ponedeljak. 12. decembar 2005.

Sta vidis ujutru kada se pogledas u ogledalo? Vidim sebe kako apsolutno fantasticno izgledam. - Eddie pita, Patsy odgovara, Absolutely Fabulous. How AB Fab are you? Dakle, da stavim na spisak novogodisnjih zelja, citavih 5 sezona Ab fab zelim. Na dvd-ju. Kad mi se ponovo desi period insomnije, da imam s kim da se druzim.

Mozda ovo svi znaju osim mene, pa otkrivam toplu vodu, da li je citava zemlja na nekim lekovima? Tolika kolicina bensedina i persena po dzepovima i torbicama, a svi nervozni, besni i ljuti. I dalje. Rec kojom se najcesce pocinje recenica je Mrzim...mrzim guzvu, mrzim zimu, mrzim taksi kad ga nema ali i kada dodje, mrzim novu godinu, mrzim raskopane ulice, mrzim Srdjana Dragojevica, mrzim Kusturicu, mrzim to mesto, mrzim tu muziku, mrzim ovaj grad, mrzim ljude oko sebe, mrzim svoj posao, mrzim, mrzim i mrzim...mozda kad sto puta ali brzo ponovis rec mrzim onda ona izgubi svaki smisao. Izgubi prvobitno znacenje.I ne znaci vise nista.

Nekako bolje zvuci kada koristis ne volim umesto mrzim. Daje ti ljudsku dimenziju. So, ne volim bolnice, ne volim lekare koji umisljaju da su bogovi i ne volim industruju lekova, nisam jos nikada probala taj cuveni bensedin. I ne volim cutanje i kad mi ne daju priliku da kazem sta imam... enjoy the silence je u redu, ali na kraju dana, svako od nas zeli da ima nekog s kim bi mogao da razgovara. I makar jedno dve tri osobe sa kojima se razume. Ako vec ne moze vise...

No, ako ne trazis nemoguce, neces dobiti ni moguce. Sve je ezoterija - rece to i Dragoslav Bokan veceras. U ovom nasem gradu ima puno vestica...ozenis se i eto vestice. I to sam cula veceras...zato ja ne potpisujem nista. A, jok, potpis, monogamija, cutanje, pa onda stignu i preslatki mali bensedincici...zdrav zivot ipak. Sutra ujutru joga. Kad se pogledam u ogledalo, da vidim i dalje sebe kako apsolutno fantasticno izgledam. Ove nedelje Beograd moze da bude i New York, ako dozvolite sebi tu slobodu. Provincija zivi samo u nasim glavama. A Karim Rashid nam dolazi u sredu.
Adore Chocolat i design lounge sutra u O3onu. Dizajn, cokolada i poneki sampanjac.
Richard X vs Kelis - Finest Dreams

. .....................................................................

nedelja. 11. decembar 2005.

A sta tek zene/devojke/devojcice rade u vreme cuvenog PMS-a, to je tek za citav jedan novi portal gde bi slucajni uzorak od 1000 zena imao svako svoj blog/dnevnik i zapisivao sta im se desava...svaka bi imala drugaciju pricu, sve bolju od bolje, sta su sve bile u stanju da urade ili sta su sve i uradile u specijalnom stanju zvanom pred-menstrualni sindrom. No ima i onih koje pobijaju tu famu da je PMS izgovor za sve. Nesreca je sto smo to prenele i na suprotan spol, te sad i oni to koriste kao izgovor za sve. Nije raspolozena, to su oni dani u meseci, malo je neuroticna, oni dani, razbija tanjire po kuci, mora da se blizi onaj datum, zveknula je auto na parkingu bas u onim danima... ali mesecni ciklus se obnavlja na svakih 28 dana, tako da 7 dana pre, 7 dana za vreme i 7 dana posle, ostavlja nam samo 7 dana da budemo normalne.
Kako se to dogodilo...?!

Svih preostalih dana smo histericne, nervozne, placljive, hipersenzitivne jer smo u onim danima pre i posle i za vreme ciklusa. Najgore od svega, same smo za to krive. To smo mi nametnule kao izgovor za sve. Bottomline, iliti surova istina je: sto su muskarci bolji u krevetu, sindrom zvani PMS nestaje kao rukom odnesen. Sto zadovoljnija zena, sindroma nema. Citava industrija lekova i raznih pomagala vam stoji na raspolaganju, a kao sto znamo oni samo zele nase novce, jelte, ili vase novce, shoppingom se leci depresija samo zato sto vi ne obavljate jedinu stvar zbog koje ste isterani iz raja. Mislite o tome sledeci put kada silazite do grada ili dolazite kuci sa posla, vi ste ti koji su odgovorni koliko ce trajati happy days vase drage, sto duze traju vama ce manje zagorchavati zivot i trositi novce. To je dijalekticki proces u kome svako dobija, na kraju.

Na stranu sto kad promenis ishranu i bez seksa tegobe nestaju, tako kazu, nisam proveravala, ima par stvari koje neminovno ostaju. Na primer, imam neopisivu zelju za sredjivanjem kuce, organizacijom namestaja... neverovatnu potrebu za ciscenjem svega od poda do plafona. U naletu ovog pms space clearinga obavezno istrchim jos par kilometara oko kuce jer ne znam sta cu sa tolikim energetskim naletom, a onda se sklupcham kao zadihana mala maca na krevetu...ako bi me jos neko malo timario, pocela bi i da predem.

Ako toga nema onda imam planove to take over the world. Ali mislim da je ovo poslednje netipicno za sve predstavnice takozvanog slabijeg pola.

Sad sam jos popila i kafu u svom omiljenom hangout mestu, koje volim da nazivam jos i svojim i da naruchujem onu moju ...prisan odnos sa konobarima, kad me zvekne kofein ... prijatelj Karic cesto koristi odlican izraz koji na vrlo plastican nacin opisuje stanje uradjenosti kofeinom - osecam se kao prcano mache ili silovana veverica, pokupio izraz od neke komsinice...stvarno nismo testirali na zivotinjama...

Mesto koje volim da zovem i svojim je Ipanema, nema moje radove ali ima od dragog mi dechka Jordija Labande. Ali sam produkciju citavu izvela ja, ne znam sta zakon kaze po tom pitanju koriscenja tudjeg intelektualnog vlasnistva, ali materijalno se nisam okoristila...verovatno ce mi opravdanje biti I'm sorry but I'm beautiful. Drugog nemam. Ilustracije su bile jednostavno neodoljive i sluze samo kao vizuelna uzivancija. Inache sam pitala kad ce poceti da prodaje ilustracije kao postere, nije im jos palo na pamet... ali zato prave sveske, torbice i poneku majcicu... i nissan micru je unutra malo dizajnirao, nazovimo to tako...a sve se svede na to da lupe neku njegovu ilustraciju i eto...u jednom od onih naleta to take over the world, imala sam citav biznis plan spreman za Labandu...Veceras sam pak smislila plan o udruzivanju snaga, united forces, nije nista novo pod kapom nebeskom, od mafijasa sve covek moze da nauci...umesto da se glozimo i samostalno koprcamo i prezivljavamo u strahu, lepo osnujemo Kartel gde svako ulozi sebe i ono sto ima u cilju zajednickom - business and pleasure.

Only talent will allow you to be unique, to escape business as usual. In this world we need business as unusual. We need innovative business. We need unpredictive business. We need funky business. - Funky Business, J. Ridderstrale i K. Nordstrom

veceras samo Rammstein... i Rad je stvorio Coveka. dosta toga treba zavrsiti do jutra.
Ma salim se, to je spektakl samo na koncertu, za musical background mora ipak nesto mellow, nice&cosy, in the mood for love... ne bi li biznis ostao pleasure.

....................................................................

subota. 10. decembar 2005.

U Beogradu nema ljubavnica, niti ljubavnika, postoje samo oni koji varaju i prevareni. To je pitanje nasledja istocnog despotizma...ljubavnici bi da uzivaju u svakom fragmentu svog odnosa mada ga neprekidno razaraju i nanovo uspostavljaju pogledima, dodirima, kretanjima sakupljajuci ga u neki uvek razlicit dogadjaj. Oni drugi samo otimaju jedni od drugih izvlaceci iz tog odnosa poslednje atome energije stvarajuci iz svakog pogleda ili dodira te jos jedno polje sive ekonomije. To je onaj rad politicki nesvesnog u kome se ponavljaju matrice iz svakodnevnog zivota u kome je otimanje shvaceno kao uslov vlastitog opstanka.

E, pa, nisam ja toliko pametna. Nisam, na zalost, ovo napisala, nego Jovan Cekic u Presecanju haosa. Malo sam iseckala da bude razumljivije, izvinjavam se autoru zbog toga, inache najsharmantnija osoba medju filozofima i najpametnija medju umetnicima. On je jedan od onih ljudi koji cini ovaj grad ili ovu zemlju podnosljivijim mestom za zivot. Postoje ljudi koji umeju da misle... i da povezuju stvari, ali vrlo retko ce se neki od takvih pojaviti u Utisku nedelje. Onda ne moze televizija da nam bude jedini izvor informacija.

A na televiziji upravo Sanja Marinkovic razgovara o musko-zenskim odnosima i shoppingu sa Vladanom Baticem?! Kuda ide ovaj svet, a delfini izumiru, ne znam...

Pipnes, stipnes...pa, ako nema otpora moze odmah na klanje. To je bio ultimativni drive osamdesetih, devedesete su usle u protection fazu a sta se sada desava...gde god se okrenes pun grad riba koje sede same. U Ipanemi, Zapletu ili pomalo u Tribeci zenska drustva su uobicajena pojava: razgovaraju, trachare, prepricavaju, savetuju jedna drugu, smeju se i zabavljaju. Same sa sobom. Ne gledaju okolo i ne ocekuju nikoga. Naravno da im niko i ne prilazi, ima ih previse na jednom mestu za svakog iole hrabrog slobodnog strelca. U Absinthu i po ovoj zimi bretele se nose, ali nos stoji visoko u nebesima. Ako bi im neko slucajno prisao, verovatno bi mu rekle da je stoka jedna bezobrazna, kako se usudjuje... Jedna moja drugarica radi blizu mesta zvanog Que Passa, pa kad god se vidjamo, to nam jedna od opcija. To navodno vazi za pick-up mesto. Ali ja tamo nikad nisam videla da je neko nekoga pokupio, osim ako se ne misli na previse usluzne konobare, njih je moguce pokupiti... Sinoc, za stolom pored nas, neka poprilicno ruznjikava riba se toliko uspijala uz nekog ulickanog naduvenka koji je umesto u nju, sve vreme buljio u televizor. Na teveu je bila Heidi Klum, razumem i meni su oci lutale, ali ipak... on je naravno toliko zadovoljan sobom, spremao se dugo pred ogledalom, majka ga voli najvise na svetu i mamine drugarice i kao sasvim slucajno devojka je way-out-of-his-league, lepsi nacin da se kaze da je neko ruzan. I oni ustvari izlaze, druze se i razgovaraju, jer, jelte, ona je nadasve zanimljiva zbog toga sto se cele veceri samo njemu divi. Ovo je inache jedan od klasicnih sindroma prepoznavanja. Draga, decko ti je latentni gej... ali nije jos spreman da se suoci sa tim i da sa svima nama zapeva I'm coming out ... Na sta su sve zene spremne samo da ne budu same.

nastavicu se... kako zadrzati frizuru po ovoj maglushtini, da mi je znati...
otimanje i Otimaci Izgubljenog Kovcega je trebalo da bude tema, no gle gde odoh...a dobro sutra je novi dan. Sugarhill Gang - Jump On It.

...........................................................

petak. 9. decembar 2005.

Vec 9 decembar, ala vreme leti. Po Kinezima 8 je sretan broj za finansije i poslove (mada za mr. Cash-a na Tenerifima nije bas bio sretan), ali 9 je u svim ezotericno-numeroloskim pricama savrsen broj. Mora da ce danas nesto spektakularno da se desi... mozda je i pravo vreme da pocnem da sastavljam spisak poklona za novu godinu, dok ne pocne ozbiljna guzva. nije da ne volim da dobijam poklone, boze sacuvaj, ali nekako vise uzivam u tome da poklanjam...pre mnogo godina, tacno u dan, za svoj 4 rodjendan, dobijem brata. Jeste, cudno, neobicno. Citav zivot slusam onu Kolibri pesmicu, jednog dana resio moj tata za rodjendan da mi kupi brata...S tim nijedan poklon ne moze da se poredi. Dakle ja sam starija sestra, eh, svi koji su stariji znaju kako to izgleda, sve ti moras prvo da prodjes sa roditeljima, na tebi isprobaju sve eksperimente, treniraju strogocu, a ovaj se na to sto je mladji i sladji uvek izvuche. Mada to se sve okrene u kasnijim godinama, stariji se odmetne i ne mesaju mu se u zivot uopste, a mladji mora da polaze sve racune.

Juce je po podne bilo rezervisano za druzenje sa bratom. Svako zivi svoj zivot pa smo zato naucili da cenimo trenutke koje provodimo zajedno. Malo smo se setali po radnjama, posto ne mogu da se suzdrzim, da ti sestra kupi nesto i treba ti nesto lepo za zimu ... i kako retko kad stignem da se vrzmam po muskom departmentu... sto je, bre, kod nas sve skupo?!!! Sve kosta mnogo vise nego sto bi trebalo, znam, izlazim iz ove zemlje ponekada. Cast izuzecima, ali kako je uspela jedna zemlja sa tako niskim standardom i navodno slabom kupovnom snagom stanovnistva da ima tako naduvane cene. Pa od kada su Mexx, Mango i Springfield postale toliko ozbiljne marke...jeste da sam radila ovaj Shopping Guide za YC i sama sam se cudila nekim ciframa, potpuno mi je jasno zasto neki ljudi padnu u depresiju. Ali ja nisam kriva sto je u Beogradu sve skupo, osim zivota po kafeima... onda smo isli na rucak. U makrobioticki restoran. Ova metropola ima svega jedan takav restoran. Nalazi se off the beaten track, u Batutovoj ulici. Na groznom mestu. Izmedju bucne raskrsnice i sveze sredjenog parka, okrenuta ka bucnoj raskrnici. I znam da se Sneska Jandrlic toliko trudi da promovishe makro-nacin zivota, ali kad god odem tamo u bilo koje vreme, skoro pa sam jedni gost. Leti to nije slucaj, sretnem i ponekog celebritija poput Ane Stanic i Katarine Radivojevic. Ali zimi je nekako turobno i hladno. Dnevni tanjir je uvek odlican. Ne znam koliko sam vec prijatelja i poznanika raznih vodila tamo, i goste koji ne zive ovde, i svaki put se pitam isto...kako uopste mogu nekoga da nagovorim da razmislja o zdravijoj opciji, kad te ona toliko udari po dzepu. Meni nije problem da platim, znam kolika je cena zdravlja, ali kako nekome da objasnim da umesto pizze koja cela celcijata kosta oko 300 din pazari dnevni makro-tanjir koji kosta duplo vise. Pa nema sanse...Jos sam i po ovoj zimi, kao slatkis dobila pitu od bundeve iz frizidera, hladnu, kad se zna da mi ne jedemo nista hladno, ni leti a kamoli zimi. Parche makro torte kosta 250 dinara, to je vise nego slatkisi u Ipanemi... sve tako naopako. Ne primaju kartice. Uopste me ne veseli takva cenovna politika.

Mada kazu, ako ti ne cenis sebe, nece ni drugi. Ali ja bih vise volela da me manje cene a da mi restoran bude prepun nasmejanih ljudi koji se ne snebivaju da naruce bilo sta iz jelovnika. I ako zele da divane neka to i rade u odvojenom delu. Cemu tolike zabrane, dos and don'ts na tako malom mestu. U Zagrebu je potpuno drugacije, uvek je puno i restoran izgleda superfensi, zove se Nova, takodjer je skupo, ali ima i ambijent odlican, raznoliku ponudu, cak je u kvadratima manji, sprat nize i citava radnja. Topla atmosfera. A sve se nalazi u Ilica ulici. U centru. Sve kartice su dobrodosle.

U vecerasnjoj epizodi serijala cyberkuhinja u Yellow Cab TV izdanju - jedan klik menja sve... o sms maniji. U 22:30. Bas zvocam, vreme mi je da posetim Kroaciju...:)) i Sloveniju... ili da malo izadjem u neki diskosvisko ... pa danas je petak.
CU L8r 2nite - see you later tonight.

ju, zaboravih pesmicu Snoop Dogg ft Justin Timberlake - Signs
dvoumim se da li mi je to singl godine ili Gorillaz - Dare... ili Jamiroquai - Feels Just Like It Should...ili Bassement Jaxx - U Don't Know Me..ne, Oh, My Gosh...Franz Ferdinand, da, ali White Stripes ne mogu nikako da progutam.
eh, odluke, odluke... i new year's resolution me ceka.

.......................................................

cetvrtak. 8. decembar 2005.

Nisam zapisala najbitniji deo, jedemo mi tako u Ben Yehuda ulici taj falafel pita wrap, ja nesto vise sebi bradu komentarisem kako su mogli malo bolje da osmisle taj interface u kome su nam spakovali hranu, nije bas user-friendly i da bismo posle toga mogli da sednemo u neki kafe da nastavim sa testom piva... probala malty vrlo fino slatkasto... a on usta ne zatvara sve pojasnjavajuci mi trenutke izraelske istorije od esencijalne vaznosti za razvoj drustva...ali usta ne zatvara, enciklopedija beskorisnih podataka jeste ali ne moram da obnavljam istoriju i citam faktografiju, on mi sve preprica...nekako smo dosli i do Fran Drenscher ( Fran Fine, The Nanny) i gde se nalaze te ogromne nosate jevrejske babe sto non stop zvocaju...pauza...proguta zalogaj, onda me pogleda i pita: a jel si sigurna da ti nisi jevrejka?

Jedno je kad se ja salim na svoj racun, a drugo je kad to rade drugi... mozda bi se neko nasao silno uvredjen zbog ovoga, meni kao ljubitelju komedije ovo je bilo izvrsno. Toliko da smo razvili citavu teoriju o novom fashion brandu, uz editorijal neizbezni, Zvocam, pa sta? ili Zvocanje je moja misija. Label bi mogao da se zove baba zvoncara i da promovise ponovo zvoncara pantalone...i tako, das mi slagvort, lupetam do beskraja... zato je moja nova omiljena serija na HRTu Genijalci...jest, ono gde ucestvuje Davor Gobec, ali ne zbog njega nego zbog skupa frikova oko njega...jos je i na hrvatskom. Jel da da je hrvatski najseksipilniji jezik, posle francuskog? Slusala bih satima... (ovo je didaskalija u kojoj zapisujem sta radim, ovaj put duboko uzdahnem neprestano trepcuci)

A sad nesto maliciozno. Sto volim kad sednem u JATov avion, nasa drzavna kompanija koja se finansira iz budzeta, sto ce reci i moja i vasa kompanija, pa prelistam malo fantasticnu publikaciju, debelu i glossy, JAT review, dvojezicna, da vidim sta je kulturno i sta i na kakav neobicno dosadan nacin mi zelimo da se prikazemo onima koji razumeju samo engleski...a okolo me sluze najstariji stjuarti i stjuardese medju svim avio kompanijama na planeti...kao da je savet starih mudraca u toku, stvarno nije fer prema ljudima, tolike godine neprestano lete... spustite ih malo na zemlju, a neka mlade pticice polete, ako i one nisu ostarile do sada....a onda pogledam koju mi vodu nude, koje sokove... i onda sve to povezes sa nekim likom i delom i sa nekom politickom partijom... i shvatis kako svet funkcionise...da, to je jedna ogromna ravna ploca koju na ledjima nose 4 velike kornjace, jel da...?!

Vise se svidjam sama sebi sa shtrumpfeta naocarima...onda sve vidim rozikasto...ponekada je to jedino resenje da opstanes u kontaminiranoj sredini. Hm...
ovo desno je 1999. godina, zabavljali smo se vise nego ikada te 1999. godine. Ali ne onako kako je Prince to zamislio... da bismo opstale, mi smo radile...do mene je moja nekadasnja prijateljica mira djordjevic. hvala na pitanju dobro je i zivi u Vijeni. ...Ona je imala izlozbu Kill Your Idols, a zajedno bilborde Respect Yourself. Malo smo se i tetovirale...ah, mladost ludost...lepo je kad klatish papuchu u nekom od kafea, ali da je svevisnji hteo to da radim, ne bi mi dao mozgalicu...valjda...Volela bih da mogu da budem samo desperate housewife u svakom smislu.. i meni i svima oko mene bi zivot bio mnogo laksi...ali nikako to desperate da naucim, oko housewife sam sve izucila, ali desperate mi ne ide, pa ne ide, ...kako se izaziva to stanje svesti...veliki Shtrumpfe, pomozi...

Zvocam, dakle postojim.
Zvocam pa sta, I should zvoc more often.

.....................................................................

sreda. 7. decembar 2005.

Idealno podrucje za vegetarijance. Mislim da sam se prezderala falafela za sva vremena. Let je bio kasno uvece, oko jedan iza ponoci, pa da ne ostanemo gladni, a sto ne volim hranu u avionima, malo smo svratili pre toga na late dinner, kao appetizer humus, uz pita bread. Inache to se jede kao snack, ali kad nemam vremena da odugovlacim. Posle falafel pita wrapp kao glavno jelo, a to je opet street food kao nasa pljeska recimo, samo sto nema mrtvih zivotinja unutra... i ako vam neko kaze da je to izraelska kuhinja, well, ima raznih diskusija na temu kao je arapsko jelo postalo nacionalna kuhinja izraela...zanimljivo...ali pre svega ukusno.

Kad sam na putu bilo gde trudim se da jedem ono sto i obican narod jede, tzv street food. No, da biste upoznali neki grad ili zemlju, osim sto cete obici sve znamenitosti, lepo bi bili da otkrijete kako zive u danasnjem trenutku. Ima par stvari koje govore o tome kako se danas zivi...pijaca, sta jedu i sta sve raste kod njih, supermarketi, da vidite gde idu u nabavku, njihove lokalne proizvode ( gledam i koliko su napredovali u grafickom i package dizajnu) i koliko je globalizacija napredovala ... obavezno probati sve sto oni smatraju svojim lokalnim food identitetom. Hrana, zapravo ono sto jedu poprilicno govori o ljudima, kakve su osobe, kakve ce biti, kako se ponasaju, sta ih muchi, sta ih boli...Kad imam vremena idem i u bioskop, pa posmatram ljude...na primer u Lisabonu sam gledala Mission Impossible, neki deo...ali mislite da svi isto gledaju filmove..pa ne bas, portugalci naprave pauzu u toku filma, tamo je zivot easygoing, pa sto ne bi napravili pauzu i usred Toma Cruise-a..da malo chalabrcnu nesto, popiju, odmore se...neverovatno. O tome kako se gledaju filmovi u Indiji, mozete i da zamislite...

U Jerusalimu vas, na zalost i na neciju srecu, chekiraju gde god da idete, svako malo prosetaju se klinci sa masinkama, i frka je kad sa torbicama, kesama i rancem ulazis u neki javni prostor...da kupis coffee to go , recimo... neka moja poznanica je imala i oruzanu pratnju kad je pre godinu dana bila tamo. Hotel od 5 zvezdica nije bas to, recimo da bi dobio jedva 2 u nekom drugom okruzenju. Sve je tako malo muljavo i shtrokavo, a i sto bi se bavili ovozemaljskom higijenom, kad se tamo mnogo bitnije stvari desavaju. I, ide se u vojsku 3 godine, nema izgovora. I zene, ali manje. Trudnicko bolovanje 3 meseca. Samo da vidite u kakvom blagostanju zivimo. Evo i civilno sluzenje vojske se konacno odomacilo, sve je mnogo krace i jednostavnije i ... sta ce se desiti kada vojska ne bude vise bila jedini izvor muskih prica i frustracija? I izgovor za sve. Samo se pitam...

Dan posle puta je dan za prizemljivanje, covek nije ptica, ne moze da leti toliko, a ja moram da radim. Srecom te se vise ne uzbudjujem toliko oko posla, pustam stvari da se dogadjaju same od sebe i ne ide mi lose...cak uzivam i u timskom radu...ne znam kako, ima veze sa hranom, ali vise nisam control freak. Kakvo olaksanje...
Alicia Keys feat Justin Timberlake - How Come You Don't Call Me...
Alicia Keys uvek ima neke pesme sa zvanjem i telefonima a slican se slicnome raduje.
Moram da posrchem neku miso supicu, da se povratim...

..........................................................

utorak. 6. decembar 2005.

To sto sam 2 dana provela u Jerusalimu na hadziluku, ne cini me ekspertom. Ali jedna stvar je jasna na prvi pogled - mozda oni ne zele da prihvate geografsku sirinu i teritoriju koju su zaposeli tvrdeci da je njihova, ali to je ipak Bliski Istok. Izrael sebe smatra evropskom zemljom, ucestvuje i na Evroviziji cak, ali to je Bliski Istok. Ponekada uopste ne razumem zasto se neko toliko trudi da udje u Evropu i da bude isti kao sve evropske zemlje, kad to bas i nije. Ima neke chari i u tome da budes drugaciji, specifican, jeste to je uvek tezi put, ali kad neko ima takvu tradiciju a sve civilizacijske price pocinju na Bliskom Istoku..zasto se toliko trude? Svaka bomba na njihovoj teritoriji me direktno pogadja... i uvek se setim filma Three Kings ( George Clooney, Marc Wahlberg, Ice Cube...). I kad se sve biblijske storije i mitovi razmaknu, ostane jedna o crnom zlatu ( nafta, ipak) i what is wrong with Michael Jackson? - morate da gledate film, ako niste. Kazu, moderni klasik.

Imala sam toliko zelja za Zid placha da na kraju nisam nijedan papiric ostavila. Prioritetne zelje nemam, a one koje imam su sve malene i nebitne u odnosu na to koliko je Sveto to mesto za Jevrejske vernike. Nisu svi Jevreji vernici. Kao sto ni svi i Srbiji nisu Srbi, nego gradjani Srbije, jel tako? Ukoliko postoji zelja, postoji i mogucnost. Nekako vise verujem u sopstvenu energiju i usredsedjenost nego da ce mi neko doneti nesto na tanjiru... A ponekada moras da pustis stvari da ti se dogode... nezavisno od tebe...ponekada se kosmos poprilicno namuci da organizuje trenutak u kome ces nekoga da sretnes, upoznas, razgovaras ...sve to samo zbog tebe...a ako ti ne umes to da prepoznas...onda nista. Mozes da stavljas ko zna koliko papirica sa zeljama...Za sebe se ne brinem, vec cu se nekako snaci, ali zelim da mi mama i tata budu dobro, da moj brat nadje cime bi se igrao/radio citavog zivota, da moj dragi zivotni saputnik resi svoje stambeno pitanje i pochne da radi u nekom okruzenju koje ce umeti da ceni njegove sposobnosti, da ne dolazi kuci iscrpljen i umoran od negativnog okruzenja, da sve prijateljice nadju nekog ko ce ih samo voleti, a ne menjati... da svi moji prijatelji imaju nekog s kim ce se smejati uz Will & Grace, nova sezona uskoro stize... i da im deca budu chila, zdrava i vesela. I stvarno zelim i mir u svetu. Bez imalo cinizma.

Za razliku od drugih, imam postovanje i prema lepoti. Ali je ne precenjujem. Jerusalim jeste jedno od mnostva predivnih mesta na planeti, ali je mozda i malo precenjeno. Isuvishe konfliktna teritorija, mada bozanstvena...jedva cekam da se vratim, nadam se ovog puta cu moci da se podmladjujem na Mrtvom moru. Za sad sam donela samo malo te specijalne morske soli, kojekakve kremice ( Ahava, najstariji proizvodjac nastao kao kibutz ili Premier ) i blato da se mazem u casovima dokolice. Nadam se da cu sledeci put spojiti Liban, Siriju i Jordan.

btw, nisam samo ja kupovala kozmeticke proizvode na bazi minerala iz Mrtvog Mora, nego i nas saputnik Zdravko Colic. Od kad znam za sebe on je uvek bio zvezda. I danas je najveca zvezda post-jugoslovenskog prostora bez ijedne mrlje u karijeri. Nema gorila, niti bilo kakve nadrkane pratnje oko njega, pazljivo slusa vodica, ne trazi nikakve specijalne tretmane za sebe, potpuno je normalan i ima to neverovatno decacko lice iako je u pedesetim, mislim, ne znam tacno jer stvarno godinama ne pratim sta se desava sa njim. Ne slusam bas to sto on pravi, ali mi je uvek drago kad na njegove koncerte dolaze hiljade ljudi. Ja cu ga zauvek pamtiti po nekom glitzy crvenom jednodelnom kombinezonu sa sljokicama... i Lokicama okolo. A i po tome sto smo u duetu pevali uz Bee Gees instrumental dok je avion pokusavao da poleti iz Tel Aviva i svi cutali mirni kao bubice, samo dva glasa pevushe: How deep is your love? Svako za sebe. Da zadovoljstvo bude vece, ja, naravno, ne umem da pevam...

Annie Lenox - I saved the world today

.......................................................................

ponedeljak. 5. decembar 2005.

Nedelja je ponekad divan dan za odmor, ako ga samo tako shvatis. Inache upadnes u predhistericno stanje jer dolazi ponedeljak, nista nismo zavrsili, a nismo se ni odmorili, nisam ni obavila sve svoje bracne duznosti, nisam nigde izasla... nisam se naspavala...a o tome da li sam nesto procitala i novo naucila...ni govora. Sad citam neku, rekao bi moj zivotni saputnik, ezotericnu literaturu za umetnike, o tome kako ziveti u sadasnjosti. Ne opsednuti prosloscu, i ne u konstantnoj zurbi, u cajtnotu sa Vremenom...kad logicno, vec znamo da gubimo... Slow down, be here now. Nije bilo lose kad sam primenila neke savete, priznajem nikada mi duze nedelja nije trajala...mislim, da mi ni dan nikada duze nije trajao...stvarno sam uspela da usporim vreme. Uskoro cu verovatno praviti i vremensku masinu kao Ada Lovelace:)) A trebalo je spremiti se i za kraci put... cak sam uvece imala zivaca i koncentracije i da pogledam neki film na televiziji ...to dugo nisam radila.

enivej, gledamo mi tako film, Swordfish, sa divnom Hale Berry i momkom koji razbija passworde, umnozava crve i uglavnom spretan je sa kompjuterima, da ne kazem haker.Onaj ko mnogo zna, onda ne voli ni drzavu posto cesto otkrije kako ona funkcionise...ali ne bih o tome. Taj mladic, jelte, sedi ispred ko-zna-koliko monitora i sav je u ekstazi, kuca po tastaturi, pushi mu se mozak koliko misli... Mi smo se pogledali, a on, moj the significant other, kaze: Tebi se ovaj sigurno svidja, jel da? Znamo se bas.

Provali me uvek, kad mi se okice zacakle. Nije nikakva tajna, uvek sam mislila da nije nista tako uzbudljivo, da ne kazem seksi, od muskarca koji koristi svoj mozak, ...uf, spretan je sa tehnologijom i jos ima vise ciljeve, idealista, information wants to be free... 'Em ima znanje, 'em strast prema onome cime se bavi, 'em ima i neke principe... izgled tu nije toliko presudan, ionako mi ne bi bilo prvi put da nekog stilizujem... od lepotana, ne mozes da napravis pametnog nikako, ali pametnicu uvek mozes da iskoristis maksimalno...

Izmedju ostalog tako sam naucila da pravim sajtove, on mene nauci kako da baratam slicicama i tekstom u html-u, ja njega kako da matchinguje boje i materijale, kako taj zaradjeni novac moze ponekada optimalno da ulozi u par essentials sto se garderobe tice i sta sve dobra frizura i just got out of a bed styling gel moze da ucini svakog dana... dobro malo je i porastao u ocima svojih prijatelja, a i devojka ga vise ceni...

sad sve pokusavam da vam objasnim koliko mi zadovoljstvo pricinjava to sto trenutno sedim u hotelskoj sobi u Jerusalemu, jest malo sam dosla na hodocasce, i na svom malenom laptopu zvanom Manolo, potpuno wireless, pisem ovaj dnevnik i postavljam ga online... ekstaticno. Sve zajedno sa onim sto mi je zaostalo od nedelje...Ma divan je to grad, kao scenografija za film...

...i znam da ne odgovara ovom okruzenju, ali mom raspolozenju sigurna da: Pizzicatto Five - Twiggy, twiggy. twiggy...:)) Sutra cu vec potpuno da se posvetim novom spiritualnom, the holliest of all okruzenju...

gde god da odes, od sebe ne mozes pobeci.

..........................................................

nedelja. 4. decembar 2005.

Posto retrogradni merkur nije jos zavrsio svoje, nesto mi kablovski internet ne radi citavog dana. Ko god jos nema kablovski internet, taj jos nije progledao. Jeste desava se ponekada da nesto ne radi, ali to je stvarno toliko retko. A sloboda koju imas kad si non-stop online. Neopisivo blazenstvo. Ne, niko od nas nije non stop online stvarno, ne spavam pored kompjutera, ali kad god mi nesto padne na pamet, tu je... naravno, sbb, ali nisam placena od njih da im radim promo, nego pokusavam da objasnim da to vise nije neki luksuz. Nije uopste. To nam je potreba. Kad se setim ...pulsno biranje, analogni telefon...dvojnik...nikad da se uspostavi veza. Volim kad mi je sadasnjost mnogo bolja od proslosti. Ljudi imaju tendenciju da preuvelicavaju i ulepsavaju dogadjaje iz proslosti...kao, sve je bilo bolje pre... jeste, malo sutra. Samo nam se tako cini.

Kad sretnes tipa koji pokusavajuci da predstavi sebe i upozna tebe prica posle par sati o svojoj srednjoj skoli, a on u kasnim dvadesetim ili tridesetim... Bezi! Ako se nekome nista nije dogodilo od srednje skole i svih tih deset i ko-zna-koliko godina kasnije, taj stvarno nije ziveo. Jel to jedino sto ima da isprica o sebi? I zivece uvek u proslosti zamisljajuci kako je srednjoskolac i kako su se onda druzili njegovi drugari i on. Uopste ta institucija drugara...te stare veze. Neki se zaista nadju jos u ranoj mladosti, a neki ostaju verni svojim drugarima iz skole, samo eto zato sto ih ili mrzi ili uopste ne zele da izadju na ulicu da upoznaju nekog drugog. Uopste ne zele da promene bilo sta u svom zivotu, iako im mozda nije dobro. Grcevito se onda drze sa ljudima sa kojima nemaju nista zajednicko vise, osim sto ste nekada bili super drugari iz 4/3.

Naravno drugari ne vole kad im izadjes iz kruga, otmes se kontroli i neka riba ti postane mnogo znacajnija od njih samih. To je pakao.

Zensko drustvo pak sa druge strane je mnogo liberalnije po tom pitanju. One razumeju zasto im se neka drugarica ne javlja, i cekaju trenutak kada ce se pojaviti, bez srdzbe, bez besa, bez razocaranog tona i pogleda. Sve je u redu. Zaborave me kad su u vezi a onda kad prestanu da budu ... onda ne bi da se vidjaju sa onima koje imaju neku relativno stabilnu vezu. mada to nijedna nije... ko da ja ne bih imala na sta da se pozalim...i tako...sad ne mogu ni da pisem, posto ne mogu da uploadujem napisano... eto ti vraga, videcemo sutra ujutru sta ce biti. Rano, pre no sto odem do aerodroma... pisacu dnevnik offline, a onda od srede sve ce opet biti servirano.

Be here Now - nekada sam bila veliki fan grupe Oasis, brit-popa uopste i nove britanske umetnicke scene. Damiena Hirsta i dalje pratim.

........................................................................

subota. 3. decembar 2005.

Ovo ste sigurno svi gledali u Vestima, ali moram da ponovim. Pitaju pripadnika Romske nacionalnosti kako se prenosi HIV virus, a on odgovara, pa kad muskarac i zena ne vode racuna o higijeni, mislim, kad je zena prljava..., ne mogu da se setim tacno sta je rekao ali to je bila poenta. A postariji gospodin je rekao da je to bolest mladih. Drustvo iz diskoteke 54 se ne bi slozilo sa tim. Ni Rok Hadson. Ima jedan film iz stilski superiornog perioda pedesetih i sezdesetih koji me svaki put ponovo osvoji, divno se i zove: Saputanje na jastuku. Rok Hadson i Doris Dej ( Pillow Talk, Rock Hudson i Doris Day...ima i malo analogne tehnologije u njemu, mozda mi zbog toga toliko drag. Sukob je baziran na tome da oni dele jednu telefonsku liniju i preziru jednu drugo ... dok se ne upoznaju. Sto ce reci, film je iz 1959 godine i govori o dvojnicima, a mnogi od nas i dan danas znaju kako to izgleda...

Te osamdeset pete kad je Rock Hudson umro, mislim da sam prvi put cula da postoji tako neka bolest. Tada sam mislila da on mora da je najlepsi i najsharmantniji covek na planeti. On se, naravno, pojavljivao i u Dinastiji koju smo svi gledali. I svi su govorili da je bolestan zato sto je homoseksualac. To bas nisam razumela sta je, bozanstven je bio u svakom filmu koji sam gledala, uvek je sharmirao sve zene, bio beskrajno duhovit, ljubio se sa Kristalkom u nekoj epizodi ... imala sam ipak 12 godina. Ali ako bi se pod hipnozom vracala unazad, mislim da je to bio prelomni trenutak kad sam shvatila sledece: ako je on gej, verovatno su to najdivnija i najzabavnija bica i samo bih sa takvima da budem okruzena i da se druzim. Moj prijatelj kaze da je gej danas vise stanje duha, nego seksualna opredeljenost. I da svaki normalan strejt muskarac, ako nema gej stranu, nije nimalo zabavan, a ni privlacan. Nekada su to objasnjavali pod terminom zenska strana bica, da li ste u kontaktu sa vasom zenskom stranom ili morate da imate nesto zensko u sebi da biste bili pravi muskarac... i vice versa... iliti i obratno...a da sad krenem da objasnjavam jin i jang princip. nista nije samo jin i nista nije samo jang... uvek je i jedno i drugo, nesto manje, nesto vise, extremni jin i extremni jang, ne dobro... John Waters je u nekom intervjuu rekao da danas klinci govore da su gej da bi nervirali svoje roditelje...

I da se vratim na mladjanog Spanca koji nam je bio u poseti. Malo sam pustila da cujem sta ce se pricati okolo. Zakljucak je: on ima 23 godine i vec je muskarac. Kako je to moguce? Neki kazu da je to zbog toga sto on ne zivi u Srbiji gde majke shtiteci svoje sinove od njih naprave debile, izvinjavam se, samo citiram, a posle ga preuzme drustvo, kompanjerosi u kome se isfoliranost, cinizam i mrki pogled cene kao the coolest osobine jednog gradskog baje...

evo vec sam se iznervirala, pa odoh da se smirim uz neki caj od shitake pecuraka:))

..

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, arhiva 005,
nikako ne smete da propustite arhiva 004
citajte u arhivi 003 ... ili u arhivi 002 ili na samom pocetku arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: