subota 15. april 2006.

 

 

 

 

 

kakav pun mesec veeeliki nad Beogradom sinoc...sad moram da letim, da pokupim jos neke stvari, pa da se bavim postavkom, trajace to neko vreme...recimo da bi trebalo da bude gotovo do 14h...ne moze da se promasi, trg republike i knez mihajlova. citavog po podneva...sakrila sam kompromitujuce stvari da se deca ne bi zbunjivala...i postavljala previse pitanja roditeljima...manje vise sve je sad organizovano, pa sta ce se desiti, videcemo...eksperiment moze da pocne...na svakih sat vremena tokom hepeninga, studio se zatvara, pa onda krece jedan na jedan intervju...i tako sve do recimo 22 ili dok ne padnemo sa nogu...u ovom slucaju, ja padam na nos, to mi je trenutno najveci oslonac i podrska:))

od 23h se selimo u Cvijetu, da ocekujemo neocekivanja ocekivanja i jurimo leptirice...cvetice smo vec zagubili negde tokom dana....presvlacicu se verovatno usput negde...ko je na spisku, na spisku je. ko je nabavio propusnicu.pozivnicu svaka cast...ako nam se svidite mozda mozete i da udjete, nikad se ne zna... samopouzdanje i malo sharma svasta moze da uradi za vas. Ponekada morate da verujete u sebe iako to niko drugi ne cini, a okolnosti govore suprotno.

a sad kao i svi moji leptirici, suncano je napolju i moram da letim...
Max Factor i Apple su takodjer sa nama, pomazu.
sminka i sofisticirana tehnologija. idealan spoj.

Saturday Night Fever
K.C and the Sunshine Band - Boogie Shoes

...............................................................

cetvrtak 13. april 2006.

Da sam in high school ovo bi bio dana u kome srecem sve svoje simpatije, iako ne planiram i jurim kao muva bez glave po gradu, po poplavljenim delovima, na snimanja...a produkcioni proces tece li tece...i sve se nekako spaja polako sad samo od sebe. Pokrenes lavinu i ona tako krene...sad gde ce se zaustaviti, to vise nije u mojim rukama toliko...stvari se jednostavno odvijaju...Nekome se verovatno ucinilo da sam ispljuvala Shoobeedoo emisiju, sto nije bas bilo tako, pa mi se ucinilo da ne bi bilo lose da dodjem kod njih u goste malo, prosto vremenom naucis da cenis svaciji trud, ma koliko minimalan on nekada bio...i dalje mislim da emisija ima sve predispozicije da bude odlicna, samo im fali neko iza kamere ko ce da ih bodri...producer, shef parade, generator raspolozenja...scenografija je prosto predivna, nisam odolela da se ne obucem u belo. Sta da obucem za subotu, to jos nisam resila...

A resice se vec samo od sebe...change one thing. change everything. Ubacis leptirica u jednu pricu, pokrenes i otvoris novi niz drugih zanimljivih...cvetic, leptiric, upisana znacenja, nove metafore, nova znacenja...i mic po mic dodjes do teorije haosa. Uvek tako. Butterfly effect, ko ne zna, moze da se obavesti, ali obicno pominju i malenu storiju o tome kako mozda ovde kod nas leptiric mahne krilima ali tamo negde u nekom drugom delu sveta to izaziva teske tektonske poremecaje... sensitive dependence on initial conditions...i na koga naidjes ako malo pocnes da istrazujes...izmedju ostalog leptirici vole cvetice, neocekivana ocekivanja haos teorije, metamorfoza od crva do leptira, raskid, coming out iliti izlazak iz chaure, ...Madame butterfly, a bogami i M Buttefly skandal i koliko su ljudi zapravo intimni jedni sa drugima, .... i na film u kome igra Ashton Kutcher, Butterfly Effect. Svako je ponekada pozeleo da se vrati u proslost i izmeni nesto...no kakav haos to tek izazove. change one thing. change everything.

Busta Rhymes feat. Janet Jackson - What's It Gonna Be

.........................................................

sreda 12. april 2006.

Sto se svi danas zale na vreme? Pada kisha, usporen je saobracaj i preti nam ozbiljna elementarna nepogoda... sigurno negde neko sprema Nojevu Barku, da potrpa po jedan musko-zenski par od svake vrste...ovakvi trenuci su idealni vremenski dzep da razmislis kuda zuris, sta su ti prioriteti i da li ima smisla nervirati se zbog guzve na Brankovom mostu ili sto kasnis u stampariju... postajem majstor u relativizaciji problema.
Zen majstor.

Da li ce leptirici biti spremni do subote? Ne znam, ali u svakom slucaju potrudicu se. U krajnoj liniji moracu da glumim leptiricu u onom omalenom studiju...jest, kao nece biti zabavno. D ali cu stici da sve obavestim i dostavim sve pozivnice za party? Ah, ni to se ne zna, vremena sve manje a radno vreme od 9 do 5. Enivej, zabave u ovakvim periodima predstavljaju neku vrstu dodola ili rasterivanja loseg, prekidanja sa svim losim...to nekako mora da se proslavi, obelezi, nije samo zabava i groznica subotnje veceri nego i ceremonija. Nisam pravila nikakvu svadbu, posto nisam nista ni potpisivala pa je zurka izostala, ali bih mogla da proslavim razvod...sto to niko ne slavi? Ne razumem. Ko god prezivi sve ovo i ostane ziv, zasluzuje da slavi. The new beginning. Mozda je trebalo da napisem na pozivnicama da prihvatam i poklone...:)) i da ce Gorica sve na mikrofon da objavljuje ko je sta doneo, za mladu...pih, genijalne ideje mi se ponekada prekasno javljaju.

Nego 15. ima, fakat, i neka svadba, pa mi dragi Dj Peppe nece ucestvovati iako sam krasno zamisljala freak brothers i bracu burazere against sisterhood koji se shminkao i pripremao citavo popodne all together in saturday night fever...eh, dobro. Ko zna zasto je to dobro a i na mladjima svet ostaje. Sorry, Peppe... u onom malenom vremenskom intervalu izmedju zavrsetka dogadjaja na Trgu i pocetka zabave, mozda svratimo i na Marchela. Bas sam ovo lepo napisala, na Marchela, jadni Marchelo, ne znam da li bi izdrzao toliki pritisak. Na Marchelov koncert, you got the point, znam..

Ali me stalno optuzuju zbog pogresnog koriscenja nekih reci i izraza, preterane upotrebe stranih reci i izraza...mislim, helou, pa nisam, bre, ja nacionalni dnevnik i niko mi ne placa pretplatu...zurnal, tok svesti...tolerantnost prema kolokvijalnim izrazima, slengu, dopustas sebi da tece a ne da se stalno autocenzurises i dokazujes drugima kako fantasticno sklapas recenice. Gresim, naravno. Ponekada se ispravim. Miles Davis, jazz fusion inovator, tvrdi Nemojte se bojati gresaka. One ne postoje. Ponekada onaj ko se ne boji gresaka u nekom svom filmu ili eksperimentu, krseci pravila, unese neke inovacije...zato valjda slavimo i dan danas neke ljude kao velike umetnike. A onaj Hart iz Greatful Dead lepo negde zapisao da pustolovine ne zapocinju sve do onog trenutka dok se ne zaputite u shumu. Taj prvi korak je korak vere.

Kreativnost zahteva veru. Vera od nas zahteva da se odreknemo potrebe da sve drzimo pod kontrolom. To je svakako zastrasujuce i izaziva otpor u nama. Zasto to cinimo? Da bismo zadrzali privid da imamo kontrolu nad sobom. Potistenost, bes i osecaj uskracenosti, u osnovi su otpor koji pruzamo, sto vodi u bolest koja se manifestuje konfuzijom misli i dezorijentacijom. 'Zaista ne znam, nisam sigurna...'

Medjutim, istina je da znamo i da znamo da znamo.
Svako od nas gaji svoj san, koji mozemo da ostvarimo tek kad budemo spremni i dovoljno hrabri da sebi priznamo o cemu se radi. Znam ono sto znam... a, malo nesto iz moje literature za laku noc. Put umetnika ...ne salim se, ozbiljno se tako zove...

Trudim se da svake veceri odem sa pozitivnim mislima u mom-telu-preko-potreban san. Svake veceri govorim sebi kako ce sve biti u redu. Verujuci, to isto pise u knjizi, ucimo da verujemo...a Kosmos uvek podrzava pozitivno delovanje. U to verujem.

laku noc i dobro jutro kako kome, vasa Zana Dalaj Lama Poliakov

imam jedan neobican CD zove se Tibetan Monastery
mixed with Miles Davis - A Journey That Changed the Jazz World Forever
Tibetanski monasi mrmore i nesto pevuse, mantrajuci, zvuci shashavo ali deluje...

..........................................................

utorak 11. april 2006.

A ja se pitam zasto je ova nedelja pocela tako histericno, kad ono vratili su se Will&Grace... ne mogu bas da se odlucim koja mi je najdraza epizoda, ali ova veceras sa Kevinom Bacon-om je jedna od 100 najdrazih...za generaciju devojcica 73. godiste Kevin Bacon je bitna figura...Footloose, kako da ne...pustis bilo kome tu pesmu i odmah mu osmeh zatreperi...Ta secanja naizgled blamantna i mozda nekada blamantna su sada beskrajno zabavna...a tek frizure...

Richard Branson ( Virgin kompanija) je kupio ostrvo u 24-oj godini, a onda dodavao deo po deo kako se Virgin music kompanija razvijala, gradio deo po deo…i sad stvarno izgleda savrseno. Najuzbudljivije je sto je prepustio da priroda sama napravi dekoraciju, on je samo malo ucestvovao…kamen, drvo, prirodni materijali, divna tirkizna voda, beli pesak i onda sve na cemu se sedi i lezi mora da bude belo ili bez… nikakav nuovo riche koncept se nije zapatio u njegovoj ideji kako sve tri kuce treba da izgledaju…sve je na otvorenom, sto vise svetla, sto vise otvorenog prostora, svugde pogled, cak i sa wc solje ili njegovog trona, takodjer na otvorenom…kada na otvorenom, bazen je divan sa kamenim buda statuama…ma, nista tu ne bih menjala ako bi mene pitao za savet. Pirka vetric...

Kako se neko od nasih tajkuna ne ugleda na njega...pitam se pitam...a pitam se isto i ceskam po glavi gledajuci novu Makartni eru koju je uveo radio-difuzni cvrc-mrc ili kako vec savet za dodelu frekvencija. spooky.... i neko cudno Vreme doslo, u trenutku sam pomislila da me je neki vremeplov izbacio ko zna gde...idem malo da zamisljam sebe kod Bransona na ostrvu, pa se vracam u realnost...mozda mi se samo pricinilo.

Mary J Blige - Everything

..........................................

ponedeljak 10. april 2006.

Kad ne izadjem u petak i subotu, saceka me nedelja. Iako sam se citavog dana suncala, kad vec radim na sunce, mozda skupim dovoljno solarne energije za predstojecu sedmicu, ne bi li prionula i na vikend obaveze...ne, pranje prozora i ribanje kupatila, nego sve obecavam da cu napisati neke dodatne tekstove, ali mi ne ide... I znam da bi trebalo da legnem ranije da bi ustala sveza u 7 ujutru...ali eto, volim te posleponocne goste ...pa cavrljamo do u sitne sate... od toga sta je rekao najsharmantniji savetnik medju savetnicima Nebojsa Krstic, kome ide RTS pretplata i koja su trenutno najzabavnija mesta u gradu. A zabavno je svugde gde odlucis da ce biti zabavno...mada mi se cini da u Beogradu to itekako ima veze sa podzemnim vodama... smejte se samo, ali rashljari znaju svoj posao. Da li ste proverili gde spavate? I na cemu? Zaspala sam posle kao mala maca, probudila se u 7 i opet vezbala normalnost... Cujem koleginicu sa klase u jutarnjem programu, pa se setim da bi mogla i ja malo da svratim, vec koliko sutra, da najavim predstojece mobilne dogadjaje...kod Gorice i Dragana u 8 na jutarnju kaficu ili caj.

Sto volim taj deo kad nisam ni organizovala sve kako treba a vec se setam po medijima da najavljujem spektakularan dogadjaj... i dalje ne znam hocu li imati sto za sminkanje. I da li ce se sve sklopiti. Ali mobilni studiji su vec na Trgu i sutra je otvaranje u 19h, a koktelcic posle u 20h, recimo...za sutra su i kishu najavili...nadam se samo pogresnoj prognozi, kao onomad kad je trebalo da bude 20 a bilo 2.

Na studiju B ima toliko novih emisija sa starim dobro poznatim licima da ne mogu da pohvatam sta je sta...mislim da sam videla i Biljanu Willimon, a i malo pre mi se ucinila Sladjana Milosevic i nesto sto se zove Recept za Ljubav. Iako ima razlicite probleme, meni ta televizija i citava kuca nekako draga...cak i uz potpuno odsustvo grafickog identiteta, lose slike i verovatno lose karme, ko je ikada bio u onoj zgradi zna kako je chemerno unutra, tamo postoje neki ljudi koji se nesebicno daju...Dragana Cosic je jedno od lepsih lica koje se pojavljuje na malim ekranima, i ne smeta mi sto afektira ili nam se ponekada malo unosi previse, sve to ume cak da bude i simpaticno, najvise smeta to sto takvu lepoticu koja pritom ume i da razgovara sa gostima i da pravi s vremena na vreme zanimljiv program, nikako da smeste u neku pristojnu scenografiju...kako je to moguce da jedan od stilski superiornih muskaraca radi na toj televiziji, Jugoslav Pantelic na njega mislim, a da nista ne uradi po pitanju iole pristojnog estetskog doterivanja sopstvene kuce u kojoj radi vec stotinama godina...salim se, ali za Jugoslava kao i Vuka Vidora vazi ista prica, sigurno negde u kuci, na tavanu imaju neku sliku koja stari umesto njih. Inache kako drugacije da objasnim to sto izgledaju bolje nego pre deset i vise godina, vreme im nista ne moze...ili to samo sa Dorijan Grej muskarcima tako...da ne pominjem sad i metroseksualce, pomenula sam davno davno i svi su me gledali belo... secam se kao da je juce bilo, mislim da sam sa tatomirom radila jutarnji proigram, jos ko zna kad na pocetku samom, kad kokosinjac bio cetvrtkom, u nekom pokusaju tek sa Zoranom i Dubravkom i ko jos bese...onda je Tatomir bio neka zamena, ja sam pricala o metroseksulacima Bekamu i jos nekome...a zvali su slusaoci da se zale ko vam je ova nova voditeljka sto se stalno smeje? Skroz besni. I kako to bude lancana reakcija, zove prvo jedna zena, pa onda jedan muskarac...iz takvih situacija moras da smislis kako da se izvuces, dok su drugi iskusno cutali,palo mi na pamet da kazem dobro, ovo su bili moji mama i tata, njima se ne svidja da radim ujutru...onda se citava naizgled neprijatna situacija pretvorila u opstu komediju, svi se smejali i tako proslo...izvuces se iz situacije, ali sam posle bila tuzna ne kao violina, nego kao violoncelo i kontrabas zajedno...Nije pomoglo ni to sto su posle silni zvali da demantuju one prve, ni mejlovi podrske, ni to ne obracaj paznju ljudi umeju da budu odvratni...Umeju i da budu bezobzirni i sto je najgore nisu klinci u pitanju, nego neko ko je proziveo mozda malo ko bi ipak trebalo da zna kako izgovorena Rec ume da pogodi coveka. Bilo je posle i mnogo gorih situacija, ali onda sam naucila da makar malo prestanem takve stvari da dozivljavam licno i da to sto neko vice ili baca otrovne strelice na mene, vise govori o njemu samom i njegovom stanju nego o tome koliko sam dobra u onome sto radim. Pa sta god to bilo.

Studio B zasluzuje ozbiljan sajt i ozbiljnu grafiku, sigurna sam da ako postoji zelja postoji i mogucnost. Eno taksista pazario i pije VodaVodu u Singapuru.

Peaches & Herb - Shake That Groove Thing

........................................................

subota 8. april 2006.

Uopste nisam pametna sta da radim sa svojim bratom...da mu nadjem neki posao i devojku, pa da ispadne da mu i to namecem, kao sto svima sve namecem i okupiram teritoriju...onda citam u nekoj knjizi da je svako odgovoran samo za sebe, cuda postoje ako verujes u njih, ali svako mora sam da se potrudi da do cuda dodje...kad neko nece da mu se pomogne, mogu ja da dubim na trepavicama, da se nerviram i histerisem, najgore od svega sto me sve ovo cini besnom, nista od toga... u poslednje vreme nesto ne dopirem do ljudi do kojih mi je stalo. Cudno... Sumovi u komunikaciji, apsolutno nerazumevanje ili ono sto najvise volim, kad me ignorisu. Posaljem mejl, pa ne dobijem odgovor uopste.

Moram da naucim da odustanem, put it in a bubble and blow it away. I kraj. Onda odem kod mame pa joj ispricam sve, nema odgovora znam to sve, ali kako sam in a split second izgubila svu podrsku koju sam imala, ne znam... neko mi je pre par nedelja rekao dobrodosla u svet odraslih, da li to znaci kad ces vec jednom odrasti, mali veseljace...?! Jeste hladnjikavo, ali je sunce nekako grandiozno sijalo, da cak i tuzna mesta kakva su groblja izgledaju bezbrizno. Trava se pojavila, zelenilo neko, rascvetale se grane, svugde okolo cvece...dosla sam kasnije, kad svi odu, pa mogu na miru da provedem svojih pola sata. Kad ne zivis sa roditeljima, imas idealnu priliku da ti postanu prijatelji. To traje i nije nimalo lak posao. Zahteva i dosta truda i ulaganja. U svakom smislu, dozvole ti da glumis odraslu osobu, iako te svako malo zovu svojom devojcicom, ali stvarno i pocnu da te dozivljavaju kao odraslu osobu. Ne zvocaju ti non stop i ne dosadjuju svojim savetima, nego te ponekad i sami pitaju sta da rade. A onda u nekom trenutku, kad osetis koliko se potrese oko necega sto si joj saopstila, trudis se da svim problemima nekako dodas i duhovitu dimenziju... ili ponekada ih ne ispricas...da se ne bi sekirala onako kako se mame nerviraju i brinu zbog svake sitnice. Postoji i druga strana odnosa sa i prema roditeljima, mozda cesca nego ova moja, u JDP-u, tekst Biljane Srbljanovic, predstava Skakavci. Igrom slucaja, nadjem se na premijeri. Odlicna je predstava u svakom smislu, ali me toliko potresla da sam sutradan otkazala sve i provela dan sa majkom. Svi problemi dodju i prodju ali kad smo vec zajedno, bolje da ispricam gomilu zanimljivosti, sve divne i radosne vesti koje imam i da je nasmejem. Onda se izljubimo i ja odem i znam sigurno da ce vec u sledecem trenutku da nadje nesto da se brine. U jednom vremenskom periodu sam bas volela da slikam portrete...ljude, tek tako, da ne poziraju, nego u razgovoru, dok nesto rade, zamisljeni, nasmejani... razne ljude, razlicite, da trazim osobenost, poglede, ono sto jedne razlikuje od drugih, onako, za sebe, za svoju kolekciju, ... crno-bele fotografije. Nisam hvatala trenutke nego raspolozenje. Nisam znala da ce mamine fotografije biti i njene poslednje. Volela bih da sam da sam cesce to radila..a znate kakvi su svi kad se pojavi negde fotoaparat, samo se sklanjaju i vicu bezi, pusti me, sto si dosadna...foto-aparat i nekako ali kamera je tek bauk. Nje se svi bukvalno plase.

Sto je zapanjujuce s obzirom u kakvom vremenu zivimo. Opste prezasicenosti slikama u svakom smislu, a na nasoj televiziji rade ljudi koji se stide sto su na televiziji. Sta kod djavola onda i trazis tu? No, snimanje za licne i personalne Saturday Night Fever intervjue je stvarno intimno, nema nikog drugog osim nas... jedan na jedan. Svako malo mi se javljaju devojke koje dolaze sigurno ali ne bi da se snimaju...pa zasto? Kakve to ima veze, snimale se ili ne...razgovor je bitan, ne nacin na koji ce to da se zabelezi.

Posle razmisljam kako necu moci da izvedem sve sto sam zamislila i kako bi bilo dobro da napravim mini verziju, jer ipak da radim ozbiljnu postavku samo za 8 sati ili vec koliko, nema potrebe...izmaltretiracu sto sebe, sto ljude oko sebe dok sve to postavimo...bolje da napravim pravu integralnu verziju u o3onu recimo, kao samostalnu izlozbu, pa da stoji par dana makar... sat vremena kasnije zvoni mi telefon, kad ono Nebojsa Babic. Eto kako nista nije slucajno...

Ako jos veceras uspem i da izadjem, dodelicu sebi neku medalju za hrabrost i izdrzljivost.

The Delites - Lover
p.s. inache i song lista se u poslednje vreme kreira od pesama koje mi saljete...mozda nisam prava blogerka ali jesam thanks-for-sharing community.

...............................................................

petak 7. april 2006.

Petak je vece, deset sati, vec sam se spakovala u pidzamicu, nakon danasnjeg rollercoastera i onog iznenadnog minusa, ko je zabogamiloga dozvao ovo 'ladno vreme? I sto bas danas kad ustajem u 7 i trebalo bi da testiram svoje sposobnosti koliko sam u stanju da izdrzim na jednom mestu citavih 8 sati? Sto bas danas, taman sam smislila nice outfit, uz mantilic koji sam morala da promenim i dodam jos i kaput...i bilo mi je hladno bez rukavica i shala...ozbiljno. Napravila sam sebi dorucak i snack, sipala termos u caj, ne, ne, caj u termos...otisla u grad, bila neverovatna guzva u saobracaju, sve milish... slusala radio u kolima, sve sam radila sto normalan svet radi kad ide na posao. Ok, znam, relativno normalan svet...sad Manolo jadan putuje sa mnom svakog dana, malo je u stresu ali sve je stvar navike. Nasla sam kabl, ustekala se na internet, u nedostatku stola pour moi okupirala sam Cobin kanc, inache ne podnosim skype, ali posto to svi koji rade od 9 do 5 imaju, i ja sam ga instalirala...sto je sladak za Mac, plavi skype...na PC-ju mi je bio crven...meni to stvarno ide na zivce, svako malo me uznemiravaju kojekakvi ljudi koje ne poznajem jer im je dosadno...e, sta radis? muzem krave... mislim, zao mi je ali ne poznajem dosadu, ajde kod nekog drugog...druga stvar je kad napravis friendly circle...pa ti sa njima lepo kad prozboris koju...i najsladje je kad kroz kablove prolaze leptirici, zvoncici, ushicenje...ah, sve tako, pa ne mozes da se odvojis, tad je slatko i tad jedino ima smisla da sedis satima...

btw, kad vec sedim za racunarcekom ja bih da to vreme iskoristim za rad, pisanje, crtanje, sredjivanje, istrazivanje, surfanje i pisanje mejlova dragim osobama. Nakon toga ustajem, inache ne mogu vise da sedim citavog dana za kompjuterom, danas sam morala i hulahopke da obucem i bas me je svrbela guza od tolikog sedenja...

jedino ne znam kako cu paralelno da zavrsavam sve sto mi je zaostalo od poslova i da radim, ali sredice se valjda za jedno mesec dana...u medjuvremenu, moram jos neki free-lance posao da nahvatam. Ne znam da li sam pisala o 2chic event agenciji? Sta god da se prica o njima, oglas koji je izasao, recimo u Blicu, je zvucao i izgledao kao da sam ga ja napisala ... a nisam, bas me zanimalo da upoznam devojke, u krajnoj liniji zasto ne bi i radile ponesto kad vec zvucimo slicno... i gle cuda, dve devojke koje vode agenciju su plave, da sam na njihovom mestu samo bih blondine i zaposlila i samo devojke...kao charlijevi andjeli...propisala dress code i shtikle non stop...kao i citav jedan secret compartment napravila u kancelariji za cipele i odecu i shminkanje...ali, dobro, neki bi me optuzili opet za autokratiju i dominaciju...gde god da dodjem, zavladam - tako kaze moj ex, sto je bas onako malo zlobno...nisam ja kriva sto moje raspolozenje ume da bude zarazno... i naporno, znam...i da, stalno mi je govorio da meni ljudi zavide jer izgledam kao da mi nista ne fali. Njoj je bas sve fenomenalno. Divno, sad mi se dogadjaju razne grozne stvari, kao da pre nisu, svasta mi fali, svi znaju, pa sam sad valjda i ja normalna. Zanima me ko bi mi pozavideo sad...

Od podneva mi se u glavi vrti who fucks you, defines you...elaboriracu to kasnije, za sad samo neka dobro zvuci...u Hema Heya Keyi sam nasla danas i citav makrobioticki obrok, kosta 400 dinara, pravi ga Priroda. Gde mi je digitron da izracunam? Koliko mesec ima radnih dana, 22 recimo x 400, to je 8.800 mesecno za rucak svakog dana. 100 evra, hm...pokusavam da izracunam koliko mi kosta zivot i koliko optimalno bi trebalo da zaradjujem...nikako da sklopim kalkulaciju. Moracu da smislim neku strategiju kako postati easy to maintain... u 10 slatkih koraka. I kako da obuzdam samu sebe da kad nadjem neki novi proizvod ne moram odmah da ga kupim. Znam, tako sto izbegavam i da udjem u radnju sa garderobom, smanjila sam troskove na tom polju, ionako imam pune ormane ne znam sta cu sa njima, i sad imam novu opsesiju, radnje sa materijalima, materijala imam na tone... jednog dana kad pocnem da sijem... ali kako da ne idem u biospajz i moram makar u radnje sa hranom da ulazim...u svakom slucaju, ima jedan novi proizvod suncokretov gel za tusiranje, 100 % prirodno, 79% organsko...i citava nova linija prirodne kozmetike...cak je i dizajn ambalaze vise nego iznenadjujuci, jednostavan...neutralna ph vrednost, etericna ulja, ne sadrzi sinteticke dodatke, boje, mirise, alkohol ni konzervans...umirujuci i blag miris, nije ni skup, ali nisam zapamtila koliko kosta... pih, jednog dana cu postati stedljiva domacica.

Punjabi Hit Squad - Hai Hai

......................................................................

cetvrtak 6. april 2006.

Jucerasnji dan je bio horor, tako da cu ga rado preskociti. Danas vec sa asocijacijom bombardovanja Beograda i najavljenom zutom kishom iz Sahare, mnogo bolje...Simulacija prvog dana na poslu, posto nisam startovala u nine o'clock sharp. To ce biti sutra, sticajem okolnosti, sve zanimljive stvari pocinju petkom, zar ne...:)) Ali i cetvrtkom ume da bude itekako zabavno...osim sto sam se u magnovenju probudila u zoru, pokusavala da zavrsim pozivnice/propusnice za party, party, party 15 aprila u Cvijeti i nesto poput flajera iliti malene obavijesti o dogadjaju pre zabave, takodjer 15 aprila na Trgu u okviru projekta Mobilni Studio...pisala sam vec o tome, ali to je sve proces rada, ponekad se promene desavaju u hodu...smislila sam i postavku Saturday Night Fever, gde su nestali leptirici u stomaku? to je podnaslov...skupljam polako sve gizmo naprave, nasa divna digitalna i tehnoloska pomagala, ili proteze u nekoj od teorija, koje bi mogle da se nadju na postamentima od roze jambolije, ibook, ipod nano, mobilni telefoni, PDA, sony playstation, vibrator... sve ono sto zamenjuje ili pospesuje groznicu subotnje veceri ...kamera je tu za snimanje, ogledalo sa sijalicama da se ogledamo je dogovoreno...jedino mi jos visi u vazduhu rasveta, volim da miu ljudi lepo izgledaju kad ih snimam, a to vole svi...pa valjda ce se i to sklopiti ovih dana. I beauty corner, maleni stand sa sminkom ispred ogledala...citava prica lezi u tome da ona/onaj koga snimamo i sa kim razgovaramo bude u prilici da se zaista sprema za vecenji izlazak...makar da se sminka pred ogledalom...htela sam Max Faxtor, sminka profesionalnih sminkera...e, sad videcemo jos...a vremena sve manje. Opet cu sama sebe da pitam a zasto mora komplikovano, kad moze jednostavno? Sto ne obesim samo neke velike printove ili napravim neke fotografije...Pa zato sto verujem da ako radis nesto u vremenu danasnjem, bitna je produkcija...okej, meni nesto padne na pamet, ali moram da znam i kako cu to produkciono da izvedem...Selekcija je tu bitan faktor. i 90% posla je organizacija. Kako da uklopim sve delove, nesto kao puzzle ili dramaturgija filma Crash ili Magnolija, sve se price na izgled zasebne na kraju sklope u jednu....ShortCuts, u isto vreme, na istom mestu, da se spoje u zamisljenu unapred reziranu sliku...onda da li ce se spojiti onako kako sam zamislila, pa last minute promene. Pravi produkcioni proces...

Pokupila sam i iPod nano i Bose zvucnike, tako da ce biti muzike, warming up za kasniji party...valjda necemo biti smozdeni i izmrcvareni do ponoci. Enivej, isla sam do sada na razne razgovore za posao, prosto da znam sta se i gde nudi i dogadja, neke sam apriori otpisala, ali mi se najvise svidelo da radim kod Cobe u design studiju njegovom. Zuta parking zona, Zeleni venac nije bas neki kraj, ali na 50 metara od Yellow Cab-a, na 100 metara od Remonta i u blizini raznih simpaticnih lokacija za ispijanje kavice tokom prolecnih i letnjih dana. Mislim posle 5 sati...ne znam kako cu da se naviknem na to da nemam citav dan za raspored, ali rade svi, pa mogu valjda i ja. Makar da probam. Prvo pa musko, prvi sastanak sa firmom koja uvozi anti-bebi pilule i brainstorming na temu kontracepcije. Mislim da se dugo nisam toliko smejala, a ne, jesam u subotu uvece na kanabetu i posle u Cvijeti uz asinhroni Lokin tanz. To je valjda dobar znak.

Inache za Saturday Night Fever snimanje - sad je idealno vreme da se prijavite. Sminkanje i intimni intervju, ne samo o leptiricima u stomaku... aspiracije, ocekivanja, o tome naravno, mogu da pricam samo sa zenama, retko koji muskarac uopste ima tu moc analiziranja, iscekivanja i sta-bi-bilo-kad-bi-bilo beskrajnih konstrukcija...je l' me gleda ili ne gelda, je li gleda u mom pravcu ili ne, mahnuo mi je sta to znaci, posalo je sms, to mora da nesto znaci.. i tako u nedogled. Ako ima i takvih muskaraca, vise su nego dobrodosli...ali zapamtite sve price moraju da se sklope u jednom danu, subota 15. april...sto pre, jako malo je vremena ostalo - prijave na zana@c3.hu. A i mora neka selekcija da padne... u slucaju kishe, bez brige, nadam se da su bladi dzrmans smislili dobro zaptivene mobilne konstrukcije...zna se, kad to nemac napravi...mecka je ipak mecka, danas mi je objasnjavao prodavac povrca...

Senor Coconut - Smooth Operator

.................................................................

utorak.4. april 2006.

Dakle, pre neku godinicu, Oktobarski Salon i moja ambijentalna instalacija fake.chic... ko ne zna, simulirala sam butik, napravila prostor kao butik gde smo stvarno i prodavali selekciju brendirane odece ali one kupljenju po buvljacima, kod kineza ili kod novopazaraca...sve original. Prvo sam shtrchala uopste na citavom Salonu, drugo su neki posetioci i mislili da se tu stvarno otvorio butik. Majstor koji mi je sredjivao struju dok smo postavljali me u poverenju pitao Vi nemate veze sa ovim umetnicima...aha, imao je i onaj pogled, prevrnuo ocima i odmahnuo glavom. Ne znaju sta oce, da vam ja kazem...No, taj funky business se razgoropadio, te sam morala svako malo da idem u nabavku...a to uopste nije lako kad si na Trgu Republike, stvarno sam vucarala ogromne crne kese pune razne robe... i svaki put kazem sebi sto bre, ne uradis par fotki, stavis lepo u ramove i eto ti izlozba cela... i sta kod djavola ima da se maltretiram sto sa postavkom, sto sa velicinom, sto jos i sa nabavkom na nedeljnom nivou... no, to valjda ide sa godinama, bice valjda jednog dana od goropadnog do sublimiranog. Do tada sam eto provezbala i kako je biti butikashica...sad moram da iskoristim priliku i da napomenem da me jednom davno jedan decko u ciju sam inteligenciju itekako verovala prevario sa nekom butikashicom. Nije ona imala butik, nego je radila u butiku. Jeste, uzas! Kako sam u to vreme bila nesigurna i arogantna u isto vreme, mada sam za njega mogla desnu ruku da dam i levi bubreg da je trazio, to me je toliko pogodilo...danas vec imam neko objasnjenje za njegovo ponasanje i ne shvatam to tako licno. Uglavnom sam i zaboravila, da budem iskrena...ishlapelo nekako.

Nego, kad god imam neki zgodni projektic sa zgodnim imenom, registrujem domen, fakechic.com je bas dobro zvucalo...ali sta se desi nakon godinu dana istekne mi registrovano ime i nekako moj provajder zaboravi da to obnovi...i sta se desi, oni sto samo cekaju da istekne tako neki domen, odmah ga kupe i sad ti moras silno da se pomuchis da bi ga vratila nazad...licitiras, nudis, ne, nikako nisu hteli da pristanu, doduse nudila sam stvarno smesne cifre, 20 dolara, pa me odbiju, pa ja ponudim 22 dolara, odbiju, pa 25, ne, 27, nece...i tako do 100 i opet me odbiju...Onda kazem dobro dosta otvorim fakechic.net a onaj zaboravim dok od svega toga ne napravim neki supecool brand, pa onda mogu lagodno da pazarim i realni prostor za butik u centru grada, obveznice na berzi a kamoli jedan obican domen na internetu . Danas mi stize mejl od Webname Solutions ili tako nesto limited time offer !! The domain name fakechic.com is exclusively for sale...bla blah hurry and you can get it po specijalnoj ceni od 199, 95 dolara. Sto bas sad...pitam se pitam, da mi toliko parica shtrchi iz dzepa, kupila bih ga odmah...zasto i cemu, nemam pojma, ali da ga imam, ne moze da skodi... mozda ipak sacekam sledecu ponudu, kad ga niko nije kupio do sada... bas bi bilo zanimljivo ko bi ga uopste i kupio i zasto... mozda meni za rodjendan... trep-trep:))
Bas tako, kao sto preterujem u mnogim stvarima, preterujem i u broju svojih sajtova, sad mi se javilo...from the outrageous to the sublime.

Marvin Gaye - Heaven Must Have Sent You

.....................................................................

ponedeljak.3. april 2006.

the fabulous life se nastavio i u nedelju, nekako uvek nedeljom dajem neke izjave za stampu ili intervjue, bilo bi idealno da sam u shlafroku sa maskom i viklerima i na sopstvenoj terasi serviram chaj, ali ne ... nista nije idealno, sve je relativno. Umesto toga, dobro dodje i Ipanema, mogu sa velikom sigurnoscu da tvrdim da je bilo prijatno ali pitanja i odgovora sam se setila tek kad su mi uvece poslati elektronskom postom. Ne odgovaram najbolje na pitanja kad sam gladna i mamurna u isto vreme. Srecom te mogu da ispravljam, brisem i dodajem...jedno vreme sam potpuno pustala da se objavi sta god...svaka reklama je dobra reklama. Izvuceno iz konteksta, pogresno interpretirano, ma kako god, smesno, nema veze...ni sad se ne uzbudjujem ali kad mi daju tekst na autorizaciju, to je isto kao da sam sama napisala tekst...vec ako nije live program, onda stvarno moze e-mailom bez problema. Za ovaj sam sigurna da ce biti odlican. Posebno se radujem foto sesiji sa Nebojsom Babicem... ma jok, nije za Gloriju. Nije mi bas zivotni cilj pojavljivanje u istoj...ruku na srce, to je valjda i plafon onoga sto mozes da postignes kao poznata osoba, whatever that means. A onda slike u ozbiljnim tabloidima... pitam se samo sta ide posle toga... a i koliko novina jedna zemlja moze da izdrzi. Nismo ni svi pismeni, ne elektronski, nego nikako...

Posle sam se videla sa svojim bivsim. Poprilicno mi je stalno da tu sve prodje po dogovoru... ne mogu da dozvolim da prestanemo da razgovaramo i da eventualno pocnemo da blatimo jedno drugog, posto ne mogu da pljujem po proteklih 7 godina sopstvenog zivota... koji je uglavnom bio fabulous. On je nekako the closest to ideal. But...nista nije idealno, sve je relativno. Vreme je za neke promene. Mislim da sam danas nasla i posao, sad tu stoje jos neke sitnice i ne bih da ureknem, ali prvi dan na poslu ce svakako biti obelezen u zurnalu. wannabe hipster at work.

U zutoj je parking zoni, blizu Art Kafe-a Kocka u kome sam danas prvi put bila...to mesto ne lici ni na jedan drugi kafe u gradu i neizmerno podseca na neka fina mesta po Londonu. Sto volim kad me grad obraduje i iznenadi ovakvim malim oazama. Samo jos da preselim svoje stvari u neki slatki mali apartman tu negde u blizini, to jos nisam nasla, ali sklopice se vec zvezdana konstelacija i na tom polju.

Danas pocinje i B-Link, beogradski festival novih komunikacija u o3onu. Kao i mnogo puta do sada, mene zaborave, ali me Aleksandar Macasev pozvao kao svoju goscu, te tako u sredu 5 aprila u 17 :30 u o3onu, Kafica na crti... naravno, licni prostor otvoren za javnost. kako je internet promenio nase zivote, zasto se svet smanjio i koliko smete da se zabavljate dok radite ozbiljne poslove? Mi cemo mrtvi ozbiljni sve da vam ispricamo - nase fabulous internet storije do kojih smo dosli sasvim slucajno. Niko od nas nije ni studirao, niti sanjao da ce se ovim baviti. Bazirano na istinitim pricama, istiniti dogadjaji, istiniti likovi. True story. Nadam se da necu opet biti jedino zensko ime, ajte devojke... ima nas jos, sigurna sam ili je vreme da napravimo cyberkuhinju, skolu za zene...ovo mi je bio plan za Kroaciju, seciramo Web, ucimo da pravimo sajtove, to nije tako tesko, ali da se ne bismo pretvorile u celulitne gromade, podbule, zarasle u dlake i zaboravile da smo prvo zene a posle web dizajnerke, teoreticarke i sta god vec u kategorizaciji novih web zanimanja, malo makrobiotickog kuvanja ili sta sve moze da se kuva u multitaskingu. Sta na shporetu, sta u rerni a sta na laptopu.

Earth, Wind & Fire - Hearts of Fire

...............................................................

subota.1. april 2006.

Iako bi ovo trebalo da bude dan za zafrkanciju, nikome nije bas do iste. Nisam cula nikoga da je izgovorio, pa makar kao loshu salu aprililili, kako se vec kaze...nista. Svi su mrtvi ozbiljni. Dan je, ako nista drugo suncan, pa ponekad je i to dovoljno. Prvo me brat istresao iz gaca, posto svako malo ima povratak u sopstvenu proslost pa popije neverovatnu kolicinu alkohola, pa onda sve to zacini sa babinim lekovima za smirenje, i obeznani se potpuno... negde u tom magnovenju vozi i auto, uhvati ga policija, malo duva u ono u sta se duva (1, 75 necega, fala na pitanju) i oduzmu mu dozvolu. Logicno. Ja bih ga odvela u zatvor momentalno. Svaki put naravno, kaze da je to poslednji put, ali dobro ajde razumljivo je i da poklekne ponekad... ovih dana nam bas nedostaje majka.

Dobro, zivot mozda nije bas super s karamelom, ali to ne znaci da ne mozemo da odemo na koncert Super s karamelom. Slatko je kad si mlad, entuzijastican i imas svoj bend, pa koncerti, nastupi...posle je bila i Euforija...nisam bas za taj rok, vise mi se svidjala ona Euforija od pre desetak i vise godina...No, nije samo to bio flashback u proslost, nego smo otisli na cuvene zabave kod Jele u stanu. Nisam isla pre tamo, prosto jer sam poslednju deceniju provela u pokusaju da budem postmodernista i domacica, u pola dvanaest mi se vec spava, pogledam seriju, sklupcham se u necijem narucju i zahrchem...elem, zabava u stanu, to je mnogo drugacije nego zabave u Apartmanu. Naime, prosek godina prisutnih je cetrdeset & going up, poneka mladja zenska osoba, naravno. Stan nije preterano velik ali je kombinacija old-fashion namestaja i arta osamdesetih, recimo, bio mrak nisam bas dobro videla, with a slightest touch of Apple. Aha, bile su jabuke svugde okolo i poneki racunar, da se obelezi i rodjendan Apple-a. Jednostavno drazesno. Pice se kupuje, uglavnom se razgovara i taj stan je verovatno vise puta bio koriscen kao scenografija za zurke u domacim filmovima. Barem se secam scene iz Munja i wc-a u kojem se drogira Basara. Mi smo zauzeli kanabe...prosto da vezbam buduci talk show na kanabetu kod Zane Poliakov ...ne smem da pomenem sofu, bojim se tuzice me Olivera Milos Todorovic. Trazili smo potencijalnog mog novog partnera...maco, ti moras samo da uzivas i ides u shopping, kaze moj duhoviti sagovornik, ali ne brini se napravicemo neki pakleni plan od cega ce koristi imati citava Srbija - nastavio je, posto je shvatio s kim razgovara... pa nije da sam bas samo shopoholicarka iako Shopping is stupid only when you shop stupidly.To sasvim sigurno znaci neki politicar, tako je to kod nas. Ali svi oko nas su bili nekako ozbiljni, mi smo se previse cerekali i sami sebi bili dovoljni, pa smo se preselili u Cvijetu. Idealna kombinacija jedan muskarac i dve blondine u crvenom autu.

Klub Cvijeta je i inache divno mesto, ali veceras posebno, trenutno the hottest Djs in town, Braca Burazeri i Jax ...bas ono sto smo ocekivali citave veceri, savrsen provod uz egzaltiranu muziku, vraca osmeh na lice, njises se sve vreme i trazis partnera za igru. Rezime, veselo, egzaltirano, sofisticirano i vrlo sexy. Potpisujem da tako nije bilo ni u jednom drugom klubu. I mnogo mi je zao sto smo drezdili u onom mraku i chemernoj (pardon kamernoj) drugih mesta. Dosli smo tek oko 2, a mogli smo dobro da provezbamo sve disko korake. Ali Loka nije propustio priliku da nam demonstrira svoj dance potpuno van ritma, to je performans sam za sebe. Ma uopste nije bio disko, nego kao sto kaze flajer na slicici, the funk, jazz, hip-hop, broken beat, drum n' bass... da li moram da pomenem da se u nekom trenutku na gramofonima nasao i Boban Petrovic - Prepad i Pharell Williams u nekoj varijanti... U DJ svetu, kao i u svakoj branshi, ima sujete i uglavnom samo sujete, ego triperi i ego manijaci, i retko ko uopste hoce, zeli i shvata velicinu svoga dela u tome sto pomogne mladjem ili nekome ko je isto tako talentovan Dj (ili umetnik, ovo isto vazi i za art scenu...kao i za mnoge druge) ... tako da su Braca Burazeri na cudan nacin, kao potpuni underdogs uspeli da se probiju do termina po klubovima. Samo zahvaljujuci sopstvenoj energiji i tako sto poneko ume da slusa. Inache braca burazeri su stvarno braca, mada uopste ne liche, i ne znam ko je mladji a ko stariji, ali obojica su po zanimanju dizajneri, jedan malo vise 3D grafiku a drugi 2D, rade u istom grafickom departmentu, u istoj firmi, negde pretpostavljam da su isto vreme i poceli da uce da vrte ploce... i da ih kupuju preko interneta. Do pre neku godinu, supercool Dj je mogao da bude onaj ko putuje i donosi ploce iz inostranstva...jesam ikada napisala da je Coba prvi doneo Jamiroquai plocu u grad. enivej, ili sam dosla prekasno, ali je samo jedan Burazer pustao muziku i njegov drugar direktor zaduzen za prljave poslove, tako su mi barem rekli kada smo se dogovarali da pustaju muziku na zabavi koju cemo praviti 15 aprila. saturday night fever. Nisam ni sumnjala u svoj nepogresivi izbor i nos za talente (zasto mi uopste i shtrci ovaj nosic maleni), samo sam zapravo isla da jos jednom potvrdim znano i naravno da se odlicno provedem. Sa osmehom razvucenim oko glave...Posle toga Plastic je dosao kao dno-dnova, opet u mrak...ali desile su se dve bizarne, cudne i na prvi pogled nepovezive stvari. Prvo, sretnem svog prvog decka (aha, jos kad sam imala 16 godina) koji mi kaze da se uopste nisam promenila, da izgledam isto...zasto li se samo istorija ponavlja svako malo i sve se nekako okrece u ovom trenutku...a onda sretnem i ono divno mlado musko tijelo od sinoc, zvacemo ga the body posto nemam bolji izraz...pa, mislim, ako ja ne dajem drugu shansu miru i ljubavi, ko ce...medjutim jeb..o je glup, shale su mu beskrajno tupave, sacuvaj me boze, gluposti i arogancije i ambicije u jednom coveku. Pokupim se i odem kuci. Dok sam se vozila, bila sam opet u Cvijeti. Tamo je bilo super. U vremenu kad je istorija prosla nedelja, volim kad mi se zadrze impresije, makar do jutra...pa se onda igram play it, again, Sam... ili jednostavnije repeat pa sve na loop.

N.E.R.D. - She Wants To Move

..................................................

petak.31. mart 2006.

Jedan od onih dana kad je bolje da ne izlazim iz kuce. I tuzna i neraspolozena. Povremeno mi zvrcka telefon, ali nema sanse. Dok ne izvrtim film sama sa sobom tesko da ista moze da me oraspolozi...ili iko. A i mnogo sam ruzna kad plachem, to nije bas prizor koji bih ikome priustila...uplasim se sama sebe kad se pogledam u ogledalo... pa tako i prestanem. No, veceras ima toliko toga u gradu, da prosto nakon sesije peglanja, nisam mogla da odustanem tako lako... nasli smo se u Absinthu. Uf, o tome mestu ne znam sta tacno da mislim. Preko dana nije bas za kafenisanje, posto ne mogu da sedim u plocicama, osim kad nije mnogo vruce, pa se kao kuchence izvalimo na plocice u kupatilu. Ali uvece pak, pice za sankom uopste lose, onaj ko bira osoblje za Absinthe bas zna svoj posao. I nekako kad dodjes malo pre one horde spakovanih zena sa dignutim nosevima, bas je prijatno, ... kao da sam negde otputovala. Hi i bye je uobicajeno posto to mesto vole strani drzavljani koji borave u nasoj lepoj zemlji, gde zive naravno najlepse devojke na svetu... malo sutra. Malo kasnije kad pocne da se puni, vec je ozbiljna tenzija i guzvanjac i vec sam se silno ispipala sa nekom zenom pored, imala je golo ramence, svaki cas je vrpoljila, doslo mi u nekom trenutku da je poljubim u to ramence, samo da se malo primiri... nije mi se bas svidela njena koza, malo je procvrcala u solarijumu.

Malo dalje u SKC-u, koncert Jure Stublica, samo dvadesetak minuta, da znam sta se desava...a desava se da sviraju par pesama i onda pauza, i onda ionako starmala ekipa resi da sedi na stepenistu SKC-a, i dalje ne shvatam zasto... i jedva mozes da se probijas od guzve i toga sto su svi opijeni secanjem na prvi poljubac. U tom se probijala i neka maloletna devojcica sa sve punom casom piva, naravno da se spotakla i pala i pivo prosula po mom novom mantilu...dvaput sam ga obukla. I nije me malo zalila, nego onako bas lepo, sve po meni, sve... ma ne, uopste mi pritisak nije skocio. Ali tako se i kreira utisak, sad sasvim sigurno mislim da su tamo uglavnom bili neki fini ljudi, finih manira. Dobra strana tog incidenta je sto sam tolerantna prema deci, pa je nisam izudarala, nisam histerisala mnogo i nasla sam svetlu stranu svega. To sto me ispolivala pivom, momentalno je napravilo od mene ultimativni wet dream mnogih.

Mantil sam ostavila da se susi na garderobi Doma Omladine gde smo se zapravo i uputile, Beogradski Sindikat. A tamo je histerija vec pocela, Srbija do Tokija i kako to uvek biva u DO, koncert zapravo slusam iz hodnika. Mnogo je bilo vruce unutra. Ispred su tapkarosi prodavali karte... to se ne desava cesto kad su domaci koncerti. Don't get me wrong, BS ima sve moje simpatije, ali povremeno imaju neki nazzi ton koji ne razumem. Ne mogu da vichem Kosovo je Srbija i da sedim i lagodno klatim papuchom u Beogradu iako sam itekako svesna da time uopste ne pomazem onima dole vec ih samo potencijalno stavljam u jos vecu opasnost. Da su najenergicniji ekipa u gradu jesu, da ih publika obozava, obozava ih, da su pametna grupa ljudi, jesu, da vide sve sta se desava oko njih, vide i to i kazu... tu negde prestaje granica obicnog kreatora muzike i pisca tekstova i postaje aktivisticki pokret. Nije vise samo hip hop zurka, angazovana muzika i kriticki osvrt, kad imas zelju da stvarno nesto promenis, onda imas i odgovornost nad pokretom koji vodis. To sto su pre par godina shvatili da sa danasnjom tehnologijom, sopstvenim znanjem i mogucnostima mogu da prenebregnu izdavace i da sami sebe objave je bila mnogo veca stvar nego medijska prashina koju su digli sa Govedinom. Sindikat nije razbojnicka druzina nego savrsen primer sta sve mozes da uradis kad se udruzis. Svi zajedno, upravo tako.

Ali, to nije bilo sve za veceras, nije nam bilo dosta surfovanja po gradu i dogadjajima, nego smo morale da overimo i Groove Armadu... jest, to su one specijalne zabave za koje dobijas karte posebnim kanalima, ne prodaju se. To sve divno izgleda, impuls genex hala, odlicna muzika, relativno pristojan svet, ali valjda sam se umorila pa nisam mogla da se ubacim u pricu. Jedino mi je mozda malo zao sto ponudjeno na tacni najlepse musko telo Beograda nisam povela kuci...ali sta ces, ne prolazi samo telo i lepo lice i mladost... da li je inteligencija uopste povezana sa seksom?
U mom slucaju, jeste.

Rose Royce - Wishing On A Star

..............................................

cetvrtak.30. mart 2006.

Je l' dlakav? - bilo je moje prvo pitanje. Ko zna kakve korene vuche ali imam problem sa dlakama. Ne potpuni, ali ako smo to ustanovili kao stvar licne higijene kod zena, u cemu je problem da bude isto tako i kod muskaraca...jest, depilacije su bolne, ali mi to radimo, na raznim mestima, i sa laserima cak, ako vam neko kaze da je laserska epilacija ili whatever bezbolna, klevece i laze...to nije tacno, neprijatno je i boli... i uopste ne znas sta si jos u sistemu poremetila time...mislim na sistem meridijana. Ali da si slatka i glatka dugo, dugo i dugo, to je istina. Sama sebi razvijes basic instinkt. Sto Sharon Stone divno izgleda u ovom drugom delu, isuse, da ne poverujes...mada je i u prvom bila odlicna, i ona i frizura...

Ne, nije dlakav,plav je - odgovara moja drugarica, mrtva ozbiljna. Pa vec kad je takva situacija, mozda govori i svedski. Ne, kaze ona, ali govori italijanski. I tako, dok se okrenes, vec si u matchmaking servisu.

I sve razmisljam u skladu sa ovim silnim turbulencijama i promenama kako bi mogla da odustanem od svog hair-free koncepta i da sad nadjem nekog ozbiljno dlakavog. Onako, glupiranja radi. Dobro, znam, odvratna sam...ali sa mnom makar covek zna da nisam preterano ozbiljna... ali koji tupson moze da pomisli da nakon upakovanog Ganesha zelim samo seks, seksa radi, ne znam tacno. Ali bas takvog sam nasla. Je l' ja stvarno izgledam kao azdaja sa crvenim ocima...ili imam i rogove i rep i krljust po telu pa delujem tako strasno, svakog jutra pojedem jedno dva decaka na oko za dorucak, a popodne sto se tek obzderavam necijim krilcima i batacicima, a uvece kad ispecem jednog celog vola pa pocne oblaporisanje...blurp-blurp. Ovo su sve moji omiljeni izrazi, nemoj da mi je neko zamerio.

To kako sami sebe percipiramo i kako nas vide drugi... postoji neka ozbiljna diskrepancija. Neko mi je, na primer, rekao da me niko nece zaposliti jer ne izgledam i ne zvucim kao da mi je ista potrebno. Da sam dovoljna sama sebi. S vremena na vreme, ljudi bas umeju da me povrede... no, dobro doci ce valjda taj dan kad ce se pojaviti visoki, crni, izrazito lep muskarac da se medjusobno iznenadjujemo, sposoban i natprosecno inteligentan, pa moram s nekim da razgovaram, inteligencija je ipak tu presudan faktor, plus mora da me zasmejava, bez toga i mozgica nema ni savrsenog seksa, ostrijeg karaktera ( sto bi rekle neke zene - pravi muskarac), zna da kuva i da se bavio i bavi plivanjem. A to sto je maljav, lako moze da se sredi laserom...:))

Maxwell - Whenever Wherever Whatever
Natasha Bedingfeild - Frogs and Princes

....................................................

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezija arhiva 012, arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: