ponedeljak. 27. februar 2006.

ako vam se nije pojavljivao sajt u poslednjih 48-72 sata to je zato sto sam u fazi prebacivanja na drugi serves. Drugi DNS, pa fajlovi putuju za London i tamo ce lepo da se smeste i odomace, dok ne resim da im se pridruzim. Sad bi valjda trebalo da sve funkcionise kako treba... A sto su sinoc cetiri plavke uzivale na Walk the Line, ih...sta god vam pricali drugi o tom filmu, mozda je istina, ali to je jedna divna love storija. I kao takva ima problema, ne verujes bas u svakom trenutku ni Joaqinu Phoenixu, ni Reese Witherspoon...ali ima tu duboku hriscansku notu da ako nesto stvarno zelis, moras poprilicno oko toga da se potrudis. Da prodjes cistiliste.I da ne odustajes. Nikad nisam razumela te ljude koji shtede na osecanjima. Nesto te pogodilo, a sad govorim o lepim stvarima, a ti se iz nekog razloga povlacis...zasto, nemas ni sam pojma Stipsaris nesto a nije cak ni materijalne prirode.. Neki to inache zovu i svojom strategijom, malo tvrdis pazar... vezbala sam malo cenjkanje u Kairu, on kaze 10, ja kazem 1, onda se nasmejemo pa malo naljutimo, masemo rukama, onda druga runda... nadjemo se naravno na 5, ili na jos manje, zavisi koliko sam uporna ili koliko je prodavac zabavan, mozda popijemo i koji chaj...but the thing is pazarim to sto sam htela na kraju, ali te stvari ne koristim. Proces cenjkanja iliti tvdjenja pazara ume da bude zanimljiv kao proces i onda je zabava samo u tome...ali nismo tu zbog procesa nego zbog novog pocetka... Duboko prezirem zene koje trguju seksom, doduse u poslednje vreme primecujem to rade i muskarci, toliko moras da se trudis okolo, dok one/oni tvrde pazar... kad to toga dodje, posle si samo umoran kao posle maratona. A i pocetni entuzijazam i zzar se istrosio na okolisanje umesto na konkretnu akciju... ne znam uopste kako sam sve ovo povezala. Jer da nije tako kako bi inache muskarci dozivljavali seks kao da im nesto dajes, i da je poenta i citava frka u tom uzimanju datog, a ne u tome koliko ce oboma biti dobro, koliko ce svako od nas da se da, pa ako valja da se nadjemo jos neki put...A ne daju se, ni emotivno, pa cak ni na fizickom pure pleasure nivou. Za ovaj deo sigurno Plejboji sviraju Ja te gledam, ja ti ne dam...

enivej, dok cekate da se nesto desi ili cekate prevoz, dosadno vam je u cekaonici kod lekara, ... jel ste probali gprs na mobiju? Zgodno je za citanje vesti a za blogove, tj pisanje u tekstualnim kobasicama tek...Opera, mali browser radi, bas fino, slicica a posle skrolujes tekst... nema izgovora sad da ti treba kompjuter. joj, gde li sam sad stavila mobilni telefon? Valjda smo usli u taj retrogradni Merkur ili to tek dolazi... sve sam se obavestila na jednom novom ali vrlo finom mestu www.astrologija.mojblog.co.yu Sanje Peric... nikad se tako neko nije trudio da objasnjava astrologiju, to je ozbiljna nauka i nije bas tako lagana za ucenje, probala vise puta, nije mi islo, no mozda nisam nasl apravog ucitelja... u svakom slucaju prva nedelja marta, bice zabavna, kad ionako zaboravna bakica pocne tek da zaboravlja...telefoni i kompjuteri da luduju, poslovni dogovori se beskrajno razvlace, sve traje predugo i presporo, kao i saobracaj a ugovori, potpisani u to vreme, obicno propadaju.

Ovo je takodje dobar period da se u tišini posvetite recimo pisanju (za one koji su pisanju skloni) ili nekom drugom poslu koji traži posvecenje. Takodje za kontemplaciju, svodjenje racuna, podvlacenje crta i razmatranje šta se postiglo nema boljeg perioda od Merkurovog R hoda koji predstavlja pravu rekapitulaciju dogadjaja i daje jasnu sliku gledano u natrag! Flashback! Ko voli da meditira i ko praktikuje yogu i ko nikako nije imao vremena da odgovori na pisma - samo napred!

Vec se uveliko pripremam za ovaj period.


Bilal - Soul Sista

................................................................................................

nedelja. 26. februar 2006.

iako sam rekla da cu da gledam filmove a ne da ih osudjujem, film Skriveno je stvarno zlostavljanje... i posle toga Clooney-jev dokumentarac zapravo je bio bas previse...i tako poletim sa sedista sto pre, samo da pobegnem, brzo razvezem sve koje je trebalo kucama, stanicama, da, da, ja sam bas savrsen detchko, moja devojka nikad ne bi isla sama kuci, za boga miloga zasto imam auto ako ne mogu da odvezem prijatelje kucama kad je hladno i kad je mracno...enivej, dodjem kuci, zvoni mi kucni telefon, zove me drugarica sa kojom je trebalo da se vidim posle, a nije bas bio neki cvrst dogovor, sad razmisljam sta li se desilo, gde sam pogresila, retko me zovu posle ponoci...prvo me pita sto je nisam zvala, ja nesto smutim, a onda me pitala gde mi je mobilni telefon... i stvarno nema mi mobilnog. E pa zato sto je kod mene, kaze ona. Nisam ni znala da se nakon mog odlaska odigrala prava mala drama i potraga za izgubljenim telefonom. Nisam ni znala da sam ga izgubila a ona ga je vec nasla...prica je jedna od sumanutih, naravno kako sam zurila napolje, jos sa sedista mi ispadne telefon, ali ona je fina devojka i postuje dogovore, pa me lepo pozove, javi se neki muski glas, pa potom i zenski..trazi ona mene...oni kazu, ne znamo ko je zana ali smo mi nasli telefon...onda se ona lepo nadje sa njima u SCu i uzme od njih moj telefon. Fini neki ljudi bili, ljubazno joj dali telefon. I onda mene zove da mi kaze kako sam neverovatno sretno govance , to je od milja tako... em izgubim nesto, em mi nadju, sve se desava bez mog znanja i pritom oni koji su nasli budu neke fine osobe i vrate ga. Sta da kazem: bas lepo. Bila sam postedjena panike i saznanja da mi nema omiljene spravice.

Sad bas nesto razmisljam kako svi drzimo sve brojeve u tim telefonima, ne znam nijedan telefon vise napamet, osim nekog taksija... i sa svojim imam problem. Kad neko pronadje nesto sto ipak spada u onaj deo nasih intimnih stvari, sta o nama moze da zakljuci...znam, mnogo sam gledala Poirroit-a i Sherlock-a...no to je vreme bez mobilne telefonije. U imeniku gomila nekih brojeva koji samo meni nesto znace i par imena koje svi prepoznaju, mada volim da uz ime dodam i neku jos imenicu ili pridev samo meni poznato zasto poput misic slatki, cvetic, secer...i tako...obicno muskarcima. Medju slicicama, na primer, imam kompromitujuce fotografije, za neki tabloid idealne, svoje prijateljice i cuvenog srpskog reditelja in love action, trepcu, gledaju se kao golubovi i ljubakaju se... i jos mnogo slicica meni dragih osoba, mislim, volim portrete ali mobi-kamera nije bas za to, barem ne ova moja...retko je i koristim, osim kad nisu tabloid situacije. Imam i neki bijoux zakachen za telefon, lakse ga tako vadim iz torbe, sigurno bi mogao neko da zakljuci da je vlasnica zenskog spola, neke zvezdice i cvetici...Wallpaper nije nista posebno, nasla sam u telefonu, neki plavicasti deo iz metroa rekla bih, ima neku dubinu, dobra je fotografija...ali onda kad zadje u deo zvani messages, a da, telefon je na engleskom, so, govorim i neki jezik strani, barem osnovno za snalazenje u telefonu... Poruke su cudna stvar, neke brisemo, neke cuvamo, neke se bizarno pojavljuju i nakon brisanja, kao recimo od jedne osobe koju nikako ne uspevam da izbrisem. skoro sve je u redu. nemojte da se sekirate. ja cu. i jos jedna od iste osobe, ali malo kasnije nevidjeno si me iznervirala... te dve poruke su mi pravi ghost in the shell. stalno ih brisem i stalno se ponovo pojavljuju. Neke osobe je ocigledno tesko izbrisati.

Do skoro sam cuvala i poruke dobijene za rodjendan, a onda su ih zamenile novogodisnje cestitke, ova mi je omiljena da vas blog postane internet top 10 i da nas vase lice sto cesce uveseljava sa tv-a. Posto sam u to vreme bila u komunistickom raju gde je i sms stizao za zakasnjenjem sacuvala sam i one gde mi otpozdravljaju francuskim poljupcem...

Mogla sam da pretpostavim, ali nisam znala da je Truman Capote bio tako jedno samozivo i sebicno stvorenje. Dobar je film, ali jebes takvu umetnost, pardon my french... Radije bih bila samo dobar covek nego takva grozna osoba a veliki umetnik.

Prince - Black Sweat

....................................................................

subota. 25. februar 2006.

dva duga, teska, spora i zahtevna filma za jedno vece... i jos ti daju domaci zadatak za razmisljanje na kraju filma, ko je pravio plan emitovanja, tj ko je bio scheduler nije se bas proslavio na samom pocetku...vec znamo da je stvar u selekciji i redosledu...no, never mind, mnogi nisu dosli na otvaranje zbog Kusturice. Imam problem da rastumachim sebi odbojnost koju on stvara kod nekih vrlo inteligentnih, zanimljivih i kreativnih ljudi koje znam...da li zbog njegovog porekla, zbog toga sto je svetski priznat i poznat reditelj, zbog njegove opsesije Romima, zbog poetike, zbog Kostunice, ...milion razloga je u opticaju... ili se sve svodi na jedan da Srbija ne oprasta onima koji su uspesni?! A posebno onima koji su postali uspesni zahvaljujuci svojoj nekoj suludoj energiji, snazi, volji, sopstvenom ludilu zovite to kako god hocete... nekonvencionalnim sredstvima i nacinima. A da bio je jos jedan odlican razlog, nervira ih Kusturica zato sto sve nas predstavlja kao Cigane, izvinjavam se predstavnicima romske nacionalnosti, sto je najzanimljivije to obicno govore ljudi koji rade pri humanitarnim organizacijama ili tako neke institucije ko bi trebalo da promovisu mir i toleranciju. Ko, gde i kad je ikada rekao da umetnik predstavlja svoju naciju, pa nismo mi toliki fundamendalisti valjda...Autor govori sam za sebe i predstavlja svoje autohtono misljenje i vidjenje sveta, problema, cega god... ako ga neko svojata, to je onda u druge stvrhe i necija propagandna akcija... nema veze sa autorom, tj umetnikom. Ja inache jako volim Arizonu Dream. A taj koncept da nakon snimljenog filma ostane citavo naselje.. to je nesto cemu svako od nas tezi. Za necim sto ce trajno ostati iza nas...i nece biti samo lepo slovo na papiru ili lep film za pogledati, nego ima jos i stvarnu upotrebnu vrednost, neko nastavlja da zivi u tom filmu... konceptualno - savrseno.

Njegova teorija o srpskom paradajzu je takodjer dobra, istina je, nigde nije tako ukusan kao iz bakine baste ili sa pijace, ali da gledate od koga kupujete. E, sad kako sam presla na makrobiotiku, tu paradajz nije bas popularno povrce, kao ni plavi patlidzan, ni krompir ni paprika...za paprikom ne zalim uopste, konacno imam i opravdanje zasto sam citav zivot alergicna na istu, bas je teska za stomak...kao i neki ljudi. Pretpostavljam da je Kusturica nekima bas tezak za dajdzestiranje kao osoba, ali to ne umanjuje njegovu vrednost kao filmskog autora i stvaraoca. Then again, Marina Abramovic kaze da je umetnikova licnost neodvojiva od njegovog rada. Zapravo moras i sam da verujes i zivis ono sto govoris ili prikazujes u svojim radovima. Te tako ako te ne vole i ne razumeju kao licnost, nece moci ni da se pronadju ni u tvojim radovima, filmovima, bilo kom stvaralastvu... Ljudi se ipak vezuju za licnosti.

No da ne bude da sam citavog dana razmisljala sve na neke ozbiljne teme, zvao me je, vise od poznanika a manje od prijatelja, recimo draga osoba da mu budem handmodel za neki njegov rad...uglavnom, dodjes u studio, izvadis svoje fantasticne negovane ruke iz hiberbaricne komore ( ko je gledao Zoolandera sad zna o cemu govorim) i pocnes neku pricu fox-molder teorije zavere dok ti sminkaju, tj toniraju ruke... lagani topic za subotu po podne, taman posle pijace. Kad su mi vec toliko puta skretali paznju na ruke i stopala, dobro ajde da posluze jos u neku svrhu... osim sto tipkaju po tastaturi, seckaju nozem, brisu prasinu i umivaju lice...a nije advertajzing... i sta je nekome odmah palo na pamet, da me stavi u lisice, ali ne prave nego one uokvirene roze jambolijom. Cudno, cim vidis nesto lepo, uhapsi ga, to je valjda jedno od tumacenja...

Pada kisa, rastuzila sam samu sebe, kao i uvek u ovakvim situacijama najdrazi muskarac postavi Zid izmedju tebe i njega samog ( ne znam jos da li je Berlinski ili Kineski), pa jos i prestane da razgovara uopste...eh, odoh u Sava Centar na novu rundu ...

Edo Majka - No Sikiriki

.........................................................

petak. 24. februar 2006.

dok kuham neki ruckic, short report, imala sam stosta u glavi ali, bojim se da mi je koshava sve izduvala... danas pocinje FEST. Nakon par godina izbegavanja filmskog maratona i bas-mi-se-groze-svi-likovi-koje-srecem na FESTu, resila sam da idem svakodnevno na projekcije. Dok pohvatam posle filmove na DiVXu, na DVDiju, dok sacekam bioskop, pa me onda mrzi, pa promasim termin, pa mi se ne svidja bioskop u kome se daje, pa hocu li imati kokice ili ne...PECINA mi nestaje sve vise i vise, moracu da pokrenem neku akciju spasite Pecina kokice...sta da jedem onda u gradu... A veceras idem i na otvaranje, sa drugaricom...sestre Hilton otvaraju sezonu. ( ali nece nam lajtmotiv biti nismo lepe al' smo glupe :)) smislice teta too-chic-fake-chic-kopirajter vec nesto. Prvo smo u Sava Centru a onda u Movie Baru, potom cemo vec videti kuda nas situacija odnese...

in the meantime, nosim sve kao da idem na piknik, termos sa cajem, bancha ili kukicha videcemo vec od trenutne inspiracije, neko pecivo sa blitvom i kolac sa sargarepom. Jest da ne jedem uveche, ali nikad se ne zna gde mozes da osvanes u iscekivanju filmskih poljubaca...

nastavicu se vec... sa novim Prince-om.
ne stizem da se spremim ni kao covek, ni kao rukovodilac... iz nekog razloga stalno mi se vrti u glavi Gorica Popovic i Kad ce plata, kad ce mili plata? Navezbala sam i visoki ton...Ozbiljna indoktrinacija.

....................................................

ponedeljak. 20. februar 2006.

Samo ja imam rodjake dovoljno shashave da se prijave kod Panjkovica za emisiju Pre i Posle...samo neko iz naseg legla moze da misli da je to zabavno, i sto ne bi probala... Kako svi nasi zenski predstavnici sa zenske strane imaju problema sa okolinom, nerazumevanjem ili utapanjem u istu i/ili uspostavljaju neke svoje standarde pa onda ostanu same ili probaju da prave kompromise u vezama pa ili im srce prepukne, umorno od pregovora, truda, napora i pokusaja ili im pak oko cetrdesete povade sve zenske unutrasnje organe...tumor, cista kako god to zvali, tek sam skoro saznala da prema holistickim lekarima takve pojave imaju i svoje objasnjenje. Nase emocije poprilicno uticu na nase stanje, to je valjda svima jasno, od srca oboli onaj ko ga ima, a ono drugo sto se pojavljuje na jajnicima ili tu negde obicno ima veze sa posledicama razocaranja u sebe i u druge, prihvatanje, neprihvatanje... ili sa sopstvenom seksualnom, tj kreativnom energijom.

Neke drevne kulture, taoisticka kultura, kao i holisticka medicina smatraju da jajnici predstavljaju izvor životne sile koja stalno proizvodi seksualnu energiju. Opisane su i posebne vježbe koje pomažu preobraziti seksualnu energiju jajnika u chi (životnu energiju) i shen (cistu duhovnu energiju). Kljuc za razumijevanje energetske funkcije jajnika je sposobnost prepoznavanja vlastite kreativnosti, predavanje i priznavanje nemogucnosti kontrole ove kreativnosti putem intelekta. Otuda stavovi holisticke medicine da problemi s jajnicima nastaju onda kada žena ne obraca pozornost na svoju najdublju kreativnu mudrost zbog straha ili nesigurnosti u svijetu oko sebe. Problemi s jajnicima posljedica su predodžbe žene kako ljudi i okolnosti izvan nje same onemogucavaju ostvarenju njene vlastite kreativnosti. Negativni emocionalni obrasci koji se dovode u vezu s nastankom cista na jajniku su: iznenadni odlazak ili napuštanje partnera, izraziti stres na poslu, osvetoljubivost i ogorcenost, kao i želja da se s nekim obracuna. Bilo da vjerujete ili ne vjerujete u holisticki pristup, kratki uvid u vlastite obrasce ponašanja koristiti ce sigurno i vama i vašoj okolini.

ovo je deo sa sajta Poliklinike Harni na koju sam slucajno nabasala pre par godina. Vredelo bi imati nekog u nasem okruzenju ko razmislja na takav nacin a ima i diplomu medicine, ja barem do sada nisam srela ginekologa sa kojim bi mogla i na takav nacin da se konsultujem. Energetska medicina smatra kako miomi nastaju kod usmjeravanja životne energije u slijepu ulicu - na poslove ili odnose koje treba prerasti, odnosno predstavljaju kreativnost koja nikada nije realizirana, ili su povezani s unutarnjim sukobom zbog reprodukcije (radanja) i odnosa.

Mozda je ovo tipicno zenska tema, ali sudeci po mejlovima koje dobijam postoje muskarci koji brinu o svojim dragim osobama, pa ce im ovo mozda biti interesantno...nakon svega, necete barem vise moci da popushite pricu da je hormonski poremecaj nastao usled hormonskog poremecaja.

Da se vratim na moju rodjaku koja je isla kod Panjkovica na Pre i Posle tretman, nije isla na operacije nikakve, ali ovo poprilicno govori o bolesti koja je beskrajna i neizleciva a zove se glupost. Kako i koliko smo mi poremecena sredina...ako neka zena ima iznad cetvrdeset godina i zeli nesto da uradi sa sobom, bez hirurgije, da li je moguce da jedino sto Panjkovic Miki moze da joj ponudi je da izgleda kao narodna pevacica, pa jel to san svake zene koja sedi sama ispred televizora... kako je moguce da ne postoji stilista koji stilizuje ljude?! Ne mozes starijoj zeni da stavis ekstenzije, lokne, bicheve u kosi i da je obuces u drechi roze. A bilo je potrebno samo malo, dobro skrojeni komplet, suknja ispod kolena, mirne boje, jednostavni krojevi, decentna sminka, negovana kosa i koza ... i zdravi zubi da nakon svega mozes da se osmehnes...
o molim te, boze, samo za dostojanstvenu starost, zar je to tako nenormalno ?!

Frank Sinatra & Tom Jobin - Change Partners

.............................................................

nedelja. 19. februar 2006.

... ma necu uopste o tome koliko vreme utice na raspolozenje...ali ja stvarno radim na sunce. Kad je ukljuceno , radim, kad ne, unplugged sesije mi nisu bas najuspesnije... Skica je ovih dana jedino suncano mesto u gradu, nisam se bas bavila istrazivanjem, ali Kosancicev venac, 3-4 stola, ponuda nebitna, sigurno nemaju yannoh kafu sa sojinim mlekom, so whatever u redu je, ali pogled na reku i gusterisanje dok ima sunca. Sms komunikacija je cudna stvar, ali kad mi jave da sam pozvana i jos da sam na spisku za koncert grupe Time, stvarno se pitam kako, ko i zasto?! ok, zovu mene na razne stvari, nije to problem, ali zasto bi uopste nekome palo na pamet da me zove na Dadu Topica i Time, it's beyond my knowledge. Mozda zato sto imam veliko postovanje prema nasoj muzickoj proslosti, podrzavam sadasnju scenu i dalje verujem da ima buducnosti...ne znam... ima mnogo bitnijih osoba od mene koje rade to isto...da sve bude jos cudnije, povrh svega, ja jos i odem. Pre toga smo isle na pozorisnu predstavu Dalije Acin u BDPu, ako je to sto mi imamo od contemporary plesa, u velikom smo problemu. Sve mi je jasno o cemu se radi, muskarac je bio obucen kao balerina sa suknjicom od tila u trikou, a zena kao supermen, plast i sve to...pevalo se i ulozen je trud i znanje i misljenje...ali sve zajedno je prepuno praznog hoda u koji nista ne mozes da ucitas, osim da se nerviras kako je moguce da neko uopste dobija mogucnost da radi...ah, znam, bas ocekujem mnogo od nekih osoba...a ocekujem mnogo i od sebe...pa se razocaram:))

I tako vec razocarana odem u SKC. Konacno da i ja odem na neki koncert gde sam najmladja, bas je bilo prijatno. Vreme stvarno neumitno tece. Prepun prostor, Dado se skinuo do pasa, zagrlio gitaru, mumla nesto u mikrofon, nista nisam razumela, ali nije ni bitno, oni su ozbiljno przili, a citav SKC ih je bezgranicno voleo. Gomilu tog sveta ne mozes uopste da vidis na dogadjajima, ali oni su uredno dosli da podrze svoje heroje iz mladosti ili cega god... respect za gitare i vremeshne heroje, samo to imam da kazem.

Covek bi rekao, a tek zena, ako vec taj rokenrol nije mrtav, a oko rokenrola su se uvek vrzmali neki interesantni muski likovi, mislim, to je ipak izrazito testosteronsko opredeljenje, ako izuzmemo Fredija Merkjurija i jos ponekog, tu je vec musko-zenska interakcija neminovna pojava. 'Em smo komunikativne, 'em plave...helou...a sad ide moj omiljeni deo, sto volim kad sretnem nekog ko ima plavu kosu, nosi naocare i ne izgleda kao da je sa ovog podneblja i jos pritom uopste ne zna ko sam...za pocetak barem, te veceri, posle me vec googluje i ode mas' u propas'... da je samo jos progovorio na svedskom, vec bi se nastavilo nase druzenje, ovako je Pepeljuga otisla pre ponoci...but, then again, mozda ipak ocekujem previse, ali jedan Viking, visok, zgodan i plav i ako moze da slabije govori engleski, jer u trenutku kad vam komunikacija pocne, vec u sledecem se uopste necete razumeti. Ovako basic english, ja tarzan, ti dzejn i body language... sta ja ocekujem, sta on ocekuje, sta on misli, sta je rekao a sta zapravo misli, i sto se ne javlja, jel to neka taktika, jel se mozda prestravio i usrao, da izvinete na recniku, jesam mozda bila too much za pocetak... ma, bre, ocekujem sve i odmah. Ako se zvezde poklope i vencanje na Baliju, ono koje vazi samo na Baliju i nigde drugde, to sam cula od Mick Jaggera i Jerry Hall.

Nekako sam isuvise ranjiva u ovom periodu, da bih uopste i mogla da eksperimentisem, za vasu informaciju, od onog od koga sam najvise ocekivala podrsku, prisustvo, utehu, reci, zagrljaj, razgovore, da mi vraca na mesto odlepljene trepavice i govori sve ce biti u redu...nisam dobila. Ocekujem previse, zar ne?

sad imam filmski predlog zajedno sa muzikom The Great Expectations.
unexpected expectations... i sve na tu temu...

..................................................

petak. 17. februar 2006.

... raspisala sam se ... pa da ne preteram, bolje neku pauzu da napravim, ionako ekran nije za citanje dugih tekstova, bicu posle odgovorna sto morate da nosite cvikere, sociva i sto cete imati kokosije slepilo... mislim da sam pisala o problemima ovog tipa, evo i linka, all work , no play... to je na b92 sajtu Zivot, napisala sam samo dva teksta do sada, a valjda cu nastaviti uskoro...tamo ima mogucnosti za komentare, pa ko voli nek izvoli...lepo, bas...elem, dok se kuha integralni pirinac i bundeva, specijalna divna slatka bundeva kupljena kod cika Veselina na Kalenic pijaci, da srocim koju...

da li ste znali da ako hocete da platite nesto nekome u inostranstvu, pa makar to bila i hrvatska mora da vam izda profakturu... to je tak neki devizni zakon. ok razumem, da ne bi iznosili novce nelegalno stecene, ali u krajnoj liniji sta kog ai briga sta cu ja sa svojim novcem. Ispada sam da smo svi krivi dok se ne dokaze suprotno. Nije fer, a sta cemo ako neko od nas ima filantropske porive pa bi nekome nesto da donira...da stvar bude smesnija, pokusavam da platim neku akontaciju koja iznosi 27 evra, ponavljam 27 evra, i pritom smo toliko papira istrosili, da svako po jos jedno drvo mora da zasadi ispred svoje kuce... zbog pisljivih 27 evra sad iz hrvatske moraju da salju profakturu na faks, pa onda ce banka da plati, naplati proviziju, smesno, jest...i njima da potvrdi uplatu, faksom. Bas me je sramota sad. Pogotovu sto takav zakon postoji kod nas, i drugi tesko to mogu i da shvate...o gubljenju mog vremena, da ne pricam. valjda se podrazumeva :))

I onda prodjem pored tuznog C marketa na Dedinju, e bas onaj preko puta zgrade Pinka, da stvar bude zabavnija tu mi je i posta, ona ocmoljena, i nova ispostava kineskog restorana Makao to je jedina dobra stvar. Mozda je Dedinje lep kraj, fakat je sav u zelenilu i lakse se dise na uzvisici, ali sve druge stvari su potpuni horor. Ispred C marketa, neki kamion se parkira, pa logicno da procitam kako se zove, citam autoprevoznik Gnjidic Zoran...man, nekome je stvarno ime obelezilo sudbinu...najtuznije od svega je, sto uvek moze da ga promeni, a nece... po zakonu svako ima pravo na takvu promenu. nego tako trpi i cuti i pomiri se, pa bude gnjida... ah, sudbino prokletnice...:))

Citala sam Valjarevica, Drugi zimski dnevnik. Dobar je. Malo sam, doduse, citala, pod nekim cudnim okolnostima, ali ima nade. Letargicno, teskobno, na momente tuzno-smesno ali There is hope...bolje zvuci. Ali zato Ruski disko, Vladimira Kaminera je spektakularno delo... koliko suta, tj u subotu 18, dolazi nam pisac u goste. Dom Omladine oko 20h, prvo naravno knjizevno vece, tj promocija knjige a posle bi trebalo da bude pravi Ruski disko ... sa sve muzikom...

Nesumnjivo je da onaj ko cita Kaminera u metrou ili u kaficu mora da ima jake živce jer ce se ljudi stalno okretati zbog histericnog kikotanja.

Svi putevi vode u Berlin, Kaminer je emigrirao iz Moskve u Berlin i sve njegove knjige govore o tome, pa i Ruski Disko, zbog toga sam i pozelela da neko vreme provedem u Berlinu... no, dobro, mozda neki drugi put i uz toplije vreme, mada svi kazu da se George Clooney raspitivao gde sam na Berlinskom festivalu :)) ... i koliko jutros je bio kod Larry King-a, nije uopste stvar u tome sto je on zgodan i lep, nego uz sve to on izgleda kao osoba sa kojom bi mogao da popricas nesto...plus je izabrao savrsenu lokaciju za svoj dom - Lago di Como, severna Italija, sto mnogo govori o njemu, mogao je da izabere bilo koje mesto na svetu...

Roberta Flack - Feel Like Making Love


...........................................

sreda. 15. februar 2006.

... i danas je neki praznik, ali je uglavnom ljudima nejasno sta tacno slavimo i zbog cega se ne radi. Bitno je da sam poljubila vrata u Posti, od svih institucija koje se nekako mrdaju kornjacinim koracima, odlazak u Postu direktno baca u depresiju. Taman kad pomislim da se stosta promenilo, i poneka fasada i ulice i parking i svasta ...odem u postu da platim racune, ne znam samo zasto se konacno ne prebacim u neku banku koja ima online pogodnosti placanja, nego valjda se sve nadam, uci cu jednog dana u postu i sve ce biti drugacije...

Moram nesto da priznam, iako spada u domen obozavanja trivijalnih dela i trash estetike, i dalje je glupo i nije nikakvo opravdanje, ali kako ovih dana nesto ne radim previse i uglavnom sam kod kuce, s vremena na vreme uhvatim sebe kako najozbiljnije pratim sta se desava u seriji Ljubav u zaledju...to je ona hrvatska sapunica. Prvo mi je bilo simpaticno zbog jezika, a onda je prica toliko pulp da sam morala da uvezem likove i dogadjaje... fudbaleri i njihove devojke, tabloidi, novinari, gradske spletke, promocije... jutros je jedna od sporednih zenskih likova rekla, kad su je pitali cime se bavi: ja sam sreckova zarucnica...ako bi mi neko uradio brainsuction umesto liposukcije mozda bi i mogla tako nesto da izgovorim mrtva ozbiljna... gluma je, by the way, perfektna, svako malo pa te bude sramota i malo bi da se pokrijes cebencetom preko glave ( ali bez vezbanja joga nidre) , ali vidi se ozbiljna produkcija... i jos kao zanimljivost, producent serije je detchko Jelena Veljace koju su u danasnjoj epizodi citavoj prozivali kakav je komad i covece, kak' dobro izgleda, kakvo lice, kakvo telo...na stranu sto zena/devojka izgleda premrsavo, prebledo i kao da boluje od konstantnog PMS-a da bi bila bilo kome zanimljiva, nije to bila sustina mog razmisljanja, ... nego, bas je nekako , meni barem, neobicno kad te muskarac podrzava i stoji iza tebe, i jos je toliko zaljubiska i zateleban da si u scenariju, kao i u svakoj sceni, najbolja riba, kakve to ima veze ako to i nisi, za njega si najlepsa i najbolja... ali on nema nikakav problem sa tim sto je podrzava i sto njegova draga igra u svakoj njegovoj seriji. Nisam sigurna da mu to bas zameraju kolege na poslu...Tako, samo mi je to prolazilo ispred ociju pa nisam mogla da ne primetim.

Inache, zapanjujuce je kako i neki ultra moderni muskarci imaju problem sa duhom vremena sadasnjeg, ne oni sto nisu izasli jos iz srednje skole, nego oni sto ne kapiraju da su ostarili u trenutku kad pocinju da zale za proslim vremenima i kako su nekad bile super zurke a danasnja omladina uopste ne ume da se zabavlja...samo ti DJ-evi, to nema nigde... i sta to znaci, a onda usput eto i vica...sretnu se dva Dj i jedan kaze drugom, ajde idemo veceras u bioskup, ovaj drugi kaze, e, ajde, a ko pusta film? Pa zar cemo nakon svega da tvrdimo da Dj nije izvodjac, performer, umetnik ravnopravan za muzicarima. Nije isto kinoperater i Dj. Bas sam se stresla koliko neki ljudi ne razumeju vreme koje zivimo... pa, sta, kao mladji nisu slusali radio i tad nisu videli razliku da kad neko pusta muziku, tj neciji izbor muzike im je mnogo drazi od mozda regularnog programa... selekcija je sastavni deo svacijeg zivota i jednako spada u vestine ili u umetnost, kako hocete...selekcija svega i svacega, sta ste odabrali da obucete, koja muzika se vrti u vasem Ipodu, ok moze i neki drugi plejer, u kolima, ... izlozbe koje ste odabrali, casopise koje citate, parfeme koje ste poredjali na polici... mogla sam, dodushe, malo pazljivije da biram s kim cu da se zabavljam, oh well, ali onda ne bi mogla svako malo da pricam neku storiju o tome how low can you go?

have you even been fascinated, in the supermarket, by the contents of the basket of the person next to you in the queue? i'm always amazed by how different, how personal, each basket is. we all come into the same store, but we end up with selfportraits in our baskets. i generally have stuff like oranges, olive oil, and oriental microwave meals, choices witch suggest my cosmopolitanism and my laziness. the person next to me might have spring onions and raw liver. and, while envious of their ability to cook, i'll probably wonder if their choice of 'real' raw materials doesn't betray a luddite's mistrust of industrial society. (are they cranks who believe that microwaves are carcinogenic?) someone else has baked beans, dog food and six packs of beer, and i picture a squalid life of loneliness, alone in a farty-smelling, ringpull strewn apartmant with only a dog and a tv for company.

consciously or unconsciously, by our choices we all recreate ourselves every day.
we are all the architects of our own personal style.
we are all curators.

.momus. je ovo napisao jos pre ko zna koliko godina.
Sledeci put, umesto da pljujete po sopstvenom nepoznavanju toka Vremena, ustinite se za jezik, jedno je stvar ukusa, sta vam se svidja ili ne svidja a drugo kad odbijate da primetite promene u sadasnjem Vremenu kakve god one bile. A i uvek mozete da nam pokazete kako bi to bilo kada biste vi pustali muziku, ako vec to svako moze...shake your groove thing and kiss the Dj.

igrom slucaja, upadnem kod Nena Belana sinoc... sve neki fini svet, malo su starmali i zaustavljeni u Vremenu, ali su doveli i svoju malenu i slatku decurliju na koncert, sve pesme znaju da pevaju, sve bi to bilo zaista jako slatko da u SKC-u ne radi grejanje...nikad hladnije... Neno peva o rivi, a mi cvokocemo...

Marvin Gaye - What's Going On

..................................................................

utorak. 14. februar 2006.

postoje oni grozni ljudi koji ne veruju u Deda Mraza i nipodastavaju sve praznike i time mozda i mogucnosti da im se nesto lepo desi u zivotu. Ja nisam jedna od tih. Mozda je Dan zaljubljenih izmisljotina onih sto prave greetings karte, mozda je smislio neko da bi se ljudi koji su single osecali uzasno i bacajuci se u ocaj pokupuju pola radnje, smazu citavo prase, gomile cokolada i sladoleda i na kraju dana se jos utope u alkoholu...jer ocaj ponekada vise nego radost nas tera na potrosnju, dakle kapitalistickom drustvu itekako odgovara da se osecamo tuzno, da smo nesretni, bolesni i ocajni...vise cemo trositi... kako god bilo da bilo, moze i svaki dan da bude praznik, ali katolicki Bozic me potpuno raznezi kad sam u zemlji koja ga slavi. Pravoslavni Bozic sa druge strane je mnogo ozbiljniji i tek treba da naucimo kako da ga slavimo... a Kineska Nova godina je bas dosla uz prasak, meni barem... Ali zato Sveti Valentin, sorry sto se ne vezujem za jednu religiju, ali valjda svaki gradjanin sveta nastoji da razume i Ramazan ( kad sam bila mala ovo sam zvala razmazan i nemam nikakvu nameru da bilo koga vredjam, a i Uskrs je bilo tesko izgovoriti pa ispadne mrs-mrs...) i vaznost Hanuke, kako se sprema puja za Hindu hram i zasto je budizam vise filosofija nego religija...samo najgori cinik i arogantni i samozadovoljni prick moze da propusti priliku da uziva u Svetom Valentinu, ciji god da je...

uf, sto mi je nedostajalo ovo pisanje...a taman sam se uvezbala. Pisanje je vise trening, manje talenat, sto vise treniras vece su sanse da budes bolja... a i da u nekom trenutku ukapiras da od tog posla bolje da dignes ruke... hvala svima koji su, iako se sa mnogima ne poznajem licno i personalno, nasli vremena, volje i zelje da mi pisu. Ponekada mislim da sve radim iz sopstvene zabave, ali je feedback tako divno pogonsko gorivo - soul food u pravom smislu reci. Sad bi bas bilo glupo da imam komentare, nekako je sve previse licno, kao sto sam i rekla, dakle sve ima svoje zasto. Ljudi misle da je bolje pustiti nekoga da sam prezivljava tragicne dogadjaje, ali tek u takvim situacijama shvatis koliko ti znace reci, bilo cije... svako malo se neko javi da je tu, ako treba i kako treba.

Uglavnom se trudim da se necim bavim, kontempliram i sve vise mi je jasno zasto ma koliko zelela nekim dragim ljudima ne mozes da pomognes. Tako je tesko promeniti bilo sta, od namestaja u dnevnoj sobi, a o nacinu ishrane tek da i ne govorim...svi nekako zive po automatizmu, po ustaljenim navikama i po inerciji, zato sad mnogo bolje razumem Matrix, na primer... i zasto sam zapravo greska u sistemu...drznula sam se da nesto promenim. Da ne pristanem na normalno. No, dobro mozda ce jednom doci vreme kad cu zaista i moci da pomognem nekome... ovako samo mogu da nastavim da always look on the bright side of life. Srecom te sam toliko ezotericno potkovana i energetski zaptivena da mi price o reinkarnaciji nisu strane... nisam bas toliko friendly sa Dalaj Lamom kao Richard Gere, ali nikad ne znas kakvo dobro moze da izadje iz necega sto ti u trenutku izgleda bas lose i strasno.

Sto cu tek sad da maltretiram sve sa makrobiotikom...a prijavila sam se konacno i na Markonovinu Skolu prirodnog kuhanja, ima bre da postanem instruktorka makrobiotike... vratila sam se na casove joge, nema vise Dragana Loncara, ne znam da li je otisao u Indiju ponovo ili sta, ali sad imamo divnu uciteljicu Jovanku i svakodnevne termine, pa mozes da biras...pa kad tad, odoh ja u Indiju u neki ashram na yoga holiday. U ovom Sivananda Yoga Vedanta bla-bla-truc sam bila, na divnom mestu, brdasce, visina, pogled, zelenilo, kamp, sve fino, organizovano, budis se svakog dana u 5 i 30, i 6 je vec grupna meditacija i 8 hatha yoga, u 10 vegetarian meal...posle toga i karma yoga iliti selfless service, sto u prevodu znaci da moras malo nesto da radis i da pomognes u ashramu, cistis, peres, spremas hranu, tako odradjes losu karmu, ... ima i predavanja, u 4 popodne opet hatha yoga, u 6 vecera, 8 meditacija i deset lights out. I tako jedno 2 nedelje a moze i vise. Smestaj uvek delis sa nekim, nema nista luksuzno, ali je sve cisto i bazicno a ako zelis mozes i da poneses svoj sator, pa da prodjes jeftinije. To nije lose, ali ne u vreme monsuna. Kerala je ipak deo Indije gde pocinje i zavrsava se monsunska kisa. Za sada cestitam sebi svaki put kad uopste stignem na cas, na vreme. A to vreme mi je neprocenjivo, posebno trenutak kad sa asana predjemo na joga nidru..uvijanje u cebence, disanje, opustanje, iako su vezbe lagane i lake, citavo telo ti nekako bridi i treperi ... pa onda, udahni na desnu nozdrvu, izdahni na levu, udahni na levu nozdrvu, izdahni na desnu...

Pa onda me malo dr. Mancic bocka sa iglicama, malo mene, malo mog brata, sve u svemu, citav kosmos dignes u pomoc kad zatreba. I nista bez prijatelja. Ako smo ista naucili iz svega ovoga je da svaki dan zivis ispravno, ispunjeno i najlepse onako kao da ti je poslednji. Dobra dela se pamte, i ostaju posle nas. Ako niste do sada uradili nista slicno i ako mozete uopste, provedite dan da svojom majkom ili ocem. Sami vi, jedan na jedan, na kafi, caju ili na rucku, after all to kasnije ima vecu vrednost nego bilo koji posao, poslovni ili ljubavni sastanak. Oni mladji ovo nece mozda razumeti, ali ako ste u deceniji oko tridesetih i jos se niste pomirili sa roditeljima...well, sta cekate, vreme je, onda tek mozete da ih pustite da odu, bez vase grize savesti. A samo se ti divni trenuci racunaju...

zivot je stvarno cudo. share it... odoh malo da shmrtzam. Ali sama sebe zaustavim tako sto se u nekom trenutku setim Emme Thompson u Love Actually - No one's ever going to shag you if you cry all the time...


Mick Jagger & Dave Stewart - Old Habits Die Hard


...............................................

sreda. 25. januar 2006.

Ne znam kako da napisem ovo a da ne zvuci strasno kao sto jeste ali umrla mi je mama. Tiho, odjednom i iznenada. Neocekivano i prerano. Prosto joj je u jednom trenutku stalo srce, onako veliko, dobro i nesebicno... To ne znaci da necu nastaviti da pisem dnevnik i da radim sve drugo sto radim, ona je bila prva i moja najvernija obozavateljka ...smejala se svim mojim shalama i tome koliko sam shashava ... stalno mi je govorila da ne zna otkud mi takva hrabrost...nista, naravno, nece biti isto kao i pre, znam sigurno da bi bila ozbiljno razocarana ako bi sa svim ovim prestala...ali potrebno mi je neko vreme...znam sigurno da razumete.

...............................................................

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, arhiva 009, arhiva 008, arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve poceloarhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se:


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


  

fanta.fenomenologija ima i dalje slogan budi i ti deo zabave. zana et c3 dot hu je mail za komunikaciju. regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.