utorak.28. mart 2006.

oblatih coveka a on se javi da se zahvali. Eto ti, kad sam nestrpljiva i ne racunam na faktor da je neko zaboravim pet dana da mu preda slatki mali roze paketic sa zelenom masnicom. Pa stvarno, kako neko moze da zaboravi...sta, ovde ljudi svi jedni drugima salju cvece i poklanjaju toliko toga...i ko je pomislio da je ovo bio pokloncic za bivseg saputnika...nije. Nije.

Postoje ljudi koje tako upoznam na neki cudan nacin uz cudan splet okolnosti koji iz nekog razloga u meni bude tu kriticnu dozu kreativnosti. Ja verujem da je svako kreativan na svoj nacin, ali kriticna doza ti omogucava da to izbacis napolje...da izleti iz tebe u cyber ili realni prostor, u javnost izmedju ostalog. Nema takvih osoba mnogo i neke cak i ne znaju koliko su mi inspirativni. Nije u pitanju veza, niti da li se tu nesto izmedju nas dogadja, realno ili ne... nego jednostavno izazivaju mi neke cudne vibracije i strujanja po mozgu, po telu ... i iz toga proizilazi gomila nekih ideja. Neki izazivaju hot flashes, neki su mi beskrajno dragi, sa nekima provodim sate smejuci se, ali podsvesno znam da, iako nikad mozda nisu rekli, da su mi i silent support. Neko mi je rekao da ja volim samo ljude koji mene vole.

Needless to say, tu cesto postoji neka privlacnost ali nema seksa...umesto da se angazujem po tom pitanu, transferujem energiju u nesto drugo, neki tekst, rad, ideju ili jednostavno divno spakujem neki poklon, uradim set nekih fotografija, napravim sajt, koncept za izlozbu ili zapanjim sebe svojim dekoraterskim sposobnostima. Trenutno imam u svojoj orbiti jedno tri takve osobe, stvarno neki ne znaju kakav su mi trigger, neki se toga plase a neki uzivaju u flertovanju vec godinama i na tome ostaje. Nista vise.

Bivsi je bivsi, a i to je proces sad. Nekad mi bude zao ali vise je relief. Cini mi se da svako od nas malo bolje dishe. Ne snalazimo se najbolje kad se sretnemo, ali valjda cemo uvezbati i novu situaciju pa da mozemo da pijemo kafu bez dodatne gorcine...

Jedna devojka mi je poslala odlican link za personal SWOT analizu a ja cu i dalje da makar pokusavam svakodnevno da vezbam Daily Om...da trazim stan i posao i sve besmisleno pretvaram u smisleno. Bas da vidimo kome ce zapasti za oko moj arty-farty biografija...svi stalno traze neke edgy, kinky, fuckin creative persone, neobicne nadasve funky people a onda ako biste mogli da se spakujete kao bankarska sluzbenica, uz sve duzno postovanje svim sluzbenicama ovog sveta. Nasla sam ponovo i tresnjice iz ove price, arhiva 007. Sad cu da ih cuvam kao relikviju. Uf, zvcka mi sms. Nasla sam ti muza - pise moja drugarica. Ako bi taj muzz bio i moja muza, podrska i inspiracija, why not?! Ma samo ti mene pusti da radim, kaze ona, i vec vidim ( javlja mi se) da cu uskoro ici na jedan blind date. Zivot je pun iznenadjenja i neizvesnosti :))

Jill Scott - Do You Remember

......................................................................

ponedeljak.27. mart 2006.

verovatno kad jednog dana budem vracala film i opisivala ovaj period, nece mi bas biti najjasnije sta se zapravo dogadjalo. Postoje dani kad uopste ne znas zasto ustajes ujutru, ali onda dan donese toliko dogadjaja da na kraju ne mozes da spavas dajdzestirajuci ga... ili makar u pokusaju da se slozis emotivno, poslovno, kreativno... ma totalna zbrka. rollercoaster u pravom smislu, cas i gore, potpuno high i odozgo je sve jasno i sve se vidi i tacno znam sta cu da uradim, a onda spustanje nije bas najprijatnije i ono odozgo izgleda nemoguce... i nedostizno. Onda malo disem duboko, iz stomaka.

Iz nekog neobjasnjivog razloga stalno pokusavam da jedem pizzu. Ne znam u cemu je stos...ali svako malo mi padne na pamet. Jedna od osnovnih stvari kod primene makrobiotike je da naucis da zvaces, dugo, 50-100 puta, sporije jedes, zitarice se tako bolje vare jer dolaze u zeludac potpuno pripremljene, vec su oslobodile sve secere iz sebe ( zoto vise nemas potrebu za dodatnim slatkisima) i ne luduje ti trba posle u pokusaju da nesto svari sto si samo progutala. Sto se mlecnih proizvoda tice, oni se ne koriste uopste. Medjutim, pizza ima 'em belo brasno sa kvascem, 'em je prelivena sirom. Kad sir pocnes da zvaces, to je kao neka gumena zvaka sa prizvukom plastike. Zvacem, zvacem, ne mogu da je savladam uopste... verovatno pokusavam da prizovem neki raniji osecaj uzivanja u obicnoj so-called normalnoj stvari kakva je pizza. Ali ja vise nisam ona ista, jesam ja, ali organizam nije. Neke stvari iz proslosti mi jednostavno ne prijaju, ma koliko se ja trudila... ovo sve moze da se shvati i vrlo metaforicki...

Ljudi i ne znaju da kad izgovore nesto, koliko to ima neko upisano znacenje. Upisuje ga neko drugi. Recimo kad ti neko spremi neki pokloncic, a ti ne nadjes za shodno ni da se zahvalis...neko te pohvali a ti ne stignes da uzvratis istom merom...ili tako sto neki potpuno neovisni ( nezavisni sam htela da kazem) posmatrac izgovori potpuno cudesnu recenicu, koja za njega znaci jedno a za tebe je kao revelation. Imam i primer iz zivota za to... od pre neko vece. To sto masem cigaretama je vise social stvar nego sto sam zapravo pusac ozbiljan, u kuci, sama sa sobom, ne padne mi na pamet...ali kad sam napolju, mislim da izazovem kod sebe neku lancanu reakciju...enivej, nisam htela o novom zakonu o pusenju, nego o smislu u besmislenim recenicama. U poslednje vreme mi dolaze prijatelji posle ponoci, to je novitet u mom zivotu, na koji ne znam da li treba da se navikavam... ali mi trenutno prija ( ko sta radi, ja samo razgovaram, ali takav je period)... i kad imam goste, tu je obicno neka hrana, pice i cigarete. Kad ti neko stalno pali cigaretu svojim upaljacem, to su fini maniri, meni iz nekog razloga to ulazenje u licni prostor. Nekog pustis a nekog ne. Dobro, svakakve stvari dozivljavam licno i intimno, to je sve zbog preteranog citanja knjiga i gledanja filmova...navikla sam da mi niko ne pridrzava ni vrata, ni kaput... mogu ja sama. Nije da ne umem da cenim kad to neko uradi. Znam da zvuci glupavo, ali stvarno se neobicno osecam kad neko to radi za mene. I tako mi prijatelj svako malo ulazi u licni prostor sa svojim upaljacem, a ja pokusavam da koristim svoj, divan, mali sa cveticima ili jednim...i postoji i neki trenutak kad u stvari hocu da izbegnem to kavalijerstvo i brze bolje se uhvatim za svoj upaljac, da on ne bi ni primetio kakav se paralelna radnja odvija i nesmetano nastavio razgovor. U jednom takvom brzom pokusaju, ugasila mi se cigareta... ne prekidajuci uopste tok razgovora, samo mi je ubacio i maleni komentar dozvoli... vidis da ti ne ide sa tim cveticem... posle vise nisam ni cula sta je pricao. Nema nikakve veze sa dogadjajima...ali je bio, na zalost, potpuno u pravu, vidis da mi ne ide sa tim cveticem.

Ma nije da mi ne ide, nego mi ne ide. Ne volim kad s nekim ne mogu da ostanem u makar koliko-toliko friendly odnosima. Sta god da se desavalo, valjda mozemo da se javljamo jedno drugom a ponekad da popijemo i neku kafu ( bez kofeina)... sve zamisljam da nisam bas toliko lose drustvo, ili prijatelj kad zatreba. Ponekad umem da budem i zabavna:)) The thing is, ostavila sam mu i maleni pokloncic ( za koji ne znam pozdano da li je stigao do njega) ...malog Ganesha u roze pantalonicama, stigao sa ulica Bombaja... good luck bozanstvo Ganesh inache simbolizuje i novi pocetak, pa kao ima i to simbolicno znacenje, sta god je bilo, bilo je, mozemo svemu tome da se smejemo, nista nije tako strasno u poredjenju sa tim kako je zivot kratak i kakve smo strasne dogadjaje prezivljavali, zivi smo, relativno zdravi, lepi, u najboljim godinama i evo stiglo je prolece...Ma, da, i pokloni su mi konceptualna umetnost, ponekad umem da se potrudim, Ganesha u kutijicu, pospem roze cveticima (imam nesto sto pravi konfete u obliku cvetica) i malena poruka... Uhvati dah, sad. Ne cini predsednika veza sa Jackie O. nego hot afera sa nadasve zgodnom blondinom. trep-trep... potpis. Znam, znam, kad god ovo nekome kazem, ostane bez daha, rekla sam...ja sam mislila da ce biti smesno... nisam dobila ni hvala. Kao ni mnogo puta do sada, ali ok, lepo mi je rekao astrolog moram da naucim da dajem i da ne trazim nista zauzvrat. So, be it.

Diana Ross - Upside Down i James Brown - Get Up Offa That Thing

..............................................

subota.25. mart 2006.

Mislim da cu uskoro moci da osnujem 7 godina na Tibetu support group... svako malo se javi neko sa slicnim problemom... pa pre nego sto postanemo AA (anonimni alkoholicari) da probamo ovako, hello, my name is Zana, and I am an alcoholic...ili imam problem sa 7 godina na Tibetu...kao poruceno surfam jutros malo tv kanalima, kad na kanalu koji se zove hiljadarka, the making of... za novi film u kome igraju Uma Thurman i Meryl Streep... zove se PRIME, i dalje ne znam zasto, nothing special, jos jedna romanticna komedija, ali me je topic zaintrigirao...i sto bas sad...Uma je zena u kasnim tridesetim koja je silne godine ulupala, tj ulagala u vezu i muskarca jednog, ali se na kraju sve to raspalo, razvela se.. i ona je naravno rastrojena, pokusava da sastavi delice svog zivota i kako sad, sta sad, kuda, tesko joj je pa ...ide kod terapeuta. Terapeutkinja je Meryl Streep, ova joj se ispoveda, krizira i sve tako dok ne sretne jednog mladica i tu nesto kvrcne. Medjutim mladic ima 23 slatke godinice. Uma odjedanput, kako to obicno biva, movie moments, u svakom smislu procveta, volim taj momenat kad se neko zaljubi, pa se i prolepsa...on je mlad, raspolozen da uci i raspolozen da joj udovoljava koliko god i gde god ona to pozeli... terapeutkinja sve to prati i itekako podrzava, ok mozda ta veza nema buducnost ali zasto ne bi zivela malo u sadasnjosti, bez planiranja buducnosti...live for the moment... sve dok ne sazna da je decko koji je Umi vratio osmeh i sjaj u okice, zapravo njen sin...

Odmah se prijavljujem da budem promoterka ovog filma. Ako nam dolazi iz Holivuda, drage moje, then it's official. Ali to kako Uma divno objasnjava svoju fascinaciju ta mladost, ta naivnost, ta energija, to telo, ta kozza...da ne bude koza :)) pomislila sam da je neka skrivena kamera u stanu u nekom trenutku budjenja uz miso supicu. E, sad nemam vise te rituale sa kafom i teskim budjenjem i ako bi mogli svi da cute neko vreme i da me nista ne pitaju. Jos kad me probudi sunce... idealno vreme i raspolozenje da oblacim svoje cute outfits i idem na posao od 9...dobro mozda i malo kasnije. Potraga za poslom traje i dalje, za sada bez nekih rezultata, uz mnogo videcu i imacu i vidu i ako cujem nesto...

In the meantime, pripreme za Mobile Studio su u toku. Uz raznorazne peripetije, blame it on retrogradni Merkur, valjda ce stici sve dozvole i kompletna oprema, uvezana tehnologija, wireless... ako nista drugo trudila sam se da ne budem previse zahtevna. Svako od umetnika ili art formacije ko ucestvuje u ovom mega projektu ima par sati na raspologanju ili pola dana...studiju su fakat mobilni, zapravo 3 ogromne kocke na sred nekog trga, recimo republike, ili malo gore kod KCB-a ili nikad se ne zna, posto je sve mobilno i sve otvoreno, mozda zavrsi i negde drugde. Kljucna stvar je da smislis nesto sto bi interagovalo ( rogobatna rec) sa okolinom i sa ljudima. Ma, bilo u interakciji sa okolinom, sredinom i ljudima. U svakom smislu. Od svega sto sam cula, Pavle Cosic i Ivan Tobic iliti tobic tobic idol mladih su mi favoriti. Na njegovom blogu sve pise pod istim ovim datumom, sta ce se kod njih desavati... Kod mene u kocka-kocka-kockici, Saturday Night Fever, popodnevni up, close& personal intervjui jedan na jedan samo sa devojkama i onima koje se tako osecaju, pred ogledalom i sa torbicama punim sminke, nade i iscekivanja... da vidimo kakve su to psiho-fizicke pripreme za vecernji subotnji izlazak. Expect unexpected ili unexpected expectations... ali feel free to join the club...mozete dakle da se prijavite, sve je vrlo licno i intimno, u studiju sam samo ja, sama, moja mala kamera i ogledalo, ... i rasveta, lepa scenografija, da sve izgleda kao The Making of... i upravi vi na mestu zvezde, sve mozete da mi ispricate, da se poverite, oci u oci, sta, kako, zasto i za koga...sve spremajuci se (sminka, garderoba, frizura) za pravu groznicu subotnje veceri... za zabavu. Malo pre ponoci, u svima nama dragom klubu Cvijeta, the hottest Djs in town, stariji i mladji...pa dok se ne ispune sva ocekivanja ili ne zadovoljite svoja cula.... Upisite subota 15 april u vase agende i potrudite se da nabavite propusnice za zabavu...ali sto se tice intervjua tu sam tek limitirana i sa prostorom i sa vremenom. Prijave su vec pocele, zana@c3.hu , osim zanimljivih femina koje poznajem, uvek ima i poprilicno zanimljiv broj onih koje tek treba da upoznam...pred ogledalom i pred kamerama.

i nesto sam se opet prisetila Bobana Petrovica - Prepad
imam ga i kao melodiju u mobilnom telefonu, da se obradujem kad god mi telefon zazvoni...

............................................

petak.24. mart 2006.

Ma, dosla sam kuci na rucak. Cim sam videla sunce, zubato jos uvek dodushe, setila sam se da je vreme da se budim iz zimskog sna. I da vidim kako izgleda grad u jutarnjim casovima...suncano. Usput svratim kod shnajderke da vidim kako mi napreduje prolecna i letnja kolekcija... snajderka je odlicna ali toliko prica i na nekoj talasnoj duzini nenormalnoj, koliko je to decibela ne znam, ako eventualno nisi budna, kod nje se probudis... uglavnom shijem jedno te isto, predvidljiva sam sasvim...ali sam smislila da leto ovo provedem u haljinama, u sopstvenim kreacijama, mirno, jednostavno, svedeno i tek poneki za dnevnu varijantu, cvetni dezen ili tako nesto...valjda cu jednoga dana nauciti to i sama da shijem. Imam i mashinku, za sad samo jastucnice shijem, zavese i jednu posteljinu sam napravila, fina, plavo-belo-teget na strafte...inache kod krojacice se obavestavam o snimanju raznih spotova, kako je radila za Vladu Georgijeva, a bogami i sad za novi spot Aleksandre Kovach. To ste valjda videli, izgleda fenomenalno, svi lepi u spotu, lepo snimljeno, feel good atmosfera... vise female verzija let's get blown...kompozicija divna, jedva cekam album, nego sad kad pomenuh album...dok sam se vozila do kuce, slusam na radiju, jednom jedinom koji slusam iako u poslednje vreme vise volim svoju mp3 selekciju ( imaju i nazive travelogue, car pleasure, earth, wind & drive, divne melodije, indian mish-mash... i tako...).. i kolike digresije imam, boze gospode...na radiju daklem, novo izdanje b92, grupa KAL... to je odlicno, i Dragan Ristic je moj kolega sa Akademije, talentovan i prodoran momak i zelim mu apsolutno sve najbolje...nego se pitam zasto Aleksandra Kovach izdaje za nekog drugog ili ima problema da nadje izdavacha uopste... zato sto je do sada pevala na engleskom?! ili st aje u pitanju...

Da ispijem jos yannoh kavicu, poslednju kolicinu koju imam, svi koji su isli na koncert Depeche Mode u Zagreb nisu se setili da mi donesu, ali dobro, pamti pa vrati...to kazem sebi svaki put... i zaboravim. Pa, vozim natrag, ovo sunce da iskoristim maksimalno.

Sinoc smo se brat i ja bockali kod dr. Mancica (akupunktura), majko mila, ne znam se ko je od nas dvoje u gorem stanju, on sa viskom vode u organizmu ili moje elektromagnetne struje koje su uglavnom na nuli. Sve nule iz vladanja imam. Emotivni kolaps. Ako je neko pomislio kako se bas dobro drzim i sve prezivljavam na nogama, aha, bas tako...imam prirodno crvene i naduvene oci... i bivshi saputnik mi, kako kaze, zeli sve najbolje i onda uradi SWOT analizu mene. Ali ne za moje oci, nego za drugog. To je tek posebna prica. Ko ne zna SWOT analiza je zgodna za stratesko planiranje, strengths-weaknesses-opportunities-threats, ma nista posebno ali zgodno, rascerecis nekoga ili nesto sta su mu vrline, mane, mogucnosti i pretnje...tako mozes da analiziras sve organizacije, kompanije, projekte, ljude, emisije...Da sve bude zabavnije, ja sam ga tome i naucila ali, ajd sad, on ima zvanje i karijeru, ko je meni kriv sto sam se bavila drugim stvarima. Ma, nema veze, sve u rok sluzbe. Konacno sam pocela da spavam sa ugasenim svetlom. I nadjem svoj stari parfemcic u kupatilu, zagubio se Clinique Happy iza raznih bocica...dok ne stigne Agent Provocateur iz majke Rusije za nas, russian sluts special delivery...

ali veceras je petak i uopste ne znam sta se dogadja... eto, prostora za neko iznenadjenje...
i bas se pitam sta li ovih dana radi Jean-Marc Barr...

Blur - Charmless Man

............................................................

cetvrtak.23. mart 2006.

Posto, jel'te, ponekad radim nesto i za televizijski medij, mozda malo vise vremena provodim gledajuci i analizirajuci pojedine emisije i programe... uvek se nadje i neki prigodan manual iliti handbook da se procita...kad nesto ne znam, uvek se setim da svega ima u knjigama. I na Internetu. Ali u knjigama je mnogo bolje objasnjeno. Ima sad tu gomila literature, od nastupa u medijima do how to make a good tv show, tv broadcasting, the secrets unreveiled... jeste u sustini je biznis i dobra organizacija. preparation is everything to svugde pise. Forma i how to, sve je moguce napraviti ali TV personality, moze da se radi na nekome do izvesnih granica...ali ono nesto ili imas ili nemas. U pozoristu se cesto kaze da li neki glumac prelazi rampu, nakon nekog vremena sam ukapirala sta to tacno znaci...na filmu kazu da li nekom glumcu verujes ili ne...na televiziji je bitno i jedno i drugo i jos toliko toga. A to nisu neka starinska pravila iz vremena stare dobre Jugoslavije i starog dobrog dnevnika i nedeljnog popodneva. A ne, ukljucujuci i Velikog Brata i Jackass i Osbournes i Ruby Wax i Ophra Show. Mozda smo zaboravili, svi smo mi satkani od emocija, i na sve te programe, kao i na sve oko nas, reagujemo emotivno. Emotivna ekonomija, jednostavno.

Bolje je bilo kakva reakcija, pozitivna ili negativna nego nikakva reakcija. Ali je najgore, kad gledas nekoga kome je dosadno. Na zalost, idealan primer za to je emisija Kao kod kuce. But then again, to verovatno govori nesto. Kao kod kuce nam je dosadno. Najlepsa zena Beograda Irena Misovic i Milos Saranovic, divan i zabavan momak inache privatno, se u studiju pretvore u dva izuzetno smorena (nemam bolji izraz) voditelja koji otaljavaju posao i jedva cekaju da procitaju nagrade na kraju i kazu cao, vidimo se sutra...Odvojeno, Milos je odlican kao sportski komentator, analiticar, sta god, ali tu se tacno vidi i oseca njegova decacka strast prema sportskim dogadjajima, njegovo poznavanje, razumevanje, sav je u tome...oseca se to, iako uopste ne pratim sport, jasno ti je da se on na to lozi i to tako i predstavlja, prosto te uvuce u svoju pricu. S druge strane Irena, osim sto odlicno izgleda na televiziji, ona istinski prati modna zbivanja i to je ono sto je pokrece, u tome jeste najbolja i velika je steta ne dati joj priliku da se time i bavi. Na svoj nacin, onako kako to ona ume. I kako god okrenes, ona ima auru zvezde...ali koliko zvezde sijaju ponekad zavisi od konstelacije drugih. Zajedno medju njima nema ni hemije ni hemijske reakcije, svima nam je jasno da nema ni medjusobnog postovanja, sto je jos gore. U poslednje vreme osim sto im je dosadno, osetis i da se ne podnose... Neverovatno je to sto cak nema nikoga sa druge strane kamere da ih gura, shapuce, da im mashe i da im makar vestacki pravi dinamiku u studiju. Svaki program je show program, cak i vesti. Stara postavka je urednik, reditelj i voditelj, ali sad drugacije stvari stoje, osoba odgovorna za sve, kreator, organizator i mastermind se zove producer, i reditelj i voditelj i svi drugi su njegovih ruku i glave delo, a svi oni zajedno su tu da bi od voditelja napravili zvezdu, da bi program savrseno funkcionisao i da bi na kraju krajeva emisija bila gledana, tj konzumirana. Otherwise, what's the point... ali ovo je samo moja teorija.Moje teorije su obicno pogresne...

Cini mi se da je veceras promocija Hakerskog Manifesta...a ova kisha lije, nesto se osecam kao da sam od shecera, bojim se istopicu se kad izadjem...

D'Angelo - Brown Sugar

........................................................

sreda.22. mart 2006.

Moja statistika kaze da u proseku ljudi provode na ovom zurnalu oko 34 minuta. Vrlo sam zadovoljna. To je vise vremena nego sto neki provode citajuci novine ili slusajuci radio. Dobro je, nije samo hit and run. Slow-consuming materijal, nesto kao slow food pokret. Sad cemo malo sa interneta da se vidjamo i u realnim prostorima...april je mesec za predavanja/nastupe, izlozbe, zabave...

In the meantime, u o3onu je Brandopolis Milete Prodanovica, u KCB-u Dejan Andjelkovic i Jelica Radovanovic, dok se setate gradom po ovom, konacno, lepom vremenu, nije zgoreg svratiti, mada mislim da se to u KCB-u vec zavrsilo...ali u galeriji Remont - Marko Stojanovic - Belaj. Beli materijal, so, secer, brasno, mleko u prahu, kokain...4 bele smrti su beli so, beli secer, beli pirinac i belo brasno, ako se ne varam...ali nije samo to...consuming izlozba, za gledanje, razmisljanje i degustaciju... pre toga je bio beli Lavirint Tanje Markovic i Jelene Radovic...sve nesto belo. Bela koka snagu daje...

Pre sto godina, naravno, jedan bivsi bivsi decko mi je pricao kako je uopste i dosao do mene. Kad su on i njegova tadasnja devojka raskidali, bilo je bolno, tesko i naporno, cak i za ljude oko njih, u nekom trenutku mu je ona rekla kako eto sad moze da nadje tako neku fenomenalnu devojku, on pita kao koju, a onda odgovori pa, na primer, zanu poliakov. Kako nista ne bude slucajno, par nedelja kasnije, javljajuci se prijateljima i poznanicima iz Atlante, javim se i njemu. And then, we didn’t stop writing. Bila je prava cyber romansa. Posebno mi se dopao Fog chat… e-mail nikad nisam dozivljavala kao hladan medij, mozda nije kao kontakt, glas ili dodir ali ako smo prava Teslina deca, a jesmo, energija se prenosi i bezicnim putem. Ali kiberneticko pravilo o inputu i outputu stoji... u realnosti je mnogo bolji prijatelj nego bilo sta drugo. I to je nesto.

Pre neku nedelju slusala sam od svog saputnika, u ovom slucaju sapatnika, ko bi trebalo da bude moj sledeci decko. Uopste ne razmisljam o tome, ali ajde da cujem sta on misli. Nije bio ni besan, nego tako delimicno razocaran - M. B. ( ne mogu sad bas da prozivam coveka), on bi ti bio savrsen partner, on ide na tenis, ti na svoje joga-pilates aktivnosti, on ima saab cabrio, ti imas mazdu sa otvorenim krovom. Tako flamboyant oboje, dekadencija, digitalizacija, nove ideje, street wise, ima stan na bulevaru ko tasmajdana jer ga podseca na central park, new york je vasa druga kuca…idealan match. Jos ima iskustva sa ekscentricnim i napornim kreativnim zenama poput tebe, a ti volis da dominiras i zavodis diktaturu gde god se pojavis.

Onda se pitam da li mi to iz osvete onda zapravo i uradimo, ili zato sto nam niko drugi ne pada na pamet, ili nam stvarno neko otvori neku novu dimenziju i pocnes tu osobu da gledas drugacije. Meni tako nesto ne bi palo na pamet, mogao je isto tako da mi kaze da bi trebalo da zivim sa Vladom Georgijevim. Mozda bi to bilo verovatnije i njemu bi sigurno dobrodosla everything is a copy of a copy of a copy nadzak-baba sa makrobiotickim nacinom zivota…he, he… bas belaj:))

Daryl Hall & John Oates - Love TKO

........................................

utorak.21. mart 2006.

Taman sam resila da budem fina i smerna zenica (ispadne ko zenica oka), sedim kod kuce, kod kuce radim, kuham rucak, spremam kucu, ne izlazim jer mi je hladno pa da se ne razbolim i trepcem li trepcem... i kao da se odmorim od svega, cak uzmem mali odmor od odmora...medjutim svaki drugi mejl mi stize od nekoga ko se zove n... a svaka druga osoba koju sretnem se zove m... ...djavo je svugde oko nas. A ja nemirna i radoznala, uf...

Pisala mi je jedna devojka koja pita sta ima lose u tome sto je onda samo sa svojim deckom i zasto je tako popularno varati istog, a ona bas nece, vole se... molim vas, da li sam ja ikada rekla nesto sto treba da bude pravilo za drugoga. Nisam.

Pisem o nekim drugim stvarima. Sedmogodisnjoj krizi. To svi znaju ako prodjete sedmu godinu...prosli ste zauvek. Neke zene vole da budu zatvorene u kuci, neke se same zatvore...ja pisem o onome sto se desava mozda nekoj vasoj drugarici ili prijatelju a vi ne vidite. Nisu sve zene stvorene za jednostavan zivot. I nisu sve iste. Moras da postujes pravo na razlicitost.

Sta zene zele? Lepo kaze Bet Midler u tom filmu, pa to je najveci dar ako uspevas da cujes i saznas sta zene zele. ...onda Mel Gibson sazna kako one mnogo razmisljaju i brinu se o svemu. Brinu stalno. Stalno su zabrinute. O sitnicama koje muskarci ne mogu ni da zamisle da neko potrosi ijednu milisekundu. Ali to je ozbiljna i mozda isuvise generalna razlika. Nisu sve takve. I nisu svi pazljivi, nezni i osetljivi muskarci gej. Nisu. I ne vole svi muskarci fudbal. Ne vole.

Svake godine napravim spisak zelja ili planova sta bih volela da uradim. Nekada nesto i uspem a neke stvari prebacujem iz godine u godinu. Kao na primer to sa decom.

Zasto se ne razmnozavas imas divan stav prema zivotu, tvoje dete bi uzivalo? - takve ja drugarice imam, sa konkretnim pitanjima i predlozima.
Svakome je potrebno da nesto ostvari pre nego sto napravi to malo bice. Kod mene je vise stvar produkcije, nego proste reprodukcije. Nekome se desava slucajno, a neko mora da se potrudi. Ponekada mislim da ta malena stvorenja sama odluce kada ce da se rode, a ne kad bi ti zelela ili kada mislis da si spremna. Jednostavno, ne vidis zasto bih zurila? Istina, ne znam ni sta cu sa sobom i nekako bi bilo neodgovorno od mene da insistiram na tome da imam dete po svaku cenu. Deca su, bre, velika odgovornost. Nije to maleni, ad hoc projekat koji napravis nakon sto dobijes evropsku diplomu iz projektnog menadzmenta. Moras da ih cuvas i brines se o njima citave dve decenije, a i posle toga...

Isto tako decu imas kad si zadovoljna sobom, poslom, muzem, okolinom. Ne mora sve da bude savrseno, ali si donekle zadovoljna postignutim i hoces da tu liniju zadovoljstva nastavis sa jos necim...neko ima decu jer mu je dosadno u braku. Onda se prepuste deci i zaborave na brak. Ne svidja mi se taj scenario.

Snoop Dogg feat Pharell - Let's Get Blown

......................................................

ponedeljak.20. mart 2006.

veshta na jeziku je izazvala buru... citam i ja vas, mislim citam ono sto mi saljete, izvinjavam se ako ne stignem da odgovorim, malo sam se zatrpala svim i svacim...da ne zaboravim jel i dal. u stvari se pise je l' i da l' ...ali kad se koristi kao namerna svakodnevna postapalica mozes da napises i jel, ...barem do sada sam podrazumevala da osoba zna kako se pise, nesto poput transkribovanih engleskih reci...ponekada pisemo kako se izgovara enivej... baj d vej... ili r u serious...no vec zalazim u drugu dimenziju, go 4 the magic...ah, igre recima, nema nista zabavnije. ovo ne postoji kao pravilo, to sam izmislila sad, moramo i mi neki doprinos razvoju jezika da damo...ali nekako mi je i dalje logicnije da moj racunar ima hard disk nego tvrdi disk...srecom te je floppy flopnuo...

Ljubav, moda i advertajzing
love don’t cost a thing…ili revolt je deo igre.

''Kad se prevali trideseta, svi se zablindiraju: posle nekoliko ljubavnih patnji, žene beže od opasnosti, izlaze sa matorcima koji im ulivaju poverenje; muškarci više ne žele da vole, i krešu lolite ili kurve; svako se zaštitio oklopom; ne želimo da više ikada budemo smešni ili nesrecni. Žališ za dobom u kome nisi patio zbog ljubavi. Kako starimo, sve smo osetljiviji. Previše smo ozbiljni sa 33 godine.'' – kaže u jednom delu svog cudesnog i planetarno popularnog romana trenutno najintrigantniji pisac Francuske Frederik Begbede (Frederic Beigbeder, izdavac PLATO). Roman se zove ''399 dinara''. U Francuskoj je bio ''99 franaka'', sada ''14.99 eura'', u Hrvatskoj ''129.90 kuna'', u Engleskoj ''6,99 funti'', koliko košta u kojoj zemlji, tako se i zove. Ni manje ni više, cena i valuta odredjuju naslov. What you see is what you get - u pravom smislu reci.

Statistika kaže da od rodjenja pa do 18 godine vidimo preko 350 hiljada reklamnih poruka. Brojka se svakim danom sve više uvecava. Sve ovo se ne odnosi samo za zapadno evropski svet ili tamo neke preterano razvijene zemlje. Tice se upravo nas, mi smo trenutno najplodnije tlo. Sve može da se primeni i na našu situaciju samo se njegovim ciframa doda broj 10. Mi živimo pubertet tek u dvadesetim, život pocne u tridesetoj ali se vrlo brzi i završi. A onda od nas ocekuju da sve projekte bitne za život.com projektujemo, dizajniramo i završimo za tri godine, i lutanje, i posao i karijeru i prve brakove i decu, do 33. Sve brzinom svetlosti.
Ko se ne upusti u tu igru, upada u kategoriju zablindiranih. Muškarci postaju previše isfrustrirani, jer nemaju sve što misle da žene od njih ocekuju, stan, auto, siguran posao, konto u banci. A onda zanosne obline J. Lo ih zbunjuju sa love don't cost a thing ...

S druge strane žene su se decenijama napatile zbog nekog ideala lepote koji im serviraju ko drugi nego advertajzeri, kome nikako ne pripadaju i koji mogu da dostignu samo uz izvesnu doziranu fizicku bol. Dobro kao što znamo, nema ljubavi bez bola.

Obožavam tvoju kosu.
To je perika.
Obožavam tvoje plave oci.
To su sociva.
Obožavam tvoje grudi.
To je Wonderbra.
Obožavam tvoje noge.
E, konacno jedan kompliment.

A ''Ljubav ionako traje samo tri godine.'' I to sam saznala iz Begbedeovih romana, s tim što on veruje da je istina i momenat laži. Uklapa se u novu filozofsku poštapalicu: ništa nije istinito, sve je dozvoljeno. Ne znam da li mi je ovo iz nekog antiglobalistickog teksta ili slogan neke reklamne kampanje. Rekla bih svejedno, ali domaci advertajzeri tvrde da nije svejedno.

Ne kopira reklama život, nego život kopira reklamu.
Tako naše ideale više ne kreira niti neka religija, niti velike bitke, niti neki velikomucenici i dobrotvori, nego likovi iz reklama. Jedino mi imamo neki bug u sistemu, što verovatno govori o našoj zaostalosti ili prednosti ko ce ga znati, mi i dalje imamo heroje ratnike, vojnike i sitne kriminalce kalibra 200 na sat ili do poslednjeg daha. No sve se svodi na tri stvari, novac, haos i seks.

Ko ima novca, može da pravi haoticne zabave, ko se zabavlja, taj se seksa.
Sve je privremeno i sve se kupuje. Covek je proizvod, kao i svaki drugi, sa ogranicenim rokom upotrebe. Budi i ti deo zabave.

Lud feat Looney - Geto Riba

.................................................

nedelja.19. mart 2006.

koliko si vesht/a na jeziku ili u jeziku je vrlo bitna stvar...dobro, ne mora odmah blow job da vam padne na pamet, i ta vestina je vrlo bitna, ali o tom potom, kad pocnem neki drugi zurnal za koji ce biti potreban parental advisory i kreditna kartica...neozbiljna sam. vesht na jeziku, dakle danasnja komunikacija uglavnom podrazumeva da ste naucili osnovna gramaticka i jezicka pravila...well, kako cete nekoga da muvate putem sms-a ili mejla ako ne znate da se ne znam pise odvojeno, ne bi se takodjer pise odvojeno, kad govoris u svoje ime onda ja bih, ti bi, on bi, mi bismo, vi biste, oni bi...kao i ne dam, ... da li je isto odvojeno... toliko stvari se nalazi u jeziku i kako ga koristimo, a nisu bas toliko komplikovana ova osnovna pravila, naucis ih jednom i znas za svagda...sleng i zargon to je druga prica... i to bude simpaticno i sharmatno i nekako je sign of the times. Jedno vreme je bila ta prica o Zemuncima i isposhtuj me brate...i kad izgovoris, svi se nasmeju, kao da si ispricao neki vic...medjutim, godinu dana kasnije cujem i Bogdanovica kako govori da ce se potruditi da ispostuju to sto su obecali... ne zameram nista Bogdanovicu...ali stvarno se covek najezi od tolikog odradjivanja. Dakle, niko vise ne radi, niti se bavi necim, svi odradjuju, a zna se ko odradjuje musterije...dakle, kako god okrenes ima veze sa blow job-om...cccccccccccccccccccccccc...

sad sam skockala neki projektic na temu Space Clearing-a, ako se zvezde poklope, bice savrsenoi taman da se nadoveze na feng shui me... i na FlowerPower... o istom trosku se molim i da savrsen stan koji sam videla pre neki dan se nadje u mojim renterijerskim okvirima...mislim, ne trazim valjda previse, samo da se ne vucaram vise okolo-naokolo da gledam kojekakve rupe i jazbine i slusam neke ljude koji bi sve to da izdaju strancima i za debele pare... ali nije ni novac toliko u pitanju, nego samo taj glupavi odnos, gde se insistira na ugovorima i potpisivanju i depozitu, a sta tacno imam ja kao osoba koja je iznajmila stan...sta tacno? U Americi mi prebace i sve racune na moje ime i to sto sam iznajmila je zaista moj stan, koliko god hocu, dok ne rese da sruse zgradu... ovako, ne volim da me maltretiraju kad odnos moze da bude fer i na nekom drugom vise ljudskom nivou. Nego, ovaj stan mi se posebno svideo jer je tek renoviran, renovirao ga je i rekonstruisao i savrseno osmislio moj prijatelj arhitekta. Ako ikome verujem da je nesto uradio kako treba, njemu verujem... i nije zardinjera, nego prostrano, idealno za jednu osobu, dobro ima vise soba, ima i terasu, ja sam bastovanka, moram negde i cvece da gajim... i ima i dodatnu prostoriju, potencijalni storage za moje radove...i vlasnica koja to izdaje je vrlo interesantna osoba... takve zene ne srecem svakog dana...a ima nesto i u onome da, cak i kad kupujes stan, razmisljas kakve je bila predistorija tog prostora... kad je sagradjena zgrada, ko je sve ziveo tu, kako su ziveli, jel su bili sretni, da se nisu razveli, razboleli... neminovno kako udjes u neki nov prostor, unutra vec postoji neka prica/energija. ...tu onda ide prica o Space Clearingu iliti ciscenju prostora. kad se useljavas u neki novi stan ili kucu ili kad ti nesto ne ide kako treba u ovom starom, preporucuje se... sve nesto razmisljam da nisam u ovom poslednjem, pocistila i vise nego sto je trebalo? sumnjam, dakle postojim...sta sad, samo razmisljam...

odoh da zveckam malo tibetanskim zvoncima, stigla sam da odem i na jogu danas, mozda da stavim i teslinu purpurnu plocu ispod jastuka, pa valjda konacno i zaspim...

Twista ft Trey Songz - Girl Tonite

................................................................

subota.18. mart 2006.

Cula sam se sa drugaricom da joj ispricam pricu o novonastaloj situaciji, my so-called life as a single girl, a ona razocarana inache u sve mi kaze, e, bas nam je falilo da se ti jos pojavis kao single, kao da nemamo dovoljno problema bez tebe kao konkurencije.
I sad ne razumem tacno jel to bio kompliment skriveni ili sta vec…ali imam nameru da ostanem single jaaaaako, jako dugo.

Prosle godine je jedan nadasve simpaticni mladic pravio scene zbog toga sto nisam single, verovatno zbog nekih svojih licnih razloga, ne moze da skida drugome ribu, a da mi bude ljubavnik, to nece jer je ljubomoran. On je valjda od onih sto umisljaju da treba da budu jedan i jedini, zato na kraju i nadju neku devojcicu finu, nevinu i neosvescenu da im bude verna i zahvalna citavog zivota. Elem, on se silno naljutio kad sam mu rekla, tako je, kako je, cak i da sam single, ne bih mogla da se zabavljam sa tobom. Ne podnosim zabavljanje, pogotovu sad. Mozemo da izlazimo, da se vidjamo, da budemo ljubavnici, ali dok budem odlucila da se nazovem necijom devojkom…proci ce dosta vremena. Zbog takvih prideva i prisvajanja imala sam do sada samo problema. I oni i ja. A onda tu dodje zajednicki zivot, u koji svako treba da ulozi onoliko koliko ima, sebe u svakom slucaju…i treba ti zaista dosta vremena da se veza pretvori u nesto sto je samo vas izvor bliskosti, zajednicko u pravom smislu…ne mislim pritom na decu, nego na vas odnos…

The bottomline je cak i da sam bila single, opet bi se nasao neki problem, sto sam previse zahtevna, nerealna i ekscentricna, pa verovatno bi razmisljao i koliko imam godina i kalkulisao u glavi, zajedno sa svojim drugarima, kako ja zapravo samo hocu da se udam i da mi kuca bioloski sat...jeste, mi bas sve trazimo samo nekog papana da se za njega sto pre udamo, pa da mu peremo prljave gace, letimo na metli i da mu rasterujemo drugare... jeste bas sve imamo takve fantazije. ... Da niste slucajno pomislili da sam jedna od onih sto ne ume nista da radi osim da lakira nokte, a od kulinarskih sposobnosti ima samo diplomu u pravljenju jaja na hiljadu nacina...au contraire, sve ove godina sam radila na sebi, u svakom smislu. By the way, prepala sam se kad sam u Ocajnim domacicama videla onu crvenokosu kako ima savrsenu bastu, farba, dekorise i tapacira sama svoj namestaj, sve joj je besprekorno uredno i jos za veceru uvek sprema neka spektakularna jela koja se srecu u five-star-fine-dining restoranima...stvarno sam se prepala, niko ne voli tako savrsene osobe... sad sam naucila da zivim malo i u neredu, malo, ipak...ali i dalje mislim da je red oko tebe, red u tebi. A onda se danas cujem sa drugom drugaricom kojoj je astrolog lepo rekao da sto vise bude nalazila mir u sebi, kroz tai chi, chi gong i i sve te divne istocnjacke vestine, sve vise ce odbijati muskarce od sebe, jer to tako ide...mir nije ono sto privlaci suprotni pol. Bas sam se zamislila, sustina je dakle da ono sto nam najvise zameraju, to ih i privlaci. Nasa sopstvena divna i nepodnosljiva histerija.

Manolo se vec uselio u krevet, to je moj ibook. Dva viteza iz Verone su jedna zanimljiva studija upravo o musko-zenskim odnosima, vredi pogledati, ima interesantne rediteljske intervencije sto Gorana Susljika cini jos zanimljivijom osobom... glumci svi sporedni su odlicni ali je Darijan Mihajlovic, gradski sekretar za kulturu i pozorisni reditelj bio apsolutno brilijantan. Ko nije video, znam da ne moze da veruje...ali ako koza laze, rog ne laze, proverite repertoar Boska Buhe.

Na Happy Mondays mi je nesto sve smrdelo u okolini, pa sam otisla kuci ... to enjoy the silence...i dalje je sve retro i retrogradno...

Happy Mondays - Stinkin' Thinkin'

...................................................

petak.17. mart 2006.

naravno da idemo na Happy Mondays, iako ce biti samo DJ...da cujemo kakav je njegov muzicki izbor. Pre toga, kao dve starije gospodjice gledacemo Dva viteza iz Verone....Verona je jedan divan grad, prosto ne mogu da se setim a koji pa nije u Italiji...ta zemlja je bas nekako po meri coveka, od evropskih mislim, rade optimalno, imaju svoje male rituale u svojim prelepim starinskim gradovima... i pijace nasred trgova, i svaki vlasnik radnje ili restorana se trudi da u onome sto radi bude najbolji, a da pritom i on sam bude reprezentativan, svaki mesar ili prodavac sireva ima plavu kosulju, kravatu i prsluk a preko toga belu kecelju...sveze izbrijan i diskretno namirisan. sve je nekako podredjeno ovozemaljskom uzivanju...hrana i garderoba... i cipele. Shminkerski raj. Meka. Nisam bila na Sardiniji, ni na Siciliji, ima dana...ali Rim je caroban, Bologna isto...setas se gradom i jedino sto mozes da izgovoris, boze sto je ovde lepo...ne znam sta tacno, ali lepo je. Ali ima jedno magicno mesto, logicno posebno je drago umetnicima zbog Bijenala, ali cak da i toga nema, Venecija stvarno oduzima dah...od trenutka kad sidjes iz Pininfarininog voza, i izadjes sa stanice, kao da si usao u neki film. Nestvarno je. Posebno sto nije samo scenografija nestvarna. Sve sto ti se dogadja u Veneciji je niz nesvakidasnjih prizora, dogadjaja i ljudi... ne znas da li je lepse kad ima sunca ili kad je tmurno i pada kisa...

Nisam opsesivna po pitanju jezika, cirilica, latinica, razliciti dijalekti, to je sve u redu, novogovor, sleng, ali kako osoba sastavlja recenice i koje postapalice koristi, poprilicno govori o toj osobi...kakve su joj navike, sta cita, sta gleda, s kim se druzi...osim sto nam je svima nepoznato od kada smo poceli da koristimo reci poput gotivno i smaranje, ali u osamdesetim se sigurno nisu koristili takvi izrazi, rec definitivno je obelezila ovo tranziciono i nadasve nesigurno vreme, gde zapravo nista nije, sve moze, ali je nestabilno i neizvesno. Sasvim logicno pojavila se potreba za necim sto definise sta je definitivno. To bas nije rec iz standardnog vokabulara, te je itekako smesno kad neko ko inache ima problema sa sastavljanjem recenica pocne svaku sa definitivno... i posto nema nesto drugo cime bi obogatio dodatno svoj govor, definitivno koristi kao postapalicu..., i sve se pretvori u ovaj, onaj, mislim, ovo, ono i sesnaest puta definitivno.
Imam prigodan tekst od pre neku godinicu na tu temu... pa da podelim sa vama dok smislim novi Odradicu ti to da bi te isposhtovao...ili tako nesto... ali svi nesto odradjuju i svi bi da te ispostuju, brate...

Koliko puta u toku razgovora izgovarate rec definitivno? Stvarno želite da baš sve bude definitivno ... hteli vi to da priznate ili ne, u zamci ste, ljude je do skoro, bilo moguce podeliti na one koji isuviše koriste definitivno i na one koji isuviše koriste opušteno. Mislim, dakle postojim. Kako svet obicno gledamo crno belo, jedno od objašnjenja je da je definitivno došlo iz ružicastih medija, a da se opušteno ...savršen domaci 'cool' prevod, rodilo iz sivih medija. Sve cool. A onda se desio hibrid definitivno opušteno. Jezik se, naravno, kreira i na ulicama, i smešno zvuci kada neko ko jedva sastavi tri recenice, mislim, 'naci, ( 'naci je znaci), tak'a i tak'a stvar... svaku drugu zapocinje sa definitivno. Hibrid je naša cudesna stvarnost, generacija koja ravnopravno tretira Urban Experience i koncert Ace Lukasa. In da mix, sve može. Ne tako davno bio si seljak ukoliko slušaš narodnjake, sad je to definitivno cool.

No, pošto je optuživanje i nerazumevanje novih tendencija jedno od prvih znakova starenja, odmah prestajem. Svako vreme nosi svoje heroje. Za fenomenologe je ovo retka prilika da citiraju i uživaju u trash paradi, ne mora teška filozofija, ništa psihoanaliza. Samo surfuješ po površini i citiraš Cecu. Što više copy-paste akcija, plagijatori i kopiranti, reciklaža... sve je to današnja pop kultura. A, once you pop, you can't stop.

Globalno, ljudi se dele na BC (before computer) i AC (after computer). Tehnologija nam pomaže ali nas i definiše, koji mobilni telefon, koji televizor... imaš kompjuter, kako ga koristiš? Toliko žalopojki nad gomilom djubreta koje stižu elektronskom poštom, na tzv junk mail, na viruse...hteli mi to ili ne, izgleda da je trash uvek najuticajniji, uskoro ce svi poput definitivno ponavljati slim fast, jeftina viagra, penis enlargement, mailer daemon,... Definitivno neki virus.

Kad smo kod treša, televizije su se stilizovale i, na moju veliku žalos', uvele strategiju bez djubreta. Virus se sad razmnožava sam od sebe. U jednom svom kratkom pojavljivanju, rebirth-of-cool-Slavujka, prvi srpski travestit, celu problematiku je sublimirala/o u jednu pesmu: Definitivno, ja sam in, nije teško biti fin.

Nekada je bilo dvesta na sat, a sada cela generacija u užasnom bedaku: cimanje, bedacenje i smor. No tu je Ceca da izvadi stvar, na ovaj citat sam cekala sve vreme: ''I kad mi je najgore da izgledam najbolje''. Passion for fashion. Za razliku od prethodnih, aktuelna bedak generacija ima ubitacan stajling.
Zemunci bi rekli 'naci tuga, ali au contraire, svako vreme nosi svoje heroje. Istorija nije više ono što je bilo pre pet, deset, petnaest godina... istorija je prošla nedelja.
stop history. eroticize intelligence. budi i ti deo zabave.

Svako preterivanje u ponavljanju nekih reci je iskljucivo namerno u cilju literarne zabave.

Happy Mondays - Step On i Playground Superstar. 24 hour Party People.
..............................................................

sreda.15. mart 2006.

...s vremena na vreme, procesljam sta ima novo na srpskom web nebu, ne da bas vidjam nesto spektakularno, ali prosto uvek se nadje nesto zanimljivo ili informativno. Vecinu vremena svako do nas provodi online trazeci neke informacije... i kako sad ovaj internet nema granica uvek zalutas i pod neko drugo nebo...Biznisblog je dnevna destinacija posvecena elektronskom poslovanju, interfejs dizajnu i onlajn brendingu. Izgradnja srpskog e-biznis tržista je izazov koga dio si i ti. Marko Bijelic, autor Biznisbloga, je interfejs dizajner i konsultant za elektronsko poslovanje, baziran u Banjaluci. Ovo sve pise i kod njega na sajtu, ali tako svako malo svratim kod njega da vidim sta ima novo, mozda je malo uze-strucna tema, mozda bi neko pomislio da je prosto neki geek u pitanju, da svako malo nema neki topic i o nekim ljudima koje znam ili cijim delima se divim...svako malo. Sad sam videla - Joshua Davis, on je sve ono sto sam ja mislila da cu biti kad porastem, on a lower scale...korporativni buntovnik. Ali sa radovima koje prokazuje na Ars Electronica Festivalu... tamo sam ga i srela. Praystation... nije toliko moj fokus na njegovom artistickom dostignucu, mada skidam kapu, izuvam se, klecim na kolenima i glavom o pod...
"Code is just as artistic as using paint and a brush," he says. "Besides, I don't see the point of painting the same way a bunch of dead pricks did in the 15th century."
... vec sto spaja art, dizajn, tehnologiju, advertajzing, muzeje, brendove, predavanja zapravo gig shows, akademiju,konferencije ili gig shows, izlozbe, klijente, jos brendova ili robnih marki, kompanije...all in one. Sve se vrti oko njega upravo zato sto je neobican, on jeste Bad Boy Web Design Entertainment, content is everywhere...a imidz je sve. Da nije tetoviran kao Tommy Lee, da nema taj punk attitude, mozda njegovi radovi uopste ne bi bili toliko privlacni...da se vratim opet na Marinu Abramovic - umetnik i svi njegovi radovi su jedno. Ne mozes u radovima da govoris jedno a da budes potpuno drugacija licnost. No, danas nisam sigurna da bih se menjala sa Joshuom... i dalje mislim da je soooper ali ima nesto u ovom tekstu o njemu u Wired-u sto govori o tome da placa isuvise veliku cenu... ne znam, mozda mi se samo ucinilo...

nego da se vratim na biznisblog, na kome sam tek juce, mozda doduse nije ni bilo ranije srela i sebe medju linkovima... vidite kako se istomisljenici pronadju, bez posrednika.

U novom martovskom broju JOY magazina, print izdanje, postoji i prica o blogovima, zove se zelis li da svi procitaju tvoj tajni dnevnik? Ne poznajem autorku i bas joj hvala sto svakog dana zaviruje u moj dnevnik...ali ja nisam poznata novinarka bez dlake na jeziku vrlo zanimljivo pise o svom intimnom zivotu... ono bez dlake na jeziku, u redu, ne volim dlake nigde, pa ni na jeziku, intimni zivot, ovo je licni prostor otvoren za javnost - to je konceptualno tacno. Ali poznata novinarka - nisam ja. Bavim se i pisanjem, ali novinar je ozbiljna profesija, ja sam samo umetnica, entertainer i shalabajzeric, shushumiga, explorer, navigator... pishem jest razne tekstove ali bila bih stvarno bez obraza da sebe nazovem novinarkom. U korenu problematike je - novinarstvo je objektivno, ja sam po defaultu, subjektivna. E, sad, poznata, to je takodjer pipava tema, jel sam poznata u celom svetu, imam sajt na internetu ili zato sto se s vremena na vreme pojavljujem u medijima. Dozirano. Drugar mi je pre neku godinu rekao da iskacem iz svakog frizidera a bogami i iz rerne, sto uopste nije bilo tacno, nego se samo krece u vrlo uskom krugu, takozvani nas balon od sapunice, kruzok, ali ozbiljno govorim, uopste ne znam koje su to brojke, recimo da slusaju i gledaju b92, a posecuju i sajt, citaju ili samo listaju Yellow Cab i mozda ih zanima art, web i nove ideje...jednom je Djura Mornar napisao u Blic-u povodom neke izlozbe da sam cuvena underground umetnica, mesecima su me zaj... posle toga, pa sam na kraju i sama pocela tako da se predstavljam... posebno za tu priliku stavim i bisere i vestacke trepavice, da lepo reprezentujem underground :)) Reci, ko je jos toliko autoironican...

sad me je sluzbenica u posti na Dedinju kad sam predavala neke paketice, pitala a kako da se ona pretplati za Yellow Cab magazin, na nasem kiosku rasprodato sve...a preko puta je zgrada Pink-a, pa vi vidite kako sad stvari stoje...

neko mi je poslao pesmu Like a Natural Woman u mejlu za dobar dan, uz subject Nos je, kao i uvek do sada, ostao nepovredjen...

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezija arhiva 011 i arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve pocelo arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: