petak 28. april 2006.

Pa dobro znam da je decko divan, to sam i sama primetila, ali da li moze neko da kaze ko je...i gde je...ovo je ipak mali grad, svi sve znaju..i svakoga...ne treba ti google search, samo pitas za nekoga i eto radio mileve svih vrsta ti odmah izdeklamuju s kim je sve bio, gde je isao u skolu, ko su mu roditelji i cime se sve bavio u zivotu...goldiggers odmah pitaju i da li je stambeno, prevozno i na svaki drugi nacin finansijski obezbedjen. Bas nesto nisam ljubitelj svih tih epiteta koje ti okolina zalepi, obicno me vodi sopstveni osecaj, intuicija, leptirici, sta god...i volim da sama proverim vredi li on kao covek, rukovodilac i individua:)) Sto se finansija tice, tek sam se probudila iz katatonije, sustinski volim, bre, da budem domacica, postmodernista i umetnica,...ali evo sad moram da radim i u tzv realnom svetu. Ko trazi, naci ce...svakog dana sad stize neka nova ponuda za posao...ako se kloniram do kraja godine bicu milionerka...lepo mi je rekla drugarica, tebe, bre, hoce novac iako ti kao prezires materijalni svet ( nije istina), kako ustanes iz kreveta, vec ti se nude neki papirici koje je potpisao guverner narodne banke...

Not to mention da sam u prethodnim zivotima imala i slucajeve koje sam ja licno izdrzavala, ali to ne funkcionise, das nekome sve, a onda on pocne da te prezire i govori kako se ne oseca pored tebe kao muskarac...i opet sam ja kriva.

Nisam jos stigla da se pozabavim svojim stambenim pitanjem, sve bacim pogled po oglasima i smrachi mi se pred ochima, ko ce da okrece telefone, da se bori sa agentima iz agencija i raznim stanodavcima, a gde jos da nadjem vremena da gledam svu tu ponudu...moracu neku random akciju da smislim, otkucava mi sat. eci-peci-pec pa zovem, ti-si-mali-zec, pa odem da pogledam...a na Dedinju nikad lepse, u prolece tek shvatis zasto neko zeli da zivi u ovom kraju, pa to jedinstvena zelena oaza, leti je cak i koji stepen hladnije nego u gradu...oshishali mi i travu ispred...mirishe...

... i nisam odolela, odem danas na kalenic pijacu, samo do Biospajza i da kupim malo povrca svezeg, eh, i ne mogu da izdrzim, obecala sam sebi da malo iskuliram sa bashtovanlukom, cvecem, sitnim zelenisem i zacinskim biljkama...ali ne mogu, ne mogu da gledam terasu bez cveca... uf, u ozbiljan trans sam upala i vec se znam sa svim prodavcima, i neki fini cika me pita kako to da ne kupujem zemlju ove godine ( onu u kesam na kilo). Slegnem ramenima, sta da mu kazem. Ove godine mozda samo malu zen bastu napravim, sa aromaticnim biljkama...evo vec se raduju kod mene divna majcina dusica ( nema lepseg naziva od tog), ogroman ruzmarin i drugarica mu lavanda, omanji eksperimenta radi primorski ruzmarin da me podseca na more, origano nikad raskosniji...a tu je negde i zalfija zbog space clearinga i antiseptickog dejstva... i bosiljak genovese, zastitni znak italije i najdivnija zelena biljka na svetu... ne znam samo zasto ne koriste taj bosiljak u ritualima...mada dobar je i ovaj obican, zanimljivo da se na latinskom obican kaze vulgaris... zen aromatica - smislila sam i ime za bastu. A vec mogu da zamislim i radnju koja bi se tako zvala... Samo da se tu negde i zaustavim, inache cu morati privremeno da je preselim tamo gde radim, tamo vec postoji divna terasa, bez zelenila jos uvek...i ko zna gde cu zapravo da se udomim u skorijoj buducnosti, da li ce biti i dovoljno prozora a kamoli terase...

Uzelela sam se kuhinje i kuvanja, pa ovih dana dok slavimo praznik rada i ko-zna-sta-jos samo nesto spremam i zovem goste na rucak, zalosno da se baca...:))

Mariah Carey ft Camron - Boy i Say Something sa Pharrell-om
da se zna od koga sam pozajmila ono sa leptiricima... a i taj spot sniman u Parizu sa mladjanim Pharrell-om, eh... no, da sam znala mogla sam i sa Pumom da napravim neki event, u njihovoj novoj kampanji su leptirici oko patike, iako ne nosim patike uopste, imam samo jedne i to Pumine, vec godinama, ali sam zato veliki postovalac Nuala kolekcije koju je radila Christy Turlington za Pumu, specijalno za nas jogiste i jogine...ima jos vremena za saradnju ... a veceras Dj Marky ( nije Marky Mark), Sao Paolo i londonski Rumba Bar nas zovu...the brasilian job...uklapa se u set najuzbudljivijih Dj-eva, pa da vidimo kako se svi slazu na jednom mestu... in rotation. Specijalno za tu priliku slusa se Moments of Lust feat Vikter Duplaix.

.........................................................

nedelja 23. april 2006.

Nikako da stignem da pisem izvestaje sa Design Week-a i sa silnih zabava na kojima sam bila, o divnom i nestvarnom prostoru na savskom pristanistu, sampanjcu i svecicama pored reke... i neka tako fina muzika, stvarno je izgledalo kao da smo negde drugde a ne u Beogradu. Nestvarno. I to sto mi je bivsi zivotni saputnik postao instant ljubavnik, back to the roots, i to je nestvarno, i razni se tako pojavljuju i odjavljuju, telefon mi se usijao od hot sms-ova, molim vas to je ponekad bezazlena zabava ali rezervisana samo za one sa kojima se vec dobro poznajem...i sinoc umesto da izadjem ostanem kod kuce da kao nesto radim...jest, momentalno upadnem u depresiju, koka... Sve to nije nista u predjenju sa danasnjim uskrsnjim jutrom... zvoni mi telefon, Srdjan koji je snimao inache leptirice na Trgu se cudno smeska i trazi da proverim mejl... imam neko iznenadjenje za tebe. Ionako sam polubunovna i navlacim trenerku ne bi li optrcala koji krug po kraju, ovakva divna jutra se ne propustaju, nisam ni palila racunar... Razmisljam sigurno ima neke moje fotografije na kojima se bechim ili glupo poziram, pa ajde da vidim sta je.. proverim mejl koji u subjectu ima da li je to... i jedna fotografija, sekvenca sa snimka... ne mogu da verujem! - potpuno zabezeknuta, trazim skype, ne mogu ni da kucam, kako je ovo moguce, kako je moj drugar tacno znao na koga sam mislila. Jest, bas to, nisam ocigledno tek tako cekala sa sledecim tekstom za zurnal... sve do danas, nesto mi nije islo.

Mladic o kome sam pisala i na koga sam pomislila sa zaljenjem zasto ga nisam pozvala na zabavu...u gomili sveta razlicitom, iz nekog razloga neko se izdvoji i nije tu samo izgled u pitanju ( mada u ovom slucaju dosta doprinosi) nego ako pocnem pricu o auri, nece se brzo zavrsiti:)) Bila je guzva, kasnilo se sa postavkom, svi nesto hoce i cesto postavljaju glupava pitanja, kasnila sam i sa intervjuima i svako malo mi je spadala zavesa...i hiljadu problema a sve na shtiklama...toliko kamera i fotoparata a svi kradu deo tebe... i dolazi nam Tijana T u goste koje je smislila da ukljucimo sve kamere i prvo radim intervju sa njom a onda ona radi svoj posao. Srdjan je sa kamerom napolju, Dakle, dve kamere su napolju, dve unutra...pre nego sto sam zatvorila vrata od studija, znam da sam videla divno stvorenje kako fotografise... i da imam licnog asistenta, kao sto ga nemam, sigurno bih ga poslala da mu uruchi pozivnicu za Cvijetu. Sta mi bi, inako radim sve u multitaskingu i imam sto ruku i nogu, kao meduza, stonoga i boginja Kali zajedno...I sad treba prikupiti sav materijal... ko god je nesto slikao, lepo bi bilo da posalje...bice zanimljiva kolekcija. zana@c3.hu je mejl i dalje.

Nije tesko pogoditi, to je taj tip muskarca, visok, crn, zgodan, izrazito lep, izgleda kao da se nikad ne smeje i potpuno posvecen onome cime se trenutno bavi. I mlad je, ali ne znamo koliko. So, let's see kolika je moc interneta, maleni eksperiment da vidimo hocemo li uspeti da ga pronadjemo... da saznamo ko je, sta je i da nekako razmenimo fajlove. Da li je samo moja projekcija, kolega fotograf, buduci saradnik ili ko zna sta vec... necemo saznati, dok neko ne javi ili se sam ne javi.

Kad sam pitala Srdjana kako je moguce da od svih ljudi koje je snimao okolo, kao i same dogadjaje unutar studija, bas mu se on ucini kao decko iz price, rekao je jednostavno sam znao! cudno je to...hristos voskrese nikad nije imalo ubedljivije znacenje.

Ne-Yo - So Sick
( ovo je i moj i Srdjanov hit dana zbog cudnog osecaja i nestvarnog jutra)

Cuz I'm so sick of love songs
So tired of tears
So done with wishing she was still here
Said I'm so sick of love songs so sad and slow
So why can't I turn off the radio?
(why can't I turn off the radio?)

.........................................

ponedeljak 17. april 2006.

Nisam se uopste odmorila a vec je ponedeljak. Radni dan. Pocinje i belgrade design week. Stalno mi prolazi kroz glavu da se u subotu pojavio na uglu Kneza i Trga, ispred Mobilnog Studija jedan divan mladic koji je fotografisao dogadjaj, a da sam bila toliko obuzeta intervjuima i obasuta pitanjima prolaznika da nisam uopste reagovala...zasto mu lepo nisam dala pozivnicu za zabavu... a tako nesto lepo i dizajnirano nisam skoro videla...nije se cak pojavljivao ni na gejradaru...sta mi bi, pa da ne reagujem, ne znam. To sebi oprostiti necu...ma jest, bio je visok, crn, zgodan i izrazito lep i imao je neki odlican fotoaparat... no, dobro, pojavice se vec negde...tako to obicno biva...

Lepo rece jedan drazesni prijatelj pre neki dan Neka igre pocnu. Elem, design week i prvi dan kao show off raznih agencija pre podne, to nisam gledala niti slusala, mora nesto i da se uradi...na primer, struktura za sajt o kontracepciji...u Srbiji je najcesce kontraceptivno sredstvo abortus. A bela kuga vlada...mada dok surfas po gradu nocu ili danju izgleda kao da se svi boje i samog dodira...niko se ni ne ljubaka po klubovima a kamoli da ima naznaka bilo kakvih seksualnih aktivnosti. Ima jedan odlican tekst na Zivotu b92, u flertu je spas...

Prvog dana BDW-a je bio creative speed-dating, nasih lokalnih zvezda koji zive i rade ovde, a malo potom lokalne zvezde koje su prestale da budu samo lokalne i otisnule se van majke Srbije...neki dalje neki blize... Slavimir Stojanovic je i dalje najbolji frajer medju dizajnerima (neodoljivo ponekada podseca na Hugh Granta) i uvek je nasmejan...meni su takvi ljudi 'em charobni, 'em generatori dobrog raspolozenja. Medjutim, vec je godinama u Sloveniji. Da se makar vise puta klonirao, za nas devojke u ne retko hladnom Beogradu ne bi bilo zime:)) I nedostaje mi taj shiroki osmeh, da ga sretnem ponekad u gradu, uglavnom neki mrki i nadrkani momci, okej, znam sta stoji iza toga strah i prepadnuti mali mishic micko sve bi gricko...ali ipak. On i dalje radi u istoj kombinaciji malo trash for cash pomesano sa nekim itekako zabavnim stvarima, ima svoju agenciju Futro, o tom projektu smo pre par godina razgovarali i ja radila intervju sa njim. Zanimljivo bi bilo da popricamo opet, sta se dogodilo u medjuvremenu...ali sad vise ne znam gde da objavim to sto napisem. Cudno, jest. Kao sto se dalo i ocekivati Milos Jovanovic je pravi riot, ne znam kako sam njega pronasla pre par godina, Hardisco je njegov sajt, zivi i radi u Rumuniji, sve je potpuno shashavo i u svakoj profesiji sa dosta foliranata jedan sa punk attitudom dobro dodje...No, sta je Kosta Glusica radio znamo manje-vise, ali kad ti prikaze sve na gomili, malo se zapanjih, ozbiljna Kosta Glusica produkcijska kuca. Vuk Loncarevic i Djordje Lasic, u njih dvojicu ne sumnjam uopste, Unibrand, oni vec godina rade neverovatne stvari i pomeraju malo-po-malo granice, Coba se bavi malim stvarima iz svakodnevnog zivota koje pomeraju opstu vizuelnu sliku i kulturu jedne zemlje...eh, kako izgleda nasa samoposluga a kako italijanska, jasno vam je na sta mislim...ali ima jedna nova agencija Brandmama, mladji svet a vec svasta rade a onda te razvesele nekom malenom animacijom i muzikom, tacno osetis kad neko nije potrosen i resio je da osvoji svet koliko sutra. Ispod trideset godina, ja bih rekla... Divan osecaj. Moje najvece iznenadjenje, sad me je i sramota da priznam su dva momka koje bi trebalo da znam i ciji rad bi trebalo da sam pratila...Istok Pavlovic, kad bi mozgic moj pamtio sve od Linear Draft-a do osoba koje srecem po agencijama i njegov prijatelj i co-worker Ivo Martinovic ... sto on ume da drzi paznju i prezentaciju i ne samo to, kakve oni web sajtove sa heavy flash grafikom ali i pricom ispod, prave...ne znam kako radi na dial up-u ali je ovako apsolutno genijalno. Recimo, ovaj je jako popularan, sajt za Italian Design Centar. A njihova think-tank agencija se zove New Page, znam da sam videla tako nesto na sajtu za Oktobarski Salon, ali moram da dokupim jos memorije za ovaj moj procesor...zaboravlja i ne povezuje programe dovoljno brzo...Ali vec znam citavu novelu, bas su bili upecatljivi, posebno mi je jasan mister Ivo Martinovic, i sta je u horoskopu i koliko je genijalan zapravo, kako ga gleda sredina i zasto ga ljudi ne podnose. Sve mi je jasno... jos sa ove daljine...ne visine.

Pharell Williams - Angel

......................................................................

nedelja 16. april 2006.

Dobro, malo me boli glava, ali jos vise me bole noge. Da li ce konacno izmisliti stikle u kojima mozes da izdrzis jedno deset sati, a mozda i vise, a da ne umres od upaljenih stopala...za pocetak sam kasnila sa postavkom, jer je neko bio pametan da suncan dan i punu knez mihajlovu od 13 do 15 u shpitzi takozvanoj pusti bez programa, da neka grupa umetnika isprobava nesto...i to taman kad bi trebalo ja da radim postavku iako se znalo unapred da nije nimalo jednostavna... i zahteva i tajming i organizaciju. Ljudi iz Max Factora su dosli, trebalo je doneti postamente, namestiti ogledalo, srediti tehniku, probati malo...a onda polepiti i leptirice...o kachenju zavesa da ne pricam...i kad se sve to postavi jedno sat i pol, aha... i donela i prenela sve to, ...trebalo je srediti sebe, misli i koncentraciju i usredsrediti se na goste u studiju i na zakazane intervjue...e, sad koliko su me postavka i rehearsal umetnici izmorili toliko su me gosti obradovali i revitalizovali...Nisam ni na trenutak posumnjala ali sam se u subotu i uverila da ovaj zurnal citaju potpuno fenomenalne osobe. Devojke koje su se prijavljivale, svaka za sebe je pravo novootkriveno blago... eto zato sluzi internet i tehnologija da nadjes i neke neverovatne ljude i da se sa njima povezes...mozda bismo se i ovako negde i nekada sreli ali ne bih danas u ovom trenutku bila potpuno svesna svoje nesvesnosti. Moze da prica ko sta hoce ali ovaj grad/zemlja ima toliko zanimljivih ljudi da bi mi zaista bilo zao da po treci put napustam svrbiju... Istina svugde ima zanimljivih ljudi, ali ono sto mi je najvise nedostajalo u Americi, recimo, je sto nikako nisam uspevala da pronadjem nekog s kim bih razgovarala...onako, bas bas razgovarala. Svim devojkama koje su ucestvovale u intervjuima jedan na jedan zatvorene u roza sobici/kockici sa leptiricima na sred Knez Mihajlove, hvala... i obecavam idemo na kafu cim se izvucem malo iz ovog tranzicionog perioda. Znam da su neke bile iznenadjene pitanjima i da je neke citav razgovor zabavio a neke bogami pogodio...ali instinkt me nije prevario. Ljudi se jednostavno pronadju, nema veze sto se mi ne poznajemo ko zna koliko godina i sto mozda ovo lici na instant prijateljstvo... ponekada je dovoljno i tih deset, petnaest minuta probijanja intimnog zvucnog zida. Sudbine su se nekako preplele i sad tu stoji i postoji neka cudna veza.

Sve zajedno je trajalo od 3 po podne do 10 uvece...studio divno izgleda nocu pod svetlom, jos lepse, iako je bio suncan dan. Divan dan. Posle smo brzom brzinom sve skidali, pa trk u Cvijetu. Nije mi prvi put bilo da se presvlacim u njihovom ofisu... Shila sam neku divnu crnu satensku haljinu. Izvukla mrezu bisera i ne znam kako ispao je Holi Golajtli stajling...kakve to veze ima sa Groznicom subotnje veceri otkricemo tek. Oni koji su bili na zabavi i dalje pisu kako je muzika bila divna, ali rekla sam vec i pre svega ovoga, mladjani DJ-evi i Nikola i Matja jesu the hottest Djs in town. Mozda malo random izlazim u poslednje vreme, ali ponekad je to sasvim dovoljno. I tako pokrenes tu pricu o leptiricima i groznici i stvari krenu da se odvijaju, slucajno ili kako, ne znam... neko obuce majicu sa leptiricima, neko ljubicastu kosulju, ali makar na par sati svi smo se bavili nekim drugim temama. Temama koje se ticu licno nas. Nase price. Licne. Intimne. Skroz emotivne. Nasim zivotima. Ne tudjim aferama i kataklizmicnim prirodnim i neprirodnim katastrofama. Makar na kratko, ti leptirici su bili jedina vazna stvar u nasim zivotima.

Malo je glupavo da pokazujem slike sa zabave, te stoga evo jedne blurovane iz toaleta, sa mojom devojkom, ne znam tacno kada cemo ozvaniciti vezu, ali to nije toliko ni vazno. Istina, mi volimo i decake, i starije muskarce, ali najvise volimo jedna drugu :)

Susa Pop, sad vec prijateljica iz Berlina mi je pricala kako su njih tri zivele zajedno i nijedna nije imala nikakvog momka, zato sto su one jedna drugoj bile sasvim dovoljne. Odlicno su se zabavljale i same i niko im zapravo, nije bio ni potreban. Onda su resile da se razdvoje i sad su sve tri u nekim sretnim vezama.

Bilo je bozanstvenih decaka na zabavi, to je takodjer jedan od komentara. Ali, svi smo u nekakvom zapletu, neko je dosao zbog leptirica, neko je bio tuzan zbog cvetica, jedan je hteo da se ljubimo i to odmah, ali mi se nije svidjalo kako se zove iako je bio visok, crn i zgodan...i mlad. Jedan je hteo da idemo mojoj kuci a drugi njegovoj kuci iako mu je kuca na drugom kontinentu, treci bi servirao dorucak svakog jutra i meni i mojoj drugarici, ali mene su stvarno bolele noge i htela sam da se odmorim. Idealan nacin da rasterate nepozeljne je da se malo ljubite sa drugaricom devojkom...onako, radi neocekivanih ocekivanja. Sad neko zbog toga ne moze da spava, ali sta ja tu mogu...pored toga sto sam stilleto feminist verovatno mogu da dodam i lipstick lesbian :))

Definition: A lipstick lesbian is a woman who loves other women, but also loves her clothes and makeup and shoes. She tends to dress on the femmy side.

Diana Ross - Love Hangover

....................................................

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezija arhiva 013,
uzbudljiva arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: