sreda. 18. januar 2006.

serija od misfortune events gospodina Lemona Sniketta se nastavlja...ujutru me zove revnosna vlasnica agencije za registraciju vozila, divna jedna osoba da mi kaze istice mi registracija za auto. krajem januara. Blago meni, opet cu morati da ispovrnem sve pare sto imam da registrujem vozilo i pravice mi probleme na tehnickom pregledu. Pored svih razbucanih jugica i lada ( kad sam bila mala moj brat i ja smo ih zvali vada specivada, problem sa slovom L), moj auto sa cveticima obicno ne prodje tehnicki. Kako prolaze drugi, stvarno ne znam. Kad ja hocu sve posteno da proverim. I da ne pomisli neko, cujem da mi zameraju zbog mog glamuroznog zivota, da vozim neki novi ultrahightech model, ma jok, mazda 121 mali veliki auto, '91 je jadan rodjen, 200.000 km davno presao i otvara mu se krov, to je jedini glamurozni detalj. Zbog toga je zimi hladniji a leti topliji, klimu nemam. Kostao je manje od novog juga, retko se kvari, zimi sednem i upalim ga, on radi, moze da me vozi do slovenije, hrvatske i nazad, isla sam cak i na ars electronicu u Linz sa njim, i u Italiju i sve je izdrzao slatkis fini, pre mene bio u Svajcarskoj, tu je i pokupio svu finocu...tako da ipak volim da mu sve bude kako treba. Menjam ulje redovno. I to sto placam, ajde racunam, valjda je protiv uroka, posto ne znam kakva mi je pomoc u nevolji bilo kog od svih osiguravajucih drustava, amsj-a, policije i svih drugih, ali ajde...

Ali to sta mi se sve dogadjalo od kad je auto usao u moj zivot, kasno sam naucila da vozim iovo mi je prvi auto bez automatskog menjaca. Sto ce reci kad mu se nesto desi, uf, tesko to prezivljavam. Vezala sam se za auto, da covek ne poveruje.Imam emotivnu vezu sa automobilom. To je atipicno za zene, znam. Ali da mi ponude sad ne znam kakav super model noviji, ne hvala, ovaj mi je drag i tesko bi mi bilo da se rastanem sa njim. Iako je mazda zenska ime, zar ne... isuse, i auto mi je gej :))

naravno u gradu je sve teze koristiti automobil, a kad padne kisa, boze pomozi. Tad je muzika u kolima jedino resenje, nema pomoci od nerviranja sto ste zaglavljeni i sve ide sporo. Za neki rodjendan sam dobila i neko surround ozvucenje, tako da mogu i da pevam u kolima ...na dugim putovanjima i kad sam sama umem i neku ariju da razvucem...no,mnogo sam se raspricala, sta se desi juce. Od 14 stvari sa to do liste, uradila sam 3, sve misfortune do misfortune... i kablovski mi je istekao btw.. odem u ipanemu na hot spot, ne radi. Jedina svetla tacka je bila to sto sam se srela sa Steve Jobs-om licno. On je jedna od retkih osoba kojoj se divim. Bilo bi cudno doduse da je Steve Jobs bio u Ipanemi sa mnom a da se nikome od vas nije javio, tako da nije bas bilo tako, nego sam se videla sa predstavnicom Apple-a. Kad dve zene maze svoje IPod-ove i jedna je u stresu jer ne radi Hot Spot, svasta moze da se desi... sve smo se razumele.

I tako shtrumpfeta krene po kisi dalje, na jogu...medjutim na raskrsnici makedonska i decanska. Pljusti kisa, mrak je, ne vidi se, guzva je, semafor ne radi, nema saobracajca i sto ne bi prepustili samim vozacima da se snalaze. Vec se u vazduhu oseca horor. Defanzivan sam vozac, sto ce reci, ne napadam, nego se sklanjam, i cekam polako u svojoj traci da dodje red na mene da prodjem vatrenu raskrsnicu do druge strane makedonske ulice. Stojim, jer svi milimo i kad se krecemo. Do mene traka sa onima koji skrecu u Decansku, sta sad ja tu ima da gledam uopste, ja idem pravo, oni desno. Ali nisu samo automobili, ima i gradskog prevoza tu. Kako je zaokrenuo na desno, autobus se tako potpisao po mom autu zadnjim svojim delom, tj dupetom. Razvalio me je. Sa strane suvozaca. Gledam i ne mogu da verujem, drzim se za glavu, jer to njegovo potpisivanje dupetom traje. Upalim sva cetiri izadjem iza auta da vidim sta je uradio, po kisi, trube mi iza vozaci, ovi koji su videli sta se dogodilo, vicu devojko, sto ga ne pojuris, odvalio ti je citavu stranu auta... A ja razmisljam, a zasto bi ga jurila, glupi muski mozgu, sta imam od toga sto cu da ujurim gradski autobus i nekoj jadnog vozaca i da prepadam putnike. Pa sigurno me nije namerno udario. I sta grad ce da mi plati odstetu, kako da ne...

Udjem u auto, prevezem se nekako sa druge strane makedonske, stanem malo da telefoniram. Sve vreme sva cetiri upaljena. I znate ko dolazi - policija, da me otera jer je tu zabranjeno parkiranje i zaustavljanje. Kad su culi sta se desilo, rekli mi da zovem saobracajce...he svasta, a sto bi gubila vreme na tako nesto. Do sada nikada nikoga nisam udarila, uvek sam ja ta koja ispasta zbog toga sto je neko popio ili mu ne rad ekocnice ili sta vec... taman sam prefabrala i popravila limariju na autu jer me je tako naguzio neki pijani vozac dok sam cekala na semaforu. Na semaforu, cekam da se upali zeleno, da covek ne poveruje. I po propisima i po saobracajcima uvek je trebalo da mi plate stetu. Nikad je nisam dobila. Mozda je sad drugacije, ali me shalteri ne privlace bas.

Sad stvarno imam razloga da ozbiljno popravim auto, do registracije. I ko zna zasto je to dobro u stvari jer kad god mi se tako nesto desi, odmah se pitam sta sam zgresila i sigurno mi se ovo vraca za nesto... a mozda je samo vreme da se rastanem od svog automobila.
I nabavim neki stvarno glamurozni... i visokim, crnim vozacem koji govori sve svetske jezike ukljucujuci i esperanto i da mi pusta francuski hip hop...

Michael Buble - I've Got You Under My Skin

.............................................................

utorak. 17. januar 2006.

jest, znam, ne prilici mi uopste da budem tuzna devojka. Obecala sam sebi da cu u ovoj godini da se pozabavim emotivno-energetskim istrazivanjima...po pitanju energetskih vezbi, kontemplacija i self-help prirucnika pravi sam Nikola Tesla goes pop ... a zna se, once you pop you can't stop. Nije bas neki ovogodisnji resolution ali glasi ovako: aikido tehnika, kad bi neko da te udari, ti se izmakni je sasvim u redu, ali kad mi neko postavi pitanje ima da kazem sta mislim ma koliko to surovo zvucalo...u kontekstu onog aikida, ma nekad ima i da stojim cvrsto i da uzvratim. Ju, otkud mi ovo sad nemam pojma ali juce sam jela meso. Momentalno postanem agresivna i ratoborna:))

Svake godine se odrzava makrobioticki seminar na nekoj od planina u Srbiji, javicu na vreme kad bude bilo ove godine. Ti letnji seminari su zgodni zbog toga sto za sedam dana mozes potpuno da se uveris u eksperiment...i svakog dana se pomalo bavis kuvanjem, ali u sustini neko drugi govori sta treba da se radi...za pocetnike uopste nije lose...plus red kuvanja, red predavanja, red prirode, red razgovora...divota. prosle godine je bilo na Goliji. Nisam ni znala da tako nesto postoji, but then again covek svakog dana nesto nauci. A tek zena... elem, na jednom od predavanja secam se lepo Srecko Milicevic je pricao o tome ako hoces da budes uspesan u nekom intenzivnom poslu, moras po malo da jedes i meso. Moras negde da crpis snagu i da hranis ambiciju i preduzetnicki nagon. U poslu prezivljavaju neke zivotinje, biljke retko...Ako se bavis intelektualnim poslovima, to ti i ne treba...osim ako...danas su sve kombinacije moguce...

Za one koji me pitaju kako da pocnu sa makrobiotikom, moram neki crash kurs da organizujem, ali poenta je u tome da nije zgoreg ici na seminare, tj casove kuvanja, svake druge subote je kod Srecka Milicevica, kuvate i pripremate od recimo 10 ujutru, a onda oko 2-3, svi sednete i pojedete to sto ste napravili. Svi ucestvuju. Ali koliko znam i Sneska Jandrlic drzi svoje seminare jednom mesecno u restoranu Priroda u Batutovoj. Mira Rakic drzi u Novom Sadu. Makronova u Zagrebu...mislim da ima jos nekih ucitelja kuvanja po raznim gradovima u Srbiji... sto se knjiga tice, ima odlicnih, ali nekako mi se cini da odlicno funkcionisu zajedno casovi kuvanja gde ti gledas sta se desava i razgovaras sa nekim, pa onda kod kuce jos malo citas nesto i sam eksperimentises... nije ovo samo zenska zabava, cak je ponekada bilo vise muskaraca u grupi nego zena...ozbiljna sam. Sto se knjiga tice, ima u Biospajzu da se kupi Hrana za zivot, od Pejica iz Zagreba, plus Sreckova knjiga Vodic kroz makrobioticko kuvanje... i neophodna George Oshawa - Makrobiotika ili umece podmladjivanja i dugovecnosti. To je za pocetak dovoljno. Nije lose paralelno citati Michia Kushija i Oshawu, cucete pricu i o dve skole i o tradicionalnoj i o modernoj...no ima vremena. Sami cete otkriti koja vam najvise odgovara. Da ne zaboravim, drugacija je makrobiotika za zdrave i za bolesne. Zdravi mogu postepeno da rade na sebi, a ako vam nesto fali, sta cekate? Cak iako ste samo iznureni i umorni i to traje i traje i nikako da se odmorite...telo vam samo govori da mu nije dobro, uskoro ce se javiti i neka bolest malena prosto da vas podseti da nesto zaista morate da promenite u zivotu...

trenutno mi telo govori da zeli na jogu, got to go...nastavicu se...

....................................................................................

ponedeljak. 16. januar 2006.

Sa nekim stvarima nije lako saliti se, ponekada ti se naredja set tako neverovatnih okolnosti i dogadjaja da si mnogo vise zabezeknuta, nego spremna da se iz neugodnosti izvuces nekom shalom na svoj racun. Ali nekada moras da budes spremna da nekome saopstis nesto poprilicno lose, bez bilo kakvih sarkasticnih i ironicnih upadica ili zabavnih digresija. Nekad je nesto zaista tuzno, i verovatno najgora stvar koja moze da vam se desi je kad morate drugome da sopstite losu vest. Ljudi nikada ne ocekuju od mene lose vesti, i ono malo osoba sa kojima se cujem uglavnom me i zove radi energetskog dopinga ili da se malo nasmejemo necemu... jednostavno ja nije jednako bad news. Osim za neke, logicno, bad news je citava moja pojava... odrasla sam, pa mi je jasno da u nekim krugovima nisam omiljena nimalo, ali sa takvima se i ne cujem...so, nevermind.

Kad te tako oprhvaju lose vesti i lose stvari, jedino sto mozes je da se na neko vreme povuces. Retreat je odlican izraz no u srpskoj mitologiji povlacenje je ruzna rec. Ali uradis bas to, povuces se...negde gde se osecas bezbedno, krevet, kuhinja, vikendica, spajz, podrum, fotelja ispred tevea...najbolje bez bilo kakvih elektronskih pomagala i provedes neko vreme razmisljajuci, pustis mozak da sam izvrti sve filmove, da te prodju sve emocije, bes, griza savesti, tuga, neverica, pa opet bes i tug i neverica... neko vreme, a onda kazes dosta i sklonis sve to u secanje i lepe uspomene. Sa losim i tuznim i bolnim dogadjajima morate da se suocite, inache ako bezite, sustici ce vas kad tad i bice vam jos gore jer ste uhvaceni nespremni... ili ce vas pojesti iznutra. Ljudi koji odluce da prerano odu, nece se vratiti zato sto mi ne mozemo da poverujemo u to, ali zasluzuju da ih se secamo ... lepo, bez bilo cega loseg.

A onda kasnije i nakon svega mozete da se smejete zajednickim uspomenama. Niko nikada ne ode zauvek. Zivot je uvek jachi od bilo cega, jedna osoba ode, druga malena se rodi... sve sam to saznala u razmaku od dva sata.

Ne prodje dan a da nisam fascinirana kako to The Player sve namesti, ispremesta i organizuje... ako umes da slusas, retko kada ti zatvori jedna vrata a da ne odskrine druga. life is a noisy festival. Celebration.

Michael Buble - Quando, quando, quando... ( duet with Nelly Furtado)

....................................................................................

petak. 13. januar 2006.

nemam bas nekih problema sa jet lag-om, ali mi se od voznje avionom uvek spava. Zaspim i od poletanja, e bas onda kad svi strahuju sta ce se desiti, ja se uspavam... kad je voznja sat, dva tri, to je podnosljivo, ali kad traje vise od 7-8-9-10 sati...nocni let, prepun avion i trebalo je naci neki polozaj za spavanje... tu jedino prva klasa pomaze. Tako neispavana i ukocena sam sletela u Pariz, i bas ne bi bilo u redu da idem odmah da spavam...plus, sam vrlo inteligentno zakazala i neke sastanke ... kao da nisam gledala Fight Club. A onda sam morala da vidim sta se desava po nekim galerijama, da se javim prijateljima, da popijem koju casu vina, kad veliki, crni, zgodni mladici pricaju na francuskom, pa ja nemam srca da kazem ne...a pre toga su bili i veliki, crni i zgodni sto pricaju na spanskom. Mislim, koliko toga jedna zena moze da podnese? Zato sad pokusavam da se odmorim od odmora. Trebalo bi mi jos jedno desetak dana.

Ali petak 13 i jos srpska nova godina je vrlo bizaran dan, da li neko ima neku novu teoriju zavere mozda... sigurno ima. Zavera ili ne, ali nesto u poslednjih par meseci, par dana i par sati, svi putevi vode u Berlin. Srpsku Novu Godinu sam docekala neprimetno opet, u razgovoru, da citava prica bude zanimljivija, petak trinaesti a ja razgovaram sa osobom koja se preziva Drakula. I zivi u Berlinu. Samo se pitam, kakva li ce ovo biti godina tek...i Drakule su u apatridi.

neko je gledao a neko ne, tema u YC-u je bila obzderavanje, globalni a i tipicno srpski fenomen. Prema nekim psiholozima to je vise emotivni problem, pogotovu dolazi do izrazaja u vreme praznika kad nastupiti sumaciona kriza...prema drugima, to je samo ritual privlacenja blagostanja i izobilja...

Ovo je to doba godine, kada stalno nesto jedemo. Praznici su, odmor, kod kuce smo ili u gostima i stalno je neka hrana ispred nas. I nekako ne ide da stalno govorite ne, hvala. Pa svako malo, kad neko ponudi, vi zadovoljno klimate glavom...sve ispustajuci mile zvuke, mmmm, divno, sto ste ovo lepo spremili...Jos da prodje srpska nova godina, pa onda na ozbiljan program detoksifikacije.

Simbolicki pocetak godine i treba proslaviti onako kako zamisljate da provedete citavu godinu. Za stolom punim hrane, da ne biste bili gladni, uz muziku, lepo obuceni i okruzeni onima koje volite. Nasmejani i veseli. Oterali ste sve lose iz prosle godine i sad imate priliku za novi pocetak.

Danas je i petak 13. baksuzni dan i strasan datum. Sad verovatno mnogi imaju neku svoju teoriju zavere, da nam je opet neko sve namestio ili da je to neki los predznak koji ce nam doneti losu godinu. Kljucna stvar zasto stranci vole da dolaze ovde i potpuno su fascinirani ovom sredinom i ljudima i jeste u tome, da uprkos svemu, mi nalazimo nacina da preživimo. Uprkos svemu sto nam se dogodilo i dogadja, svako se za vreme praznika potrudio da se obuce najbolje sto može i da mu sto, frižider i kuca bude puna svega. Iako to znaci i preterivanje u jelu i picu i preterivanje u kolicini praznika, sve to ovaj grad i citavu zemlju cini nesvakidasnjom i neobicnom. I neverovatno privlacnom.

Mi tvrdimo a i drugi nas ubedjuju da živimo u jednoj siromasnoj zemlji, u siromasnim zemljama se ne jede meso u ovolikim kolicinama.Oduvek mi se cinilo da bi pokret zelenih ili vegetarijanski lifestyle bolje prosao u glavama ljudi ako bi im slogan bio manje mesa, vise seksa, na primer... možda samo treba sagledati stvari iz druge perspektive, možda nasa finansijska situacija nije toliko kriva za belu kugu, možda je problem u prevelikom obožavanju groktavog i meketavog. Ne znam, samo se pitam, praznici su i vreme za kontemplaciju. Razmisljamo o stvarima koje su se dogodile i planiramo, zapravo vise pravimo spisak želja u glavi sta bismo voleli da nam se dogodi.
Maleni savet, jedite tokom dana, ali ne bas 3-4 sata pre spavanja. Dajte telu vremena da svari pre nego sto legnete, u suprotnom se necete odmarati, nego boriti sa varenjem cele noci.

Ne bih uopste da vam ogadim uživanje u jelu veceras i sutra i ubuduce.Kako god okrenete svako na kraju dobije ono sto zaslužuje. Nase je samo da se malo potrudimo i da malo vise verujemo. U sebe i u druge. Ako postoji zelja postoji i mogucnost.
Uprkos svemu, verujem da ce ovo ce biti odlicna godina.

De-Phazz - Something Special

............................................................

cetvrtak. 12. januar 2006.

sto volim sto sam izbegla one datume, kad se nesto zavrsava i nesto novo pocinje. Sad mi je ta granica potpuno blurovana. prvo, ponoc po nasem vremenu je dosla ranije, jos dok sam bila u avionu recimo...a ponoc u Havani je dosla par sati kasnije. Prva je bila hladna, a druga na izrazito toplom terenu. Svaki put zapamtim trenutak kad izadjem sa aerodroma i kad me doceka topao, vlazan, za neke nepodnosljiv vazduh - feels like coming home. Odmah zaboravis na novogodisnje odluke, probleme, sta ce biti u buducnosti... jos ako upale i neku prigodnu muziku, nema proslosti i nema buducnosti, samo sadasnji trenutak. Do pre par godina bila sam vrlo skepticna po pitanju kubanske muzike. Mene to jednostavno nije radilo. Zasto? Pa zato sto kubanska muzika funkcionise i jedino je razumljiva u njihovom okruzenju. Moras prvo da odes, vidis i osetis, onda znas. Zato su putovanja ozbiljna edukacija, ovo je za roditelje sadasnje i buduce vazno. Na putovanjima otkrijes uvek nesto o drugim ljudima sto utice direktno na tebe. Na Kubi svako ko iole razmislja, mislim pre svega na Havanu, ne na turisticka mesta, shvati koliko nije u kontaktu sa svojim telom. Pogotovu sa donjim delom tela...naravno i to koliko smo materijalisticki nastojene osobe i da zivot ne cine samo dobar auto, novi stan, brendirana garderoba, pun frizider i konto u banci. Da je tako, Kubanaca ne bi ni bilo. A ipak i bez svega toga su stilski toliko prefinjeni... u izboru pica, duvana, muzike, ne znas da li su lepsi muskarci ili zene...imala sam i ranije taj osecaj, ali mi se cini da cu se u Havanu vracati cesto ... ima nesto magicno u vazduhu i ta neverovatna volja za zivotom. Imam problem da definisem gde mi je dom, na previse mesta u svetu se osecam kao kod kuce... to je taj nomadski zivot. svugde i nigde.

Sad sam se vratila navodno svojoj kuci i po prvi put u mojoj dugoj istoriji putovanja i potrage za necim, niko me nije cekao na aerodromu. Nisam ni trazila, htela sam da vidim kako to izgleda kad te niko ne ceka... kad nema sa druge strane nasmejanog necijeg lica koje vam ushiceno mase...i mene sretne sto sam se vratila. Neobican pocetak Nove Godine...za razliku od drugih izbezumljenih stranaca i nasih povratnika, ja umem da okrenem 9801, beogradski taxi... i izbegnem sve one lopove i prevarante koji napadaju tek pridosle da ih voze za 20, 50 evra do slavije...ne salim se, to je odvratno i kakva je to dobrodoslica u nas grad, zemlju. jel moj posao da to sredjujem ili posao uprave aerodroma i ministarstva za turizam? jel to dobrodoslica u lepu srbiju, zemlju gde ce vas prevariti na svakom koraku? ... ko nije znao, ovo je korisna informacija, beogradski taxi ima fiksnu tarifu za aerodrom. ima nekih pojedinaca koji ipak veruju u promene, na bolje. I rade na tome.

A sto mene tek ceka posao ove godine, nedelje, meseca... srecom tek sam u povratku svratila u Pariz, smrzla se posteno i vec zaboravila kako sam se kupala u suncu na aeropuertu, pravi sam guster, gde god nadjem zgodno mesto, izvalim se da se suncam...btw, ovde je toplije nego u Parizu, tamo ozbiljno zebu usi...danas je i u Beogradu neki svetao dan. Logicno, vratila sam se :))

kako naravno nista nije slicajno, na nekom od kanala Before Night Falls, film Juliana Schnabela ( Basquiat ) o Reinaldu Arenasu, piscu poreklom sa Kube, njegovom detinjstvu, gej vezama, pobunama protiv Kastra, bekstvu, slobodi, Havana, New York...retko poetican film... a sve all star ekipa, Javier Bardem, Olivier Martinez, i Johnny Depp i Sean Penn...za ovaj film reditelj Poljupca zene pauka kaze da je od svega najcudnije sto ga je napravio Jevrejin koji zivi u New Yorku a napravio je, po njemu, the best ever made latinoamericki film na temu slobode... well, poreklo nije uvek presudno za razumevanje, ni za pamet a ni za kreativnost... ponekada pogresno procenjujemo ljude
zaslepljeni sopstvenim predrasudama...

So Pra Contrariar - Minha Fantasia

...........................................................................

cetvrtak. 29. decembar 2005.

sve je manje vise spakovano, svi digitalni uredjaji se pune...a ja bih mogla na beauty sleep. Sutra Pariz, prekosutra Havana...ako bude bilo prilike nastavljam dnevnik, ako ne...sorry... ali sretna NOVA godina. Sa je vreme da se zabavljate sa dragim osobama a ne sa kompjuterom....kad se obzderachina zavrsi, opet se citamo...

1. januara je Yellow Cab specijal od sat vremena. Kao i 13. januara.
I kad nisam tu, tu sam negde...
televizija je dokaz da andjeli postoje, nematerijalno pretvara u sliku, zar ne?

 

..............................


sreda. 28. decembar 2005.

sto svi pricaju da se u gradu nista ne desava...od kad sam resila da se bavim istrazivanjem, ne mogu da stignem da obidjem sve dogadjaje... i sve mi se mesha, i dan i noc, i ljudi i dogadjaji... sa Tijanom T se srecem na svakom mestu, bez dogovora, kao najbolje transcedentalne drugarice. A onda i neke ljude kojima sam se jedva javljala...ih, sad vec imamo friendly conversation kad god da se sretnemo...krecem se u malom krugu, shvatam...moram malo da prosirim horizonte...sta li ima na tom HuaHua, ili tako nesto? Ne mogu sad, sad moram da se pakujem, i probacu po prvi put to travel light... sad nema ko da mi pomaze oko kofera, ionako idem tamo gde je toplo, evo vec sam pocela da pripremam odecu...a onda deduktivnom metodom...smanjujem, sve dok ne postane truly light.

Srecom sto odlazim na neko vreme, inache sam Undergound pocela da dozivljavam kao pecinu strogu u koju odlazim svako malo...precesto... naravno da je MTV zabava bila tamo. I bilo je dobro. U pocetku, kad nam je neko pustao MTV hitove...nista rock i nista tinejdz punk, samo Pharellove skladbene numere i sve ono sto te tera da mrdas kukovima...gde inache ima takva muzika...ako bi mogao neko da mi javi...No, kasnije nakon sto smo culi ko ce biti new slaves of MTV, novi east european cheap labour force, osim tog malenog Galeba, ne znam sta da kazem, osim sretno i po kom kriterijumu... nije nam bas bio neki muzicki background. Kad vec ne mozes da djuskas, onda se glupiras. Ako niste znali gospodin Loka ( od milja Lokica), zamenik direktora svemira i muzicke kuce Automatik, tvrdi i prakticno moze da vam pokaze kako izgleda igrati bez ritma...to je potpuno nova vrsta rasterecenja i slobode. Bez preteranog uplitanja u muziku i ritmove, ti nesto totalno svoje treses...Inache, rock devojcice Super s karamelom su vec primecene od strane gradskih mladjih plejboja...a one su toliko slatke, malene i mlade da mi je tesko da provodadzisem...ko bi rekao da ja imam neke moralne norme :))

Plejboji vredno vezbaju, kazu sestre Kovach, koje ce, bogu hvala, najzad, svaka izbaciti neki svoj materijal. Kao neko ko ne ume da peva, najvise na svetu se divim ljudima sa glasom...a njima dvema pogotovo. I svako malo se pitam, kako je moguce da one ne izdaju po dva albuma godisnje... Then again, mozda se sad stvari konacno menjaju...enivej, nemojte da me izneverite, zelim report sa svih novogodisnjih zabava. I prednovogodisnjim , pogotovu ovaj Injacktion Live, gde sviraju Darkvudi, DLM, Veliki Prezir i grupa Playboy, re-united again. Cini mi se da je to samo za tu priliku. Sad i nikada vise. A u to vreme sam u Parizu. Tajming je sve, ali trenutno imam overlapping. I taj Eyes Wide Shut u Geozavodu za New Year's Eve... hm, da li svi moraju da se maskiraju i ogrnu ogrtacem, ili neko moze da se kostimira kao one mackice u filmu... maska, stiklice i the body... ( cita se kao z bodi)

a jednom u nekoj skoroj buducnosti jedan od art projekata, ovo nisam ja smislila nego Pipilotti Rist (inache jedna od mojih omiljenih umetnica, bavi se pop kulturom, femininity and sexuality, music and MTV aesthetics, celebrating the body and it's senses), ce biti da stvarno udjem u studio i suocim se sa sopstvenim pevanjem, tj krestanjem...jadni tonci, bice smesno neko vreme, ali to treba slusati... i snimiti album... pevala bih obrade naravno... nisam jos smislila repertoar... ali neke oldies-goldies sigurno...

I have the greatest respect for some MTV clips, Pipilotti Rist kaze, since they have a power of innovation and a spirit of discovery that really surpasses video art.

ko ne zna, vreme je da je upozna...
inache je jedna super shashava mackica.

Pipilotti Rist was born in 1962 in the Swiss Rhine Valley, and lives and works in Zurich, Switzerland.Pipilotti Rist's multimedia video works - Yoghurt on Skin, Velvet on TV, Remake of the Weekend, I'm Not The Girl Who Misses Much - blur the boundaries between visual art and popular culture and explore the unfamiliar in the everyday. Rist's lush, seductive images recruit the idiom of commercial advertising and music videos to create a highly individual artistic language informed by her past in a pop band and as a set designer. Rist is an artist who has achieved important international recognition and in late 2000 her new film, Open My Glade, was shown on the Panasonic screen in Times Square, New York City.

... i tako, u svakom slucaju, art ne mora da bude neka dosadna rabota nekih ludjaka koje niko drugi ne razumem osim oni izmedju sebe i stalno traze da zive na tudj racun dok posteni narod zaradjuje za hleb i izdvaja porez da bi oni mogli da se igraju i da im sole pamet i traze neka prava...znam sve kako obican svet dozivljava art pretenziju...nije ni cudo. za to smo sami negde krivi...zasto i ja sam kad god u vestima cujem a sad kultura dodje mi da prebacim kanal...kao sav normalan svet...

Paul Oakenfold - Starry Eyed Surprise

.....................................................

utorak. 27. decembar 2005.

umalo da zaboravim. U Lily malenom kafeu u ulici Rige od Fere, onomad kad smo slavili sa velikom heroinom ovog grada Suzanom poznatijom pod imenom Luna Lu, bili su razni ljudi...klimas glavom, smeskas se, pozdravljas a sa nekima se i popricas jer ti se vise svidjaju od drugih... kafe ima i galeriju, i svi pricaju kao je dosao Pedja D'Boj i da treba da odemo da ga pozdravimo gore...i svi smo se obradovali iskreno najiskrenije sto je tu negde medju nama, prolete nam samo secanja, te ne moramo da idemo da gushimo coveka..na kraju krajeva, ne zivi se od stare slave. Usao je u istoriju i dosta vise, uvek ce mi biti milo oko srca kad se pusti Jugoslovenka, ne zbog jugonostalgije nego zato je groovy pesma...a on je bio nekako ispred svog vremena. Da ne bude da ne postujem starije, to nije istina, nego volim ipak da osluskujem i trenutni duh vremena. Prisecanje ti uvek napravi pometnju, ucini ti se da lje bolje bilo nekada ?!

Postoje neke knjige koje ti promene zivot. Postoje i neki filmovi koji ti promene zivot. I neke Osobe koje ti promene zivot. Ako osluskujes svako malo ti neko posalje neki maleni signal... da razmislja slicno kao i ti, ali ima jos neku svoju nadogradnju... Erotika i Inteligencija su dve poprilicno devalvirane kategorije, zato uporno istrazujem tzv novine za muskarce, Playboy, Maxim, CKM, KLIK... Nova inkarnaciji srpskog Plejboja je na cirilici, mislila sam da ce to da mi ide na zivce, ali ne, unutra pise Svetislav Basara. Ne znam kakva je on Osoba ovako, svasta ljudi pricaju, ali to sto je on pisao me obelezilo za sva vremena. Pritom mislim na knjige njegove. Zbog njega u srednjoj skoli nisam imala prijatelja, pa ne mogu da se druzim sa ljudima koji ne vole Basaru. Nesto kasnije kad svi mi koji nismo znali sta cemo sa sobom, a ne uklapamo se u klasicni triling prava, ekonomija, medicina... zavrsimo na FDU, potpuno slucajno otkrijem neke drame Srdjana Andjelica. Tu sam vec nasla prijatelje. Mjehur Ubica, i on pise za Plejboj, vec sam odlicno zabavila uz dva izdanja. Ne znam da li se iko seca radio drame Bujne Sise na ledjima. Imala sam to negde snimljeno... a trebalo bi da takve stvari i objavimo negde, inache ih vreme potpuno izbrise...kao sto vec godinama cekam da Igor Brakus objavi svoja sabrana dela. Bez obzira sto svako od njih radi u nekom drugom mediju, knjige bi bile pravo blago... Inache mislim da se sve nalazi u knjigama..i na internetu. Sta god pozelis da naucis ili proucis, ima u knjigama... Naucis i da kuvas iz knjiga, uz dosta prakticnog rada. Ja sam naucila iz knjige Kuvanje za neupucene. Ono sto je Mikro knjiga izdala. Uopste se ne salim...Bila neka zima i grejanje je bilo slabo, pa nisam mogla da sedim za kompjuterom, nego nadjem tu knjigu, inache kompjuteraska biblioteka (Adobe Photoshop za neupucene, HTML za neupucene, Word za neupucene, u pocetku je bilo samo to, u originalu se zove edicija for Dummies, a sad vec ima i Sex za neupucene i Joga i Pilates za neupucene...sta hoces...) To inache preporucujem svim zenama koje majka nije naucila da kuvaju klasicne srpske specijalitete, sarme, podvarke i takve stvari... to i dalje ne znam...ali za sve drugo mogu da vam stanem na crtu...

Kad god sam kupovala KLIK magazin, opet o hrvatskim idanjima, uvek sam slusala komentare kako mozes da citas te seksisticke novine... mogu, kad se prvo u tim novinama pojavila prica o metroseksulacima, kad nikad ne propuste da napisu i nesto na temu contemporary arta i nikad ne zaborave knjige koje nam menjaju pogled na svet. I njihov sajt je odlican, za konzumenta popularne kulture najbolje mesto, gde inache mogu da procitam nesto o Teodoru Zeldinu i njegovoj knjizi Intimna istorija covecanstva. Jedna od onih koje ti pomute svest...za nas izdala Geopoetika. Predlazem chapter Kako smo u kuvaju napredovali vise nego u seksu? ... za plazu, za avion, za svaki dan, da se ne ispusta iz ruke, random se cita, izaziva zmarce i osmehe, i sve u isto vreme.

zaboravih svog omiljenog mladica, Craig David - What's Your Flava

......................................................................

ponedeljak. 26. decembar 2005.

eto, ako postoji zelja, postoji i mogucnost. Jesam pisala u subotu o tome kako volim da hodam bosa i kad je toplo... i kako ako mi svi poslovni planovi propadnu moci cu da otvorim rent-a-zana driving experience... i neverovatna stvar se desila. Dobijem ponudu koja se ne odbija, da provedem novu godinu i jos malo na Kubi. Poznato je da u Havani postoji neka Ruza Vetrova i da je to odlicno podneblje za pisanje. Nisam Hemingvejova velika obozavateljka ali sto je umeo da izabere mesto za zivot...svaka cast. btw, tamo sam vec slavila jednu novu godinu, i nisam se bas nesto zabavila. Sad idem na popravni. Ako iko moze da ti pokaze uzivo sta je volja za zivotom, to su Kubanci... jest, tamo nema cinizma. muskarci su muskarci, zene su zene...a salsa se plese u dvoje.

Mada sam obecala sebi kad se budem vratila u Havanu, mesto boravka ce mi biti Hotel Nacional, to mesto su naravno izgradili mafijashi jos kad je Kuba bila Pleasure Island. Pre revolucije. I uvek se pitam kako je moguce da su tadasnji mafijaski bosovi imali toliko ukusa, i po pitanju zena, i po pitanju arhitekture, odevanja, muzike...art deco stil, otvoren 1930. Bilo je vece, toplo naravno, tako da uvek mozes u stiletto sandalama i dekoltiranoj satenskoj haljini da se setas... i njises kukovima lagano...ne znam ni zasto smo usli tamo, ali u vecernjim casovima taj hotel toliko filmicno izgleda, kao da se unutra desava neka filmska premijera...i evo Frank Sinatra nesto pevusi sa orkestrom...prodjes kroz hotel i posto je ovo takvo podneblje sve se desava napolju, u zelenilu, na otvorenom u predivnoj basti... kao da sam usla u film. Nadam se samo da drugi put nece izgubiti tu magiju i da ce mi se opet prividjati starlete na bastenskom lounge partiju. Inache Kubanci su toliko stajlish u odevanju, da turisti izgledaju potpuno bez ukusa i u nekim ritama. Tada barem nije bilo toliko farmerki, a mladji muskarci nose kosulje, ne dukseve...geografska sirina te ipak nekako definishe.
Osim Talijana, oni su oduvek znali kakva je moc plave kosulje i dignute kragne :))

no pisacu jos o Kubi, ali sa lica mesta. Pre par godina nisu bas bili online, ali nadam se da se to malo mozda promenilo. Makar za nas odvratne turiste ali ciji su evri dobrodosli. Poznat je i fenomen da kad muskarac ode na Kubu, obicno se ili vrati ili povede sa sobom zenu Kubanku. Ima nesto iracionalno privlacno u njima sto te osvoji da okrenes glavu i ususkanoj kuci na kraju grada, i deci koja te ne slusaju i samo igraju igrice, zeni koja kopni pred tvojim ocima, poslu koji ti isisava svu energiju da bi mogao da otplatis kredite banci...potpuno mi je jasno zasto rese da napuste sve...zbog neceg drugog sto uopste nije toliko opipljivo i ne meri se uobicajenim fiskalnim racunima. A ko bi ga znao?

Po misljenju mog astrologa malo mi je tezi period trenutno, sve se zbrkalo i pomesalo i sve se dogadja u isto vreme. Nista lose ali je intenzivno, i sve nesto sto je trebalo da se desi, eto retrogradno se desava...eh, i niko ne shvata kako se osetljivost kamuflira u egoisticnu prirodu Lava. Mozda je pametnije da se mrdnem malo sa ove geografske sirine i preselim na neku drugu cija mi klima, makar, mnogo vise odgovara.
A ko li ce biti nas covek u Havani?

The Commintments - Try a Little Tenderness
The Lettermen - Goin' Out Of My Head - Can't Take My Eyes of You

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga arhiva 007,
arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve poceloarhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: