu, off the beaten track na Bijenalu u najzagadjenijem gradu u nasoj okolini...danas sam isla da gledam prostore gde cu da smestim svoju ambijentalnu instalaciju Space Clearing. Manji gradovi su stvarno pravljeni po meri coveka. I kao da mi nije dilo dovoljno rolercoastera za danas, onda sam otisla i na izlozbu Otpisani/ Rejected. Superspace. Pada kisa jeste ali kisa pada u Londonu non-stop pa to grad ne sprecava da zivi i da izlazi... Sava je opet nadosla a Laki Pingvini su opet Laki. Cudno je to, ali ovo ne pisem zato sto sam umislila da moj zurnal ima bilo kakvog uticaja ali je cudan splet dogadjaja... prvo sam na pocetku optuzila politicare da su naduveni od stresa, i sve sa citatom u Vremenu... i ko zna gde jos i eto Boris Tadic pocne da vezba i primenjuje dr. Freelgood program, dijeta i vezbe. I stvarno se popravio i prolepsao. Lep covek, zene ga vole, steta da se pretvori pred njihovim ocima u njihove muzeve koje ionako preziru i izbegavaju u svakom smislu vec godinama, da nije tog straha od samoce i straha od misljenja i optuzbi drugih ( sta ce svet da kaze...) ko zna gde bi bile... izgleda da su svi osetljivi kada je u pitanju izgled, pa kad ih suocis sa slikom u ogledalu ...Jedan od kljucnih razloga zasto se zene okrecu mladjim muskarcima lezi i u tome sto stariji pocnu da zaboravljaju na spoljasni izgled. ok, uopste nije stvar u izgledu, ali sile teze, gravitacije pogadjaju sve nas ali imas ovo jedno telo i ako o njemu ne povedes SAMO malo racuna, sta vredi da se brines o dushi. Ako je telo hram za dusu kako se vec kaze, kako, bre, da drzis svoju dusu u hramu koji nije cist, mirisan i uredan. U svakom smislu.

Logicno zasto se onda okrenu onima koje kosa nije napustila bas toliko i gde bojler nije preuzeo primat nad glavom, tako da vise razmisljaju stomakom nego sa onih 5% mozgica... ima u narodu jedna fina mudrost zasto je u redu kada je Ona starija a On mladji - Ona zna a on Moze. Ili u drugoj varijanti koja je mnogo cesca na nasem asfaltu, stariji muskarac a ona sto mladja, dakle On stariji a ona mladja - Ona ne zna a On ne moze.

Narodna mudrost, narodni lekari. U petak iako je kisa Plastic Jam, Jazzanova. letnji Plastic, ne odlaze se ni u slicaju obilatih padavina, zasticeno mesto. I opet da zamisljamo plazu, more, pesak... i sunce... metoda vizuelizacije, nije problem.

Srecom postoji Zivot i posle Zivota, da sastavim listu najzgodnijih fudbalera za sve udavace, ocajne domacice i strastvene ljubiteljke fudbalerskih kolena...sve gledam ove Footballer's Cribs i chudom se chudim...jedan je lepo rekao da ima radnu sobu koja mu sluzi za to da placa racune koje tokom meseca napravi njegova zena... dakle, moram ozbiljno da se pozabavim temom zasto zene toliko vole fudbalere bez cinizma, ljubomore i ironije da me vodi u pogresnom smeru...

U medjuvremenu mi je i Edward Burns vise nego dovoljan za jedno romanticno vece pored tevea, zar to nije grozno kad vec imate neku realnu osobu pored sebe, a onda se na ekranu pojavi nesto tako fantasticno stilozovano poput Edwarda Burnsa u filmu Confidence (sve ove slicice gore)...eh, zivot sto ume da ti namesti...da uzdises... i razmisljas. Kad zapravo postajes zadovoljan onim sto imas a prestanes da zudis i zelis ...

umesto uobicajenog muzickog hita - rominjanje kishe...

.......................................

nedelja 4. jun 2006.

sad pisem od nedelje do nedelje, kao nedeljno popodne sam. Ali ponekada mi rad u multitaskingu ne uspeva. Na primer, posto sad je zivot posao, a vikendom je kao nesto drugo, malo sutra, radim i vikendom kad ne primenjujem recept za kako provesti really, really lovely weekend... Dakle, dobar vikend ima dva kljucna sastojka kuvanje i the significant other. Jedno bez drugog ne. To ne mora da znaci kuvanje za dvoje, ne ne... i cak i ne morate vi da kuvate, nego samo da uzivate u prizoru ali mora da involvira culo ukusa, mirisa, dodira i sve sto ide u paketu. Ako se bavite samo kuvanjem, fali nesto...ako se bavite samo gimnastikom, moze da bude fino razgibavanje, ali nekako svi vec znamo pricu o davanju i uzimanju i da tu negde nesto cirkulise. Ako se skupimo pa niko nista ne da, ili svako da pomalo, malo cemo i dobiti...tako to biva. I ova kisa sto pada vec danima i ponovo hladno toliko da bi i gradske toplane mogle ponovo da prorade ... a telo taman pocelo da se navikava na letnje temperature...da ponovim, pogotovokad zahladni, nesto toplo je preko potrebno.

Nije za pijacu, ali je odlicno da uvuches ispod cebenceta, topao caj i gledas Friends maraton, onda sam mislila da paralelno napravim rucak, napisem dva tekstica, including this one, i vezbam guzne mishice. Nije mi islo. Radna soba je predaleko od kuhinje, malo sam se raspisala i eto vraga, vec je sve zagorelo...wok je savrsena sprava za kuvanje ali nije svemoguca i trazi da stojis pored njega sve vreme. Kao i sve fine stvari u zivotu, trazi posvecenost i paznju. kad je vec tako bolje da odustanem...previse dogadjaj u protekloj nedelji, mogla bih i samo da meditiram danas. citavog dana. Ali pre toga da operem kosu i sredim nokte na nogama. Biti zena je vec ozbiljan posao sam po sebi, zar mi je uospte bio potreban jos jedan...dva, tri, ...sledece nedelje i cetvrti i peti. Pritom, uopste ne racunam umetnost i bavljenje artom u posao. No dobro, zabavno je makar u svakom trenutku, cak i ukoliko se ne unosim previse. Prosle nedelje, ne znam kako sam izvela, ali u cetvrtak sam cak stigla da cestitam slavu Bogdanovicu, ionako me vec svi optuzuju da sam njegov covek, posto propagiram kako je zivot u gradu sve bolji i bolji...pa vec kad je tako da odem na gradsku slavu. Islo se i ranije, ali tek sam sad primetila da na toj slavi ima toliko starijih ljudi. Nemam nista protiv ali posto sam posle toga isla na Brand Gap promociju u Superspace, gde je evidentno bilo mladjeg sveta. Cudno da u gradu koji se toliko trudi da se prikaze mladim i gde je nocni zivot postao zastitni znak u citavom regionu, na gradskoj slavi se trude da sve izgleda i zvuci kao pre...ko nekad u 8... padala je kisa pa nismo mogli ni na terasu, a na takvim dogadjajima me ionako pundravci uhvate nakon deset minuta...dole sa Savskom pristanistu, gde kako cujem gradska vlada ima nesto protiv tek sto se otvorilo, je ipak bilo mnogo zanimljivije. Mozda zbog prisustva vode a mozda zato sto se neko svojski potrudio da napravi nesto sto bi nas konacno spustilo do reke ... sto se ne trudi da nas regresivnom metodom vraca u neko proslo vreme, nego napravi nesto novo sto nas vise predstavlja kao grad u koji ima buducnost. Je l' to neki konceptualni problem?

Rekonstrukcija i konstrukcija kao i reprodukcija i produkcija mogu da budu dva razlicita pola jedne te iste stvari, a i ne moraju...mozes da radjas decu samo zato da bi produzila vrstu a mozes i zamislis da tako kreiras jedan novi svet. Prosta reprodukcija ili stvarno produkcija. Sledecei put kad nekog nazovete producent, razmislite da li on stvarno nesto kreira i stvara...Nedeljni Zivot b92 ima par odlicnih tekstova, kao i svakog drugog dana doduse, ali preporucujem u vezi sa svim gore navedenim Gastronaute i vec pominjani Slow Food i Shopping na putu od Moskve do Marakesa.

Gde da idem na odmor ove godine, pitam se pitam...

Beyonce feat Bilal - The Fighting Temptations
Kelis - Bossy i Isley Brothers u velikim kolicinama,
nikako ne Joni Mitchel, ima da se udepresivite jos vise.

..............................................

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezija arhiva015, HOT arhiva014,
arhiva 013, uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: