subota. 24. decembar 2005.

Glamurama zabava u malenom prostoru, za snimanje nije idealno, niti za zabave, ali cemo ga ubuduce posecivati zbog kafice, divnog ambijenta i zbog toga sto se zove Lilu. Ko zna zna, to nije samo ime Mile Jovovic u Petom Elementu nego i linija cipelica Danijele Biskup...

- shoes will be the single most important thing to wear over the next century. they not only have a strong expressiveness, they also contribute to how you move and how you want to be perceived.
through shoes you are in direct contact with the earth. - Jil Sander

Znam da sad sve zene padaju na cipele, ali ja ne podnosim cipele. Kao objekti i artefakti, da, i kao estetski dozivljaj, ali da nesto ludim da ih nosim...Nosim ih samo zato sto moram i sto mi je hladno. Sandale i papuce , to je vec druga stvar. Vec sam jednom napisala da being barefoot citave godine je pitanje apsolutne slobode.

No, ako mi svi poslovi propadnu, uvek cu moci da se bavim rentiranjem i voznjom sopstvenog automobila za parove. Special services ukljucuju nocni obilazak grada u malom-velikom automobilu crvene boje, sa gomilom crvenih vestackih kineskih ruzica otpozadi...naravno posebno se naplacuju prave ruzice latice ili ko sta vise preferira. Muzika divna i samo po mom izboru. Klijentela tu nema pravo da se mesha... Ponekada se medju poznanicima desi nekakav klik i jedino sto mi ostali mozemo da radimo je da budemo nevidljivi servis. Cak i od naznake love is in the air se raznezim, to je to doba godine, pa vec kad ja nisam u prilici da se ljubim na zadnjem sedistu svoga auta, da ucinim plezir nekom drugom. A sve naravno obilazimo razna mesta po gradu, vozim i s vremena na vreme pojacavam muziku, dok se njih dvoje potpuno izgubljeni u prostoru i vremenu, ljube satima...I ljube se gde god odemo, u Ipanemi je pocelo, u Bollywoodu se nastavilo ( to mesto je inache toliko sexy te razumem zasto nisu bas mogli da se suzdrze), u Plastiku, mozda samo malo, kratko smo se zadrzali tamo... ali sam zato toliko dugo trazila parking, ovima otpozadi se zavrtelo u glavi pa su poceli i da dahcu... a razlog zasto idem i ja da im drzim svecu je moja drugarica koja u pauzama kad pokusava da popravi sminku i vrati se na zemlju mi sve vreme govori, nemoj molim te da ides, ja ne znam sta cu kad ostanem sama sa njim? Pa isto sto si o do sada radila... i sve tako, molim te molim te, nemoj da me ostavljas...ok, veze su inache potpuno iracionalna stvar a ovaj iracionalni event zahteva racionalne mere. Nasa poslednja destinacija je bio onaj klub gde je petkom hip-hop. Njega smo poslale da doveze svoj auto, a nas dve razgovaramo, Dobro, ja cu sad da idem malo kuci - kazem ja. Nemoj, ne znam sta da radim sa njim i ne znam sta mi se dogadja? Uzasno me sramota od svih ljudi okolo ... on j evec predlozio da idemo kod njega? A zasto ne bi isli kod njega, sto se ljubite citave veceri ako necete da nastavite sve drugo na nekom drugom mestu...Uh, bre, Zana, pa zar kad se ljubis sa nekim znaci da hoces i sve ostalo? Pa, DA, u mom slucaju znaci, sta se kog djavola ljubim onda sa njim...A zar ne mozemo samo da se ljubimo? Je.... izadji iz srednje skole, dodji u svet odraslih. Imamo zajedno 61 godinu.

Da covek ne poveruje, vodim filozofske rasprave u sitne sate, to be or not to be, nakon sto sam bila najdivniji driving& friendly servis koji je ikada postojao u ovom gradu. No dobro, shvatam da cak i u ovakvim situacijama, ja moram da budem decision maker. Ne mogu da dozvolim da romansa tek tako propadne. Slusaj, kad se vec tako nesto desi, da ne mozete da se odvojite jedno od drugog, a u mojim godinama se tako retko desava, go 4 the magic. Kad god nisam otisla, pokajala sam se. Pokajala sam se i kad sam otisla, ali makar nemam za cim da zalim...nikad ne znas dok ne probas.

Ostavim ih tamo i odvezem se.
Jesam pomenula da je on jednu deceniju, recimo, stariji od nas. Ako nista, on valjda zna how to please a woman...i ne plasi se da to i uradi. What more do you need...

De Phazz - Mambo Craze

......................................................................

petak. 23. decembar 2005.

lepo je kad popijem kritike sto ne pisem svakog dana. istinski se obradujem iako znam da se krecem u poprilicno zatvorenom krugu i da srecem samo onih 13% stanovnistva koji koriste internet u srbijici. Recimo, svi moji prijatelji imaju racunare kod kuce uglavnom, na poslu se podrazumeva... a nisam do skoro primetila koliko je moja ljubav prema racunarima zarazna...pre desetak godina sam svako malo isla nekome od poznanika ili prijatelja da podesavam kompjuter. do interneta nije tad islo tako lako...proklete analogne centrale i dial up. Sa kablom i ADSL-om sam progledala. Kad malo pogledam unazad, stvarno nema potrebe to look back in anger. Bolje je sada. Mnogo bolje. U tehnoloskom smislu, da ne ispadne da me je unajmila Vlada da po internetu sirim optimizam.
Uvek sam mislila da je racunar odlican zenski empowerment tool. Not to mention, bila sam i u cyberfeministickom pokretu ( cyborg manifesto, I would rather be a cyborg than a goddess) . Ali ja verujem u osmeh, senzualnost i znanje...a nismo sve bile takve. Ne mogu da se druzim sa ljudima koji su stalno namrsteni. Jeste tesko je, dok objasnis, ne razumeju te svi, ali od tolikog mrstenja samo dobijes bore po chelu. Cyberkitchen je i projekat koji se bavio technology&cooking edukacijom zena.Onda mi se mnogo vise svideo stiletto feminizam uz cosmopolitan i neki moj hibrid dramatically different feminism with maching shoes and bag:)) Kad bih sad ponovo radila cyberkitchen school sigurno bih imala i beauty section - technology, cooking & sensuality. Svi saloni za ulepsavanje koje posecujem imaju racunare kojima sam nekako kumovala, u jednom je i neki moj stari laptop da bi maserka mogla da uchi sa CDa sve pokrete i meridijane za ajurvedsku ili chi yang masazu. One se vec bave lepotom, a lepota bez znanja i konstantnog rada na sebi... to su vam gipsani radovi. Lepo izgleda ali kad malo pritisnes prsticem - suplje. Pa sto ne bi malo popunili neke rupe, koliko god je moguce... Sad vam na televiziji svako malo neko kaze kako boze sacuvaj da je feministkinja, kao da je to neka leprozna bolest... Kad malo bolje razmislim to je nezahvalno sa nase strane, da nije bilo tog pokreta nosile bismo feredze i bile zakljucane u kuci... ovako smo out & about, terorisemo i komplikujemo sve zivo. Ali je to nas izbor. Kad odlucimo, mozemo opet da se zamotamo i zakljucamo.

Dakle, shoobeedoo zabava. Ne znam samo odakle mi snage da nakon sto sam ustala u 7, napisala tekst za TV, smislila sta cu da obucem posto snimam za 1 januar, pa da izgledam kao da sam se vratila sa novogodisnje proslave, snimala od 10 do pola 12... i dug je spisak jos stvari koje sam radila tokom dana...dodjem kuci, stigle mi narucene police ( uh, sutra cu da pisem o nesting procesu, tzv savijanje gnezda), napravim sebi neko jelo, ovo je jednostavno, postoji i integralna testenina, moja omiljena je testenina od braon pirinca i psenice, zove se divno - udon :)) Sve sto se sprema u woku je jednostavno, pogotovu ako ste dosli kasno kuci, oko 8, pa sad da potrosim jos jedan sat ili vise da nesto spremam, onda cu kasno da jedem...a telo nema vremena da svari dobro ako ga mucis 3-4 sata pred spavanje... elem, iseckane sargarepe na pravougaonike, bilo koje jos povrce, na malo susamovog ulja, so...sve u woku, te sargarepice postanu neverovatno slatke. Pomesas sa testeninom, dodas sojin sos, tamari, malo proprzenog susama, pomesas sve sa udon testeninom koja se kuva desetak minuta, moze i malo vise... i eto brzo spremljene vecere. Jos ako u sve to stignem i neke alge da skuham i umesam... i slatkis sam napravila, posedela malo mirna kod kuce, da mi se slegne vecera, misli i citav dana na nogama, bacila pogled na glamuramu, pa onda oko 23h na zabavu. Tamo sam saznala razne stvari, recimo da je the hottest boy in the city trenutno Galeb ( metropolis tv) i da sam ja klaberka meseca :))

Isla sam sa sondiram teren, naravno...kad jedina muzicka emisija pravi novogodisnju zabavu, da vidim ko su muzicari i prateci elementi koji ce doci. Vise je bilo promotera i tv voditelja nego muzicara, osim ako se ne racuna Beogradski sindikat, posto oni kad dodju to je kao omanji razred. I ne znam zasto, sad cu da zvuchim kao najgora matorka, setim se JAM zabava u Domu Omladine. Srecom nisam bila najstarija, pa sam imala s kim da podelim tu svoju reminescenciju. Ne poredjenja radi, nego onako... Shoobeedoo kao emisija ima superiornu grafiku, savrsenu studijsku scenografiju, koncept odlican DJ ti svirka tu negde, malo pricas sa ovim malo sa onim, malo lista i spotovi...voditelji ustajlingovani maksimalno. Ali nekako vise sad cenim licnosti nego voditelje i nekako vise verujem kad me Trevor Nelson povede kroz dogadjaje, spotove i art...pa, jeste i art spada u savremenu scenu i pop kulturu. I njen je subliminalni deo, cesto daje kontekst i smisao citavom vremenu pa i muzicarima, kad zaborave da iza svega sto rade treba da stoji jos neka prica, pa se tako formira scena, a potom i to trziste. Ali samo ako jedni druge podrzavamo. Ovako odvojeni, tesko. Ako bi me neko pitao sta bih radila na televiziji sigurno bi bila neka vrsta zenskog the Lick show-a. No o tom potom, da se vratim na shubidubidu, termin glupav, ali valjda to i nije za mene, muzicke i takve urban flare emisije bih da gledam uvece a ne u 2 popodne. Ono sto mi fali, a to primecujem fali u mnogim profesijama, je strast prema onome cime se bave. A kad nema strasti, ja im ne verujem. Na stranu sto volim passionate people u svakom smislu. Kad se neko lozi na ono sto radi, to je neminovno zarazno. No bez brige, to fali i muzicarima i glumcima i mnogim tzv. kreativnim stvaraocima... ali sve zaboravljam da mi jos nismo prebrodili rebirth of cool vreme.

Sad idem da podrzim i Glamurama party i svoj passion for fashion i ne znam sta sve ima danas, ali mi je pun raspored sve do 4 ujutru.
Te sastanke u sitne sate najvise volim.

Bootsy Collins - I'd Rather Be With You
i the queen of hip hop soul Mary J Blige ima novi album...

................................................................

cetvrtak. 22. decembar 2005.

moj zivotni saputnik tvrdi da bi trebalo da pocne da pise knjigu mojih retorickih pitanja, ili zacudnih pitanja...to je ono kad sama sebe pitam i ne trazim odgovor, samo konstatujem da je nesto besmisleno. na primer, kad se parkirate na aerodromu, pise da oni ne odgovaraju za vozilo, mislim, ne razumem, a zasto onda ostavljam i placam da mi bude auto na parkingu, u njihovom ataru, nije na ulici... ili avionu nam sluze u 8 ujutru kikiriki, stvarno pa ko jos jede kikiriki u 8 ujutru, zabogamiloga... i tako gomila besmislica, a ja ne mogu da ne postavim pitanje, hiljadu zasto, hiljadu zato...stoga je zivot sa mnom nepodnosljiv, te sam odlucila da iznajmim sebi studio. za zivot a i za rad. Da mogu negde s vremena na vreme da pobegnem. Ne bas, nego, koncentracija nije bas najbolja kad si kod kuce i kad imas potpuno drugaciji radni ritam od onog s kim zivis. Lepo kaze moja baba, ja sam kao homeopatski lekovi, u maloj kolicini lek, a u velikoj otrov.

I posaljem cirkularni mejl poznanicima i prijateljima i sad mi se svi smeju koliko sam zahtevna...a trazila sam i trazim sledece, omanji jednosoban stan, tzv studio, ali 30-40 kvadrata, da ne bude bas zardinjera (tako je mali Marko nazvao jednom garsonjeru), lokacija nije presudna, ali ako je u centru, da bude zuta parking zona, da ima lep pogled, da nema mnogo namestaja, zapravo bolje uopste da nema, osim kuhinje i da ima slobodan podrum. Evo i sad jedna umire od smeha pored mene zbog tog podruma... pa, ako vec trazim nesto sto bi trebalo da bude art studio, pa gde cu da stavljam radove, ako ne u neki cist i sveze okrecen podrum. Treba mi veliki storage space da bih tu drzala sve svoje stvari, printove, fotografije, bilborde, scenografiju, radove od svojih poznanika...ne trazim bas nesto toliko nenormalno. I da bude u finoj zgradi, miran kraj, zelenilo neko, nece me boleti ako ima i neku malenu terasicu. Ili ako je studio sa bastom, kad li ce se vec jednom one zgrade na uscu pretvoriti u neki art space... zato je titovo vreme bilo neko bolje vreme, no dobro ajde, ne bih a i ne mogu da se zalim... CG obavezno, zimogrozljiva sam.Kabl ili mogucnost za kablovski internet. Da ga izdaje neko normalan za normalne novce, sve u svemu da bude inspirativan prostor. Ako nije, odlicna sam dekoraterka, cas posla napravim dom. I sto je sad to smesno...to sto ja ne znam gde zivim. Istina. Ali ako ne trazis, neces ni dobiti. Bas da vidim sta ce se desavati...verovatno bi mi bilo bolje da kupim tako nesto, ali kako kad sam slobodni umetnik. Nisam ni kreditno podobna. Stavicu i to na spisak za Deda Mraza...

Olivia Olsen - All I Want For Christmas Is You

.................................................................

utorak. 20. decembar 2005.

pritisla guzva, ne stize se svakog dana. U stvari pisem offline, ali ne stavljam ovde. verovatno zato sto sam sebicna, pa sebicno cuvam za sebe... elem, na jednoj zabavi negde u brdima izvan grada, maleno drustvance proslavlja rodjendan. Svi se manje vise medjusobno poznaju ali uvek ima nekih novih lica. I uvek se nadje neko ciju biste anatomiju potpuno da otkrijete...vise puta ako je to moguce...medjutim, problem kad su to njih trojica. Ovaj sa kojim sam dosla, on me vec obozava, no on nije objekat zudnje, on je vise trenutno stanje. Nego, drugi koji me ignorise jer mu je dosla bivsa-ili-ne devojka i sramota ga od citavog drustva da pokaze koliko sve vreme prati sta se dogadja i gde se krecem, jer zvanicno medju nama ne postoji nista. Iako svi koji nas poznaju znaju da to nije tako. Precutno svi ucestvuju u igri sto- se ne-bismo-malo-pravili-blesavi, jer glupo je pokazivati da ti je do nekoga stalo. Tako citavo vece prolazi u ispraznim razgovorima, odsutnog duha, odsutnog pogleda i nekako da nije tog alkohola, vec bi se pretvorila u tuznu pticu i negde odleprsala...ali ne, stoicki do kraja. Da vidimo ko duze moze da izdrzi, onaj koji ignorishe ili ona koja je ignorisana. Dve staklene tresnjice kao nakit oko vrata, da se zna ko je vlasnica tapije na voce i povrce, nekada zastitni znak cyberkuhinje. Kuhinja, aha ... u kuhinji se uvek desavaju zanimljive stvari, da odem da vidim sta ima tamo...a tamo neko drustvo se raspricalo o provodu u Spaniji. Hmm, narator mi je nekako poznat, zrachi nekako drugacije od ostalih, ne toliko svojom pricom, nego ne prestaje da zuri u mene. Ista stvar kao sa kamerom i fotoaparatom, a sto se ne bih nasmejala u tom trenutku, dovoljno zuri da bi mi bilo neprijatno. A neprijatnost nekako najbolje da presechem nechim...Ne prestaje da prica, uzvraca osmeh i u sledecoj sekundi vec se nasao tu negde, da pomogne oko casa, vina i opsteg snalazenja u kuhinji...Neverovatno kao ocajne devojke uvek privlache paznju. Uvek se nadje neko ko bi da vas uteshi, nekako vec. I ma koliko pogresan on bio u tom trenutku, te veceri, tog dana, nedelje, godine... nekako vam prija ta iznenadna i nicim izazvana jeb .... paznja koju ste toliko ocekivali te noci. Previse vina, deshperadni pocetak zabave i poprilicno rechit momak cija sam odjednom postala svrha samog dolaska u brda. Vesht je sa rechima, dovoljno je popio da bi bio i hrabar, a emotivno destabilizovane osobe su idealan plen. Znate onaj momenat kad ste se prilepili za nekoga i prolaze sati a vi se ne odvajate jedno od drugog, kao da se poznajete citavog zivota a pomalo i plaseci se da, ako se samo pomerite za milimetar, raspasce se citava carolija. Sat po sat i zabava konacno postaje zabavna.

Ma zbog koga sam ja dosla? Nemam pojma. Potpuno mi je izasao iz vidokruga. Ko je ovaj covek pored mene? Nemam pojma. Ali se vec odlicno razumemo. Na pogled, vec donosi drugu punu casu, na eventualni treptaj, vec menja temu, a kad sam slucajno i zevnula, vec bi me odveo negde da malo odspavam... i body language se vec desava, kao svi ti slucajni dodiri... A kuhinja je ipak mala, ima previse ljudi u njoj, i previse svetla... u sledecoj sceni vec smo u drugoj prostoriji i vec izgleda kao da ce se zavrsiti najgore kao u narodnoj pesmi ona plache on je nezno ljubi... uzas, ne bi trebalo da pijem, od alkohola postajem jos i depresivna. Sto li ja plachem u ovom trenutku? - pitam samu sebe - i stvarno ne mogu ni da se setim. A kad se nekako izmaknes iz sopstvenog tela i pogledas odozgo sta se desava, ne izgleda uopste lose. Da se predam ipak? Kad sam vec u ovakvoj situaciji bolje da aktivno pocnem da ucestvujem... inache mi ode reputacija.

I ko zna gde bismo zavrsili, da u nekom trenutku sukobljavanja dva ega, ko ce koga vise da napada i ko ce vise da zavlada situacijom, vrlo uzbudljivom situacijom priznajem, nisu dve staklene tresnjice oko mog vrata, kvrcnule...pukle. Na pola. Same od sebe. Sad, sa ove distance, sve mi cini da nas je to osvestilo ili uplasilo, ne znam...Svako je zadrzao svoju polovinu i u neverici otisao kuci.

Pitam se da li i dan danas stoji ta tresnjica na njegovom radnom stolu...
kao suvenir ili kao uspomena na nezavrsenu pricu.

Posle deset godina pauze, pisac Srdjan Valjarevic ima novi roman Dnevnik druge zime. - U formalnom smislu ovo jeste dnevnik, dogadaji se, naime, prate kroz formu dnevnickih beleski dok u sadrzinskom roman ima razvijenu pricu. U osnovi rec je o potrebi da kroz tekst pojednostavim život. -

„Cilj je da tekst bude prost, jednostavan tako da se njegovim citanjem stekne utisak da je i život prost i jednostavan. Najbolji nacin da se to postigne jeste dnevnicka forma buduci da je kroz klasicnu formu romana, kroz dramu, to tesko realizovati. Drugo, najbolji nacin da se realizuje ideja o jednostavnosti zivota jeste kroz iznosenje svakodnevice, kao necega sto dobro poznajem i o cemu mogu sa sigurnoscu nesto da tvrdim. U osnovi, ovde je rec o jednostavnom tekstu koji se odnosi na komplikovan zivot.“

Seal - Lips Like Sugar i Foo Fighters - Walking After You

.............................................................................

nedelja. 18. decembar 2005.

i tako je sad 2 posle ponoci i nije mi jasno gde mi je prosao vikend...a, da, juce u ipanemi citavo popodne, mislim da sam obisla sve stolove u krug i sa svakim nesto prozborila, negde sam se i malo vise zadrzala. Suma sumarum, devojke su i dalje same i to im se i svidja, a prijatelj Zarko svakog dana ceka da mu jave da je dobio bebe. Po drugi put. Nekako sam zivela u ubedjenju da cu do tridesete vec imati neko dete da trchkara za mnom i da ga vodim svuda sa sobom, pa da nerviramo ljude u paru...zajedno smo jachi. Ali nekako, to se nije desilo. Najneverovatnije je sto sam do sada sto puta slusala one price ma mani se karijere ( ko da ja imam neku karijeru) vidi sta su ti prioriteti u zivotu, prolaze ti godine, najlepse zanimanje je biti majka...kao da ja to ne znam, kao da sam najgori sebichni stvor koji odbija bilo kakvu pomisao da joj neko unisti liniju i dnevni raspored. Sa strane kad gledas verovatno izgledam kao neka odvratna labeling-your-ego osoba koja prezire bilo sta na temu dece.A onda umesto da kazem da to nije tako i da me poprilicno povrede i da im pritom natrljam nos da im bude i neprijatno... jok, smeskam se i odmahnem rukom:, ah, nije svako za decu! ili ima vremena...bas sam budala, to cu u sledecoj godini da promenim.

Ali ne bih sad da zvuchim kao da mi je zivot besmislen bez dece, jednostavno nije se dogodilo, a kad ce, ne znam i dok se ne dogodi imam razne stvari kojima se bavim i u kojima cu da uzivam. Na primer, sa bebeom ne bih mogla u Kambodzu, Vijetnam, a ni u Afriku...moglo bi, ali malo teze... ne mogu da se setam kad mi padne na pamet sa kontinenta na kontinent i verovatno ne bih mogla da izlazim i da se bavim ovim istrazivackim novinarstvom, nazovimo to tako...pa zasto sve te prednosti ne bih lepo iskoristila. In the meantime, maleno istrazivanje na temu kako zene traze genetski materijal... jest, malo sutra traze samo detchka. To sve hormoni rade umesto nas, u periodu ovulacije ko vas privuche...vredno je analize zasto. Ovo je jedina latinoamericka serija u kojoj se ovulacija uopste i pominje :))
Strucnjaci kazu stvar je vrlo jednostvna, na primordijalnom nivou zene traze zastitnika za sebe i svoju decu, sposobnog da lovi, nabavlja hranu, nekoga pored koga se osecaju sigurno i zasticeno. A onda smo mi pocele da izmisljamo, pa moramo da imamo slican senzibilitet, da ume da se obuche, da vozi i koji auto, da ima dlake po grudima ili ne, da depilira svoju bikini zonu ili ne, ... koji parfem nosi i koji je znak u horoskopu. Ma, da li on tebe radi na primordijalnom nivou ili ne? I da li je doslo do you make me feel like a natural women... ma, iako ne, jeste waist of time, ali mozda je dobar za zabavu:)) Cuti i ne odbacuj tek tako, u Banja Luci 10 zena na jednog muskarca.:))

Sta su sve moje drugarice rekle da traze kod pripadnika suprotnog spola pogotovu u vreme tzv plodnih dana...zenski razgovori su inache mnogo grozniji, ovo je sve fino na medicinskom nivou. Jedna gleda ruke, pravilna shaka i tanki prsti, takav genetski materijal trazi, druga veliki i krupan mora da bude, treca trazi mirnog i neznog ali samo da bi ona mogla da dominira, cetvrta da nema naznake gubljenja kose, peta pak trazi izrazito kosmatog i sa tamnim crnim pigmentom, sesta uspravno drzanje i kichmenu pokretljivost, sedma crveni pigment a nisam shvatila zbog cega...jedna je pomenula i slatko dupence, ali ona jos nije u nasim godinama... veliki i krupni dobro prolaze jer su zastitnici i fakat pored njih se osecas malom i sigurnom, dok ovi nizi i manji dobiju ponekada cudesnu prednost jer su fleksibilniji, brzi i snalazljiviji. No, kad izadjes iz pecine sve se dodatno zakomplikuje. I da li je mamin sin, decko iz kraja, sisa i poltron, zavisne prirode, opskurne logike i sve druge nedace zivota u gradu...Primetila sam da kod mene ten ima presudnu ulogu. Lep ten ne moze da ima bolesna i losha osoba, barem se ja tako nadam, nije vazno tamnije ili bele koze... verovatno podsvesno razmisljam kako nisam bas bila najsretnija sa svojom kozom u raznim periodima zivota, pa ako bih nesto od tudjih gena zelela da pozajmim, sigurno bih pozelela lep ten i blistavu kozu. Ako bi bilo zensko pritom, koliko bi ustedela na raznim preparatima, kozmeticarima i puderima. Ispadoh i stipsa jos... necu detetu da dajem pare za sminku...svasta:)) Mada danas znam kako to moze odmah da se dobije, uz malo truda...ne gubim bas vreme, sve dok mogu, ucim.

Mislim da sam sa ovom pricom o genetskom materijalu vec toliko muskaraca poplashila, da mi se nece javljati ni na ulici a kamoli na telefon. Then again, ko zna zasto je to dobro... samo najjachi opstaju, zar ne?

Koliko puta jedna osoba moze da gleda film Love Actually, romantic comedy for everyone, so lovable...imam i soundtrack i vec sam ubacila sebe u All I want for Christmas raspolozenje... sutra se bavim montazom a posle bozicnom dekoracijom...

.......................................................

petak. 16. decembar 2005.


Iako me realne situacije stalno i stalno pobijaju, oduvek sam verovala da ako cinis dobro, dobro ce ti se i vratiti. Mozda ne idem dovoljno u raznorazne hramove i ne palim svece, ali nekako verujem da kadtad pravda, vera i dobro pobede. Mozda sam i naivna, ali tako je. Ne izdirem se na ljude, trudim se da kad sam loshe volje ne izlazim mnogo napolje dok ne popravim sama sebi raspolozenje ... pa cak iako poprilicno dobro mogu da procenim ko mi baca evil eye kad god se pojavim, nemam potrebu da uzvracam. Izmaknem se.

Isto tako zelim da zivim u ubedjenju da ljudi po defaultu nisu zli. Samo pokusavaju da se zastite. I kad se nasmejes nekome iskreno, ako nema nekih ozbiljnih problema, uzvratice. Ponekada me iznenade sasvim nepoznati ljudi. Na primer, na Publicis zabavi gde je Rashid bio gost, za to kratko vreme koliko sam bila tamo, srela sam jedno 3-4 osobe koje su se predstavile kao Ashton Kutcher. Naravno, svi su bili neki divni momci koji prate ovaj dnevnik...pa gde ste vi kad ste mi potrebni? imam toliko drugarica, sve single... mogla bih matchmaking servis da napravim. Ima jos zanimljivih zenskih osoba u ovom gradu, samo sam trenutno ja najglasnija alapacha. I nisam single.

Ali ja nemam problem sa tim :)) Ima neko drugi. Ali to je onda njegov problem, koji postane moj i tako u krug. Na kraju krajeva, svi smo mi u sustini sami, cak i kad smo u paru. Osim kad se ne jurite sa nekim iz proslog zivota.

Danas je svako ko ima kompjuter dizajner, a ko ima fotoaparat fotograf. I ima apsolutno pravo da to bude. To samo znaci da ce biti mnogo vise loseg dizajna i losih fotografija, ali ne znaci da treba ljude sprecavati da se izrazavaju kroz svoja nova tehnoloska otkrica. Vechita tema i dilema, zanimljivo sta ozbiljan dizajner kaze na tu temu, nisam pitala Rashida, nesto mi se ambicija izgubila u poslednje vreme, ali zato imam gomilu intervjua sa raznim dizajnerima iz prethodnog ambitious napada...nikako mi nije jasno kako sam za par godina uspela da uradim stvari za tri zivota...a nije bilo brzo zivim a hranim se lako...idealno za ovu priliku everyone is a designer, razgovor sa Borutom Vildom. A on nije mladi dizajner...

Na svakoj fotografiji se smejem oko glave. To mi je uslovni refleks. Uperis kameru ili fotoaparat u mene i vec pokazujem zubice... Cudo kako do sada nisam reklamirala neku pastu za zube. Kad smo vec kod zuba, simbol nase zemlje bi svakako mogao da bude nedostatak cetvorke ili sestice, a ne tako retka slika je iskezena osoba sa jednim zubom u glavi... svaka treca starija osoba ima totalnu protezu, mozda i druga, zaboravila sam...Bas sam se raspitivala u Indiji kako to da oni uglavnom svi imaju zdrave i bele zube. Vozac mi je objasnjavao da oni just brushing, every time after eating, just brushing...naravno da tamo nemaju ni cetkicu za zube, ni colgate pastu, ali zube peru prstima i raznim homemade pastama, morska so, neko lisce ili ugljenisani pirinac...ako sam dobro shvatila, objasnjavao je da je ta pasta crne boje, ali zubi ispadnu neverovatno beli kada se koristi stalno...malo kasnije, u nekoj od makro-radnji what a revelation pronadjem i ja ugljenisani crni prah zvani dentie. ( ima i pasta za everyday upotrebu, prashak povremeno). To je zapravo ugljenisani tj. potpuno ispechen plavi patlidzan i morska so, stvarno je crne boje, ali se u dobronamernim knjigama preporucuje kao odlicno sredstvo za oralnu higijenu... izgleda kao totalni x-files horor kad perete zube sa crnom pastom, sve se trudim da se ne gledam u ogledalu...no, hvala nebesima, sad se pojavila i dr. Hauschka, tj. WALA pasta, neem ulje i mint, nije crna, ali je refreshing. ili limun i morska so, od nje mi se malo povraca, ali zalfija mouthwash, odlicno, ko podnosi zalfiju. I najbitniji detalj, package design savrsen. Sad mogu na lost ili lustful weekend u odlicnom pakovanju a bez dosijea x u kupatilu... i sa sirokim osmehom. Ovu fotografiju mi je ostavio dobri cika fotograf, na b92 portirnici. zahvaljujem, gospodin do mene Goran Cvetkovic, mastermind Yellow Cab kompanije... ne znam samo da li fotograf ima i neke druge fotografije, sa onim zbog koga se zapravo tako siroko osmehujem. I wonder...bio bi to divan pocetak jednog skandala... :))

Prince - I Could Never Take Place of Your Man

..........................................................

cetvrtak. 15. decembar 2005.


Nekako nisam uspela da se ubacim u disco shine dancing fever raspolozenje za zabavu gde nam je special guest bio Karim Rashid. Mora da me je Zvezdin gubitak podsvesno potresao ... utakmice i ja, nikako ne ide. Isla sam na utakmicu svesna i radosna sa sve dvogledom i fotoaparatom samo kad je Beckham igrao. Bas sam trivijalna, jel...Srecom mr. Rashid je visok covek, pa mozes glavu da mu vidis kako viri iznad svih... to tako biva kad si u svemu iznad proseka.

Da li se to meni cini ili se nekako history repeating...it's just a sound...kao da sam citavu godinu prespavala i pre nekih dva meseca se probudila da nastavim sve ono sto sam zapocela...srecem ljude koje je trebalo pre godinu dana da sretnem, radim poslove koje je trebalo pre godinu dana da radim...sad bi trebalo sebe nekako da sprecim da ne pisem o karmi:))

Enivej, postoje tri benda cije sam koncerte redovno posecivala, Darkvudi, jer su svi moji tadasnji poznanici tu isli, pa kud celo stado tu i crna ovca... odlicni su muzicari ali sad muziku testiram u kolima i koliko mi podignu raspolozenje, a oni mi nikako ne ulaze u CD plejer. I dalje mislim da su odlicni...najbolji trenutak na njihovim nastupima bio je kad su doveli Sunshine kao goste. Isuse, sto se tad podigla klima u hali, divan primer razlike izmedju smorenih i energicnih... Ali, zato Plejboji i Sunshine... sto sam bila tuzna kad su se svi oni raspali. Na Sunshine koncertima, a bilo ih je dosta, isao je omanji harem, sve zene, uglavnom se nadjemo negde u prvim redovima ali sa strane i svako malo neka je bila zaduzena da viche: Bane, zivotinjo! ... ili sve zajedno. Na Plejbojima nismo vristale, njih smo obozavale.... i sad mi se vrti ja te gledam, ja ti ne dam... Ako mi se opet ne mesa san i java, Sunshine imaju novi album, a Plejboji vezbaju za novogodisnji re-union. Can't wait...

Ne znam kakva je analogija, ali sklopice se vec, setila sam se jedne emisije Ophre Winfrey. a da, i to je bilo verovatno prosle godine. Gost joj je bio screenwriter Sex i Grada, jedan od njih, tj onaj koji je Burger-u stavio u usta cuvenu recenicu he's just not that much into you. I time Mirandi, a trebalo bi i svima nama otvorio oci. Parafraziram ali ona se pitala kako to da iako se odlicno provela sa nekim tipom na veceri ili cemu god, on nije hteo kod nje u stan i taman je sve to prezentirala svojim drugaricama kao problem i sta on zapravo misli i sta to tacno znaci ?! A onda ide okrutna istina koju Burger izgovara: da su muskarci vrlo jednostavni, ako nam se neko svidja, mi smo tu, spremni za sve, i ako nas pozove u stan, naravno da idemo. When a guy is into you, he lets you know it. He calls, he shows up, he wants to meet your friends, he can't keep his eyes or hands off of you, and when it's time to have sex, he's more than overjoyed to oblige. Men are not complicated, although we'd like you to think we are.

Ako ne, onda he's just not that much into you. Ako se ne javlja posle sastanka, a ti se pitas zasto, well, he's just not that much into you. I tako su sve vreme tokom emisije ponavljali, kakvo god da su pitanje imale devojke iz publike, odgovor je bio he's just not that much into you.

According to Behrendt and Tuccilo, a woman should understand that a man is "not that into you" if he is not calling her, is not dating her, is not having sex with her, is having sex with someone else, only wants to see her when he's drunk, doesn't want to marry her, is breaking up with her, has disappeared on her, is married, is a selfish jerk, a bully, or is "a really big freak."

Imam neku knjigu sa afirmacijama za meditaciju, a posto life is random, onda random ih i otvaram svakog dana, da vidim sta mi preporucuje za danas. Moje misli su moji najbolji prijatelji. Bas lepo... vidim vec sebe kao gospodju Klaru sa mackama...

Chic - Good Times

.................................................................

sreda. 14. decembar 2005.


Vlasnik Ipaneme me godinama zove gospodjice Plavka, ne znam cime sam zasluzila to ime, nije nista uvredljivo, sve sa pijetetom, na Vi...iako sam toliko toga uradila za taj prostor ( jelovnik-ja, fotografije-ja, sajt-ja, papirna galanterija-ja, cak i slovca po staklima sam neke licno lepila...) ponekada funkcionisem ko neka advertajzing agencija, sve usluge pokrivam.. Znam da je u silikonskoj dolini, ali ipanema je bila tu pre bilo kog drugog u Strahinjica Bana...nekako to je mesto oduvek bilo mnogo vise od kafea (sad i restorana) a nesto manje od kulturnog centra. So, tamo se stvarno feel like at home...mada i na raznim mnogo cudnijim mestima imam homie feeling. Toliko toga treba da se uradi za novu godinu, pa mi telefon stalno zvoni, svi nesto traze hitno, sto pre i za prekjuce...nesto se sve manje uzbudjujem oko toga iako mi doktor ( holisticki, naravno) kaze da zivim u konstantnom stresu. Ih, kad bi on tek znao koliko sam se ranije uzbudjivala i nervirala...dobro, zna, kod njega se sastavljam i rastavljam iz delova vec mesecima. Dugotrajan je to proces...A sto tek volim kad dobijam neobicne komplimente, moj jadni, sahranjeni i duboko potisnuti ego se silno obraduje kad cuje: Kako ste sinoc divno izgledali sa vasim laptopom, sedi tako gospodjica Plavka sama, sama telefonira, sama jede, sama nesto zapisuje i tipka po tastaturi... kao neka urednica Cosmopolitana. Kako god okrenes uvek sam neki fake...prava urednica je sedela sto iza mene. Ne znam sta se desava sa srpskim Cosmom, za hrvatski sam pisala i njihova urednica Silvana Mendjusic je nesto starija zmaj zena, (sa zenama starijim od sebe bolje se razumem) stalno pokusava da prati duh vremena kako u svetu tako i oko sebe, ima njuh za nove ideje i nove ljude. Meni, kao i njoj, Cosmopolitan nije samo prirucnik za sta nositi ove sezone i bolji orgazam, nego nesto malo-mnogo vise...

The fragile template of cosmopolitan chick has balls (as in ms. Brown interpretation from the seventies, see the book 'women, sex and pornography' by Beatrice Faust). She encouraged women to make up, dress up and slim down in order to enjoy themselves
as sex subjects - not to be passive sex objects. Cosmo girl might look cupcakeable but they were not expected to sit around waiting to be eaten. Does not demand great changes in men or society but does demand great effort on the part of women. While expecting to be accussed for advocating promiscuity, commercialising sex, insulting puritans, ... ms. Brown actual message is: get rid of your guilt.

nesto mi srpski Cosmo ne zvuci i ne deluje ovako, bez obzira koliko to ne zelela da priznam. Procitam svasta, ali mi stalno nesto jos fali...nemam osecaj da mi se obracaju drugarice, iako je sve na Ti, i nemam osecaj zajednistva...ili ono sto se u feminizmu zove empowering. inache je odlican da ostavite svom dragom u kupatilu, sve kao slucajno nesto i procita...a mozda samo ocekujem previse od svega, pa i od jednog zenskog magazina... maybe it's just me. this is my theory. my theory is wrong.

Drugo, jel to neki problem ako sedim sama? To je odlicno drustvo. Mada svako malo ti neko prilazi, nudeci ti svoje prisustvo... ne razumem zasto. Mogu valjda ponekada da izaberem i da budem sama mada sa tehnologijom nikad nismo sami, to stalno ponavljam. A i svaki slobodan trenutak bih da iskoristim da nesto zapisem, ponekada mi je znacajnije od samog ispijanja kafe sa drugaricama... ovo sam masno slagala, nije vaznije, isto je. Isto to radim i u Orange kafeu, i gde god imaju hot spot, stalno mi treba internet za nesto, a kad nemam ofis i standardno radno vreme u gradu, nego ovaj nomadski free-lance zivot gde sve sa sobom moram da nosim. Sve ima svoju cenu. Istina, ponekada zelim da sam regularni fit to screen. Od 9 do 5, sta fali...

Cheryl Lynn - Got to be Real i Sweet Kind of Life

........................................................

utorak. 13. decembar 2005.


Kao sasvim slucajno 13.-ti umalo da preskocim...mozda ovaj dan da posvetim cokoladicama, kad vec nisam stigla da koncentrisano pratim prezentaciju u o3onu. Cokoladni prilog za TV, od pre neku nedelju, smo i snimali u Adore chocolat radnji u Knez Mihajlovoj. Ekipa se momentalno oraspolozila nakon degustacija, te cu od sada na snimanjima samo da dilujem cokoladice. Naravno, u pocetku besplatno...

Ako uhvatite sebe kako vam prija vise od svega na svetu da smazete cokoladu, kako vas jedino cokolada smiruje i opusta…kako u torbi imate cokoladnu tablu umesto bensedina, ili na kiosku uvek kupujete novine i neki slatkis, imate dijagnozu koja se zove zavisnost od cokolade.
Nekada je cena cokolade bila takva da su mogli da je priuste samo najbogatiji. sluzenje tople cokolade bilo je kao da pijete zlatnike. U vremenima raznoraznih represija i laznog morala, cokolada je prepisivana bogatim slojevima kao lek za mnoge bolesti. Kardinalu Riseljeu je lekar prepisao svakodnevnu upotrebu cokolade. No, pre nego sto preporucite nekome tretman cokoladom, prvo posmatrajte svoje prijatelje. Lako mozete da procenite u kakvom su stanju: razocarana narucuje citav kolac podhitno, deprimirana mozda cak i dva, oba cokoladna, umorna od posla i obaveza, uvek sa sobom nosi prakticno pakovanje, ... nervozna, nece ni primetiti a vec je smazala citavih 100 grama. Ili ako mu se na ljubavnom planu nista mesecima ne dogadja, umesto kafe, narucice toplu cokoladu. sta ima toliko u cokoladi da nam pomaze u tako delikatnim situacijama? sta se zapravo desava kada pojedete cokoladu? Bez mnogo strucnih termina. Mozak na ulazak cokolade u nas sistem ekspresno reaguje, probude se hormoni srece i endorfin, nas unutrasnji opijat momentalno stvara osecaj ugodnosti i zadovoljstva. jedini problem je sto kratko traje, pa onda opet moras po dozu.
Danas kada se ljudi sve vise zatvaraju u sebe i plase realnih osecanja, druzenje sa cokoladom postaje mnogo vise od samo prijateljstva. Ne zovu je tek tako love chemical - stvara osecaj zadovoljstva i zaljubljenosti. kad poklanjate nekome cokoladu budite obazrivi, jer cokolada kao poklon govori da sa nekim zelite da se zblizite, nekome pokazujete naklonost ili jednostavno kao ljubavni napitak, psihoaktivni koktel i predigra. nikada ne poklanjajte cokoladu nekome ko vec ima probleme sa kilogramima, u malim kolicinama je lek u velikim vec problematicna zavisnost. statistika kaze da je 50 posto zena ovisno o cokoladi .
no ima i drugih cokoladnih zadovoljstava koja nisu oralnog tipa. mozete da se mazete cokoladom po citavom telu a taj uzitak se zove masaza toplom cokoladom. osnova dobre cokolade je kakao, no kad biste se mazali bilo kojom cokoladnom tablom, ulepili biste se sasvim i za vama bi letele musice. zasto zato sto se u kakao dodaju secer,mleko i masne materije. u cokoladi kojom vas masiraju nema toga.masaza traje sat i po i i nisi ulepljena vec ti posle toga divno mirises a koza ti ostaje bozanstvena...tada u ostvarenje svog akcionog plana. servirajte sebe kao ljubavnu hemikaliju, mozda usrecite nekog drugog koga mora cokoladna zavisnost.

The Sugarhill Gang - Ain't Nothin' But a Party
ako vam se nesto ucinilo kao da ste vec negde citali, sorry, to je zato sto sto sam nekadasnji tekst za magazin prepravila u Tv prilog. Cisto da utvrdimo gradivo, a i klinci kazu ponavljanje je majka. Da ne govorim o onome 10 puta ponovljena laz, 11-ti put postaje istina...

..

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, arhiva 006 ili arhiva 005,
nikako ne smete da propustite delove arhive 004
a bogami i citave segmente arhive 003 ...
trenutke u arhivi 002 ili kako je sve poceloarhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se:


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


  

fanta.fenomenologija ima i dalje slogan budi i ti deo zabave. zana et c3 dot hu je mail za komunikaciju. regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.