nedelja 28. maj 2006.

cudne stvari se dogadjaju nedeljom, obecala sam sebi da necu izlaziti uopste, ne bili se posteno odmorila i napisala stogod... jedno 5 tekstova i 2 strateska plana...onda kad ostanem kod kuce, nekako se rastuzim. Pa se jos zagledam u Moulin Rouge, setim se kako izgleda kad si zaljubljen i zivis na sopstvenoj planeti i eto krokodilske suze...i onda se probudim natecena ali sa drugim sountrackom u glavi. After the Sunset...naravno Salma Hayek i Pierce Brosnan i Wooody Harrelson, savrset set up, twist, humor...i Kevin Lyttle koji peva If you want it, come and get it - I've Got It...if you need it, come and get it, I've got it... i vec sam muzikom u glavi, kafom od zitarica, otvaram mejl, emotional inbox, naravno...paralelno, limewire mi skida I Got It pesmicu... vec sam u divnoj kucici na plazi, ko ce drugi da mi popravi raspolozenje, ako se sama ne potrudim...vec smo svi donekle digli ruke da cemo pronaci misterioznog fotografa, u jednoj od verzija vec je bio neki stranac koji je, eto samo tad prosao ulicom kneza mihajla, seo u avion i nikad se vise nece vratiti...do sada su mi cak stizali mejlovi gde me ljudi optuzuju da ne pisem zato sto sam ga otela i drzim ga zatvorenog u podrumu samo za sebe... sta da vam kazem, ljudi koji citaju ovaj zurnal su poprilicno mastoviti i duhoviti, pre i posle svega.

Nego, danas stiglo jedno tri mejla na tu temu, dva momka i jedna devojka, svi sa istom informacijom. Znaju ko je. Momci su konkretni, jedan salje mejl, drugi broj mobitela, dok devojka samo javlja da je lociran i da ce me informacija skupo kostati:)) Vec sam se zabrinula da nam je grad postao prenatrpan i da ne mozes nikoga da nadjes ako bas trazis. If you want it, come and get it...

Ovo je idealno vreme za malu storiju o tome kako dve strane gledaju iste dogadjaje. Zene su sklone tome da kad nekog upoznaju, vec iste veceri snime kompletan film u glavi. Neke cak sebe momentalno vide u belom i na vencanju, ali meni je taj koncept toliko zastrasujuci sve zajedno sa kupo-prodajom mlade da su mi jedini horor snovi poput onih u kojima ulicom setas ti jedina gola a svi drugi obuceni, e, jok, kod mene je varijanta sa vencanicom...vecu jezu mi mozda izaziva Ronald Mcdonald. Neke su vec snimile izvesne body parts pa im se filmska fantazija razmotava u tom smeru, a neke vec sebe vide u nocnom vozu od Kaira do Asuana ili Singapore Airlines-om na putu prema indonezanskim ostrvima, mali bungalov, zelenilo, privatna plaza, beli pesak...pirka vetric...jedini problem je sto mi se niko ne uklapa u tu sliku, osim ovih slika koje imam sa bivsim zivotnim saputnikom. Ljudi se najbolje upoznaju na zajednickim putovanjima. Svakodnevni zajednicki zivot podrazumeva posao, kuca, tv i opet neke obaveze i sve tako u krug, na nekim finim putovanjima toga nema, nego ste 24 casa upuceni jedno na drugo, pritom ne mislim na putovanja u paket aranzmanima niti u grupi, nego vi sami krenuli u avanturu...E, ko izdrzi sve to a da mu pritom saputnik bude i zabavan i uzbudljiv... Nisam bas sigurna da sam upoznala jos tako nekog zanimljivog kome je kretanje sve. motion is the message.

No, da se vratim na movie montage, ima devojaka koje nakon sto su sebe videle u belom posle prvog sastanka, na trecem vec smisljaju imena za buducu decu, one prakticne vec znaju u kom delu grada ili u kom gradu ce im biti kucna adresa, kako ce izgledati dnevna a kako spavaca soba, koliku kuhinju ce imati, dobro, znam nije popularno kuvanje sada, ali kad tad zbog sebe, moraces da naucis ponesto o kuvanju i home decoration, pa makar da kazes onima sto rade za tebe da neces regale i kozne garniture i koju vrstu maslinovog ulja da upotrebljavaju za salate, makar za toliko. A ima onih koje pre nego sto pocnu sa snimanjem filma, dobro se informisu i raspitaju. Kad sam pisala o prisluskivanju razgovora stigao mi je ovakav mejl:

Drugo, neposredno pre nego sto sam ustao po tablete citao sam tvoj dnevnik, subota 20. maj, i stigo tacno do prisluskivanja tudjih razgovora. Sto se toga tice, imam par transkripata ozbiljno brutalnih razgovora sponzorusa iz Absinta. Moj drug Marko, koji ponekad ode tamo, ucinio mi je i memorisao par komada. One bukvalno pricaju samo o tipovima i to imam informaciju iz prve ruke. Znaci, koje je cipele nosio, sat, koji auto vozi . Onda, ide se na Internet da se vidi koliko kostaju komadi za koje se ne zna . Ja nisam znao da je to bas tako, ali to je izgleda skroz normalna stvar. I onda mi se jos pre nekoliko meseci nadje u rukama COSMOPOLITAN, nase izdanje, i njemu clanak o felaciu. Mislim da je bilo 20 saveta - grickanje, sisanje, cupkanje, mislim da je bilo reci i o ulju i ledu i nekim kesama. E da, secam se da su bili decidirani - NIKAKO NE DUVATI!

Znas, nisam ja protivnik dobre tehnike, naprotiv, ali to citaju i deca pocev od verovatno 13-ak godina, a u tekstu nisam pronasao rec LJUBAV. I kad to sve, i jos neke stvari povezes, nemas bas mnogo mesta za iscudjavanje.

Kevin Lyttle - I Got It ( After the Sunset soundtrack )

.....................................................

subota 20. maj 2006.

rekoh li ja da je zivot posao, ali se sve pitam u sebi naravno, kako cu fizicki sve to da organizujem, no, ipak, ako iko zna, znam ja da radim u multitaskingu...nego nesto mi se neka nervoza pojavljuje u zelucu, a to nisu leptirici...srecom, nedeljom i ponedeljkom stignem da odem na jogu, tako da smirim vatru koja mi se nakupi tokom nedelje. I moram da napravim neki plan za leto, gde cu da odem na more, i da li, gde cu da odem na neobicnu vrstu odmora, ponekad volim da se samo izlezavam na plazi i citam ali ponekad nije lose da nesto jos i naucim na odmoru, prosle godine sam isla na makrobioticki seminar, sedam dana na Goliji (Golici:), da je deset bilo bi idealno...vratila se kao preporodjena...sad sam ove godine htela da idem i na tai chi seminar, a onda se pojavio i joga seminar...i makrobitika opet ali na Divcibarama, a kako sad to sve da smestim u juli mesec, i plus da konacno odem na Exit i provedem nekoliko dana u Novom Sadu... kako to da izvedem, ne znam, ali ako postoji zelja postoji i mogucnost, mozda nece moci sve...

Na Gillesu sinoc je bilo hot, hot, hot ... i black sweat. Divna muzika, ali sala Doma Omladine , mracna i zagusljiva nije bas mesto za samba okretne igre, bas sam se radovala zabavi na otvorenom. Ali pre toga, posto se dugo nisam videla sa drugaricom, dogovorimo se da odemo u Pastis, malo da razgovaramo, da preteresemo proteklu nedelju, sta se sve desava, bas smo sad nasle da se zaposlimo, umesto da smo nasle neke momke i da klatimo papuche po citav dan u kafeima na suncu, ali dobro, ko zna zasto je ovako bolje. Dakle, Pastis se nalazi u Silikonskoj dolini, lepo je izgledalo preko dana, ali ne znam otkud tolika guzva uvece, nekako malo podseca na budvansku rivijeru. Dobro, nema veze udjemo mi unutra, nismo dosle zbog drugih nego zbog sebe, narucimo picence ... devojke, kakvog shankera imaju, nas dve smo zanemele, odlican potez ko god da je izabrao, bakshish ima da pljusti samo tako. Ne salim se, momak nestvarno izgleda, ko ne veruje nek ode da proveri. Medjutim, da li zbog toga ili zbog uticaja meseca, stanje u tom kafeu i oko njega je bilo izraziti napeto, posle sam saznala da su se dve devojke sinoc potukle tamo...ludo zvuci cak i samo kao trach.

Vidi se da je postavka klasichog pick up mesta, iliti dodjem, zasednem, pipkam, shtipkam, pa ako nema otpora moze odmah na klanje...ne bas, ovde svi sede, piju pice, i izgleda kao da se nerviraju sto se nevidjeno smaraju, ali nekako nista ne preduzimaju povodom toga osim sto uglavnom obracaju paznju na to sta se desava oko njih ili prisluskuju tudje razgovore. Ucinilo mi se da smo jedine dosle da zaista porazgovaramo o necemu i da nas drugi uopste ne zanimaju. Osim tog momka za shankom, imam oci pa primecujem a i morala sam od nekoga da naruchim svoje supersonic pice. Za susednim stolom do nas, sede tri momka u kasnim tridesetim, a mozda i ranim cetrdesetim rekla bih, to je u Srbiji mladost jos uvek, smatras se momkom u svakom smislu, pozeljnim iako citav dan provodis po tim istim kafeima i zivis kod mame i tate, ponekada eventualno iz gepeka valjas neku robu, Odvratna sam, znam, ali ne razumem taj prelazak granice pristojnosti, niti ih je iko pogledao, niti je bilo razmenjenih milogleda, niti bilo kakvog povoda, u svakom slucaju, momak do nas je sve vreme slusao sta mi razgovaramo... i komentarisao. Ignorisemo naravno, neko vreme, a onda kad mi je u nekom trenutku rekao uh, zagrcnula si se...nije mi pukao film, ali sam morala da reagujem da li se ja ubacujem u vas razgovor? i da li samo mi krive sto vi nemate o cemu da pricate? ... bilo mu bas aprijatno, onda meni bilo zao...ali, ako vec hoces da skrenes paznju na sebe, decko, posalji neko pice i budi malo galantniji sa neke daljine... ko nije neka gleda Ljubavnog terapeuta (Hitch), lepo kaze koliko posto muskarac treba da se potrudi i kako se dolazi do devojke...plus outfit Eve Mendes besprekoran, kako ona divno&ponosno nosi svoje grandiozno dupence...Ali vece se nastavilo sa galerijom nenormalanih likova, jedan sto je pricao na losem engleskom sav znojav i smrdelo mu iz usta, ali nije odustajao da ti ulazi u personal space. Znate sta devojke, ako neko prica na engleskom, ne znaci da odmah treba da se prostrete po podu, kleknete na kolena i ponudite mu blow job... mnogo ste vi razmazile ove amero-eu poslanike, sad svaki english speaking papan misli da moze da te startuje i ti da mu budes zahvalna na tome i da mu poklanjas svoje dragoceno vreme. Sramota, pa nismo valjda mi ukrajinke...samo da je stranac, nema veze kakav je....onda opet nasi koji zive negde preko takodjer umisle da su mnogo bolji od svih drugih, eh, na cemu se sve gradi samopouzdanje...jedva sam cekala da dodjem kuci. Mnogo me umorio ovaj izlazak.

Posao je mnogo zabavniji od zabave. Crash ili heroji u svakodnevnom zivotu.

Tiga - Far From Home

............................................................

cetvrtak 18. maj 2006.

potraga za talentovanim se nastavlja , i tako naletim na online portfolio nekog ko se zove Dejan Micic...ne znam ko je ali odlicno radi...mislim da je Novi Sad based, potpuno sam fascinirana novosadskom skolom dizajna, danas sretnem umornog Vladu Radisica, nisam spavao 48 sati, i nekako volim da verujem da p.RT imaju veze sa tim, i on i Jova Trkulja...eh, sto su oni bili nekada divna ekipa za putovanja na razne art izlozbe i dogadjaje, mislim da Rim nakon naseg cudesnog bombardovanja nikad necu zaboraviti, lep je grad stvarno, ali bas toliko da svako malo uzdisemo... to sve kad smo bili di giovani artisti. No, sinoc je Gorica Nesovic Stankovic obelezila svoj 143-tu godisnjicu, ali kad god nas neko pita koliko imamo godina kazemo dva'est pe'shes...mozda je i bolje da ostanemo na tom nivou. Nakon sto smo fino i kulturno smazali ukusnu veceru koju nam je spremila vredna i vrsna domacica, muski deo se zablentavio u ekran, Ronaldinjo igra, jel'te i jedino sto se promaljalo s vremena na vreme kroz tooooo, u majku mu, e pada kisa, nesto su dekoncentrisani...bili su i neki dnevno politicki dogadjaji...ponekad mislim za sebe da sam vrlo asocijativna, sad kad sam napisala ima pogresno znacenje, mislila sam asocijalna...ali onda odem u Srpsku Kafanu u Svetogorskoj, da se razumemo ne idem tamo nikada osim kad se vidjam sa starijim pozorisnim radnicima, ali drugovi sa Evropske Diplome su bili tamo, pa eto da se svi skupimo... posto sam kasnila nisam stigla da vidim sve koje sam zelela, ali drustvo je vec popilo i pojelo i muzikanti su svirali i svima su bile pomalo crvene oci. Tu ima jedno dvadesetak ljudi iz cele Evrope, mi volimo da se zovemo cultural entrepreneurs ili cultural operators, sto ce reci i kad putujemo negde valjda nije poenta u tome da otkrivas sve sto je uobicajena turisticka ponuda, malo volim i da gvirnem u nepoznate delove, da vidim kako gran zivi danas, ne moram samo da idem u muzeje i da posecujem znamenita mesta po preporukama vodica... ali isto tako ne moram bas da se unosim toliko u sve tradicionalno i nacionalno. Sinoc, daklem, su se svi sa Evropske Diplome razgoropadili uz srpsku muziku, i vece je kulminiralo time sto se citava grupa se uhvatila u kolo...boze gospode, imam i video snimak...inache kad hocu da se izvuchem iz aprijatne situacije, uhvatim se za fotoaparat ili kameru, kad stojis iz takvog tehnickog pomagala ne maltretiraju te da udjes s njima u kolo, zapevas i za pojas zadenes i tako to...sta radis? snimam. ajd sa nama? ne mogu snimam. Pre par godina kad sam ja bila jedna od njih i pohadjala diplomu, nekako su mi isli na zivce svi koji su u datom trenutku djuskali uz Makarenu. Fenomenoloski Makarena je bitna jer je one hit wonder i nesvakidasnji worldwide hit, a uspostavila je i novi nacin igranja koji su svi ofis sluzbenici i menazerija igrali na svojim proslava. Nekako sam mislila da bi trebalo mi, culturni operateri da budemo malo drugaciji, but, then again, ako je u pitanju zabava svako glupiranje je dozvoljeno, osim Yesterday od Bitlsa. To kad svi zapevaju kosa mi se digne na glavi...

Sutra je petak i uopste ne moram da se brinem niti o izboru muzike, niti o okruzenju, Gilles Peterson stize u Barutanu, koju, od milja, zovem Teretana...

komentari, predlozi za Zivotne teme, citavi tekstovi i vase fotografije i ilustracije i dalje su dobrodosli na istu ovu adresu...uz jedan emotional mail, molicu...




Drago mi je da tekst koji je naiskrenije napisao Miroslav Karic, nas novi saradnik, nailazi na odobravanje i adoranciju, nadam se da ce ga to naterati da sedne i napise jos nesto... ne mogu da gledam novi jutarnji program na teveu, ne stignem onda da se spremim za posao, radio je jedna vrlo zgodna sprava u tom smislu.

Maxwell - Sumthin' Sumthin'
i citava maxwell-car-pleasure kompilacija, smiruje tokom hekticne voznje po gradu...

............................................................

ponedeljak 15. maj 2006.

Vikend bi mogao nekim dekretom, ukazom ili amandmanom da se produzi, subota traje jedan a nedelja tri dana. U subotu sam isla u Zrenjanin, upoznajte zemlju da biste je vise voleli...boze, sto je tamo neka fina, umirujuca atmosfera, fini ljudi, sve je nekako mirno, tiho, mozda nekome i usporeno, ali kako inache da uzivamo u prolecu. Malo te pojedu komarci ako si blizu bare i Sibile, a oni koji su bili tamo malo duze kazu da im iz vodovoda stize zuta voda. Uprkos svim losim cinjenicama, za ono kratko vreme sto sam bila, videla i na blink osetila, vrlo relaksirajuce. Ove godine Evropska Diploma za Kulturni Projektni Menadzment se odrzava u Srbijici, Zrenjanin i Beograd, a posle idu i u MonteNegro, gomila stranaca i to bas u vreme referenduma. Avantura zagarantovana u svakom smislu.

No, zivot je posao i sad cu ocigledno da radim kao dragstor, 24/7. Od danas mozete da uzivate u nedeljnim specijalitetima i raznim drugim djakonijama koje cemo moji saradnici i ja spremati za vas na novoj adresi. Vec se zna da ja mnogo volim da se bavim uredjivanjem zivota uopste. Sad stvarno imam i takvu funkciju. Uredjujem Zivot b92. Svaki predlog je dobrodosao, a itekako su dobrodosli svi oni koji zele da pisu, ima tamo raznih tema i dilema...a neke tek treba smisliti i razviti... dakle, u potrazi smo za jos neotkrivenim talentima, saradnja moguca u svakom smislu, pisci, novinari, autori, ilustratori i fotografi. Ove osobine mogu da se nadju i u jednoj personi ali nije obligatorno. Iskustvo je nebitno, godine takodjer, trazim ono nesto... sto neka svako, a sad radicemo zajedno, svakome je potrebno neko vreme da procveta. Ko o cemu ja o cvecu...e, sad ne mogu da gajim cvece u velikim kolicinama, na zalost, ali napravicemo neki drugi rasadnik.

U poslednje vreme tragam i za mladim dizajnerima slash fotografima slash jos su i na webu, ima uvek nekih mladih lavova koji su u samom startu vec rodjeni i preodredjeni da budu kreativni direktori. Recimo Nenada Bogara sam jos pre par godina otkrila, imao je neke cudesne 3D radove cini mi se, nestvarno, sad ima heavyform i radi svasta...a onda na njegovom sajtu, medju prijateljskim linkovima, kako to obicno biva, pravo blago... i dva neverovatna momka ultraflat, fotografije Andrije Kovaca i pixellab Nemanje Dragojlovica... poprilicno su mladi, neki studiraju, neki samouki, neki vec igraju rolu head dizajnera za EXIT... nikad nista nije slucajno, javi se i Branislav Milosevic, bas kad trazimo ilustratora i dizajnera...svi su vec zaposleni itekako, it really makes me wonder sta sam, bre, ja radila sve ovo vreme, a poprilicno sam bila produktivna. Onda pricam sa nekim svojim vrsnjakom i on isto ima utisak da su nam neke godine pojeli skakavci, nije da nismo krenuli na vreme, nego kao da nam je nesto nestalo u vakuumu...ko ce ga znati. Ako ovi sa 21 vec znaju sta hoce, za nas nema zime, samo da ih skupimo i malo da im duvamo u ledja i svako malo govorimo da su suuuper. I da ih ne potrosimo kao daily-nine-to-five-slave dizajnere kad vec mogu na jednom mestu, jedna reprezentativna grupa da budu...valjda je doslo vreme da i mi mozemo da podnesemo u svom okruzenju jednu edgy agenciju napravljenu po funky business standardima gde svi apsolutno uzivaju i vole to sto rade, svakog dana, ne radi se trash for cash uopste. Svi drugi se lepo bave standardima, postavljanjem standarda, sve u redu i sve po pravilima, a ovi znaju pravila da bi ih krshili, neki malo drugaciji iskorak...mozda je sazrelo vreme za tako nesto...a mozda i nije, videcemo vec...Vrlo sam zapravo zadovoljna novim generacijama, nekako ti daje nadu... ovo je samo mali deo onoga sto pravi Nemanja Dragojlovic, na primer...

sad na spavanje posto mladja necu postati, niti ostati ako sebi ne uprilicim slatki beauty sleep. Akcija upoznajte Srbiju se nastavlja i ove nedelje, mislim da cu ici u kratku bilateralnu posetu Pancevu i Novom Sadu, posle videcemo kuda ce nas karavan odvesti...uzmem kartu srbije, zazmurim, pomesam malo prste i gde zabodem, tu idemo...a za one koje je prica o emotional mailu potresla...downloadirajte ovu kompoziciju:

Pet Shop Boys - E-mail
divna numera sa albuma Now Printing...eh...

.........................................................

subota 13. maj 2006.

Kakvo blazenstvo, hranljiva maska za lice, rucno su ruze brali u 5 ujutru samo da bi napravili ove divne dr. hauschka proizvode, i sveze napravljena miso supica...jos i proizvodi neki makrobioticki pristigli iz Brisela, a pre toga i nova knjiga koju sam zeljno iscekivala the Hip Chick's Guide to Macrobiotics by Jessica Porter, sveze pristigla cak iz San Franciska...taman kad samo na trenutak pomislim kako je svet okrutan i kako su ljudi okrutni, desi se nesto, Mozda nekome sitno i nebitno, ali meni su veliki i znacajni signali da Univerzum negde postavlja stvari na svoje mesto...i da na ovoj planeti ima raznih ljudi, ali da ce me oni interesantni, dobri, cudesni, neobicni uvek pronaci. Prijatelji nisu uvek samo komsije ili drugarice iz skolske klupe ili high-school wecea, prijatelji su i oni koje sretnes slucajno, a onda se nekako prepoznate. Mozda nemate zajednicku proslost ali imate vec neke emocije...jednostavno ste se prepoznali. Tako ispada da imam prijatelje po celom svetu, mnoge od njih jos uvek mozda nisam ni upoznala...mejl je divno pomagalo savremenog doba, napises, klik na send i za par sekundi vec je stiglo do drugog, gde god da je.. medjutim, nismo poslali samo par recenica srocenih po pravopisu i bez srpskih znakova mozda,... a, ne, za onog ko ume da prima, zovimo ga recipijentom, poslali smo mnogo vise. We are inside of what we make, tako da ovakva komunikacija nikako ne moze da bude hladna i lisena bilo kakvih emocija...da, da, sigurna sam, svako od nas posalje i neku emociju. Umesto electonic mail, postane emotional mail. I jedno i drugo je e-mail, da li mislite da je to slucajno?

Postoji teza da se ljudi prepoznaju i iz proslih zivota, prosto sa nekim je potrebno samo hello, i vec ste se negde prepoznali... sta god on ili ona kaze, jasno vam je, razumete se cak i bez suvisnih sati razmene bazicnih informacija o sebi... neobjasniva bliskost vas vezuje a niste ni dzak brasna pojeli zajedno ( to je parametar moje bake da nekoga upoznas tek kad s njim podelis dzak brasna...valjda onaj od 50 kg, mesio se hleb nekada, aproksimativno to je onda pedesetak hlebova valjda, recimo 50-60 dana...dva meseca, znaci zajednickog zivota i onda nekog poznajes...narodna mudrost:)) ... ima jedan odlican film na tu temu lutanja, trazenja i pronalazenja iz proslih zivota, svako malo ga se setim, iz 91 godine, Keneth Branagh je rezirao i igra, zove se Dead Again...fakat, radili su ga potpuno verujuci u reinkarnaciju... evo i sad se najezim...ne zato sto je strasan nego zato sto nosi tu emociju...

Onda dodje i koncert grupe Incognito, zapravo United Nations of Incognito, ako do sada niste shvatili, svako ko se neko izvesno vreme bavi bilo kojom vrstom umetnosti ili necega sto zahteva maksimalno angazovanje tvog kreativnog ja, interakciju sa ljudima i pumpanje ega, dodje do New Age-a. Do Istoka, do budizma, do vere...do saznanja da su promene moguce samo ako krenes od sebe. Ako verujes da su ti drugi neprijatelji, oni ce to i postati, ako pak pocnes da mislis da je drugacije, svet ce postati mesto prepuno tvojih dobrih prijatelja. Ponekad te recenice nama cinicima na rekonvalescenciji deluju banalno, jer nekada smo ziveli u ubedjenju da je sve komplikovano i da se treba polomiti dok resis misteriju zvanu materijalni zivot...a onda, otkrijes da je ono sto je najlepse besplatno i jednostavno. A koncert je bio predivan i pre preaching momenta, mada sam tad mogla i da se rasplacem...Dom sindikata, velika bina, njih ne-znam koliko na bini i savrsen, savrsen zvuk gde konacno mozes da cujes spektakularan raspon glasa svakoga od njih.

Nakon toga, grad se nesto nije snalazio sa konacnim naletom proleca, gde god da smo bili, nekako je bilo poluprazno...ali napolju je konacno toplo...

Incognito - Morning Sun i Show Me Love

.........................................................................

sreda 10. maj 2006.

Sta je to sa muskarcima i takmicenjem? Kad mu se ucini da se neko drugi pojavi u tvom zivotu, op, evo i njega, tu je odmah da pita sta se desava, sav se uzvrti oko tebe, dokazuje se na sve moguce nacine... iako mozda nema ni realne potrebe za dokazivanjem, ali moje potpuno slucajno pojavljivanje na zabavi sa rascvetalim osmehom i mladicem, izaziva burne, da ne kazem ekstremno slatke reakcije kod druge osobe? Iako ti prethodno stavlja do znanja da ga ne zanima nista, ama bas nista, sutradan ujutru je vec raspolozen za rucak, razgovor, kafu, caj i sve drugo sto treba...da sam dosla sa drugaricama, verovatno se nista ne bi desilo...ovako ispada da sam u paralelnim vezama i opet smo u spanskom serijalu...To je to, umrezeni kompjuteraski zivot transcendira i u druga zivotna polja. Moras stvarno da budes u Mrezi sa vise njih, inache ti ne radi Network.

Jedva cekam petak ali ne zato sto je kraj radne nedelje, nego zbog Incognito koncerta u Domu Sindikata, malo neke fine note i melodicne pesme, za promenu, jos uvek mi je lose od prevelike upotrebe drum 'n' base prosle nedelje. U malim kolicinama lek, a u velikim... ih, kao otrov, sad kad sam zapisala zvuci vec kao homeopatija.

Proslog vikenda sam propustila i Cosmo zabavu, ali svi koji su bili ionako kazu da je bilo nepojamno dosadno, tako da nije neki veliki propust, iako Cosmopolitan vec dve godine obitava na planeti Srbiji... no, malo mi raspolozenje oko istog splasnulo. Prevelika ocekivanja sam imala. No, podrske radi kupim prvu domacu naslovnicu, Aleksandra Kovach, osim sto je slika toliko sredjivana u photoshopu da izgleda kao 3D modeling, ponekada Cosmo-centrala i sve druge zenke novine nikako da ukapiraju jednu prostu stvar, lepota je uvek u nesavrsenosti. U ovom slucaju, to sto Aleksandra mozda nema sve delove tela u proporciji i poseduje netipicno lice, e u pravo to je i razlikuje i cini zanimljivijom od mnogih savrsenih a opet bezlicnih lepotica. Ma, mnogo razmisljam u jutarnjim casovima...i stalno kasnim na posao...svasta mi se mota po glavi, moracu da pocnem sa transcedentalnom meditacijom. Ne valja kad ti mozak bas toliko kulja a i koncentracija mi bezi..., ali vrlo zgodno dobijes i neke bonove. tj cekove za shopping uz magazin, sve 10, 20% popusta...nije lose uopste. Konkurentski Elle ima karticu pak za shopping...i sad imam literaturu za jutarnji tron u kupatilu ( moja hrvatska prijateljica kaze da je Cosmo literatura za tajnice a Elle za menadzerice:) ...jutros bas citam onako bunovna i rascupana o tome kako je neko vec ne -znam-koliko-godina u vezi i kaze i dalje sam zaljubljena. Setim se jedne drugarice kojoj je muz nakon sto je rodila bebicu i ona malo porasla rekao kako on vise nije u nju zaljubljen. Zenski kruzok se tad skupljao pa smo ga ocenili kao nezrelog, glupog i tupavog ( ublazila sam malo presudu, tzv verdikt), jerbo nakon par godina veze, zaljubljenost nije vise rec koju koristimo...a nije ni ocekivano stanje. Agregatno stanje. Nakon pocetne ah, divne euforije i silnih sati provedenih u detaljnom proucavanju i upoznavanju nekog uzduz i popreko, spolja i iznutra, zaljubljenost preraste u bliskost. A onda mozda mozemo da pricamo o love, respect & understanding. I istinskoj bliskosti. Oduvek sam mislila da onaj s kim zivis ili se zabavljas pa delis sve, zivotni saputnik, muz, partner, decko treba da ti bude i najbolji prijatelj. Sta inache znaci ono i u dobru i u zlu...

A u najboljeg prijatelja nisi zaljubljena, njega jednostavno volis.

Za mojhaloton sam izabrala najgore dno dnova na dnu dnova, ali je svima beskrajno smesno, Mirzino jato, Apsolutno tvoj...uzas, ali radi, povremeno zovem i samu sebe...u nedostatku mladica da me zabavi. Nego, robokapi se non stop setaju gradom, valjda su svi ovih dana zaista u potrazi za Mladicima... studenti pravili akciju trazimo mladica...stvarno odlicno zvuci. A ko od nas ga ne trazi?!


Sunshine - Misli mene gone...sve do vasione.
ma i neka narodnjacka obrada, spektakl.

..............................................

nedelja 7. maj 2006.

toliko tema sam zapisala u svoju roze svescicu, a nikako da prozborim koju o fenomenu plavusha koje postaju brinete. Prvo to zvuci poprilicno glupavo kao odluka necija licna o kojoj ne bi trebalo charshija da raspravlja, drugo ne videh da je iko ispao lepsi nakon te transformacije, osim Milke Forcan, italian style lepotica konacno je nasla svoju pravu boju kose i odlicno joj stoji, kad samo ne bi eksperimentisala povremeno sa garderobom, ... sasvim joj odgovara i PR o mocnim zenama Srbije. S druge strane Ana Stanic je prirodna plavusha, ne po pameti, nego po finoj kozi i ima malo neobicnu konstrukciju lica koja joj dodje do izrazaja kad je tamna, a nema potrebe, mnogo je lepsa kao plava. Izgleda nestvarno kao prizor kad sedi u basti Ipaneme, kao da nije odavde, a sad nekako previse obicno deluje... nije uopste tako lako izabrati boju kose. Dobro, to sto si dobila na rodjenju dobila si, ali to ne mora da znaci da ne smes da radis na sebi i da ispobavas sve moguce trazeci the real me iliti pravu sebe.

Ovde stajem da napomenem, kome smetaju strane reci izrazi, neka proba da uziva u tekstu, citajuci ga brzo, poput nekog komicnog dramskog teksta... kad sam bila mladja mnogo sam citala Peru Lukovica, on se nije libio ni psovki, ni stranih reci, a sve zajedno je bilo uzivanje za citanje. Eto tako...

Da se vratim na boju kose, plava kosa je ozbiljna obaveza, jer podrazumeva da moras itekako da vodis racuna na koliko nedelja posecujes frizera ili zoves drugaricu pa farbate jedna drugu kod kuce. E, sad, potraga za idealnom plavom bojom je trajala godinama, prvo malo ekperimenta sa kucnom hemijom tj sa maminim hidrogenom...jest, ima i vic na tu temu...ali 6% hidrogena ili 8% to je kao neki zuckasti preliv, sunce u kosi ali homemade varijanta...onda izvlacenje pramenova, to je obicno uzas i horor...pa razni proizvodjaci farbi...uh, kad se samo setim sta je sve moja kosa prezivela... onda udjes u novu fazu kad otkrijes blansh, a time jos vise sprzis kosu i kozu glave... jedno vreme, u pocetku moje sedmogodisnje romanse kad ti je svaki minut sa voljenom osobom dragocen, jedna od intimnih zabava je bila da ga naucim kako da me on farba...i dobro mu je islo a zabava beskrajna... i velike ruke divno te masiraju po glavi. Sve dok nisam upoznala doktorku za kosu Draganu. I dan danas se smejemo kako mi je kosa izgledala kad sam prvi put dosla kod nje, kao zvaka, rastegnes je, ona ili pukne ili je stvarno kao rastegljiva zvakenzibublegume...te pocne era kojekakvih preparata za kosu, pakovanja, silikona i trista drugih cuda...kako moja doktorka za kosu otkrije i nauci nesto novo, meni kosa sve bolja i bolja...i onda otkrijemo Redken i tako neku finu nijansu plave boje sa kojom sam poprilicno sretna & zadovoljna...shvedski model.

Jednom sam probala da budem i crvenokosa, mnogo starije delujem, jednom sam slucajno ispala i crna, oksidirao mi hidrogen, nije bilo lose, ali malo scary...ali jednom sam promasila nesto u kucnoj laboratoriji i ispala sam shargarepa, to, kazu oni koji su videli, mi je odlicno stajalo... pogotovu kad jos i opegavim po licu...ali srecom, prosla me volja za eksperimentima sa kosom. Nikad ne reci nikad, ko zna sta ce mi pasti na pamet sutra, i svako malo me pitaju kad mislim da promenim boju...promene radi, ne mislim da menjam nista, menjam samo ono sto mislim da ne valja. A i sa novim Glam Blonde shamponom sam vrlo zadovoljna, pruza vise radosti od mnogih muskaraca, traje duze, nikad te ne razocara ako pratis uputsvo za upotrebu i tu je kad zatreba. Za sjajnu kosu to je idealno, a sad za sjaj u ocima...ipak je potrebno nesto drugo...

U2 & Mary J Blige - One

.................................................

petak 5. maj 2006.

captain's log: there is still no sign of life on the planet Earth. Iz protesta necu vise da pisem. A pocecu i da shtrajkujem gladju...nije nego, nekako je posao sve uzbudljiviji i uzbudljiviji i kako umem da radim samo tako sto se emotivno unesem u isti, nikad mi ne uspeva da se distanciram i da budem strogo profesionalna, pa sam onda nakon radnog vremena, jednostavno umorna. A kako radim na sopstvenom adrenalinu bez bilo kakvih drugih podizacha, onda se ushtekam u neki shteker kod kuce da se malo napunim struje...

Sad se opet svi zale na pirate... dobro, prodjes cak i Knez Mihajlovom i eto bazdi-ekipica prodaje neke DVD-ijeve, nekad u zlatno doba srpske piraterije se znalo da su to lepe kopije gde poznavaoci i ljubitelji filma mogu da imaju savrsen ugodjaj u novim filsmkim ostvarenjima. Tek znatizelje radi, kupim neki da vidim da li je ista prica ili ce biti kao sa video kasetama nekada...tako i bi, muljava slika, i neko je lepo sedeo u bioskopu i snimao film...gledala sam Failure to Launch i Basic Instinct 2...kompjuteraskim recnikom receno, blurovana slika sasvim... i naravno kad krene odjavna shpitza, neko ispred ume i da ustane:)) sve se vidi...

Jedno je kad neko ne priznaje sign of the times i da digitalno umnozena kopija gubi zapravo nekadasnju auru originala, ili su sve savrsene kopije ili su sve originali...ali u ovakvim slucajevima to nije to, kopija je stvarno bleda kopija cak dobija i epitet lose kopije. Sto nas vraca u analogno vreme analognih video snimaka. Ne dobro. A kosta isto kao i ulaznica za bioskop. Dobar eksperiment, ali bad investment. Plus tortura za oci.

Just do it. Kako se sad opet bavim dizajnom, brendingom i pomalo advertajzingom, moram da obnovim znanje na tu temu, pa opet citam raznorazne knjige poput Brand Gap, Funky Bussiness, New marketing Manifesto, Concepting...jel'te bavim se konceptima... sve to ume da bude korisna literatura, ah da i Lovemarks, naravno, ali nekako knjiga iz koje sam najvise naucila na temu brandinga je, ironicno sasvim ali istinito, No Logo od Naomi Klein. Pa onda da objasnim moj odnos sa Nike kompanijom. Slogan je odlican i swoosh je divan znak, simbol, ali nema potrebe da se bas svugde nakachi. Stvarno se osecas obelezeno. Nesto ne patim od problema zvanog kriza identiteta pa da mi je potrebno da me neki brand definishe, ma koji to bio. Nike ima odlicne trenerke, majcice za sport, joga prostirke i torbe za fitness ali kad god sam isla na plivanje noseci tu neku lepu zeleno-bez torbicu, swoosh je okrenut prema meni, ...nekako mi neprijatno kad se vidi...cak i pre nego sto sam saznala za sweatshops ... mozda sam nekima povrsna i mnogo pridajem znacaja glupostima, ali ja ne bih mogla da se pojavim kao Ceca iz Pescanika na televiziji u dzemperu na kome pishe PLAYLIFE ili KILLERLOOP bez obzira koliko ona tome ne pridavala znacaja. Ili bend poput Neobjasnive sile koja se iznenada pojavljuje i resava stvar prica o tome kako su oni alternativni i protiv su ovoga i onoga i neke komercijalizacije takozvane, a tip nosi kapu na kojoj je ugraviran swoosh. Pa kako niko ne povezuje stvari...pa zar ne znaju da se nekim ljudima placa da bi nosili kackete i da bi sebe brendirali od glave do pete. Oni to rade potpuno nesvesno i potpuno besplatno. A onda pricaju o problemu sa Kostunicom ili sa izdavacima, medijima i cemu god... pa postoji i malo sira prica od nasih lokalnih afera i laznih mitova.

U ovom danasnjem brediranom svetu dok se okrenes, trepnes i lupis dlanom o dlan, vec si u necijoj lifestyle prici. Hteo ti ili ne, uvek radis za Nike. Za pobedu, za Tita i pobedu. Just do it. Tako pre par meseci smislim kako bi mogla da napravim konacno neku ozbiljnu samostalnu izlozbu iako mi se taj koncept ne dopada bas sasvim, jednom prilikom objasnicu i zasto... ali da se poigram sa Nike sa Samotrake, Nike patikama, Nike pricom, idealima lepote, standardima lepote, brzinom protoka Vremena, ideala i standarda, brzinom uopste... kad je Nike pravio nekakvu promociju cak sam i dobila fine patike koje i dan danas cuvam za tu izlozbu, naravno da imaju nesto roze na sebi... ali treba jos da organizujem da mi neko od gipsa ( gipsani radovi su nasa posebna pasija u nuovo riche kucnim dekoracijama) napravi kopiju Nike sa Samotrake za mnoge ideal lepote, ali malo modifikovana prema standardnim pozeljnim oblinama i dimenzijama...jest i da ja budem model za poprsje... :)) Svakako da ovo nije neka spektakularno originalna ideja, vec su se neki bavili time, ali zakljucili smo valjda do sada da originalnost vise nije parametar za vrednovanje umetnickog dela...nego, nesto drugo...
Marineti je davno rekao da mu je trkacki automobil mnogo lepsi od Nike sa samotrake.
Za futuriste brzina je bila savrsena lepota, lepsa i od boginje pobede Nike.

Lepota je uvek pitanje vremena, epoha. Tizian ne bi znao što bi s Picassovom slikom, sigurno bi je smatrao strašno ružnom. Neki ljudi kupuju kic i žive sretno usred tog kica koji je smatran nepodnošljivim. Što se kaže, svaki lonac nade svoj poklopac. – Umberto Ecco - Jedna druga americka poslovica kaže: ne postoje ružni muškarci, samo siromašni. U isto vreme istinito i profano. Naravno da bogati ljudi imaju priliku da definishu lepotu. Mogu da priušte stvari koje su retke, tražene, upravo u modi, žene koje odgovaraju trenutnim idealima lepote. U ljudskoj povijesti jaki i mocni su uvijek uzimali ono što su želeli. No to još ne znaci da estetski užitak odmah prelazi u seksualnu požudu. Najverovatnije necete ovog trena poželeti otici s mojom ženom u krevet ako se ona sada pojavi na vratima ... i tako svasta ima jos u knjizi Istorija Lepote, od doticnog Umberta Ecca. ...Ne bih da otkrivam bas sve, mora nesto da bude i iznenadjenje, ali citava statuta, kip, ili gipsana figura, novo izdanje ideala lepote Nike bi se smanjila i prodavala i kao nike-to-go, poput onih belih statuetica majushnih koje prodaju svugde u Grckoj gde ima neka iskopina...gipsani radovi, svakako, iz necije modle, serijska proizvodnja. Ali sa shtikliranim swoosh potpisom... A onda tu ima jos modela lepote, pa osim sporty varijante, trebalo bi da napravim i neku sa visokim shtiklama, Manolo Blahnik mozda...hm, razmisljam... koncept-majstor razmislja i van radnog vremena, radim kao dragstor seven-eleven. i all night long...


shoes will be the single most important thing to wear over the next century.
they not only have a strong expressiveness,
they also contribute to how you move and how you want to be perceived.
through shoes you are in direct contact with the earth.
jil sander

Jil Sander i Umberto Ecco in da mix.
kljucne reci: istorija, brzina, promena percepcije, laki komadi, preokupacija vlastitim telom, opsesija cipelama, definicija i ideali lepote. Kic umetnost srece, lepota pitanje vremena. Nije lose za petak vece, iako ne sedam u meche i nece nista veceras da se popece... danas sam zakljucila da sam vec u menopauzi, imam valunge, srce mi ubrzano lupa, poremecen mi je san i preznojavam se nocu...manjak estrogena?! ili sta vec...

Basement Jaxx - Oh my Gosh i John Legend - Ordinary People
we are just ordinary people, we don't know which way to go,
'cause we're ordinary people maybe we should take it slow
take it slow, this time we'll take it slow...take it slow.

....................................................

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezija HOT arhiva014,
arhiva 013, uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: