cetvrtak. 24. novembar 2005.

Sta visi po zidovima novih a sta po zidovima starih bogatasa? Da li su se neke stvari promenile...ili uopste sta ljudi kache po zidovima, to mi je oduvek bila fascinacija. Pratim Gloriju jedino zbog toga...da zvirnem kako je ko uredio gajbu i sta drzi od slika ili arta po zidovima? Neko drzi i goblene, koje je vezla njegova pokojna majka. I to mi je u redu jer ima emotivnu vrednost koja je neprocenjiva. Najcudnije od svega je kad udjes u neki ofis, prostorije neke stranke ili vec neku finu ustanovu, a ono goli zidovi. Ili na zidu samo neki jadni kalendar... zidovi su beli i sve izgleda kao da apsolutno niko tu ne radi i ne dishe. da nema nikog zivog...dobro, donekle shvatam da mnogi ljudi rade poslove koje ne vole...ali makar malo mozes da se potrudis oko svog radnog okruzenja...medjutim ne trude se ni u zivotnom prostoru. To je bio predmet malenog razgovora u galeriji Remont, cetvrtak po podne. Kako je moguce da ljudi ne shvataju da ono sto visi na zidu iznad tebe, te definise, to si ti direktore i to mnogo govori o tebi, tvom nacinu rada i tvojoj kompaniji. Da li imas ulje na platnu, pa si ti onfda konzervativan i tradicionalan ali posten i vredan ili imas neki moderniji komad, fotografiju, print, mash, jamboliju...i to govori o tebi, kako se osecas i koliko si spreman da rizikujes, da li si sposoban da uneses i podneses novine...da permanentno ucis... da li si risktaker i da li investiras u buducnost. Kakvu poruku saljete onima koji dolaze kod vas da sklope neki deal...

vecera u Zapletu. Idealno mesto kad imate tri stranca tek pristigla iz Berlina i hocete da im pokazete koliko je ovaj grad pun suprotnosti i twistova. da, da, sve je u zapletu. Zaplet je jedno od retkih javnih mesta koje ima moje radove. Imaju i mnogi drugi ali ovde moze da se svrati uvek i da se pojede nesto. U to vreme sam nesto eksperimentisala sa fotografijama, i proucavala feng shui...otud i citava serija fotografija koja se zove feng shui me... i vrlo je dekorativna, u raznim velicinama, od malih do ogromnih printova, radi se na razlicitim materijalima, pa i na slikarskom platnu se stampa. Nekako sam pomislila mozda je problem u novcu, pa ako napravis nesto sto je serijska proizvodnja i sto moze lako da se nabavi, kupi i u PLATOu i u MAMUTu ili kod mene...onda zidovi nece ostati prazni. A fotografije su idealne, pogotovu jos kad su velike, metar sa dva ili tako nesto, za neki moderan ofis gde je sve sivo i svedeno ili za minimalisticki uredjene gajbe... zato u Zapletu shank izgleda nestvarno. To su cak primetili i nasi gosti, Nemci, iako sam zaboravila da im kazem unapred. Setila sam se tek oko ponoci... Raspricala sam se sa Susi Pop o tome koliko smo lichne u svojim radovima...i da li je to female thing ili the sweetest thing. Kako smo se osecale u Americi a kako u Aziji? Sta je to sto nas vuce prema Istoku? Dugo nisam srela osobu sa kojom sam se tako dobro razumela po pitanju osecaja i senzualnosti i arta... i takve osobe najcesce sretnem u krugu ljudi sa Evropske Diplome. ( European Diploma for Cultural Project Management, jedna od najlepsih avantura koje sebi mozete da priustite, nomadic training programme ) ...

Naravno da smo ih vodili i na Blek Panterse koji podrzavaju Beogradsku filharmoniju. Meni je tamo uzas, i dodje mi da se kupam u terazijskoj cesmi i vicem mrzim narodnjake, ali oni su insistirali ...recimo da razumem. Svaki put tako sa stranim gostima upoznam nesto sto mi samoj nikad ne bi palo na pamet, ali ajde. cak sam jednom bila a i na splavu Lukas... i to je valjda Srbija. Ja sam ipak ona druga Srbija kojoj je Peppe jedan od najzabavnijih Dj-eva u gradu... ili u svemiru. Volim i Cobu pogotovo kad me iznenadi sa Bobanom Petrovicem. Prepad je antologijska numera. Cvijeta i Carwash zabava ipak na kraju kao shlag na tortici i znam da sad moram da zasucem rukave... da skockam jos jedno tri i po hiljade obecanih karaktera...

........................................................

sreda. 23. novembar 2005.

hvala, hvala...znam da ste se uplasili da li cu posle ovoga ostati ziva, i da ste se ozbiljno navukli na seherezadine price iz 1001 noci (citaj zanine price) ...but, then again... skupljam ponude za objavljivanje knjige, a ovo mi je idealan teren za vezbanje. sve je bazirano na istinitim dogadjajima, ali u nekim slucajevima malo usemplujem jedan stari hit sa necim sto sam danas komponovala...i tako ispadne great story! Dobro, negde mozda malo zasosim...ovo je moj dnevnik...nista nije istinito, sve je dozvoljeno. takav je dogovor. Ali zato sledeci put kad vam padne na pamet da prestanete da razgovarate sa vasom zenom/devojkom/ s kim god...THINK twice! i na srpskom: razmislite dvaput.

Jedino me brine sto zenski pulp romani cvetaju, tzv zensko pulp pismo, ali ja ne pronadjoh neku nasu spisateljicu na ovom polju... koje god to moje polje bilo. Mora da nisam dovoljno trazila...sad je idealna prilika da vi doprinesete. U svakom slucaju, ako je muskarac eksplicitan u svojim tekstovima, iz njega izvire duh Bukovskog ili je Marko Vidojkovic, pardon Kandza Vidojkovic. Obojica su ok. Medjutim kada je zena cak i malo eksplicitna, onda ona ispadne Anabela Basalo... jos uvek se uzdam u Anu Rodic, samo bez Sisica ( citaj Lisica). Sve mi je jasno sta je mislila, ali ispade grozna serija.

Nema nista gore nego kad dodjes kod tipa na gajbu, a ona neuredna dozlaboga. Ozbiljan turn off. Ako je bas neki passion u pitanju, pa i ne vidite nista oko sebe, mozda i prodje, ali jedan pogled na kupatilo, rasprshi ti sve iluzije...mora da se blizim onom dobu. Mislim da je bilo neko istrazivanje cetvrdesetogodisnjakinja ili tu negde po godinama, gde su trazili da rangiraju najbitnije osobine kod muskaraca...duhovit, pametan, situiran, siguran u sebe, pazljiv, bogat, strastven, misicav, da govori tri strana jezika i esperanto, ... svasta je bilo, ali vraga, njima je bilo najvaznije da je cist...?

A cistoca je pola zdravlja, ono sto zapravo one traze u tim godinama je mala naznaka zdravog muskarca. Jel tako? So, ( kad god kazem So, Milan Panic mi je u glavi kako dolazi u skupstinu biciklom) no wonder sto starije zene traze mladje muskarce, momentalno se podrazumeva da je i fizicki sposobniji i da mu raznorazni ugovori na poslu nisu pojeli zeludac, sa tim i veci deo zuba, i da se ne znoji na nervnoj bazi jer mu je zivce pokidala bivsa zena, keva, tasta i citava sadasnja i bivsa familija...jednostavno, zdraviji je. I vodi racuna o sebi, jer je sam sebi i dalje najvazniji, jos uvek se licka pred ogledalom, tusira sto puta na dan i namesta kosu pred izlazak iz kuce... a, da, jer jos ima kosu, naravno:)) nastavicu se...

radila citavog dana, dosta je za danas. sutra je novi radni dan.
zimska idila i zavisnost od cokolade... ako sutra prezivim, pisem tekst devojcice su out, tridesete i cetrdesete are ruling...pod uslovom da se jos posle snimanja i svega prateceg pojavim i uvece na Carwash party-ju u Cvijeti. Samo pod tim uslovom.

......................................................

utorak. 22. novembar 2005.

svaka zena bi trebalo da ima top five svojih omiljenih ili najboljih ljubavnika iz proslosti. i da sa njima odrzava kontakte. kakve god, sa nekim se samo vidja na kafi, sa nekima pije pivo, a sa nekima povremeno visecasovno intimno druzenje. zna on tebe znas ti njega, znate se dobro...:)) nekako vam je dobro kad ste zajedno. Posle toga nije uopste bitno. Niko ne planira nikakvu zajednicku buducnost… niko nema pretenzije prema onom drugom… nikad se ne zna kada cete ostati sami i u kom trenutku vam je potrebno malo istinskog prijateljstva … u svakom smislu. na kraju krajeva, nije toliko seks u pitanju, (mada je bitan segment jer je on zbog toga vec u top5) nego osoba sa kojom mozete da razgovarate pre i posle. I da se smejete.

Skoro sam bila u Sloveniji, bas u neko vreme kad mozes da skoknes i do Italije, a te cipele i cizme nece same da dodju ovde...i tako sam sebi dala oduska i po raznim radnjama peglala karticu. da se razumemo, nista nije bilo preskupo, sve je bilo na ponizenju nekom...score je bio par sandala, 5 pari cipela i cizme... i mnostvo nekih krpica, salovi, mufovi, tako zimske stvari... i svratimo jos do BTC centra da kupim nekoliko sitnica u nekom od basic Zara ili H&M delova, nema boljeg mesta za kupovinu obicnih carapa, belih majici i raznih drugih obicnih stvari koje nemaju na sebi razne perlice i skljokice i nisu momentalno droc ... a i ne volim da mi se neko potpisuje i jos ja to da nosim da ga reklamiram for free, za svoje novce...a, jok ! enivej, posto sam karticu ispeglala sasvim, morala sam da se obratim nekome za cash. a taj neko se potom toliko naljutio na mene da od Ljubljane do Beograda rec nismo progovorili. Po ovome bi se dalo zakljuciti da sam ja jedna brbljiva osoba, cutanje nije bas disciplina koju upraznjavam cesto, osim kad vezbam jogu...ili kad mi se neko ne dojmi, pa necu da trosim vazduh na doticne osobe...sto je najgore, cutali smo jos nekoliko dana posle...

U nekom trenutku ti postane muka od cutanja i istog scenarija u kome ja pokusavam da razgovaram, on kaze da nemamo o cemu, ja sam bezobzirna i bezobrazna i preterujem u svemu i hoce li prestati to moje beskrupulozno ponasanje ... i tako sve...okej, ako ti cutis, cutim i ja. u ovoj vezi smo zajedno, pa ako je i tebi stalo, onda jednom pocni ti prvi...prekini cutanje. Naravno on moze tako danima, a i ja sam se naostrila....ili sam dosla u zen fazu kad mi je sve bilo ravno. umesto da sedim kod kuce i cutim, ja u jednom kraju stana, on u drugom, on spava u dnevnoj sobi, ja u spavacoj, malo sam preokrenula stvari. Obukla se, pozvala svog starog prijatelja i otisla kod njega. hello moto! prvo smo satima razgovarali, tokom cega sam se i napila a onda sam se satima zabavljala sa prijateljem na obliznjem krevetu. izasla sam od njega u 5 ujutru, sita ispricana i nasmejana.

sledeci dan sam provela u svom krevetu, malo spavala, malo citala, odmarala se i sve u svemu bilo je nekako smooth but nasty...sledeceg jutra, pre nego sto je krenuo na posao i zivotni saputnik je resio da progovori. uhvatio me za nozne prstice ne bi li me lagano probudio i promrmljao nesto kao ajmo popodne negde na rucak...

Tako. Resili krizu i nastavili dalje.
da vidimo sta ima veceras kod Ocajnih domacica...:))

..............................................................

ponedeljak. 21. novembar 2005.

postoje dani kad je bolje da ostanem kod kuce i malo se druzim sama sa sobom. Danas je jedan takav dan. Odvikla sam se da spavam sama u krevetu, pa mi je bilo hladno i stalno je nesto zujalo i krckalo... poltergeist verovatno. kad vec spavanje ne ide onda bolje da nesto radim. Tako da sam jutros jedino mogla da otkazem sve sto sam imala... nije bilo moguce. A ako opet pocnem da guram sebe izvan svojih mogucnosti ... valjda sam nesto naucila do sada. Kad ne mozes onda stani i napravi pauzu. Srecom svi smo se slozili oko toga. Zimi mi inache tesko ide mrdanje iz kuce... i zima mi tesko ide. I ovaj sneg je bas romanticna jedna pojava u planini ali u gradu bas i ne. Jedino sto sad mogu je da se pitam da li je guzva ispred Budistickog hrama na Sri Lanki i da li je izasao novi broj indijskog Cosmopolitana? Kerala, Backwaters je idealno mesto za pisce ili one koji bi to voleli da postanu, imam cak i pravo sanctuary place a uopste nije povezano sa religijom. Tip koji se zove Vinod je vlasnik citavog jednog ostrva, zapravo sve je jedna ogromna farma Phillip Kutty Farm, gde gaje kokos, nutmeg, banane, kakao, biber, a srela sam i djumbir i razne druge nepoznate biljke u setnji kroz plantaze. Sto je tamo divno vruce... do farme se dolazi iskljucivo camcem, ne moze drugacije. Zivis u malenoj kucici, kao jedna veca vikendica, od drveta i sve je tradicionalno izgradjeno, ali unutra nimalo. Voda ti protice ispred ... imas i svoju basticu, sa svojim mirisljavim jasminom... Porodica sprema jelo za sebe a ti im se pridruzis, mozes i da prisustvujes kuvanju. Ako zelis mozes, opet camcem da razgledas okolinu, razgovaras sa ljudima ili ides na neku ajurveda masazu. Pogotovu ako te dve Indijke uhvate i simultano masiraju i jedino sto znaju na engleskom je dress...take...all i like it...good? Zvuci skoro kao Sucky, sucky, five dollars...Inache, ako ne zelis, niko te ne uznemirava...sto je u Indiji prava retkost. Stalno te neko vuce za rukav i nesto ti nudi i trazi...ovo mesto je potpuno drugacije od Bombajske guzve, koja je opet zanimljiva na svoj nacin. Koliko god pricali o globalizaciji, oni, istina, sve prihvataju ali ipak preokrenu nekako na svoj nacin, ima i taj Cosmo i sve drugo, ali mi i ne shvatamo koliko su nase evropske teme radikalne za njih...ili MTV India je toliko frenzican, histerican, i sav u indijskim melodijama, ne mozes da se odvojis, ali posebno te osvoje voditelji.. toliko strasti i energije nisam skoro srela na nekoj televiziji.. Mada, nije ni cudo, to je zemlja Bollywooda....zene su prelepe u svakom slucaju, ali muskarci...kad rese da skinu brkove, divota, druga prica. Naravno, na ulicama je prljavo, da se ne lazemo i sva sreca te koriste intenzivne boje, pa na slikama ne mozes odmah da primetis tone djubreta sa kojim cak i moderna Indija sasvim normalno zivi. Bosa stopala to je ono sto mi najvise nedostaje trenutno. Kad citav zivot mozes da provedes u papucama ili japankama, u ozbiljnoj si prednosti u odnosu na ostatak sveta, zar ne? Telo ti se manje haba, nema extremnih temperaturnih razlika.

Uvek smislim i neki slogan za putovanje koje me posebno uzdrma.
there is a perfection in imperfection

zato se winamp i komsije danas zabavljaju uz:
Jay Sean feat Rishie Rich - Got My Eyes on You, Dance With You i One Night ...
i sve sto spada u BhangraFlava ... posebno se obraduju uz Chori Chori Chupke Chupke...:))

................................................................

nedelja. 20. novembar 2005.

... ceo dan se nesto vrtim po kuci, nikako da sednem da napisem par stotina karaktera... sve po par recenica, pa mi nesto drugo odvuce paznju. Nedeljom se malo vise zabavljam u kuhinji. Zapravo kad god imam neku dilemu, onda se bavim kuvanjem... odlicno smiruje mozak a smislim milion stvari usput. To isto moze i solarijum, ali sad ove turbo verzije, pa imas samo 10 minuta...ranije kad je bilo pola sata, idealno, da se odmoris, odspavas i smislis svasta. Mislim da su se u solarijumu rodili svi moji projekti i mnogi tekstovi. Nisam od onih prepecenih, ali, za razliku od Michaela Jacksona, ne volim bas belu kozu. Sto objasnjava zasto sam stalno na MTV Base-u. Na meniju je samo integralni pirinac, malo prokulica, barenih na pari i arame alge. A imam i slatkis - odlicne integralne palacinke sa kremomom od rogaca, mmmm... Sve je easy peasy i cas posla. Zasto sve ovo radim u trenucima kad mi je dragi lepo otisao na sluzbeni put, umesto da organizujem neku nadasve zanimljivu zabavu u dvoje ili troje, recimo? Sve pod izgovorom da moram da se detoksifikujem od pre neko vece, imam toliko toga da radim, smislim, napisem, da sredim stan, operem ves, stavim neku masku od gline,... a onda i snimanje ujutru? Ne mogu stalno da dolazim sa dekolteom i podocnjacima.

Enivej, nisam zavrsila temu o lepoti, imam i citav jedan tekst koji vam ostavljam da citate u casovima dokolice. Sta zapravo ocekujemo vise od lepe osobe? Zar to nije dar i vrlina sama po sebi...Vladan Desnica je jos pisao o tome zasto od slike trazimo da peva i igra (kazachok) u isto vreme...zar slika nije lepa sama po sebi, i to je dovoljno. Tako je nastala malo modifikovana prica o tome da nije svaka slika multimedijalna. Medjutim, gde god se okrenes ljudi ocekuju multifunkcionalnost. Telefon vise nije telefon, nego je i mobilni, i mozes s njim da slikas i da ti svira i pusta filmove...plus te je jos i budi ujutru... i vibrira. A sto baja Rober dolazi u Beograd?

moj novi hit za auto, ali za pussy moisturizing song listu je Twista feat. Trey Songz - Girl Tonite, a ovo poubavo machence sam nasla na nekom sajtu, najlepsi muskarac na svetu, kazu. Sta sam rekla, simetrija...

Mislila sam na BGD Sindikat veceras, prosto iz respekta. Imam novi tekst Ja u zivotu imam sve...dolazi sa novim decembarskim brojem.

.......................................................................

subota. 19. novembar 2005.

... ovo istrazivacko novinarstvo ( sto bi rekao Zoolander investigatorial journalism) pomesano sa extreme body live performansom ima svoje prednosti i mane. Kao i u svetu modelinga, upoznas nove ljude, prosiris svoje vidike.. ali je u isto vreme vrlo zahtevan posao, setas se do besmisla, non stop u stiklama, poziras, telo ti je stalno izlozeno pogledima i procenama, izlazis, pijes, pusis,... jednom recju mnogo naporno. Not very healthy lifestyle, zato mi je danas prijao makrobioticki seminar kod Srecka Milicevica, inache svake druge subote, spremamo rucak, ucis, gledas, razgovaras i pomazes, a onda lepo sve to pojedemo. Stigla sam u pravo vreme, kad je taman serviran rucak. Mladjih muskaraca u gradu koliko hocete. Naravno kad su svi od mene mladji. Obrni-okreni ispadnem najstarija, zene posle tridesete nisu bas cesta pojava u klubovima, a ni u nocnom zivotu. Njihove vrsnjakinje su im obicno dosadne i ne znaju sta hoce, tako barem kazu, i vrlo su needy i nesamostalne.A onda sretnu neku koja sve to nije i pobegnu glavom bez obzira...e, crvrc:))

Kljucno pitanje je da li zelis biti moj Ashton Kutcher i sve je moguce...secate se vremena kada su samo muskarci izlazili sa manekenkama samo zato sto su lepe? Mi smo totalno glupave jer ne shvatamo kakve to ima prednosti. On je izrazito lep, model, straight, ume da se sam obuce i to odlicno, savrsen osmeh, beli zubi, savrsena struktura kostiju, sve na njemu je pravilno i simetricno. Na nekom BBC programu sam saznala da je lepota samo u simetriji, pravilnom rasporedu i razmaku ociju, nosa, kostoju...simetrija. Nismo bas razgovarali o pitanjima originalnosti u eri digitalne reprodukcije, ali on je jako lep. Nasmejan, mio i drag, pazljiv i nadasve pristojan. Par godina mladji. Nije iz mog sveta i uopste ne zna ko sam. A ni ko je moj zivotni saputnik. Niti ga to nesto zanima. Nema pridike o moralu, niti bilo kakvih pretenzija, izgovara fraze uglavnom, ne koristi bas internet ali je lepo vaspitan. Mlad i voljan, raspolozen kad god i kako zelis, zivot mu je jedan beskrajan casting, izadjes, probas, ako prodjes, snimas ako ne, cekas sledeci. Nikakvih komplikacija, sve je vrlo jednostavno... a on je pritom jako lep. U odnosu na umorna i dozalboga poznata lica koje vidjam svakodnevno, pravi refreshment. Odgovara na sms i javlja se kad kaze da ce se javiti. Zna da je tajming sve i da mora na vreme da se pojavi, i da iskoristi priliku kad mu se ukaze. Mozda nece biti sledece.

Cudesno olaksanje u odnosu na sve pretenciozne i so-called pametne momke koji preozbiljno shvataju sebe i svoj posao. Ne moras da se trudis da ga fasciniras svojim poznavanjem popularne kulture, gradskog zivota, zivota uopste i nema nikakvih didaskalija (citaj podteksta i igre recima)... U homoseksualnim vezama postoji termin sex-slave dovoljno je da ima vretenasto telo, da vezba redovno, da se osmehuje, depilira, ne postavlja suvisna pitanja i da, on jako je lep. Pa zasto je to onda takav fuss-free relationship rezervisan samo za muskarce? No more drama.

Alicia Keys - You Don't Even Know My Name
prvi sneg napolju a unutra toplo.

...............................................................

petak. 18. novembar 2005.

... divno je kad se neka zabava zavrsi par minuta pre ponoci, pa svi poletimo ka izlazu sto pre...pre nego sto se pretvorimo u bundeve. Madonna launch party, u Francuskoj ulici, u divnom modnom ateljeu, bez bilo kakve guzve, pije se campari tonik... i divno je biti na zabavi gde su svi vec citali moj dnevnik i postavljaju mi pikantna pitanja na koja ne mogu da odgovorim, osim da se smeskam.... No, jedno pitanje nisam ocekivala da mi postave osobe gej orijentacije - sta ti kaze detchko na sve to? Pa stvarno, ne mogu bas da progutam tu pricu da iako si gej ipak si balkanac. Oduvek sam i cenila prijatelje homoseksualce upravo zbog toga sto se ne stide sopstvene seksualnosti. Ipak postoji freedom of choice i free love, ocigledno. No, dobro, nisu svi takvi...

Mozda je mene boravak u Indiji promenio, ili stagod da je bio trigger, ali taj koncept posedovanja nekoga mi se nimalo ne dopada. Ko sam ja pa da imam pravo da nekome zabranjujem da gleda, zeli i voli druge osobe bilo kog spola? I zasto, kad na ovom svetu ima toliko divnih i zabavnih ljudi. Ne mislim da ne postoji jedna osoba sa kojom ti najlepse prolazi vreme i sa kojom mozes da delis sve... i koja ti dozvoljava sve ... jer ces se vratiti tu gde ti je dobro. Ili ces pronaci nesto bolje, pa otici...a kao sto smo vec naucili Dalaj Lama lepo kaze nikad se ne zna iz loseg kakvo dobro moze da se izrodi. Mozda se i njemu desi nesto mnogo bolje...

Ljubomora je tu potpuno prevazidjena kategorija. Na kraju krajeva, cemu tolika frka oko prevara. Ako nikoga ne posedujes, jer niko od nas nije samo stvar, sta tu ima da se vara, samo istrazujem nove mogucnosti...svakako, nikad se nista ne desi slucajno.

Tako da se nisam slucajno setila da nekome posaljem sms from the peak of India.To je jedno sveto mesto, gde se ide na hodocasce nocu i onda se ceka izlazak sunca. Tri velike vode se tu spajaju i izgleda nestvarno. Nekako sam u tom trenutku i shvatila da naprosto obozavam sa svojim dragim da putujem, razgovaram, jedem, kuvam, raspravljam, vozim se, kupam se, smejem se, zivim i to tako lepo zivim ... kad je dobro, savrseno je i mogu tako zauvek... ali da, u tom trenutku, ipak zelim nekog drugog.
I da to nije nista lose. Svako ima prosvetljenje na svoj nacin.

Veceras smo na drugoj zabavi. Apartment. Posle, vec cemo videti, nekako mi sad tesko pada Underground, moracu to nekako da prevazidjem... dugujem zakljucke sa plenarne sednice na temu kako prevazici zaljubljivanje u braku i hot topic za sledecu nedelju, starija ti a on dosta mladji... samo zato sto je previse zena to trazilo.

Parliament - Mothership Connection

......................................................................

cetvrtak. 17. novembar 2005.

... jesam pre neki dan pominjala nasilje nad zenama?
sta te tacno natera, prvo, da vices uopste a onda udjes u neciji licni prostor i unosis mu se u lice,...mozda mogu da opravdam kao neciju neobuzdanu strast, ali sta te natera da stisnes pesnicu i udaris nekoga, it's beyond my knowledge. Prvo je ruzno sto u Srbiji moraju da ti razbiju nos da bi dospeo na naslovnu stranu, a onda je tuzno sto je to Jelena Rosic, devojka koju je udario neki zvekan u klubu. Navodno zato sto ga je odbila. Viteski, nema sta? Sto je nastala opsta tuca posle to je logicno, ocigledno je bila potrebna samo mala iskra da svi hormoni podivljaju i nastane opsti testosteronski haos. Sta li su dokazali time?

U Americi sam prvi put cula za bolest koja se zove attention deficit disorder, iliti ADD. Jedna devojcica iz moje blizine je imala tu dijagnozu i tad mi je bilo beskrajno smesno sta ce sve da izmisle kao bolest, ne bi li neki lekar ili psiholog, a posle i psihijatar zaradio koji dolarcic. Devojcica je bila hiperaktivna, kao i sva deca rekli biste vi, od jutra do mraka stalno je nesto istrazivala, isprobavala, pravila, mesila...i stalno joj je bilo potrebno drustvo, tj publika za sve njene akcije, tako da kad dodjete kod njenih roditelja na veceru, to se pretvori u groteskni spektakl gde se svi zamaskiramo u ratnicke boje, jedemo ispod stola i pevamo I believe I can fly obuceni u stolnjake. Vratimo se kuci potpuno izmrcvareni ali nasmejani. Medjutim, njen cika doktor je skrenuo paznju roditeljima da u kuci ne drze vise gazirana pica i sve sto ima previse koncentrisanog i rafinisanog belog secera. Glupo zvuci, a? Mozda. Par godina kasnije, kad prijateljice pocnu da se zale na svoju decu i da ne znaju sta ce sa njima... pocnem ja da im prodajem svoju novu teoriju o seceru. Da je droga, da izaziva zavisnost, da decu, koja su normalno aktivnija od nas matorih, toliko razdrazi da postanu agresivna... i da obavezno procitaju Mit o seceru iliti Sugarblues od Vilijema Daftija, kod nas je to izdao Clio. Kad sam bila mala ja nisam pila koka-kolu, jedina kinky stvar bila je kad mi dozvole da umocim prst u pivo i polizem, a od kafe, zna se da ce rep da mi poraste... razumem zasto zelimo da deci dopustimo sve sto mi nismo imali. Ali sta kad se to okrene protiv vas? Mozda moja teorija zvuci bizarno, ali zna se i da meso u prevelikim kolicinama izaziva agresivnost, kombinujte to sa secernim vodicama i to tako svakog dana, za svaki obrok i svaki od njih postaje bomba koja samo sto ne ekspolodira. Nisu potrebni policajci u skolama, nego sklonite kioske sa junk hranom i picem. Da malo jedu hranu koja smiruje telo i mozak, jer kad im jos hormoni udare u glavu...svako malo ce se neko tuci, razbijati noseve jedno drugom, i udarati devojcice umesto da ih stipaju za guze i mole da dodju do sika.... ukinite im rafinisani secer na par dana pa cete videti kako izgleda junky-kriza. Eksperimenta radi, ... ionako roditelji tinejdzera ne znaju sta vise da rade sa njima, obicno se na njih deru, kaznjavaju ih, tuku ili jos gore odbijaju da razgovaraju sa njima jer su jelte strasno razocarani i uvredjeni. How low can you go?

Bila je citava jedna epizoda Homera Simpsona inspirisana Daftijevom knjigom. Tad su iz radnji nestali svi proizvodi jer se ispostavilo da se secer dodaje svugde, u svaki proizvod koji mozete da kupite u supermarketu, i gde treba, kao u ketchap valjda i gde ne treba... Matt Groening nije neki, tek tako, naivan tip.

...............................................................

sreda. 16. novembar 2005.

... Lenny Kravitz - Always on the Run. To je moje trenutno stanje. Ali jurim sto po gradu, a sto od laptopa do ''normalnog'' kompjutera...i nikad brze nisam sastavljala recenice, tipkam kao pobesneli maks po tastaturi. Moram sve da stignem da napisem...a onda se setim da to stanje nije bas dobro za ten, pa izigravam jogina na stolici, disem iz stomaka i pokusavam nemoguce no mind ( u filmu Samuraj tako Tom Cruisu objasnjavaju fokusiranu meditativnu borbu, mislite da je jednostavno?). Da si ono sto jedes, to za sada svi znamo. Medjutim, sta kupujes te takodjer definise. Recimo da mi je jedna od omiljenih aktivnosti da u supermarketu zveram ljudima u korpe i pokusavam da odgonetnem ko su, sta su, cime se bave, kako zive...takodjer zveram i po drugim radnjama, ali specificna mesta su knjizare. Sinoc nakon celodnevnog posla, svratim prvo u finu novu radnju. Na kraju Kneza, nisam daleko isla, posto vucaram no-stop neke zene-kese sa sobom i laptop i normalnu torbu i sve sto pokupim usput. Lako je Chedi sa bodygardovima, al' steta, sve idu praznih ruku....

Pa, lush se otvorio i u Beogradu, sto je bila idealna prilika da popricamo malo o poslu a i da se nesto pazari. Moj zivotni saputnik voli sve te body shop mirisljave stvarcice, po tome smo se i prepoznali, no ja sad malo vise cenim lavandu i zalfiju i Dr Hauschku...a nije bio nikakav poseban povod, nekako mi se ucinilo da bi bilo lepo da mu kupim neki medeni sapuncic i kuglice za kupanje. Ma, bas sam slatka...

No pre nego sto se raspilavite...knjizare. Pola Mamuta i IPS-a vec imam kod sebe, posto kad god se zanimam za neku temu moram da prikupim literaturu. Da, preterujem...pa i u tome. Ali juce svratim u PLATO i ... tu su mi se zagubili tragovi...Tamo ima toliko neophodne literature, da radim jos deset poslova, ne bi bilo dovoljno. Ali sta o meni govore knjige koje sam donela na kasu? Sledece The End of Everything: postmodernism and the vanishing of human, onda Body Language: the secret language of body gestures and postures that reveal what we really think and mean, Constant Touch: a global history of mobile phone, Brief Encounters: the women's guide to casual sex, i na kraju Meditacija za izlecenje vaseg zivota...posle sam se setila da nekome mogu da poklonim i Jenna Jameson How to make love as porn star... kao da vec nekoga nisam dovoljno isprepadala, ali sta da radim, kad volim da poklanjam...i preterujem... znam, znam there's a pleasure in giving pleasure... :))

Nekako mi je na potpuno zenskom nivou drago sto se Mariah Carey vratila sa svojom Emancipation of Mimi, nakon sto je potpuno flipnula zbog ex-muza...Shake it off.

............................................................................

utorak. 15. novembar 2005.

... prolazim veceras pored jednog para, ona plache, a on joj se unosi u lice i sikce jesam ti lepo govorio? svaki put kad sretnem tako nesto imam neodoljivu zelju da uletim u telefonsku govornicu i obucem neki catsuit, sve sa cizmicama i momku malo sednem na kitchmu i pobodem ga na par akupunkturnih tacaka da se smiri i da mu vise nikada na pamet ne padne da bude agresivan ni prema cica-maci iz kontejnera a kamoli prema bilo kojoj mackici u pravom smislu te reci. mislim, stvarno? jel te mama tako naucila da se razgovara sa zenama? znam da se na agresiju ne odgovara agresijom, ali kad vec nema supermena, evo mogu ja da pomognem... ne znas sta je gore, kukavice koje se zavuku u misje rupe i ne javljaju se, jer su se zaboga prestravili od sopstvenih osecanja ili od necije jacine ili oni koji svoj kukavichluk maskiraju u izrazitu agresivnost... ili oni sto su tako cool i tako im je svejedno... jednom mi je neko rekao da sam too hot da bi bila cool... ima istine. i bolje zvuci na engleskom to hot to be cool. no, nekako zivot te nauci i poduci...na primer, evo kako sam ja naucila da je u redu javiti se momku/detchku/ kome god i to odmah sutradan, bez cekanja...ima i ono pravilo da zene nikada ne smeju da zovu, ili ako zovu, zovu u cetvrtak, kad su vec pripreme za vikend zabave. A muskarci obicno sacekaju koji dan, recimo taj isti cetvrtak, da ne pomisli devojka da su se toliko nalozili...svasta, pa valjda svi moramo da cooliramo citave nedelje!

elem, pre sto godina, ja bejah nesto mladja i sladja, izadjem sa tipom, visok, zgodan i plav, silno zabavan, fin, dzentlmen, svaka majka bi ga volela za zeta, lepo mi izasli, nije me odmah zvao na kafu ili da gledamo video dok se ne rastope boje... ma, perfektno. Poljubac za laku noc i dogovor za sutradan vec. I to da se vidimo po danu jos. Sva happy pristanem ja, jedva sacekam jutro i ceo dan se spremam da to popodnevno vidjanje i smisljam sta cu sve da kazem i koliko pametna smem da budem. Odem na zakazano mesto, ha, malo sam i okasnila, da on mene, jel'te, ceka, medjutim, nema njega. Sedim malo, sedim, narucim nesto, sedim, cekam, gledam na sat, sedim, nerviram se, vec je proslo pola sata i sva opravdanja padaju u vodu. To je bilo vreme bez mobilnih telefona i ne mogu nikoga da okrenem da pitam gde je, nego sedim i cekam. I sedim i sedim...kupim novine, pa kao citam. Besna kao ris, izlaze mi pecati po vratu, ali ne predajem se... Posle 2 sata, konacno odem kuci. I odlucim da mu se nikada vise ne javim, ni na ulici. Crko dabogda.

Posle 5 dana konacno me dozove neki njegov prijatelj ( jedva me je nasao i broj telefona, posto sam nova u njihovoj prici) da mi javi da je plavushan u bolnici vec danima. Tog naseg popodneva su se oni nesto igrali sa caletovim pistoljem i on slucajno opali. Hitna pomoc ga odvezla u bolnicu i dok se drzao za stomak sav ubledeo, sve je vikao: Molim vas, zovite Zanu i recite da cu malo da zakasnim!

Od tada ja uvek zovem prva. Ne cekam uopste. Samo da proverim i umirim svoju savest , a ti ako neces da se javis, sve je u redu, samo da cujem da si ti meni ziv i zdrav. sve ostalo je nebitno... eto, uopste nisam cool...

.........................................................................

ponedeljak. 14. novembar 2005.

... sto volim kad mi dan pocne rano...jos od 7 sati...pa se lepo vratim kuci oko 22 i osecam se ab fab (absolutno fantasticno, kako da ne :)) Noge me bole jer sam htela da budem visoka i vitka danas na snimanju, sto je rezultiralo visecasovnim shtrapacirungom po gradu u istim stiklama vrlo neprikladnim za setnju. ako me ovaj stiletto feminizam ne ubije, ojacati me sigurno nece. A sta sve u ovom gradu ima da se kupi, to je posebna prica, danima se setamo po radnjama i slikamo razne predloge za shopping guide i ta histerija nikako da prestane...udjemo eto u neku radnju da slikamo dve-tri stvarcice...a onda dok se okrenes i jos ova i jos ova...jao vidi ono sto je slatko... ekstaza je to. jos sam pre par godina radila nesto na tu temu. what does a woman need? a showroom of her own - projekat zvani frajla research institute i zamalo u nekom trenutku da se pretvori u frajla retail store. Svi znamo kako je tesko u ovom gradu pronaci dobru lokaciju za maleni alternativni biznis, nisu ni pljeskavice, ni pizze, ni sve za 69 dinara, vec tako, relativno prostani concept store... selekcija svega i svacega: muzike, garderobe, asesoara, kozmetike, decoration, ...ali stroga selekcija. nesto poput urban outfiters, ali mnogo manjeg obima. no, nije bilo moguce pronaci mesto cija mesecna kirija moze da se nosi sa tim da radnja treba da se razvija jedno godinu dana, najmanje... a onda da pocne da zaradjuje eventualno. Nikad nisam ukapirala srpski biznis, danas shleper, sutra novac u kesama, a prekosutra novi Audi. Nije vazno sto su gace pocepane a carape retko menjamo...moze i obrnutno, ali bas da ne gadim skroz, mozda neko jede dok ovo cita! pardoniram se, ako je aprijatno.

Veceras je bila, recimo, promocija novog Publikumovog kalendara. Putovanje u mashti dizajnerke koja zivi u Njujorku ( iz nekog razloga uvek izgovaram Mjaujork, ne znam odakle mi to). Ona nije dolazila u Srbiju nego je istrazivala i prikupljala i...mastala...kako izgleda ta Srbijica. Andrea Deszo se zove, i tako je sva fragilna, prosto ti dodje da je usvojis kad jos pocne da recituje na srpskom ''ajde selo da selimo''... nismo se gurali za kalendar, prosto sam resila da vise ne skupljam stvari koje necu ni da koristim. sto ce reci, ove godine naci cu neki drugi kalendar za sebe, nesto nisam poetski raspolozena... upoznajte mog dugogodisnjeg detchka, gospodin Jordi Labanda, njegov kalendar bi me bas uveselio, ... receno ucinjeno.

Madonnin album izasao zvanicno. 2.600.000 za prvi dan. Kako li se oseca neko koga toliko ljudi voli i obozava da prvog dana vec pohita u record store?
Prilazem i tekst dragog prijatelja Mice Karica, Madoninog najveceg obozavatelja... dugo se nisam tako dobro zabavljala uz neki tekst... i vi cete, sigurno. ovo inache nije nigde objavljeno. prvi put ovde, premijerno...

danas je zvao i licno dzimidzimimukumuku, mali batica...
sigurno ste prepoznali glas urosa djurica ( 500 najkipatika i 4 skuteraterenca) ...
jest da ne pijem gazirana pica, ali bamboocha kao koncept je, jednostavno, zaraza :))

..........................................................

nedelja. 13. novembar 2005.

... nakon svega ovoga vece kod kuce zvuci kao premija na lotou. mislim da cu se na neko vreme penzionisati...ovo bavljenje istrazivackim novinarstvom iscrpljuje a bogami i uznemiruje. imam i dovoljno materijala...a premalo vremena da sve napisem. dobro bi mi dosla i neka fina masaza ( topla cokolada ili toplo kamenje preporucujem), ali maserke cije usluge koristim ne rade nedeljom...napolju je sunce, kuca u neredu, a red oko tebe red i u tebi, sad cu da pustim neku shake-your-groove-thing muziku i da se bavim strechingom i cleaningom ... danas moram jedno 2-3 ozbiljna ali kraca teksta da napisem, da smislim i napisem tekst za prilog jer je snimanje sutra u 10h ... kako uvezati madonnu, makrobiotiku i michia kushija... zaboravila sam da naglasim, ali valjda ste gledali YC, petkom i subotom, sudeci po mejlovima, muskarci gledaju kako izgledam, zene slusaju sta pricam...sledece nedelje se organizuje i zenski terapijski kruzok na temu: kako preziveti zaljubljivanje dok si u braku ... ni moje drugarice nemaju odgovor na sve...slobodno doprinesite... verovatno bi mi bio dovoljan jedan phonecall i eto mene nice & slow u akciji umesto da predem pored kompjutera.

airport extreme koji sam dobila za rodjendan radi savrseno. povezes sve kablove, a onda se izvalis sa ibookom gde god...pises pa direktno stampas, online si stalno, surfas dok si na jastucima u spavacoj sobi, na wc solji, u kuhinji, na terasi... dobijes neku cudnu vrstu slobode, trebalo mi je par meseci da se naviknem...ah, wireless ... ima i simboliku, zivot bez zica...no strings attached...

.................................................................................

..............................................................................

a sta se desavalo pre ovoga, citajte u arhivi 003 ...
ili u arhivi 002 ili na samom pocetku arhiva 001.
..............................................................................

regularna verzija sajta je i dalje ovde. www.zanapoliakov.com is still here.
a za glowing skin complexion i holisticku negu tela zahvaljujem se: