utorak.14. mart 2006.

...ovo bi trebalo da bude prvi dan of my so-called single life-a... koji nije protekao bez malo slapstick komedije. Zavejao nas opet sneg. Ma da, kao niste videli...Ali, ne znam da li uopste vredi cistiti staze do garaze, kad ce opet vikend i preview proleca - tzv spring teaser trailer. u svakom slucaju da bi dosla do auta, takodjer zatrpanog sneznim smetovima, moram prvo da ocistim stazu. Naravno, vestica ima metlu, nemam lopatu za ciscenje. Probijem se nekako, jedva ocistim auto, sve misleci kako moje komsinice sigurno imaju sve neke divne muzeve, kad im je ispred garaza sve cisto... tako mi i treba kad zivim u prirodi i krajnje je vreme da se vratim u grad. Po povratku sam se jedva uparkirala, shlajfovala onoliko, dok nisam tockovima bas lepo ugazila i glacala do usijanja stazu...onda izadjem natovarena kesama, ma bila u Merkatoru i Hema Heya Keyi, redovna nabavka, i sa deset litara izvorske vode, Vrnjacko vrelo, horrible design ali voda kao Evian, sad sam umislila da su mi zitarice ukusnije, kao i caj, kad kuvam sa njom... i tako natovarena, prodje mi kroz glavu, sad verovatno necu imati problem sa ovim smetovima, kao da tezina nesto znaci po snegu i ledu... aha, kako sam to pomislila, tako sam zabola nos u sneg...pa kad su mi obe ruke bile zauzete :)) Jedan baloncic sa vodom mi malo prikljestio ruku...sve se vise plashim za svoju handmodeling karijeru...rezultat, malo su mi oplaveli prsti i malo je iscasen zglob. Nos, kao i uvek do sada, je iz bitke izasao potpuno nepovredjen...

Lepo kazu u Ocajnim kucanicama, tj domacicama, Ljudska bica su nadarena za mnoge stvari ali ne i za usamljenost. Ovo mi je slucajno upalo ovde, a kad je vec doslo, nista i nije slucajno... dodatni epilog je, ne tako zabavan ali obecava neku novu avanturu, sad stvarno moram da nadjem stan, jest zardinjeru, posto nista drugo i ne mogu da priustim... nisam bila u stanju nista da radim u poslednje vreme, a kad ne radim nemam ni novca, tako da bez lazne skromnosti i ironije da me krasi, mogu ozbiljno da kazem da pocinjem iz nule. Bice chupavo...:)

... i noge mi se smrzavaju u krevetu, cak i u carapama, moram da kupim neki termafor...tako mi i treba kad zaboravljem na sopstvene savete - u ovakvim situacijama pomaze samo rebound detchko i djumbir, a u pozadini Prince...ili Bootsy Collins...

Prince - Raspberry Beret, tek onako...bez nekog posebnog razloga, lep dan danas i spektakl na koncertu. Nisam bila do sada, ali cujem ide na turneju...

.....................................

subota i nedelja.11 i 12. mart 2006.

Samo da prezivimo ovaj dolazak proleca… necu ni da pominjem koliko je neobican ovaj dan, obecala sam sebi da moze da se zivi bez bombardovanja vestima, bez tabloida i novina sa zutim poganim jezikom i onih magazina sto se prave da to nisu i bez televizijskog programa koji nije vredan mog vremena… ali iako beovizija ima neki kemp momenat, ove godine je dobila drugaciji preokret. Dok smo se mrduckali na Boy George-u, Mrvi nas je izvestavao sta se desava u Sava Centru, pobuna protiv izbora, zvizdanje, protest, policija, opste rasulo…zemlja se raspada. Milosevic je umro, dan pre Djindjiceve godisnjice… mi na zabavi na Starom Sajmistu, najlepsi prostori u gradu, ne postoji bolja pozicija za atelje ili studio, idealno okruzenje za pravi art quartier, sa malim koncept radnjicama, sa kafeima, ethic restoranima, sa svim onim stvarima koje ocekujes da vidis u jednom neobicnom gradu kakav je ovaj, ali da vidis da zivi danas, a ne skadarliju...a moze i Stole Piksi tu negde da svira. I prostori za zurke, naravno, selfsustainable studio, povremeno izdajes prostore za zabave i tako skupljas sredstva za sredjivanje i odrzavanje… nije nista toliko neizvodivo…jest, sto puta su mi govorili da bi bila idealna gradonacelnica jer sam nepotkupljiva i uopste me ne zanima protokol nego kako da stvari zaista poboljsam. Sve uvek pocinje od ideje i vizije jednog coveka. I procvat i raspad. Bizarno ali malo pre beovizijskog incidenta Ceda Jovanovic je imao konvenciju u Domu Sindikata, uz sve njegove mane, lep si mlad si, nemas sanse, konacno je neko realno progovorio, bez mitomanskog uvlacenja glasacima u dupe, kolike su zapravo nase granice i u kojim okvirima zivimo. Tuzno je vise zavaravati i sebe i druge.

nisam clan nijedne partije i tesko da cu ikada i biti, ali zadrzavam pravo da mi neko bude simpatican i da nekome vise ili manje verujem. Jest da glasam uvek u pola 8 uvece, ali glasam. A kad vec dam nekome svoje poverenje, njegovo je da uradi ono sto je planirao a moje da se pozabavim svojim poslom. Ne vidim razloga zasto bi se svakog dana bavila time sta je ko od njih uradio, slagao ili pogresio. Zamisli da meni neko svakog dana broji zalogaje…jer ako se svakog dana bavim tudjim poslom, koliko mi onda vremena ostaje da se zapravo bavim svojim…a?! Isto vazi i za bavljenje tudjim zivotima, strah te da pogledas u sopstvenu glupost i nistavilo...e, pa nije sve tako besmisleno.

Dakle, svako je otisao na svoju zabavu, ja na Boy George set, on u SKC na neku electro psihodeliju, to je taj generation gap. U nekom trenutku vec cemo se negde naci. Posto ionako patim od viska odgovornosti, vozim i auto i nekako svi se oko mene razbiju od svega i svacega, a ipak moram u nekom trenutku da kazem dosta. Ono o just say no, to sam davno vec apsolvirala… e, volim sebe ovakvu kakva jesam, nisu mi potrebni ni uppersi ni downersi, mogu da popijem nesto, bez mesanja i sa limitom i da masem cigaretama…posto na Dzordziki i nije bas bilo nesto, odem do SKCa, nekako mi se ucinilo da sam potrebnija tamo. On osim sto je deceniju mladji, potpuno razbijen, jos mu je i loshe. Sav je mokar, vec je vise puta povracao i sve ga svrbi ili treperi po telu. Kad sam ga videla umalo me shlog nije strefio, jos je izasao iz kluba, mokre kose i samo u majici. I vec vrtim po glavi manual za los ekstazi trip i ne mogu da se setim, tu jebenu hemiju nikad nisam ni probala… ne pijem ni lekove za glavobolju, posto je retko i imam, a kamoli bilo sta drugo sto neka hemijska laboratorija proizvodi…cujem njega kako mi govori morao sam da te vidim, ti si jedina strejt osoba koju znam a koja me ne bi osudjivala…razmisljam da li ga zveknem u glavu, steta bi bila ima tako divno lice, ali bolje da ukljucim grejanje u kolima…prokleti trainspotting, nisam bas ja za taj film, ali stvarno nisam…ali kad je vec tako, daj da vidim sta mogu da uradim. Dehidrirao je, da stanem da kupim neku vodu, da jede ne moze, da nemam neku umeboshi sljivu u torbi… ili topli caj da malo smiri zeludac. Sad je ionako sve u glavi, pa ako sam ja smirena i on ce se mozda primiriti… malo da razgovaramo o nekim drugim stvarima, skretanje paznje sa tela i treperenja na neku temu… i tako provedemo neko vreme u caskanju… sve je u redu i sve ce biti u redu stav stvarno pomaze…i znam da to ne treba da shvatim licno, i da to ne mora nista da znaci…ali taman se smirio, osusila se kosa, zaboravio na proteklih par sati lose zabave, a i ta teorija bondinga, o terapeutskoj moci dodira i isceljivanje rukama, sve sto sam znala i cega sam se setila, pomoglo je…hvala ti boze sto sam ovoliko radoznala, mozda nekim cudom prezivim i u pustinji, mislim ja.

Ovako mi je bas super sa tobom, kaze on i vec se pribojavam da znam sta je nastavak, nekako jedino s tobom mogu da razgovaram…o svemu, ( evo ga izgovorio je)… o Luku Skajvokeru ali i o Applu…bojim se da ako budemo radili nesto drugo, da cu to sve da pokvarim…eh, sad sam vec sigurna da sam u nekom karmickom krugu i verovatno placam nesto ili mi se nesto vraca, ili sve srecem neke dobre prijatelje iz proslih zivota pa to ovako treba i da bude. A zasto su svi Rakovi, pritom…

Meni treba da o nekome brinem, a njemu treba da mu neko pomogne. Ne mogu prosto da stojim sa strane i da ne uradim nista…ali onda se setim da je svako od nas odgovoran sam za sebe i samo za sebe. Iz koga razloga preuzimam odgovornost na sebe i sa kojim pravom…nisam sigurna da mogu decacima da objasnim, pa ni starijim decacima…mozda me konacno uhvatio materinski instinkt. Mozda mi je vise muka od narkotika i odbijanja da pogledas sebe u ogledalu…I znam, svako uci na sopstvenim greskama, ali to vise nisu naivne greske…imaju ozbiljne posledice. Mozda bi jedna telefonska linija i par supermena pomoglo kad nesto krene po losem, jasno mi je kako to ide, lose ti je, neces ni da kazes a drugari bas u tom trenutku nestanu. I nema nikog pored tebe. A roditelji ne razgovaraju sa svojom decom, i to nema veze sa generacijama pre ili sada …u eri prezasicenoj slikama, pricama, seksom, bukom, zabavama, hemijom i dogadjajima, jedino za cim ljudi istinski zude je razgovor.

The Word is the most powerful tool we have as humans. - Don Miguel Ruiz, 4 sporazuma

.........................................................................

petak .10. mart 2006.
... retro petak..

da li sam samo ja ili je jos neko primetio koliko retro dogadjaja u poslednje vreme... i to traje i nastavice se...i na sve to jos i retrogradni merkur...i mart je nekako sam po sebi tezak mesec. Budjenje proleca uopste nikad ne prolazi lagodno, ionako je budjenje, ipak je promena...

U Domu Omladine, veceras samo za omladinu Delca i razne varijante benda U Skripcu, Laki Pingvini i Pedja D Boj...kao neke vesele osamdesete, pa kako da tako nesto propustim. Iako sam u osamdesetim bila mala, to nije generacijski skup, nego jedan od onih koncerata gde sam tek napupela pionirka...ipak je nekako nepoznavanje onoga sto je bilo pre tebe, za mene licno nevaspitanje, ne samo glupava ignorancija&arogancija. A to je bilo vreme ciji duh bi svi voleli nekako da prizovemo - vreme kad je postojala scena. Nije uopste u pitanju novac bio, nije ga ni bilo kao ni danas, s tim sto mi imamo vise mogucnosti za razliku od njih, ali nekako mi se cini da su oni uspeli da ostvare sintezu - i ta divna rec koju na zalost koristi microsoft - sinergiju svega sto je imalo bilo kakav kreativni potencijal na polju muzike, arta, pisanja ... I koncert je bio vise od koncerta, duhovita celovecernja zabava u trajanju od 3 sata i jedno veliko sentimentalno putovanje. Bilo je tu dosta hitova. Sve pesme znas. Do tebe na prvi pogled skockana teta, mozda radi i u nekoj banci, ali sve pesme zna... i jasno ti je da je ona bila verovatno neka super riba u osamdesetim...sretnem Brakusa, egzatiran, kaze ovo je bolji koncert od bilo kog danasnjeg aktuelnog benda. Ne mozes da opovrgnes tako nesto, svi oni zajedno, umeju da naprave mnogo bolju zabavu...Svako od prisutnih na bini je neobican na svoj nacin. Posto je ovo bilo i vece Beovizije, imali smo i konferansijea u fraku, sa komentarima i najavama, na srpskom i na slovenackom. Pedja D Boj je bio jedini koji je malo izmenio, citaj osavremenio svoje hitove, doduse on ih i nema mnogo, ali je zato imao denserke pored sebe, Vodim vas veceras u zezanje i Jugoslovenka. On je vise sam po sebi zanimljiv lik. Laki Pingvini jesu postali Teski Pingvini, ali su nas najvise zabavili...pa, covece, ko se ne bi nasmejao kad cuje Shiziku, to stvarno nisam cula godinama. Djole je dobio na gabaritu ali zato moze da izvede i opersku ariju. Opet razni neki ljudi koje ne mozes da sretnes tako cesto. Verovatno ce se za par godina govoriti o ovome kao o kultnom koncertu, ... uvek tako.

Iako je to sada i trend cak, kako da opovrgnemo da rokenrol nije mrtav, to radi velika industrija, ovo sto se desava kod nas nije produkt nikakvog plana neke velike korporacije ili domace muzicke industrije. Prosto ljudi imaju valjda neku potrebu da se opet pokupe, da sviraju, ... mozda je i kriza srednjih godina, a mozda im je i dojadilo da stoje sa strane i cekaju da se nesto promeni, pa su se sami probudili... ko zna sta donosi sutra. U o3onu je skup nekih drugih pingvina, Linuxovaca.

Ne ocekujes nista, a dobijes vise od bilo kakvog ocekivanja. Jedini problem je kad sretnes nekoga ko je zaista zaostao u tom vremenu. Bilo je stvarno dobro, potpuni respect za majstore, i svako od njih ima neki kreativni potencijal koji je mozda razvijao u nekom drugom pravcu, ima neku svoju nastavljenu pricu...ali, na zalost, bilo je i onih koji uopste ne zive u vremenu danasnjem. Ima ona prica da muskarci i u kasnijim godinama, osim ako ne izgube kosu, nose frizuru iz onog vremena kad su bili aktuelni i atraktivni kao frajeri. Da ljudi posle srednje skole ne citaju knjige uopste, lektira i to je to, posle samo casopisi eventualno. Televizija intravenozno... i naravno, muzika koju su slusali u mladosti je muzika koju slusaju citavog zivota...Posle dodju sve pogodnosti bracnog zivota, posao, deca, egzistencija i ne pratis nista sta se dogadja, ni u gradu, ni na muzickoj sceni...ali ti ostaju urezane u secanje sve pesme uz koje si se muvao/la, prvi poljupci, neki koncerti i ploce. Vrlo emotivno reagujes na njih, naravno...Kad radis na radiju, a posebno u jutarnjem programu koga slusaju i oni koji se spremaju za posao, moras da razmislis i o takvima. Njih ne zanimaju toliko aktuelni hitovi, niti bilo kakva alternativna produkcija, oni bi samo zeleli kad se probude ujutru da uz gorak ukus jutarnje kafe ponesu i malo nekih svojih licnih i lepih secanja , makar kroz pesme koje ces im pustiti. Za novu radnu Srbiju, osamdesete su nepresusni izvor divnih secanja. I tako ti divno pocne dan...

Carl Douglas - Kung Fu Fighting
p.s. cisto da se zna, i Sharon Stone izgleda bolje sad nego u osamdesetim...

.................................

cetvrtak .9. mart 2006.
... ti si ono sto jedes...

taman pomislim da sam nesto vrlo eksplicitno i jasno napisala, kad ono pojavi se neko ko uopste nije shvatio... na primer, cesto me pitaju gde je poenta u mojim tekstovima... a ja mislila da je do sada svima jasno da poente nemam. dnevnik nikad nema poentu, to je samo nasumicni, da ne kazem random, zbir razlicitih dogadjaja, osecanja, momenata, razmisljanja, ... random thoughts... a sad sta ce ko iz svega toga da izvuce...neko mnogo, a neko mozda i nista. it iz ap tu ju.

citam sad koliko je uloga onoga ko kuva bitna za citavu familiju, lepo pise zdravlje porodice zavisi iskljucivo od onoga ko sprema hranu. Zanimljivo kako je u nasem drustvu opste prihvacena cinjenica da dobar kuvar,tj. vrhunski chef mora da bude debeo. Ili debela. Mada je pitanje zasto je muskarac uvek five-star chef...o tom potom. Moze kuvar da sprema savrseno ukusna jela, ali pretpostavljam da on te svoje specijalitete i jede. Od istih se sasvim sigurno i tako naduvao. Nemam nista protiv debljine u estetskom smislu ali to je ujedno i pokazatelj da ti nesto ne funkcionise u organizmu... i previse ocigledno upozorenje da nesto ne radis kako treba. Mrsavom ili normalno gradjenom kuvaru se ne veruje, valjda. Ne vidi se da je gurman po opredeljenju... analogno tome i zdravom kuvaru se ne veruje, jel?!

Ako pogledate sve novonastale emisije o kuvanju, ili uzivo kuvanje pred vasim ocima na malim ekranima, svim voditeljima voda ide na usta, okice im se zazare od same pomisli na jelo a retko ko od njih moze da zakopca ili cak obuce sako. Svaki put se pitam zasto bih ja tacno to gledala i gde je tu poenta? :)) U tome kako sam pojeo sam sebe ili sta je to tacno, kuvati srcem...Par godina pre, Jamie Oliver je redefinisao sve dotadasnje stereotipije o kuvanju i kako kuvar treba da izgleda. Nije bio ni u beloj kecelji, niti sa kapom i mrezicom na glavi, mlad, strastven u mnogim stvarima pa i u kuvanju, nije se bavio nikakvim posebnim specijalitetima, nego bazicnim, jednostavnim jelima... kuvanje nije bilo nikakav bauk a dokazivao nam je svaki put kako jeftinije i zabavnije moze da bude nego fast food restorani ili hrana iz samoposluge. Fine dining nije samo u skupim restoranima, moze i kod kuce. I svako moze... i o tome kako vrlo lako mozete da zacinite sopstveni zivot. Ja i dalje verujem u edukativnu ulogu televizije, a od Naked Chef-a se svasta moglo nauciti. No, dobro, vreme prolazi, a Jamie Oliver je sve vise i vise naduven... nije lako raditi show programe, razumem, njegovi recepti mozda nisu vise easy-peasy... sad je vec planetarno popularan ... i sve se vidi na njemu samom. No, nije on toliko u problemu ne brinem se za njega, novi njegov projekat, serijal ili vise kampanja, je da poboljsa hranu u skolama, takozvanu uzinu. School food is shit. A ako se on u Engleskoj zabrinuo...neko ko je vec toliko uradio na popularizovanju kuvanja medju mladjom fast-food generacijom. A onda se zabrinem za svoju okolinu. Ko kaze da treba da se pomirimo sa tim da uz godine neminovno dobijamo i koji kilogram vise. I zasto svi moramo da izgledamo zadrigli, bledi i naduveni...kad naucis da se snalazis u kuhinji, kad pocnes da pravis savrseno ukusna jela, tu se proces otkrivanja alhemije ne zaustavlja... nije dovoljno samo da likujes kad te tapkaju po ledjima kako su se divno najeli i kakva cudesno ukusna jela pravis... cudesne su zapravo posledice i kako zapravo to sto napravis utice na ljude oko tebe... da li ih zaista hranis? da li stvarno zdravlje na usta ulazi... ili dolaze u tvoj restoran da se nazderu, pa onda popiju lek za srce...jel to kuvati srcem u stvari znaci...

Bas bi mogla da vidim sta ima u novoj knjizi Jamie's Italy. Mada sve stvari koje su pokrenute pod njegovim imenom su odlicne, business as usual, ali su dobre. granitni mortar & pestle, skup, ali konacno dostupan, da ga ne juris po indijskim radnjama, dodushe moze i japanska verzija, zove se suribachi, to se jos lakse nalazi kod nas, u radnjama zdrave hrane...nema Jamie Oliver potpis, ali radi posao. TEFAL posudje, stainless steel, ne aluminijumsko, niti teflon, professional serija, savrseno posudje, tesko, debelo dno, odlicna izrada, skupo, ali dobro. Flavour Shaker jos nisam probala...

Nego, sretala sam razne muskarce koji vole da se hvale svojim kulinarskim umecem. Ima nesto u tome, onaj ko ume da kuva, alhemicar je u svakom smislu, ali beware, to mu je mozda jedina strast. Ima i onih koji kuvaju tako sto pomesaju sve sto imaju, i uz sve to uvek dodaju shunkicu, majonez i mileram..., od takvih, bezi, ako ti je struk mio...

Angie Stone - No More Drama, Gwen Stefani - Luxurious,
Alicia Keys - You Don't Even Know My Name

..............................

sreda .8. mart 2006.
... i dalje o bitnom i sporednom...

taman sam pomislila da je ovo jos jedan u nizu lanaca srece koji ako prekinem otpasce mi kosa, porasce mi ocnjaci, izbuljice mi se oci i pocecu da bljujem vatru...ali, vidis ponekad prvi utisak ume da prevari. Na drugi pogled, jedna od onih jednostavnim prica o smislu, zivotu, prioritetima... i o Vremenu.

TEGLA OD KISELIH KRASTAVACA I KAFA

Kada vam se ucini da gubite kontrolu nad svojim zivotom, kada 24h na dan nije dovoljno, setite se tegle kiselih krastavaca... i kafe...
Profesor je stajao pred grupom studenata na casu filozofije i drzao neke predmete iza sebe. Kada je cas poceo, bez reci je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Slozili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamencica i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamencici su se otkotrljali u prazan prostor izmedu loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Sledeca kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale supljine u tegli. Pitao je jos jedared da li je tegla puna. Studenti su skruseno odgovorili da jeste. Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. 'Sada!', rekao je
profesor, dok je smeh zamirao, 'hocu da shvatite da ova tegla predstavlja vas zivot. Teniske loptice su vazne stvari u vasem zivotu: vasa porodica, vasa deca, vase zdravlje, vasa vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vas zivot i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamencici su ostale stvari koje su vazne: vas posao, vasa kuca i vas auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamencice i teniske loptice. Isto vazi u zivotu. Ako potrosite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada necete imati mesta za one vazne stvari. Vodite racuna o stvarima koje su kljucne za vasu srecu. Igrajte se sa decom. Nadjite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na veceru. Ponasajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek ce biti vremena da se ocisti kuca i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista vazne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.'

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala sta je predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. 'Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je zivot pun, uvek ima prostora za soljicu kafe sa prijateljem.'


Earth, Wind & Fire featuring Kelly Rowland - This Is How I Feel

.............................................

utorak .7. mart 2006.
... o fudbalu i najbitnijim sporednim stvarima na svetu...

Roman Abramovich se sad sigurno nervira... Klasicna slika, ja peglam ( kad uposlis deo mozga koji se bavi rutinskim radnjama, creative se aktivira, najbolje stvari sam smislila ili dok sam peglala, ili prala sudove ili vozila autoputem beograd-zagreb), on gleda tv, na programu fudbalska utakmica, iako sam taman pomislila da sam nasla jednog od retkih muskaraca koji se ne lozi na fudbal i ne terorise me svojim poznavanjem fudbalske taktike, meceva, timova i igraca, skupljaj, brate, slicice to je u redu, samo me ne davi, ne razumem i ne zanima me…vise me zanima ali istinski zanima teorija relativiteta i spiralno kretanje energije…no, sad resio je on da gleda utakmicu, navodno bice zanimljiva, posle 40 minuta zurenja u ekran, rekao je ja ovo ne mogu da podnesem…znala sam, ne moze da izdrzi kad nema dinamike, a ima odlican predlog kako da se uvede dinamika na teren, pa smanjis teren i povecas velicinu golova... kosarkaske utakmice nikad nisu tako dosadne...

Pricala mi jedna drugarica kako je njen muz u nekom trenutku nakon par godina zajednickog zivota, braka i dvoje dece, resio da ce ga zanimati fudbal i najednom nasao neke drugare sa kojima je isao i na utakmice, ali redovno. Pre toga, samo bi ponekada neki rezultat video da teveu… pitala se sta da radi? Pustis, nista ne komentarises ako ne prodje samo od sebe, onda probas i ti da budes deo zabave… do dana danasnjeg vec su se toliko udaljili jedno od drugog, nemaju zajednicke teme osim dece, ne umeju vise zajedno ni na odmorima kad su sami da se posvete jedno drugom...a da, ona ima ljubavnika a on veliki stomak.

Mozda je ovo granicni slucaj, ali samo govori o tome da ne mozes jednu strast da zamenis drugom, najbolje kad idu u paru. Danas je jedan od onih dana kad sam kuhinju pretvorila u cyberkuhinju, dok kuham, mozak mi je kao ekspres-lonac, svako malo pishti, pa moram nesto i da zapisem...dok odem do radne sobe, vec zaboravim, zato drzim ibook tu negde blizu, ready, steady...citam jutros u Financial Times-u intervju, tj na rucku sa tipom koji stoji iza Big Brothera, Peter Bazalgette, roze kosulja, roze dzemper, lozi se na hranu i cuisine vise od svega, to mu je passion, rekla bih...Big Brother pocinje uskoro, do sada valjda svi znaju o cemu se radi, reality show, neverovatno je popularan u kojoj god zemlji da se prikazuje. Meni je licno oduvek bila zanimljiva ta prica o konceptu, kako smislis nesto, sto vole da gledaju svi...ali Bazalgette-u je malo BB dosadio, on sustinski voli svoje druge, takodjer uspesne, ali ne tako planetarno, programe. Changing Rooms, do it yourself show, Ready, Steady, Cook, cooking program i Ground Force, bastovanluk...da li treba da kazem da sam nekad snimala Changing Room...Ground Force je odlican serijal ali moj omiljeni bastovan je Alan Titchmarsh, iz njegovog programa how to be a gardener, stvarno mozes svasta da naucis... not to mention da je citav koncept fancy poljoprivrede i mog bavljenja organskim gajenjem povrca i voca potekao odatle.
Jedva cekam prolece da navucem svoje bastenske rukavice, nista nije tako ocaravajuce nego kad posadis neko maleno zrnce u zemlju, a ono ti izraste. Onda cak mozes i da ga pojedes jer ti je citav proces sve vreme bio pred ocima...Balzagette kaze da se njegova kompanija specijalizovala in watching paint dry, water boil and grass grow. ...ah jos koji dan, pa bice valjda svega, sto tek volim da krechim... ovako trenutno mogu samo da se bavim planiranjem, nabavkom i kuvanjem...koja od tih stvari je sporedna...

Slicica gore i dole Mario Vela - artista ..srela sam se sa njima u Lisabonu jednom, i jesam nakon i pre toga verovatno videla jos stotine izlozbi i raznih cuda, ali on me nekako prati sve vreme. Mala izlozba, ali radovi toliko drazesni... a onda te to ushicenje prati ... ako to isto imaju i pasionirani navijaci nakon neke utakmice, ... e, onda razumem.

Quincy Jones, Barry White & others - The Secret Garden

.........................................................

ponedeljak.6. mart 2006.

... a, da, soul2soul, pa 2 simpaticna black DJ-a i pevacica, nije poenta bila u soul2soul materijalu nego na njihovom izboru muzike. Kao kratko putovanje kroz istoriju soul zvuka, za pocetnike doduse...ali nekako, ja barem ne znam nijedno mesto gde tako nesto mozes da cujes... i da pritom Dj govori kako su mu omiljeni izvodjaci Bob Marley i Marvin Gaye ali od svih na svetu najvise voli Michael Jackson-a i onda pusti Don't Stop Till You Get Enough. Ne znam nijednog lokalnog DJ koji bi smogao snage da kaze tako nesto a da momentalno ne dobije etiketu kakav seljak! Uvek se rastuzim kad shvatim koliko je ovo jedna inhibirana sredina i nema nikakve veze sa metropolom, ni mainstream, a ni sound of underground... sve u svemu, bilo je veselo, zabavno, niko nije ceskao bradicu, stajao i gledao, svi se mrdali, neko vise neko manje i levitirali jedni ka drugima, bez obzira na seksualnu orijentaciju... koji deo clubbing definicije nije bio pokriven te veceri?! Neki su nastavili dalje, a neki su otisli... u paru...ma, preslatko...

ovaj sneg me iznenadio, taman sam htela u prolecno razgledanje grada by night, naravno... no, dobro, ko ceka, taj doceka, valjda. Grizla me savest sto vec mesec dana odlazem registraciju svog malog velikog auta...mene policija jako retko zaustavlja i nemam strah od autoriteta, niti sam nesto besna na uniforme...mada mislim da vojsku treba rasformirati potpuno, to je sramota da mi i dalje pristajemo da dajemo decake tamo nekim frustriranim wannabe mushkarchinama na sveopste maltretiranje i ispiranje mozga...kakvo dobro nam je ikada ta vojska donela...i kome...osim vajnim srpskim herojima sa stanovima od 500 kvadrata...pa onda kazu da velicina nije bitna. Kako da ne.

U O3onu danas pocinje Zoom to fit, nedelja slobodnog softvera GNU/Linux. Od 6. do 11. ili 12. marta, radikalni funk event u ovako teskoj i sneznoj nedelji. Gosti ce biti Feliks Stalder, Zurich, Marcell Mars, mi2, Zagreb i Richard Stallman, Free Software Foundation, a domacini su dez.org. Odlicno ime za organizaciju - dezorganizacija.
Ime dez org (dezorganizacija) okuplja jedanaest umetnika najmladje generacije razlicitih interesovanja i usmerenja, koji zajedno nastupaju radi na promovisanja savremene umetnicke prakse (pre svega digitalnih medija), kao i popularizacije i afirmacije savremene teorijske misli i tendencija u umetnosti.
Shvatili su pricu o udruzivanju.

Michael Jackson - Don't Stop Till You Get Enough

...............................

subota.4. mart 2006.

It's the sense of touch. In any real city, you walk, you know? You brush past people, people bump into you. In L.A., nobody touches you. We're always behind this metal and glass. I think we miss that touch so much, that we crash into each other, just so we can feel something.
Iako me film Crash sve vreme podsecao na Magnoliju, ne mogu a da ne priznam da ima neko katarzicko dejstvo na kraju. Par puta ti se digne kosa na glavi, ali at the end imas neko blazeno osecanje da nekako sve dodje na svoje mesto. I naravno, You think you know who you are. You have no idea. ... Live your life at the point of impact... fakat je da umesto filozofskih citata imamo advertajzing slogane, ali to je tako, time mnogo veca odgovornost dolazi do copywritera, i veca ocekivanja od istog... ne toliko na nivou prashka, tampona i paste za zube, nego i u drugim mozda ne toliko konzumeristickim sferama svakodnevnog zivota. Trebalo bi da posaljem neki svoj CV u jednu dobrostojecu ad agenciju, ali ne znam tacno ni sta bih napisala... nisam sigurna da bi neko shvatio no-logo-fight-club-fanta-filozofiju, i funky business i karaoke kapitalizam all in one, emotional economy, budi i ti deo zabave, crashing the system from inside, the next revolution will not be organized... zivot i posao vise nemaju granice, zato bolje da nadjes neki posao u kome uzivas... i sve moje fraze i raznovrsnost poslova kojima se bavim. Uvek govore kako su im za Creative team preko potrebni ljudi poput mene, ali zapravo kad ih posao pritisne, ili ga odradjuju ili su podlozni beskrajnim kompromisima. Nekako nisam vise raspolozena da razbijam glavu o zid, a ne mogu ni samo da stojim i budem nemi posmatrac...eto, u dilemi sam, as usually...

Vreme nam je svima islo na ruku, pa da ga vec iskoristimo, kad nisam stigla da se shetam preko dana, da se prosetam po noci. Soul2Soul zabava u SKC-u. Idealno mesto da sretnem ljude koje stvarno duuuugo nisam videla, moze da bude i hodocasce a moze da se gleda i kao parastos. Cudno... no da ekipa iz devedesetih nije toliko usamljena govori i podmladak koji se tamo nasao. Sto li svi jedni druge pitamo za godiste kad se upoznajemo, ne znam bas tocno...ali Decko 1975 me je nazvao tetkom, Decko 1976 je bio izrazito glup, sad znas da sam mladji od tebe, pa ces da me otpalis, Decko moje omiljeno 1980 godiste je bio preplasen, ali je zato Decko 1983 bio sve ono sto bi se dalo ocekivati od decka koga sretnes u klubu. Visok, zgodan, zabavan, brbljiv, preduzimljiv i ne mozes tek tako da se izvuces na umorna sam, idem kuci da spavam...moram sutra rano da ustanem, ma jok, isla sam cak i na after soul2soul party u plastic iako uopste ne volim to mesto. Ne znam u cemu je problem, nije samo neka losa karma tog mesta, nego je previse mracno, ne vidim ni gde hodam... i aseksualno je sto je poprilicno lose za clubbing biznis. ... i vozim tako mladog, zgodnog i nadasve zabavnog gospodina svojim kolima, naravno ima ih i on, ali je za ovu priliku organizovao druga da ih vozi, rekoh li ja da je preduzimljiv...posto su vec bili sitni sati i neki fini smirnoff kokteli, sta god ko kaze oprosteno mu je vec u sledecem trenutku, i zaboravljeno, ali u moru raznih pitanja bilo je i ovo jel si se nekad kresnula u ovim kolima? - jaoj boze, htedoh da kazem honey I don't do cars...bilo bi previse arogantno, ali mi je bilo toliko smesno sto zapravo i nisam, ne, nikad nisam u svojim sopstvenim kolima. Moj dragi auto to ne bi izdrzao, ljubomorno me cuva samo za sebe. Vezbam jogu ali ne i akrobatiku.

A onda sam se setila - rebound - pa to je ionako moj stari recept i preporuka za sve drugarice, kad te nesto ili neko muchi, raskid, rascep, nerazumevanje, problem, najbolji nacin da prebrodis taj mucan period je da nadjes nekog ko je willing and able ... da te zabavlja. Pa sta ispadne, ispadne, no future, samo sada i ovde, ovog trenutka. e, sad nisam ja kriva sto jedino mladost zivi u sadasnjosti.

Prince - Do Me Baby ( Extended Version)

...............................................

petak. 3. mart 2006.

Nije bas bilo onako kako ja zamisljam friday night zabavu, ali ako je vec Bruce Sterling u Beogradu i jos je postao srpski zet i jos te preko posrednika zove na Collaborative Blog Party... cim neko pomene digital culture initiative, nekako ne mogu a da se ne odazovem. Ne zbog toga sto mislim da treba da budem u svakoj corbi mirodjija, nego zato sto kao online veteran imam neku vrstu licne odgovornosti...veteranka glupo zvuci, ispascu na kraju vijetnamka. Skup je bio u stanu kod Jasmine Tesanovic, the wife iliti kako pise na boingboing sajtu Jasmina "Mrs. Bruce Sterling" Tesanovic, kako su se njih dvoje spojili nemam pojma, ali nekako izgleda potpuno logicno. Jest i prelepo...on from Austin, Texas, ona odavde, all across a big blue ocean nesto se desavalo preko kablova, rekla bih, cyber romansa, tako mi se javlja...Lista zvanica nadasve mala ali i bizarna, Slobodan Markovic, net.aktivista, malo smo se igrali sa njegovim videophonom, a moze da se gleda i televizija, Oto Olitvanji napisao Crne Cipele koje nisam citala jos, ali neko sebe zove pulpmeister, ih, vec sutra kupujem knjigu, Branko Dimitrijevic, ali ne iz Muzeja, jedna zena kojoj nisam upamtila ime, Gordan Paunovic, zivi sprat iznad, with his german wife koja pravi odlicna kolace sa bundevom, Vuksha Velickovic, gradski lik jedan od mojih omiljenih, kako god da ga slikas ispada savrseno, a pritom je i jedan od retkih momaka iz grada sa kojim mozes nesto inteligentno i da porazgovaras, sa nekom slatkom devojkom, Dejan Anastasijevic iz Vremena a bogami i TIME-a, zna on ko sam ja, znam ja ko je on, ali se ne javljamo jedno drugom, iako on kaze da bi mi se uvek javio da ne izgledam kao da apsolutno znam gde idem i nista me drugo ne zanima. Ovo je takodjer skrivena definicija arogancije, moje, naravno tako izgleda a u stvari je nesto sasvim drugo... posto je on brat bivse devojke mog zivotnog saputnika, a ja sam naravno optuzena i proglasena krivom bez sudjenja jer se njihova veza raspala kad sam se pojavila ... nekako sam znala da su mi vrata zauvek zatvorena i da imam onaj cuveni zig na dupetu, i sta sad ima i da pokusavam bilo sta... neko me je pre sedam godina ubedjivao da Vreme lechi sve, ali da je bilo postenog sudjenja mozda bi neko i shvatio da bes usmerava na pogresnu osobu, ovako zivimo u savrsenoj zabludi. Nema veze, iako se verovatno ne bismo slozili po muzickom ukusu, duhu vremena i kolektivnoj odgovornosti, ali po pitanjima Srebrenice, haskih optuzenika i srpskih heroja sigurno bi, mada razgovori srecom nisu bili toliko heavy, zanimljiv je za druzenje, no wonder da jedna njegova stara prijateljica uvek sa blagim izrazom lica govori o njemu kao beskrajno dragoj osobi, nekada davno na radiju b92 imao je emisiju o stripu, Oblacic... uz sve to i ja. Bruce se setio da sam ja bila prva osoba koja ga je kontaktirala iz Srbije, toga se ni j ane bih setila, sto me opet na neki nacin cini provodadzikom, posle mu se javila Jasmina...radila sam neki online-intervju sa njim, ah, moja mladost-ludost, kakav entuzijasta jos sredinom devedesetih ili krajem, ne secam se vise, mislisla sam da nekog mogu da zainteresujem za cyberpunk literaturu i svoje superheroje, bas sam neki tragi-komican lik, slatka mala izvrnuta torta...kad ces vec jednom odrasti, mali veseljace... ali posle kad god mi je nesto trebalo od Wired magazina, napisem Bruce-u neki mejlic. Uvek je spreman da pomogne, ako moze. Uopste nije bitno po kom kriterijumu smo skupljeni, ali jedina zajednicka crta svima sto u opisu posla, sto u opisu karaktera je da se bavimo ili smo se bavili nekim pisanim recima, s vremena na vreme to ode i online. Od cyberpanka do cyberkuhinje.

Nikad ne znas sta moze da se desi kad skupis ovako bizarnu ekipu. Mozda nista a moze i svasta. No, videcemo vec... Muzicki background je bio odlican, Bollywood hitovi i svi bi nesto da se sele u Indiju. Moracu da prestanem da sci-fi drustvo Lazar Komarcic zovem sci-fi drustvo Teofil Pancic, znam super je kao sala, ali neki ljudi sebe previse ozbiljno shvataju i to ne znaci da nisam postovalac lika i dela gospodina Pancica, vec samo u svetu komedije nista nije istinito i sve je dozvoljeno. Inache, nikad ne propustam priliku da izgovorim i Vesna Pocuca Zana, pa to i dalje ne znaci da ne postujem ni Vesnu Pocucu Sanu, a ni sebe samu, zar ne?

Pharell Williams - This Is Who I Am

..............................................

cetvrtak. 2. mart 2006.



To da je Basara izdao Zemlju za 6.500 evra, to sam videla na bilbordu, ali sve zaboravim da pazarim taj casopis. Zove se Zemlja i neki kazu da ima odlicne tekstove, jedino je prelom ocajan... nisam jos videla. Nekako bih bas volela da mu citav projekat uspe. Kad god se pojavi tako nesto, sto iz solidarnosti a sto iz potrebe da podrzim neciji entuzijazam ili ideju, ja kupim. Pa ko ce da podrzi scenu ako ne mi sami, izmedju sebe. nekako mi je to sasvim logicno. Trziste zapravo i ne postoji zato sto smo mi jedni druge navikli da radimo za dzabe ili da jedni drugima poklanjamo..., sta mi je problem kad idem na koncert da kupim kartu, ne moram bas svakog stranog izvodjaca da kupim u radnji, ali lokalnu produkciju nikad nisam piraterisala. Sve mislim ako ja sad kupujem nesto sto su oni napravili, kad oni zarade novce, pa pocnu da sredjuju svoje stanove, mozda ce se setiti da kupe nesto od mene. Not to mention, da je to odlicna investicija...Ionako nas je malo istomisljenika, sve oko nas slobodni radikali i cecine dvojnice, i sto je najtragicnije svi u nekim svojim malim sebicnim okvirima, ne vidimo dalje od nosa... nesto se ne podnosimo i raspravljamo jedni sa drugima. Umesto da podrzavamo jedni druge, cak i na ovako na prvi pogled minornom nivou...cesto cete cuti Sladjanu Milosevic kako prica o autorskim pravima, ali ce isto tako traziti da besplatno udje na koncerte svojih kolega...jesam ja jedina koja vidi nelogicnost u svemu ovome...

Vida Crncevic i Basara imaju odlican recept za brak iliti vezu ali bez zajednickog zivota. Ona zivi sa decom u jednom stanu, a tu negde blizu Basara zivi sam. Kad malo bolje razmislim, taj model uopste ne zvuci lose, imas muskarca koji uvek tu kad zatreba, kad ga pozoves, deci niko ne nedostaje, a zene ionako imaju sve obaveze ovog sveta ali makar znas da se oslanjas samo sebe i nije ti tesko da sve obavis samo da ne gledas kako on za to vreme cita novine ili bleji u tv kutiju. Zajednicki zivot ume da bude zabavan u pocetku dok se ne podele uloge, e onda postaje problem i kompromis u kome nikome vise nije zabavno. A to nije bas sretna sredina za odgajanje nekog novog bica, ili vise njih. Veze spajaju i odrzavaju emocije a ne isto prezime ili ista adresa.

Ako me opet neko zbog svega ovoga optuzi da ne zivim u realnom svetu, i sto odbijam da se pomirim sa tim da je zivot tezak i da je uglavnom mucenje...ma, nek' me poljubi malo u dupence moje slatko... o kome cu pisati vec sutra...

Janet Jackson - Love Will Never Do ( Without You)

....................................................

sreda. 1. mart 2006.

kad me moje prebacivanje realnih dogadjaja u fiction novel, plus malo dodam, posolim i zabiberim, zvekne u glavu, pa se oba aktera iz jedne popularne price ovog zurnala nadju na istom mestu. Pa ko jos veruje u slucajnosti! Do jednog je bilo toliko tesko doci da bi mi bilo lakse da sam Borisa Tadica licno zvala na Fest, a drugi se naravno, sasvim spontano pojavljuje uvek kad i ovaj prvi. Onako iza ledja i iznenada. Rosencrantz i Guilderstern. Ima jedna odlicna drama a i film Toma Stopparda, Rosencrantz & Guilderstern are dead, Tim Roth i Gary Oldman, cini mi se da sve osobe koje volim, cenim i postujem, potpuno otkidaju na ovaj film. Nekako to je preduslov za love & respect i sve ostalo...A Tom Stoppard je uradio i sve druge stvari koje volimo, scenario za Brazil, Empire of The Sun, a i Shakespeare in Love...ali tek drame su gimnastika za mozak...pa, ko ne zna njegovu biografiju, ima je na wikipediji.

Mislim da sam jedno par godina bila apsolutno zaljubljena u Toma Stopparda, jest, smesno zvuci, ali ionako se uvek zaljubim u neciji mozak, talenat, sposobnost...a posle se pitam ko je ova osoba pored mene :)) ILi me je dr Mancic propisno izbockao pre filmova ili je u Sava Centru bilo neverovatno vruce tokom filma Brizni Bastovan. Ne znam sta se desilo, prethodnih dana je bilo bas hladnjikavo da sam razmisljala da ponesem i omanje cebence, uz termos sa cajem, savrsen ugodjaj. A film je toliko potresan na nisam mogla ni da spavam posle... The Constant Gardener nije samo o suprotnostima koje se privlace, nego o najbolnijoj temi covecanstva - lekovima koji ne lece vec samo donose profit, at any cost. Humanitarnim akcijama koje nisu nista drugo nego brutalni korporativni eksperimenti nad najsiromasnijim. Stvarno se najezis kad vidis u sta se pretvorio ovaj svet. Iako je to samo film, fiction ne dokumentarac, ali mi nekako svaki put tesko padne kad shvatim sopstvenu nemoc i nemogucnost da nesto promenim ili da nekome pomognem. Lepo mi je rekao cika doktor, moj glavni problem je sto brinem sve brige ovog sveta. But that is the human in the human being, valjda...

jos jedan hopeless romantic, Natasha Bedingfeild - Frogs and Princes
tell me how many frogs do I have to kiss, before I find my prince...

...............................................................

utorak. 28. februar 2006.











da ne bude da je ovo peep.ing pleasure samo zato sto se prica i pishe, nek malo slike govore... u hiljadu reci.

Pred vama je nikad do sada vidjen rad theminutebeforeor...after serija fotografija i video...nekako sam cekala da se sve zvezdice spoje, pa da mu nadjem negde mesto, i prodje tome mnogo godina, doticni detchko je imao recimo 23 tada, moje omiljeno osamdeseto godiste, sto bi rekao Boris Buden mirise jos na majcino mlijeko...desavalo se 2003, a sve su snimali samo za tu priliku ponovo skupljeni p.RT Radisic i Trkulja. Mesto snimanja: hotelska soba, Linz, Austria. Pocelo je negde posle ponoci a zavrsilo se... Can you do it in front of cameras? He said yes. Unfortunatelly, that was not true. The whole experiment failed. previse smo se smejali. But then something happened after the cameras have been switched off...
Sta se desava kad privatno postane javno? Accidentally, aha, sasvim slucajno, nakon visecasovnog snimanja, photo session ko svaki drugi, lascivna tema, pa i lascivni komentari, vruce je, prijatno se mesa sa neprijatnim, neprijatno zapravo postaje lascivno... i opet sasvim slucajno, kad se sve zavrsilo neko je zaboravio da iskljuci kameru. Ili je jednostavno ostavio upaljenu... A onda se desila ova opsesija privatnim video kolekcijama, home video je popularniji od bilo kog drugog i nekako je citava prica postala previse aktuelna...pa kao sto ne mogu direktno da odgovaram na politicke i dnevno-politicke dogadjaje, ne mogu ni ovako.Ionako sad izgleda kao da imas strategiju kako postati popularan plasirajuci svoj private porno movie...Ovo nije ta prica.



Za vreme snimanja nije ubijena niti zlostavljanja nijedna zivotinja, decaci su punoletni po svim standardima, a imena i likovi su izmisljeni. Nije bas za skroz malenu decu, osim ako ne zelite posle da im objasnjavate pricu o rodi, zecu i kupusu. Nego, kao sto rekoh, sredjujem svoje radove, papire, fajlove, snimke, fotografije, kasete, diskove ( boze, koliko jedna osoba moze da ima narezanih diskova:) , dokumentaciju, pa sam i ovo nasla, neke fotografije su bas bas dobro ispale, taman neki delovi mogu da mi posluze za novi video koji radim Sta bi sve ucinila za svog detchka? ... Moram da se vratim u ring.

Sheryl Crow - Sweet Child of Mine

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, najsvezija arhiva 10,
arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve poceloarhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se:


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


  

fanta.fenomenologija ima i dalje slogan budi i ti deo zabave. zana et c3 dot hu je mail za komunikaciju. regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.